tag:blogger.com,1999:blog-26361567917508371692024-03-05T17:26:26.894+01:00Србија ван Београдаза оне који мисле да живот постоји и ван београда на водиЖ. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.comBlogger202125tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-51984407093635442472020-06-25T09:57:00.001+02:002020-06-26T21:51:42.219+02:00П О Б Е Д А<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhG3Ree4_rdW1qiakwyB2We0nhCPPBIWJ5OqFDy-ho6HFPK1Cn5pZ9GKHj_aJOGTSlvDgTCgSBel5mM9F_CtWT8vst425qkkJ1xDDFvWlqxaC8SIvD6BqgASaDlKvpxf_yyXfEuBi7h96Y/s1600/DSCN1034.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1200" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhG3Ree4_rdW1qiakwyB2We0nhCPPBIWJ5OqFDy-ho6HFPK1Cn5pZ9GKHj_aJOGTSlvDgTCgSBel5mM9F_CtWT8vst425qkkJ1xDDFvWlqxaC8SIvD6BqgASaDlKvpxf_yyXfEuBi7h96Y/s200/DSCN1034.JPG" width="150" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Фото: Ж. Р. Драгишић <br />(јун 2020. године)</b></td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
Када је, ономад, у изборној ноћи, председник свих напредњака и, још, понеког грађанина Србије, саопштавао изборне резултате, очекивао сам да, на списку места у којима су остварили победу, буде и бирачко место број 22, у селу Протопопинци, општина Димитровград, где су гласали становници овог и још три села, предела званог <i><b><a href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%97%D0%B0%D0%B1%D1%80%D1%92%D0%B5_(%D0%92%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA)">Забрђе</a></b></i>. И то из, бар, два разлога. Најпре, јер председник најбројније странке у Србији има обичај да одушевљава своје присталице, показујући изузетан ниво познавања топонима, за које огроман број грађана ове државе никада није, нити ће чути. А друго, јер би тиме, као председник странке, која слови за народњачку, показао да (он и они), заиста, брину и о оном делу Србије који се налази јужно од Бубањ потока. Упркос чињеници да се то баш и не би уклопило у њихов <i><b><a href="https://www.sns.org.rs/">слоган</a></b></i> ових избора, имајући у виду да у поменутом селу, већ давно (као и у већини села Србије) нема ни једног детета.<br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhJS3d9Ul04Jghb29aLMGBBQHg6iQx_U5KR-hCZGCUU-sEgJG3QaZq_kE6s7FXliBGccIfRTxXIBGAGqO890ernuv2Kh0SXsNqYky9yxY6QZ6XrpA2u4hnWnt0W5NFXT6kKtUQTRMomdq4/s1600/DSCN1038+-+kor.JPG" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1097" data-original-width="1600" height="136" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhJS3d9Ul04Jghb29aLMGBBQHg6iQx_U5KR-hCZGCUU-sEgJG3QaZq_kE6s7FXliBGccIfRTxXIBGAGqO890ernuv2Kh0SXsNqYky9yxY6QZ6XrpA2u4hnWnt0W5NFXT6kKtUQTRMomdq4/s200/DSCN1038+-+kor.JPG" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Фото: Ж. Р. Драгишић</b></td></tr>
</tbody></table>
Међутим, те изборне ноћи, председник СНС определио се да својим присталицама издекламује како је њихова странка постигла "историјски" (а какав другачији!?) успех у <i><b><a href="https://www.b92.net/info/izbori2020/vesti.php?yyyy=2020&mm=06&dd=21&nav_id=1698576">Сочију</a></b></i>, Москви, Берну, Чикагу... Е сад, претпостављам, да је први међу српским напредњацима, те вечери, чак, и поменуо резултат избора у селу Протопопинци, тешко да би било ко од присутних који су френетично аплаудирали на сваку изговорену реч њиховог вође (под диригентском палицом Николе Селаковића), био у стању да процени, да је гласање у Сочију и поменутом селу, у подножју планине <i><b><a href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%BB%D0%B8%D1%87">Видлич</a></b></i>, имало апсолутно исти утицај на коначни резултат.<br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgQaEtj0pR4l9tiad8G_JZk9wwNmgFW5FykFYWHd0Zt55Dqdf88qA5hsp0pCmvW5RK_bRuk2cLPFpi6Dq4gGRY4zTTh06sWBWYn2FGR9hp2E0geMUAVjmDmmHHJZ2_TCaSYZf55VsPduZA/s1600/DSCN1017+-+kor+%25E2%2580%2593+%25D0%25B1%25D0%25B5%25D0%25B7+%25D1%2587%25D0%25BB%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B0.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1077" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgQaEtj0pR4l9tiad8G_JZk9wwNmgFW5FykFYWHd0Zt55Dqdf88qA5hsp0pCmvW5RK_bRuk2cLPFpi6Dq4gGRY4zTTh06sWBWYn2FGR9hp2E0geMUAVjmDmmHHJZ2_TCaSYZf55VsPduZA/s200/DSCN1017+-+kor+%25E2%2580%2593+%25D0%25B1%25D0%25B5%25D0%25B7+%25D1%2587%25D0%25BB%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B0.JPG" width="134" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Фото: Ж. Р. Драгишић</b></td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: left;">
</div>
Без обзира што у селу Протопопинци гласачи нису показали толики ниво сагласја, као они у <i><b><a href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%BE%D1%87%D0%B8">Сочију</a></b></i>. На бирачком месту број 22, у општини Димитровград (где је у бирачки списак било је уписано 80 потенцијалних гласача, из овог и села Бребевница, Мазгош и Мојинци), своје бирачко право искористило је 47 становника, од којих је 27 гласало за СНС, двоје за СПС, 12 за Демократску партију Бугара, један за СРС и 5 за Јединствену Србију. Дакле, као што се из приложеног може видети, напредњаци на овом бирачком месту нису постигли неки епохални или историјски успех (бар не онакав какав је забележен у селу <b><i><a href="https://nova.rs/politika/celo-selo-glasalo-za-vucica-uvek-smo-isli-u-korak-s-trendom/">Брезница</a></i></b>, у општини Жагубица), али победи се не гледа у зубе.<br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiLBsrHCiQCDq2wykGEFlrIbajUUPSI0YZ7puknizQMRmK-ITE1ibie68YDoxnyNpPI8Y-sj9Y1JuZsZ7OragiTSLYPj9S-bIdkQ75VVjWVA7vzeYPW1BEglCEJ2tclhCSOzlE26ivMRJ0/s1600/DSCN0608.JPG" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1200" data-original-width="1600" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiLBsrHCiQCDq2wykGEFlrIbajUUPSI0YZ7puknizQMRmK-ITE1ibie68YDoxnyNpPI8Y-sj9Y1JuZsZ7OragiTSLYPj9S-bIdkQ75VVjWVA7vzeYPW1BEglCEJ2tclhCSOzlE26ivMRJ0/s200/DSCN0608.JPG" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Фото: Ж. Р. Драгишић</b></td></tr>
</tbody></table>
Уосталом, мештанима побројаних села Забрђа, колико ми је познато, нико ништа и није обећао, као што је то био случај у селу <b style="font-style: italic;"><a href="https://jugmedia.rs/svi-mestani-glasali-za-sns-iako-nemaju-ni-put-ni-skolu/">Црна Бара</a>, </b>код Власотинца, где су, такође сви мештани поклонили поверење напредњацима а за узврат добили обећање да ће им, они, асфалтирати пут и реновирати школу.<br />
У селу Протопопинци школска зграда (стара, готово, читав век), давно је склона паду и нико нема намеру да је поправља (а чак и најмлађи, међу онима који су овде ишли у школу, већ увелико броје пензионерске дане). У сличном је стању и зграда несуђеног Дома културе, док о неасфалтираном путу којим се улази у село, већ годинама, брину само мештани.<br />
Истини за вољу, уочи ових избора, на бирачком месту 22, у општини Димитровград, извршене су одређене припреме, како би бирачки процес могао несметано да се одвија и како неком од чланова бирачког одбора не би нешто пало (у буквалном смислу) на главу. У ту сврху, једна "летећа бригада" локалног комуналног предузећа "Комуналац" је у петак, 19. јуна, неколико сати била ангажована на санацији рупе у плафону, настале због прокишњавања некадашње "задруге" и продавнице, а сада просторија Месне заједнице и амбуланте, где је организовано гласање. За ту прилику, комуналци су покосили и траву испред бирачког места, односно зграде претекле из времена када је свако село морало да има Дом културе. Зграде која, без обзира што се налази у селу, припада држави Србији. А држава Србија се понаша по систему "далеко од очију-далеко од срца" (поготову ако је јужно од Бубањ потока). Међутим, нејасно је да ли је држава Србија платила локалним комуналцима да санирају рупу у плафону на њеном објекту, или су то ови добри људи радили добровољно. И то, како ствари стоје - без званичног одобрења. Јер, када су мештани села Протопопинци, прошле године, покренули иницијативу да се санира још већа рупа на крову зграде која никада није постала Дом културе, од представника локалне самоуправе су добили објашњење да зграда припада држави Србији и да је потребно, за било какве радове, од ње (државе) добити сагласност. Међутим, како та сагласност никада није стигла, мештани села Протопопинци били су осујећени у намери да реновирају овај објекат, како би спречили да, ускоро, остане без крова.<br />
Јасно је да је "крпарење" које су обавили димитровградски комуналци било само (неуспело) шминкање за изборе и далеко од тога да су они могли, за тако кратко време, да обезбеде, макар, приближно, пристојне услове у којима би чланови бирачког одбора могли да проведу (готово) читав радни дан. При томе мислим, пре свега, на хигијенске услове у "доба короне".<br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEijia4OKqPxbv1Gl55uRpse8tEQtQn5TNrWQiKRLFmSbm2m31uHT4p7aXu2uvuGll5Vxt6RI7IggMAJcH0KWKQ7j5KkHDpmpMyxrNDnZ5D3iK4bjUgEn1FYS-a-mMc3yFr2bEDWGQqq90Y/s1600/DSCN1037.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1200" data-original-width="1600" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEijia4OKqPxbv1Gl55uRpse8tEQtQn5TNrWQiKRLFmSbm2m31uHT4p7aXu2uvuGll5Vxt6RI7IggMAJcH0KWKQ7j5KkHDpmpMyxrNDnZ5D3iK4bjUgEn1FYS-a-mMc3yFr2bEDWGQqq90Y/s200/DSCN1037.JPG" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Фото: Ж. Р. Драгишић</b></td></tr>
</tbody></table>
Јер, да се подсетимо, избори су расписани у тренутку када је светом већ увелико владао коронавирус. Мада, најпре, заказани за 26. април, ове године, исти су одложени и то због вируса који је, најпре, био <b><i><a href="https://www.youtube.com/watch?v=6Hdf8ZaEyvc">најсмешнији вирус на свету</a></i></b>, да би, нешто касније, био најопаснији вирус који ће "покосити" толики број грађана Србије да нећемо имати где да их <i><b><a href="http://rs.n1info.com/Vesti/a581780/Vucic-o-rastu-broja-zarazenih.html">сахранимо</a></b></i>. И онда, када је тај "језиви вирус", политичком одлуком, постао "безопасан", избори су одржани, сада већ историјског 21. јуна ове године. У читавој Србији, па и на бирачком месту број 22, у нареченом селу Протопопинци.<br />
Претпостављам да већини људи у Србији (осим председнику државе, председници Владе, министрима, народним посланицима и многим другим "функционерима" који не силазе јужније од Бубањ потока) није потребно објашњавати у каквом су стању наша села, па самим тим и објекти који су, некада, требали да буду (или су били) домови културе, а данас, углавном, служе да се у њима организују избори.<br />
А где су избори, ту су и бирачки одбори. А где су бирачки одбори, ту су и чланови бирачких одбора. А где су чланови, ту су и физиолошке потребе. А где су физиолошке потребе, ту би требало да постоје и нужници. И ту дођосмо до текста који сам написао 28. авуста 2016. године, а који сам посветио објекту који се зове <b style="font-style: italic;"><a href="http://srbijavanbeograda.blogspot.com/2016/08/blog-post_28.html">клозет</a>, </b>пошто би претенциозно било да сам га назвао тоалет или WC.<b style="font-style: italic;"> </b><br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjwVPAiC6gSwQXLDUYVv5bCmlvYFLuKh-cpnTVWmijRKURBpkJlEwGgj-x1gDeFaChY8ipaZgBElc383ycpYXRzLT34RR-6mgRFRDPduOIKQMm_o_aSI6Q1055dnmdom968Kd2HJpeJQ1w/s1600/DSC02173.JPG" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1070" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjwVPAiC6gSwQXLDUYVv5bCmlvYFLuKh-cpnTVWmijRKURBpkJlEwGgj-x1gDeFaChY8ipaZgBElc383ycpYXRzLT34RR-6mgRFRDPduOIKQMm_o_aSI6Q1055dnmdom968Kd2HJpeJQ1w/s200/DSC02173.JPG" width="133" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Фото: Ж. Р. Драгишић <br />(август 2016. године)</b></td></tr>
</tbody></table>
Елем, те године, када је садашњи председник Србије био председник Владе и када су, као и ове године, били избори, њихов "главни хит" био је његово величанство - <b><i><a href="https://www.blic.rs/vesti/politika/vucic-u-obilasku-valjevskih-skola-nepristojno-je-da-dame-koriste-cucavce/ngstgj1">клозет</a>.</i></b> Захваљујући, управо, тадашњем председнику Владе, а садашњем председнику Србије, који је, приликом посете једној ваљевској школи тада рекао историјску реченицу:<br />
<b><i>"Морамо да направимо добре и модерне тоалете", наводећи да је "непристојно да даме користе чучавце." </i></b><br />
И ја сам, заиста, поверовао у то. Наравно, не да ће, заиста, направити "добре и модерне тоалете", већ да је "непристојно да даме користе чучавце".<br />
Не могу да тврдим како се та прича са клозетима завршила током претходне четири године "владавине" напредњака у неким дргим срединама, али, поуздано могу да тврдим да је у селу Протопопинци, ситуација гора него што је била. Наиме, клозет (пољски WC), који припада несуђеној згради Дома културе (а који служи и медицинском особљу које повремено долази у овдашњу, приручну амбуланту), у горем је стању него што је био пре четири године. Јер, док су те, 2016. године, на њему била каква-таква врата, данас су она (како се то види на почетној фотографији), постала покретна.<br />
Није ми познато како су се тог (историјског) изборног дана, по питању физиолошких потреба, сналазили чланови бирачког одбора, на бирачком месту број 22, у селу Протопопинци, али, на основу писаних трагова могу да тврдим да је међу њима било и дама.<br />
А да ли је некога срамота због тога? Очигледно да није. Јер, претпостављам да је већина људи у Србији, већ, заборавила и на овогодишњу предизборну кампању.<br />
А ко би се тек сетио оне претходне, из 2016. године!?<br />
<br /></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-33834782998119249202020-06-18T08:03:00.002+02:002020-06-26T21:50:04.370+02:00НЕЋЕМО О ПОЛИТИЦИ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjjDFqcYIKHgxxdZ42MfgHu0-DSMOo0jtFxSN1jYVb9xEbqd8BiGvfcy_venSR-3fT6ZUL8YoiXfUA2qR5UZAoKU4lHutFAKkWjRSx55k_rOWHEwSE2biofTkITMyGtqyHWM3CZ2PyCFfw/s1600/DSC00403.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="847" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjjDFqcYIKHgxxdZ42MfgHu0-DSMOo0jtFxSN1jYVb9xEbqd8BiGvfcy_venSR-3fT6ZUL8YoiXfUA2qR5UZAoKU4lHutFAKkWjRSx55k_rOWHEwSE2biofTkITMyGtqyHWM3CZ2PyCFfw/s200/DSC00403.JPG" width="105" /></a>Претпостављам да нисам једини који је, годинама, различитим поводима, био у прилици да слуша фразу <i><b>"нећемо о политици"</b></i>. Као што, вероватно, нисам једини који је, потоњих тридесетак година (колико у овој држави, макар формално, постоји вишестраначки систем), стекао лични однос према људима који употребљавају ову фразу која не мора да значи ништа, али може, људе који је употребљавају, представити као "отворену" или "прочитану" књигу. Наравно, при томе не мислим само на овај децидирани облик (мени неразумног) дистанцирања од политике, већ и оне варијанте сличних фраза које, у крајњем исходишту, имају исто значење. Но, без обзира што не бих био спреман да се закунем да поуздано могу, временски, да одредим када сам, свесно (или подсвесно), регистровао информацију о постојању флоскуле "нећемо о политици", сасвим поуздано могу да тврдим да се мој први сусрет са <i style="font-weight: bold;">"Нећемо о политици", </i>догодио крајем лета 1986. године, у једној књижари у Пироту и да ме је то "задовољство" коштало, 1.200, тадашњих, југословенских динара, или изражено у тадашњој "чврстој" валути, око 10 дојче марака. За оне који не воле неизвесност, ради се о роману Бранка Димитријевића, писца који је већ био овенчан славом коју је стекао својим претходним романом "Октоберфест", штампаним почетком 1985. године (који је, редитељ Драган Кресоја, веома успешно, <i><b><a href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9E%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82_(%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC_%D0%B8%D0%B7_1987)">екранизовао</a></b></i> две године касније). Роман <i style="font-weight: bold;">"Нећемо о политици"</i>, такође је објављен 1985. године, у издању "Књижевних новина", у едицији "Супер роман", чији је уредник и рецензент био чувени <i><b><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%88_%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B8%D1%9B">Драгош Калајић</a>.</b></i><br />
<i><b>"Јунаци Димитријевићевог пикарског романа су репрезентативни узорци пост-модерне генерације која свет суочава у времену мутних осамдесетих, у просторима изразите нестабилизације те губитка последњих илузија и квази-вредности. Алкохоличарски tour de force је парадоксални израз епохе отрежњења, са мукама и мучнинама које доноси свитање сурових истина"</b></i> - део је рецензије коју је о Димитријевићевом роману "срочио" Драгош Калајић.<br />
Ликовно решење корица за прво издање романа <i><b>"Нећемо о политици"</b></i> урадио је <a href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%91%D1%83%D0%BD%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86" style="font-style: italic; font-weight: bold;">Коста Бунушевац</a>,<b style="font-style: italic;"> </b>по образовању академски сликар, али по опредељењу мултимедијални уметник. Авангардни Бунушевац, урадио је за оно време веома радикално ликовно решење корица романа, мада, имам утисак да би данас оно било још већа провокација него тада. На такав закључак ме наводи и поприлично "умереније" и неутралније графичко решење корица за ново издање романа из 2012. године (у издању "Чаробне књиге").<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhq-tMt-r-VJtByt6BNwRhdF0ZCRzHJ3aoHek7Npo_SDWVceqRtvLBkdVs9h33qnDGAHXvmBG8aF1t2hFFizJvqmmIfCQEyWSow4yJa6WMPUiO4llh7uiOhwZ78nJmJ0fY-U2Jt5mmK04s/s1600/Necemo+o+politici.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" data-original-height="499" data-original-width="353" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhq-tMt-r-VJtByt6BNwRhdF0ZCRzHJ3aoHek7Npo_SDWVceqRtvLBkdVs9h33qnDGAHXvmBG8aF1t2hFFizJvqmmIfCQEyWSow4yJa6WMPUiO4llh7uiOhwZ78nJmJ0fY-U2Jt5mmK04s/s200/Necemo+o+politici.jpg" width="141" /></a></div>
"Кроз тривијалне, готово апсурдне догодовштине, Бранко Димитријевић луцидним хумором скенира једну замрзнуту слику Београда осамдесетих година прошлог века, времена безбрижног пропадања" - опис је овог романа припремљен уз његово ново издање.<br />
Док је хрватски књижевник и есејиста, <i><b><a href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Igor_Mandi%C4%87">Игор Мандић</a></b></i>, на себи својствен начин, изнео своје виђење Димитријевићевог романа. <i><b>"Рекло би се да је ријеч о некаквом мукташком нараштају што га чине пробисвијети и пијанци, наркомани, потуцала и туцачи, продавачи зјала и нишкористи... кад у том празном одсјечку њихове егзистенције не би било толико непатворене туге и усамљености" </b></i>- написао је Мандић. <br />
И без обзира што моје поимање фразе <b><i>"нећемо о политици"</i></b> и Димитријевићев роман <b style="font-style: italic;">"Нећемо о политици" </b>немају видљивих додирних тачака, мени, од тренутка мог првог "сусрета" са њим, представља метафору, јер другачије не умем да објасним због чега се увек сетим овог романа кад чујем поменуту фразу, у било ком њеном облику.<br />
Оправдање тог мог става пронашао сам и у једном од <b><i><a href="http://www.politika.rs/scc/clanak/39940/Nepristajanje-na-pravila-igre">интервјуа</a></i></b>, који је Бранко Димитријевић дао дневном листу "Политика", априла 2008. године.<br />
<b><i>"Људи се баве политиком када желе да нешто промене.Једно време живео сам у Холандији где се о политици уопште није разговарало. Кад би све ишло како треба, политиком би се бавили само професионалци, а свако од нас бавио би се својим стварима. У нашим вестима 25 минута су вести из политике, а пет минута припада осталим, док је у Америци обрнуто. Већина тамошњег становништва је збуњена или изманипулисана или необавештена. Али, лош утицај медија све више је видљив и код нас." </i></b><br />
Сада, када је протекло 12 година од цитираног става о медијима у "демократској Србији", претпостављам да би Димитријевић био још конкретнији и много оштрији у критици и медија, али и утицаја политике на наш свакодневни живот.<br />
Јер, од укупно пет телевизија са националном фреквенцијом, четири припадају локалним предузетницима, при чему један од њих има чак две телевизије. А ако и занемаримо тај податак, мислим да нема дилеме у вези са тим да, две, од укупно пет телевизија не задовољавају ни минимум вредносних критеријума и да је, макар, мало "памети" у овој држави, давно их је требало забранити.<br />
Али, и ту је кључну улогу одиграла политика. Што јасно показује да нема ни говора о томе да <b><i>"нећемо о политици"</i></b>, већ напротив! Ситуација је још гора, уколико анализирамо медије на нижим нивоима, тако да није тешко утврдити како нам се политика, на најдиректнији начин, меша у свакодневни живот.<br />
И мислим да ни један грађаним ове државе не треба себи да дозволи "толики луксуз" да се лиши потребе и "обавезе" да се "бави политиком". При чему, ни једног тренутка, не мислим на оно што је, код нас, подразумевајуће за људе који се "баве политиком", као и да се, често, то повезује са "најстаријим занатом" на свету. И ту ја правим веома јасну разлику између "бављења политиком" и политике која је саставни део живота свих нас.<br />
Уосталом, то је старогрчки филозоф Аристотел дефинисао пре више од две и по хиљаде година, написавши да је "човек по природи политичко биће". "А онај ко не може да живи у заједници или коме ништа није потребо, јер је сам себи довољан, није део државе, то је или звер или бог" - сматрао је Аристотел. Тај став је заснован на чињеници да је, у старој Грчкој, било пожељно и нормално да се грађани баве друштвом и политиком. А они који се нису бавили политиком и друштвеним темама називани су идиотима<b> <span lang="NO-BOK" style="font-family: "helvetica" , sans-serif; font-size: 8.5pt; line-height: 115%;">(</span><span style="font-family: "helvetica" , sans-serif; font-size: 8.5pt; line-height: 115%;">ΙΔΙΩΤΕΣ</span></b><span lang="NO-BOK" style="font-family: "helvetica" , sans-serif; font-size: 8.5pt; line-height: 115%;"><b>). </b></span>Тај термин потиче од речи "идиос"<b><i> </i><span lang="NO-BOK" style="font-family: "helvetica" , sans-serif; font-size: 8.5pt; line-height: 115%;">(</span><span style="font-family: "helvetica" , sans-serif; font-size: 8.5pt; line-height: 115%;">ΙΔΙΟΣ</span></b><span lang="NO-BOK" style="line-height: 115%;"><b><span style="font-family: "helvetica" , sans-serif;"><span style="font-size: 8.5pt;">) , </span></span></b>што је означавало особу која "гледа само себе". Дакле, у "колевци демократије", владало је мишљење да, уколико грађанин не показује никакву друштвену одговорност и политичку свест, он се сматрао равнодушним, неуким и необразованом особом.</span><br />
<span lang="NO-BOK" style="line-height: 115%;">Моја потреба да овај текст посветим управо овој теми, настала је из сасвим прозаичног разлога, а повод је представљао јавни позив, упућен посредством једне друштвене мреже, да се, генерација којој припадам, окупи на прослави 45 година од завршетка средње школе, која је планирана за суботу, 20. јуна, ове године. И, наравно, како то обично бива, а имајући у виду актуелну здравствену и епидемиолошку ситуацију, појавиле су се "пукотине" у начину размишљања у вези са овим догађајем. </span><br />
<span lang="NO-BOK" style="line-height: 115%;">Мада знам да није упутно цитирати самог себе, коректно је да овде наведем свој став који сам јавно изнео у тој малој полемици.</span><br />
<span lang="NO-BOK" style="line-height: 115%;"><i><b>"Мишљења сам да није тренутак да се понашамо као да се око нас ништа не дешава. При томе, не мислим на изборе, које ћу, свакако бојкотовати. Али, ако смо до пре неки дан, били у кућним и осталим притворима, као некакве кафанске певаљке, не можемо сада да се понашамо као да је све у реду и да је све нормално. Очигледно је да је ова "нормализација" чиста политичка одлука (да би се одржали избори) и наш задатак је да се понашамо као друштвено одговорна бића, која су већ довољно зрела, са довољно животног искуства, да могу разумно и сталожено да доносе своје одлуке. Уосталом, ако су могле да се откажу и много значајније манифестације, ништа се неће десити уколико и овај наш скуп буде отказан."</b></i></span><br />
Након овог коментара, уследиле су и две опаске једне од мојих школских другарица:<i><b>"Без политизирања</b></i><b><i>"</i></b> и <b style="font-style: italic;">"Овде политици није место"</b>, што је у мом систему вредности активирало већ неколико пута помињану фразу <i><b>"нећемо о политици"</b></i>, али и подсећање на истоимени роман Бранка Димитријевића.<b style="font-style: italic;"> </b><br />
Уједно, то ме је подсетило на мог, покојног, разредног старешину, који је током нашег четворогодишњег школовања имао само један циљ да нас научи да ништа не "бубамо" напамет и да мислимо својом главом. Односно, да будемо (и) политичка бића.<br />
А уколико је његова мисија уродила плодом, просто је немогуће да не приметимо да смо током ове зиме и пролећа, сви заједно прошли кроз један изузетно турбулентан период који је обележила појава коронавируса. Вируса који је, муњевитом брзином, превалио пут од <i><b><a href="https://www.youtube.com/watch?v=6Hdf8ZaEyvc">"најсмешнијег вируса на свету"</a></b></i> до тога да ће нас задесити "италијански или шпански сценарио", што је председника Србије, Александра Вучића, навело да народу обелодани да у том случају нећемо имати довољно места да на <i><b><a href="http://rs.n1info.com/Vesti/a581780/Vucic-o-rastu-broja-zarazenih.html">постојећим гробљима</a></b></i> сахранимо све мртве.<br />
<span lang="NO-BOK" style="line-height: 115%;">Међутим, како ми припадамо народу који, веома брзо, све заборавља, претпостављам да то неће ни овог пута бити другачије. Поготову, уколико се тако нешто "погура" са врха државе, а све уз помоћ оних медија, помињаних у овом тексту. И све то у сврху стварања привида да се ситуација са коронавирусом стабилизовала и да можемо, као да се ништа ије догодило, да организујемо изборе. Међутим...</span><br />
<span lang="NO-BOK" style="line-height: 115%;">Медији ових дана бележе пораст броја заражених коронавирусом, што је само још један доказ да је "струка" изгубила битку против политичара, који се труде да по сваку цену створе привид да је у држави Србији све у најбољем реду и да нам не прети никаква опасност. Тако је, недавно, одиграна <i><b><a href="https://www.danas.rs/drustvo/frans-pres-derbi-u-beogradu-najvece-okupljanje-u-evropi-od-ukidanja-restrikcija/">фудбалска утакмица</a></b></i> са 15 (или 20) хиљада навијача, раде кафане и кафићи, теретане, кладионице...и ина места, која, уопште, нису кључна за одвијање реалног живота. У исто време, тамо где морамо да идемо, као што су банке, поште, или апотеке, инсистирају на пуној "ратној" опреми и у своје одаје примају само по једну, евентуално, по две особе. </span><br />
<span lang="NO-BOK" style="line-height: 115%;">Очигледно је да је поверење кључна ствар која недостаје у комуникацији политичара у Србији, који су (готово без прекида, 30 година) на власти и народа који (још од Домановића), никако да се ослободи синдрома вође и од кога власт захтева само да буду поуздани "резервоар" гласова, али не и мисаона, политичка бића.</span><br />
<span lang="NO-BOK" style="line-height: 115%;">И зато мисим да је <i><b>БОЈКОТ</b></i> реч која ће обележити ову годину. При чему не мислим, искључиво, на предстојеће изборе, али и не занемарујем њену политичку димензију. Јер треба бојкотовати све што представља привид нормалног и прихватљивог живота, који су смислили политичари, како би имали алиби за одржавање предстојећих избора, упркос мишљењу стручњака који инсистирају да гласачи на биралишта треба да <b><i><a href="https://www.danas.rs/drustvo/kisic-tepavcevic-treba-nositi-masku-na-birackom-mestu-rukavice-nemaju-toliki-znacaj/">носе маске</a>. </i></b>Из чега јасно произилази да ће грађани Србије морати да ризикују здравље, како би остварили своје грађанско право. На то указује и, најновија, <i><b><a href="https://nova.rs/drustvo/kisic-tepavcevic-oboljevaju-svi-koji-to-dozvole/">изјава</a></b></i> заменице директора Института за јавно здравље Србије, Дарије Кисић Тепавчевић, поводом повећања броја заражених коронавирусом, а која је, по мом тумачењу, у </span>потпуној супротности са жељом владајућих политичких гарнитура да убеде народ како ће излазак на биралишта бити потпуно безбедан.<br />
<b style="font-style: italic;">"Обољевају сви који то дозволе и налазе се на мањој удаљености од метра са резервоаром заразе, а да при том не користе средства заштите. Све је на индивидуалној процени ризика и ни један закон ни пропис не може бити изнад сопствене жеље да се остане здрав и сачува породица" - </b>рекла је др Кисић Тепавчевић, додајући да је најновије повећање броја оболелих, углавном, резултат окупљања у затвореним просторима.<br />
Мени све то личи на ону народну "сама пала сама се убила", јер политичари причају једно, струка покушава да сачува "струку", а народ треба да се понаша у складу са слоганом РТС-а, <i style="font-weight: bold;">"Будимо одговорни" </i>(којим је, након две недеље мудровања, замењен претходни који је гласио <i><b>"Буди одговоран"</b></i>).<br />
Дакле, уколико нам се сугерише да "будемо одговорни", моје тумачење је да нам се сугерише и једино могуће решење - <b><i>бојкот</i></b>. И јубиларног сусрета генерације, али и предстојећих избора, јер ће, по свему судећи, излазак на биралишта, бити већи ризик, чак и од кафанског дружења.<br />
И то из, најмање, два разлога : да покажемо да нисмо идиоти и да сачувамо своје здравље и здравље својих породица.<br />
<br />
<br /></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-53146663247786094392019-10-27T16:07:00.000+01:002019-11-16T19:52:33.615+01:00" . . . ЗА МАНГУПЕ ЖИВА ЗГОДА "<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjbo4Ur6b7XCmhIgi07Ocnbb48xCBTBhChlQ8Tcs25cYqGIbdpejfM7GIUgsoxpE2LewIG8_ViT8hQPwOmNmPU_sdBuTTqfRKWSswR3V-6Iz-cSV2pRB_kwQ_MsZtH7sW3Czo6r1Widapk/s1600/74205771_405560417020128_58568892762554368_n.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="588" data-original-width="1600" height="73" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjbo4Ur6b7XCmhIgi07Ocnbb48xCBTBhChlQ8Tcs25cYqGIbdpejfM7GIUgsoxpE2LewIG8_ViT8hQPwOmNmPU_sdBuTTqfRKWSswR3V-6Iz-cSV2pRB_kwQ_MsZtH7sW3Czo6r1Widapk/s200/74205771_405560417020128_58568892762554368_n.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Ж. Р. Драгишић</td></tr>
</tbody></table>
Имам утисак да се у земљи Србији све одвија по оној народној: "И на тараби пише...". Јер, толико тога пише - најпре у Уставу, затим у законима, подзаконским актима и разноразним одлукама, да човек са стране може да помисли како је ово једна уређена земља. Међутим, кад то написано треба и да се спроведе - увек негде запне. Због чега се, логично, поставља питање: да ли је проблем са читањем, или нечим другим? Искуствено, између опција да ли то написано неко чита, или нечег другог, одлучујем се, поново, за народну: "читају, ал не хају"!<br />
А да и не говоримо о томе да "напредна власт", осим са читањем има проблема и са <b><i><a href="https://www.danas.rs/beograd/vesic-preslaganje-kocke-na-trgu-republike-je-o-trosku-izvodjaca/">"слагањем коцкица"</a></i></b>, као и да тај <b><i><a href="http://rs.n1info.com/Kolumne/Draza-Petrovic/a531690/Zidanje-Skadarlije-na-Goranu.html">проблем</a></i></b> не постоји само у престоном граду, већ и јужно од Бубањ потока (у <i style="font-weight: bold;">Србији ван Београда</i>), али се, по систему "далеко од очију, далеко од срца" о томе мало зна.<br />
Конкретно, са једним од тих примера, јужно од Бубањ потока, сусрећу се и посетиоци Нишке Бање, која, никако да "засија пуним сјајем", које је требало да се деси још крајем авегуста, а према објави од 23. јула, на званичној <b><i><a href="https://www.facebook.com/goniskabanja/?__tn__=%2Cd%2CP-R&eid=ARBQdBBjw0aI-nOJK_gx93haFDIrgmVBNmunbF5LfycYVZyiw4X5pw7vhHpfODKJupGCiKeYXvESLF1x">Фејсбук страници</a></i></b> Градске општине Нишка Бања. Готово месец и по, пре ове објаве, 11. јуна, ове године, на истом месту, јавност је обавештена да је "почела реконструкција главног трга ( са фонтанама) у Нишкој Бањи". У тој објави се наводи да се ради о инвестицији вредној 30 милиона динара, као "пример добре сарадње града и државе", јер у поменутој суми учествују Министарство туризма, Град Ниш и два нишка јавна предузећа.<br />
О почетку ових радова известили су и <i style="font-weight: bold;"><a href="https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Centar-Niske-Banje-uskoro-dobija-osvezen-izgled.sr.html">Јужне вести</a>,</i> <i style="font-weight: bold;"><a href="https://niskevesti.rs/pocela-rekonstrukcija-trga-sa-fontanama-u-niskoj-banji/">Нишке Вести</a>, </i>као и још <i><b><a href="https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Centar-Niske-Banje-uskoro-dobija-osvezen-izgled.sr.html">неки медији</a></b></i>, али и <i><b><a href="http://investnis.rs/%d0%bf%d0%be%d1%87%d0%b5%d0%bb%d0%be-%d1%81%d1%80%d0%b5%d1%92%d0%b8%d0%b2%d0%b0%d1%9a%d0%b5-%d0%b3%d0%bb%d0%b0%d0%b2%d0%bd%d0%be%d0%b3-%d1%82%d1%80%d0%b3%d0%b0-%d1%83/">Канцеларија</a></b></i> за локални економски развој и пројекте, која је реализатор читавог пројекта.<br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiPnTPI0CF3H4v4ro3lolrkw8S7RkDRAmvgp_0DvM0Q1SLh14gTnQcMIxt9BhThVOWqZ5xQSSZOgDPdhN3UNrJN44rSJ0Zt377lT7-lyxYjBQGg6jRSkPKgo9JtLJsSYhRM82S_ZLebjaY/s1600/74155707_488603791868839_5560781187053518848_n.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="720" data-original-width="960" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiPnTPI0CF3H4v4ro3lolrkw8S7RkDRAmvgp_0DvM0Q1SLh14gTnQcMIxt9BhThVOWqZ5xQSSZOgDPdhN3UNrJN44rSJ0Zt377lT7-lyxYjBQGg6jRSkPKgo9JtLJsSYhRM82S_ZLebjaY/s200/74155707_488603791868839_5560781187053518848_n.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Ж. Р. Драгишић</td></tr>
</tbody></table>
О овом пројекту, заинтересоване грађене извештава и једна метална табла, коју су радници <i><b><a href="https://search.bisnode.rs/rs/1014784/sistem-snl-graditelj-doo/">фирме</a></b></i> која изводи радове, прислонили на зимзелено дрво, вероватно у нади да ни дрво ни поменута табла неће пасти. А што би могло да се очекује, имајући у виду да је предвиђени рок за окончање радова, одавно, прошао. Јер, како год да се рачуна, јасно је да је, од почетка радова, 27. маја, ове године, одавно протекло 75 дана, колики је био рок за завршетак радова. А да и не говоримо о томе колико сада, смешно "звучи" наслов текста <b style="font-style: italic;"><a href="http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:798240-Do-Svetog-Ilije-Trg-u-novom-ruhu">једног штампаног медија,</a> </b>који је пророчки известио: "До Светог Илије Трг у новом руху". Јер, како ствари сада стоје, проћи ће још многе српске славе, а централним тргом у Нишкој Бањи, уместо туриста, шетаће се, малобројни, радници фирме чији назив стоји на металној табли, наслоњеној на дрво у парку.<br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh26zfGsElINxRlVWesOOENrLL7s1vzgD7kDJndXpyo7iVvjyzY5aOjS5jpOViYTVV25YyI1sLaPMLvWtXaMNRGADtGpNangUB30Jdyl040ZE4bO_nsUMIPatMZhzsP0WZJ82kV-ZtpBPw/s1600/74266934_1425686920929146_1777416599918084096_n.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="612" data-original-width="816" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh26zfGsElINxRlVWesOOENrLL7s1vzgD7kDJndXpyo7iVvjyzY5aOjS5jpOViYTVV25YyI1sLaPMLvWtXaMNRGADtGpNangUB30Jdyl040ZE4bO_nsUMIPatMZhzsP0WZJ82kV-ZtpBPw/s200/74266934_1425686920929146_1777416599918084096_n.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Ж. Р. Драгишић</td></tr>
</tbody></table>
Једино није јасно због чега нико није поставио нове рокове, како би заинтересовани грађани и туристи могли да знају када могу очекивати да централни трг "засија пуним сјајем"? Или, бар, да се медијима и јавности обрати неки од оних локалних политичара који су се фотографисали за медије приликом објаве о почетку радова. Или, мисле да то није њихова обавеза!?<br />
<div style="text-align: right;">
</div>
<div style="text-align: right;">
</div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgTvO5EeAoVHAEoz7_GSy6namQle2wVsnV0vA_nrs2dlP_NNuHL1DT2sTO8WrEyb-qY2m4eqgELw8coP9YYoGuCOfaPbBTeFAsq0bLws9Xf1nlBU6vk7j3zReRUd1EcLZCOY3hxmyE0wL0/s1600/73446293_445437712746429_3750092978731876352_n.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="612" data-original-width="816" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgTvO5EeAoVHAEoz7_GSy6namQle2wVsnV0vA_nrs2dlP_NNuHL1DT2sTO8WrEyb-qY2m4eqgELw8coP9YYoGuCOfaPbBTeFAsq0bLws9Xf1nlBU6vk7j3zReRUd1EcLZCOY3hxmyE0wL0/s200/73446293_445437712746429_3750092978731876352_n.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Ж. Р. Драгишић</td></tr>
</tbody></table>
Или, можда, због ових високих октобарских температура, још <br />
нису приметили да је прошао август, већ им се причињава да је још увек лето и да туристичка сезона још није готова.<br />
А ово је само још један пример да је за поштовање рокова и онога што је написано, политичарима у овој држави, очигледно, стало колико и до лањског снега.<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<h3>
<i>"Стаза здравља"</i></h3>
<div>
Пошто се представници локалне власти (пуним устима) хвале реновираном "Стазом здравља" у Нишкој Бањи, нисам могао да одолим изазову, да изблиза погледам о чему се ради. Први утисак је био, заиста, импресиван. Али је други, по обичају, био битно дргачији. По свему судећи, "бехатон" плоче (ако се тако зову?) нису добро постављене, јер већ сада има много улегнућа у којима ће се сакупљати вода, што ће, знатно, утицати на њихов век трајања. А о лоше монтираним плочама говори и податак да је неко већ радио поправни испит ("Весићев синдром"), цементирајући одређени број "непослушних" плоча. Осим овога, изгледа да извођач радова није много водио рачуна о конфигурацији терена. Нигде не постоје одводни канали који би атмосферске падавине одводили где треба. Овако, оне ће се, вероватно, заједно са земљом, обрушавати на стазу, јер не верујем да ће их у томе спречити ивичњак.<br />
Посебна "прича" је што стаза није обележена и што, осим на самом почетку, не постоје табле са обавештењима. Како је, колико се сећам, било некада. </div>
<div>
Такође, већ на први поглед, види се да поред стазе има много смећа (што говори о нашој еколошкој некултури), али и мали број канти за ђубре (што је пропуст оних који о томе треба да брину). </div>
<div>
<br /></div>
</div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-63350174055398106222019-06-01T10:03:00.001+02:002019-06-01T10:03:12.382+02:00Ј О Р Г О В А Н<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj4gI9Lyap8lDKxpqxGMCiqgKG3amlJkRNRiP-HlD438PWf7Dwgqs8y4Nasebs9VDZNZJ2aCua3E3ozwluFxxwttSQgw2v9MohA3hTujmbT8D73V1njV7VvWQsr4GoMb4KAYr2P98d4QKs/s1600/60091415_10213923734548574_4579363297148534784_n.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="960" data-original-width="642" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj4gI9Lyap8lDKxpqxGMCiqgKG3amlJkRNRiP-HlD438PWf7Dwgqs8y4Nasebs9VDZNZJ2aCua3E3ozwluFxxwttSQgw2v9MohA3hTujmbT8D73V1njV7VvWQsr4GoMb4KAYr2P98d4QKs/s200/60091415_10213923734548574_4579363297148534784_n.jpg" width="133" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото : Ж. Р. Драгишић</td></tr>
</tbody></table>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="background-color: white; color: #666666; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 12px;">Јоргован (лат. Syringa) је врста цветница која припада фамилији маслина. Распрострањен је на подручју југоисточне Европе и Мале Азије. Цвета од априла до маја, </span><span class="text_exposed_show" style="background-color: white; color: #666666; display: inline; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 12px;">у уобичајеној, љубичастој, боји, али их има и у белој, розој, жутој, па чак и у боји труле вишње. Према легенди, јоргован је у Србију донео српски краљ Стефан Урош први Немањић (1223 - 1277), познат као Урош Велики, иначе син Стефана Првовенчаног. Као што је познато, Стефан Урош је био ожењен Јеленом Анжујском (1236-1314), мајком потоњих краљева Драгутина и Милутина, која није могла да се навикне на живот у Србији јер јој је недостајао мирис јоргована, који је у то време растао само у Француској где је она одрастала. Будући да је Стефан Урош желео да његова невеста буде срећна у држави свог мужа, он се потрудио да обезбеди саднице јоргована, па ова биљка, од тог доба, краси и све крајеве Србије. </span></div>
<span class="text_exposed_show" style="background-color: white; color: #666666; display: inline; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; font-size: 12px;"><div style="text-align: justify;">
Три стабла јоргована на мојим фотографијама представљају доказ да ова биљка и у данашње време мења своја географска станишта, без обзира што то нема толики значај као што је то био подухват краља Стефана Уроша првог (уколико ова дивна легенда има везе са истином). </div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg9jMHJPRvQSe2CIQx0z-v-JWUf1zW7sjlD-1wWChU9UmXnkaKZJXjZdsEuGXOs9yZtAdrFciCFu7v9EZ-QeXe_VtNX5UHysXaxs7Mhdtees3hSV8L0h0Q3Z6NUXgflwAjFqGZeHUALLKI/s1600/60326759_10213923733148539_5581369181506371584_n.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="642" data-original-width="960" height="133" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg9jMHJPRvQSe2CIQx0z-v-JWUf1zW7sjlD-1wWChU9UmXnkaKZJXjZdsEuGXOs9yZtAdrFciCFu7v9EZ-QeXe_VtNX5UHysXaxs7Mhdtees3hSV8L0h0Q3Z6NUXgflwAjFqGZeHUALLKI/s200/60326759_10213923733148539_5581369181506371584_n.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Ж. Р. Драгишић</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
Наиме, пре неколико година, када сам још живео у Неготину, стицајем околности, веома често сам пролазио једном улицом која се налази на самом крају града (ако се не варам, улица се зове Старине Новака), до које се стиже Доситејевом и улицом Браће Југовића. Двориште једне од кућа у поменутој улици красило је вишегодишње стабло јоргована, који је тих дана био у пуном цвету. Испоставило се да у тој кући живи колегиница моје супруге, па је резултат тог сазнања била њена понуда да узмем "пелцер" биљке која ми се толико свидела. Тог пролећа, та мала биљка од свега неколико сантиметара нашла је свој нови дом у једном дворишту села Протопопинци, испод Видлича, на Старој планини. Сада, у мом дворишту постоје три јоргована који цветају и још три, који ће, Боже здравља, процветати наредних година. Мада никог нисам питао, претпостављам да је јоргован у мом старом крају, Неготину, већ прецветао. А овај, испод планине Видлич, сад је у пуном цвету, што ни мало не треба да чуди, јер расте на висини од око 750 метара надморске висине (мада су и временске прилике мало успориле вегетацију). У сваком случају, овим пресељењем јоргована из Неготинске Крајине на обронке Старе планине, оном старијем и раскошнијем стаблу у једном дворишту у улици Старине Новака у Неготину, на неки начин, продужен је живот. А <table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi_Lb5qVQ_RzFRpuwk-HLzuxjPJv5azDju0xMe17JIt3xbSjbiLgKG-vX3RjZnlIDHxT8SrYSQYuaz6KW7o-BurqTI58MV333erVCwotqoD0BkNfjTXmLQYa2RhrYixER7NLwTVYrJ-6UE/s1600/60520407_10213923733308543_1565876811911397376_n.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="642" data-original-width="960" height="133" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi_Lb5qVQ_RzFRpuwk-HLzuxjPJv5azDju0xMe17JIt3xbSjbiLgKG-vX3RjZnlIDHxT8SrYSQYuaz6KW7o-BurqTI58MV333erVCwotqoD0BkNfjTXmLQYa2RhrYixER7NLwTVYrJ-6UE/s200/60520407_10213923733308543_1565876811911397376_n.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Ж. Р. Драгишић<br /><br /></td></tr>
</tbody></table>
различите нијансе боја јоргована које постоје у селу Протопопинци, добиле су још једну нову. Ову прелепу - неготинску.</div>
</span></div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-16348963631563707942019-01-25T15:04:00.002+01:002019-01-25T15:04:23.000+01:00Ј А С Е Н О В И К<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjmcM1RHKaDGXWcrIRAsgojmg5hBcWPMyv9w8l5ivxOKF8RlnvRQtbZykwZT5LP-h9KFu6pljnAxZWQGvvvg1zLcsHn7WkVKlnF0rSlHuLJ8gUz9hKaDuvtlgGlbZ0R7f4RXdEEpU9hPkI/s1600/800x600_Jasenovik-foto-JV+-+D.M..jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="600" data-original-width="800" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjmcM1RHKaDGXWcrIRAsgojmg5hBcWPMyv9w8l5ivxOKF8RlnvRQtbZykwZT5LP-h9KFu6pljnAxZWQGvvvg1zLcsHn7WkVKlnF0rSlHuLJ8gUz9hKaDuvtlgGlbZ0R7f4RXdEEpU9hPkI/s200/800x600_Jasenovik-foto-JV+-+D.M..jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Јужне вести (Д.М.)</td></tr>
</tbody></table>
<b><i>Јасеновик</i></b> је село које припада нишкој градској општини Пантелеј, а лоцирано је у планинском подручју <i style="font-weight: bold;"><a href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%84%D0%B0%D1%82_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0)">Калафата</a>, </i>у правцу Сврљига.<i style="font-weight: bold;"> </i>Према подацима Википедије, у овом селу је, 2011. године, у 113 домаћинстава, живело 396 становника. Занимљиво је да је ово село, далеке, 1930. године, имало 518 становника, распоређених у 68 домаћинстава, чему је, на неки начин, допринела и пруга, коју ово село има још од 1922. године, будући да је тада, завршена изградња железничке пруге која је повезала Ниш и Зајечар. </div>
<div style="text-align: justify;">
Управо та железничка веза између ова два града, готово сто година касније, више од пет дана је у прекиду (чему се, бар у овом тренутку, не назире крај), јер је, код поменутог села Јасеновик, 19. јануара, у 22 сата и 25 минута, дошло до <i><b><a href="http://rs.n1info.com/Vesti/a453394/Iskliznule-dve-cisterne-sa-amonijakom-kod-Svrljiga.html">исклизнућа</a></b></i> две цистерне са <b><i><a href="https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BA">амонијаком</a></i></b>, од укупно 14 колико их је било у теретној композицији превозника "NCL".<br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiioOVUatYnB5gJ0IbYoUleL6gRaatnl07JDk2pNDhl-1CRwtPT3pvRPU2xp0bsYnjrCOKiQxkUInxOMnGCT4kE5ZUHtLwmy-O33Ykaei5pWGLT2HFzAq9gSVhjyejeDVMIpmW3EJ36snc/s1600/1280x0_jasenovik-evakuaija-foto-jv-Jovana+Adamovi%25C4%2587.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="960" data-original-width="1280" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiioOVUatYnB5gJ0IbYoUleL6gRaatnl07JDk2pNDhl-1CRwtPT3pvRPU2xp0bsYnjrCOKiQxkUInxOMnGCT4kE5ZUHtLwmy-O33Ykaei5pWGLT2HFzAq9gSVhjyejeDVMIpmW3EJ36snc/s200/1280x0_jasenovik-evakuaija-foto-jv-Jovana+Adamovi%25C4%2587.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Јужне вести (Јована Адамовић)</td></tr>
</tbody></table>
Убрзо након овог акцидента, како су пренели медији, из <a href="http://infrazs.rs/">Инфраструктура железнице Србије (ИЖС)</a>, упркос чињеници да се у преврнутим цистернама налази амонијак (који је отрован), саопштили су да <b><i>"нема опасности по људе и животну средину"</i></b>. Животиње тада нико није помињао, мада ће, како ће се касније испоставило и то бити један од већих проблема.<br />
<div style="text-align: justify;">
Према истом извору (ИЖС), приликом овог "исклизнућа" није било повређених, али је настало оштећење железничке пруге у дужини од око 300 метара, за чију санацију ће бити потребно од 24 до 48 сати. Међутим, како је сада већ сасвим јасно, процена о трајању санације је била апсолутно погрешна, јер на поменутом железничком правцу нема саобраћаја више од пет дана, а да нико од надлежних није ни покушао да објасни ко је одговоран за насталу ситуацију и да ли ће и када неко сносити последице. Самим тим и село Јасеновик, ових дана, постаје парадигма данашње Србије, у којој систем не функционише, а вршиоце републичке власти, дубоко заваљене у својим фотељама, готово да и не интересује шта се догађа у неком "тупом углу" <b><i>Србије ван Београда.</i></b> Што се може рећи и за већину медија, којима је, очигледно, већа брига била нова тема звана <a href="http://rs.n1info.com/Vesti/a454449/Radojicic-o-snegu-u-Beogradu.html" style="font-style: italic; font-weight: bold;">"јануарски снег у Београду"</a> , због кога је први човек главног града, градоначелник Радојичић, оптужио метеорологе, али и показао да је у политици "млад и зелен", дајући медијима изјаве о проблемима у функционисању престонице. Ту његову "грешку" морао је да исправља његов заменик Весић, показујући да се у овој земљи све може поменути, али никако да постоји неки проблем.<br />
Међутим, претпостављам да би се житељи села Јасеновик, који су данас били принуђени да напусте своје домове, без велике дилеме, мењали за проблеме које имају прва два човека главног града, али и сви његови житељи. Имајући у виду да ће, стицајем околности, село Јасеновик, вероватно, остати упамћено као прво насељено место у Србији које је, у мирнодопским условима, било комплетно евакуисано, према одлуци Штаба за ванредне ситуације Града Ниша.</div>
Штабу се због овога не може ништа приговорити, јер је сасвим јасно да су се они, доносећи овакву одлуку, пре свега, руководили безбедношћу и здрављем људи, али и заштитом животиња и животне средине.<br />
Оно што је у овом случају, у најмању руку, проблематично је конфузија која је настала након исклизнућа цистерни са опасним хемикалијама. И, наравно, спорост у доношењу одлука. Јер, треба имати у виду да су мештани села Јасеновик, први пут били обавештени о могућој евакуацији тек четири дана након исклизнућа цистерни, па се поставља питање шта се до тада радило и да ли је постојала опасност да се у том периоду догоди нешто што би угрозило животе и здравље становника овог села? А да и не говоримо о томе колико панике може да унесе чињеница да је првобитна евакуација заказана за 24. јануар, али је из непознатих разлога отказана, да би се иста реализовала дан касније.<br />
Овоме треба додати још неке детаље који нису баш сасвим јасни. Наравно под условом да су медији који су о томе извештавали то коректно пренели. А ради се о томе да ће мештани села Јасеновик данас после подне бити враћени назад у село, да би сутра, поново, били евакуисани!?<br />
Остаје нејасно и због чега је било неопходно да прође пет дана од акцидента код села Јасеновик да би се о њему огласила Зорана Михајловић, челница Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре!? Пожуривши да, по устаљеном напредњачком моделу, саопшти како у овом акциденту нема угрожених. Зар ова пруга, која се налази јужно од Бубањ потока, није у надлежности министарке Михајловић? Или је и ово пример правог односа напредњачке, београдске властеле према Србији ван Београда? Да ли би се на исти начин понашали да се ово догодило северно од Бубањ потока? Негде на 17 километара од Теразија. Пошто је село Јасеновик управо толико удаљено од центра Ниша.<br />
<br /></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-77846258060999988652018-10-25T16:43:00.002+02:002018-10-28T16:47:36.980+01:00Б У Л Е В А Р<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg0_rHFKZLrcFso65dpCbla0uHcn9lx3zKMugaLsCEfMY-tVKC_ZTLcLINo-183Fkz8RcdnyCJmCu5WG3HROrFNUktaRoHDENwsR9vKA5ZC2efi-YBE_7Pmp5bE7UY1bnOhvmOi9JT8F0g/s1600/7.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1200" data-original-width="1600" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg0_rHFKZLrcFso65dpCbla0uHcn9lx3zKMugaLsCEfMY-tVKC_ZTLcLINo-183Fkz8RcdnyCJmCu5WG3HROrFNUktaRoHDENwsR9vKA5ZC2efi-YBE_7Pmp5bE7UY1bnOhvmOi9JT8F0g/s200/7.JPG" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Ж. Р. Драгишић</td></tr>
</tbody></table>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEheAH-zlK3eNFtLNqQ-e9WZvYcxcHAUHTsZfjM9tH3lFF-AkgMtYTNTpKcvdUPynMqUBG9dFZN0OofTxag-Sv4l1TPY8iV4VKOycQMofQ6B0z2KTaWMYHCi6VUWvVagBBHcwdU5N8um-Ok/s1600/15.JPG" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1200" data-original-width="1600" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEheAH-zlK3eNFtLNqQ-e9WZvYcxcHAUHTsZfjM9tH3lFF-AkgMtYTNTpKcvdUPynMqUBG9dFZN0OofTxag-Sv4l1TPY8iV4VKOycQMofQ6B0z2KTaWMYHCi6VUWvVagBBHcwdU5N8um-Ok/s200/15.JPG" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Ж. Р. Драгишић</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
Када су пре двадесетак дана окончани радови на почетку</div>
<div style="text-align: justify;">
Булевара Медијана (из правца Књажевачке, према Византијском булевару), који су изискивали раскопавање асфалта, многи грађани Ниша, али и сви они који су, свакодневно, морали овуда да пролазе, осетили су олакшање. Јер, не треба сметнути са ума да је ово једна од најфреквентнијих саобраћајница у Нишу, будући да чини најкраћу везу између Књажевачке улице и Византијског булевара, који повезује још два нишка булевара - Булевар Зорана Ђинђића и Булевар Немањића, са једне стране, али је и најкраћа веза са источним излазом на ауто - пут.</div>
<div style="text-align: right;">
</div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjQ0WDQ327KUg7zhb0UyZQH54OhHtB8RsAnTP7oH0Vl8dxDUDD9tSZ7QUoi9HJNX1-lWUhh38jYYhM-NlmG8CKr6T_U_m3VM4BiKo5W0QDhbcDeg5N5FWl__ll07mxDeAeE5qNOgUMKXPk/s1600/2.JPG" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1200" data-original-width="1600" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjQ0WDQ327KUg7zhb0UyZQH54OhHtB8RsAnTP7oH0Vl8dxDUDD9tSZ7QUoi9HJNX1-lWUhh38jYYhM-NlmG8CKr6T_U_m3VM4BiKo5W0QDhbcDeg5N5FWl__ll07mxDeAeE5qNOgUMKXPk/s200/2.JPG" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Ж. Р. Драгишић</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
У току неколико дана када су извођени поменути радови (вероватно је било у питању прикључење неких инсталација за објекат који се налази између Основне школе "Мирослав Антић" и Насеља "Беверли Хилс"), у појединим деловима дана стварале су се и по неколико стотина метара дуге колоне аутомобила, што је понекад личило на прави саобраћајни колапс. Зато и не чуди што су сви они који су били принуђени да, свакодневно, пролазе овим делом Ниша, осетили велико олакшање када је уклоњена тешка механизација из десне коловозне траке, а саобраћај поново "нормализован".</div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhI7cwwmHWwBFIdphOXSd5pGsCdRPsDmklH2jEdV2aqBAbrDFKrrmCQQ94HqndcAQHeJ8YIIevhm4sTHWsQqnPMUvF2t5gG2fgMH_u56wydKxACfcaF_o_CjRfbHRAwOVimL5eMofyXvqU/s1600/1.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1200" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhI7cwwmHWwBFIdphOXSd5pGsCdRPsDmklH2jEdV2aqBAbrDFKrrmCQQ94HqndcAQHeJ8YIIevhm4sTHWsQqnPMUvF2t5gG2fgMH_u56wydKxACfcaF_o_CjRfbHRAwOVimL5eMofyXvqU/s200/1.JPG" width="150" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Ж. Р. Драгишић</td></tr>
</tbody></table>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhiuaz_GcPXV2MJDIeIfqpziZNRNkVhNVOkxFECUWQkxb6pQkVtamlCmN-6IHhgzTBwF6XmRG1ABzKboLKQoZJXsH8ZcKet_eSVGdHIEBKXGyXnuXGZP-jfJ3HjGZHpkgeIB8VHN-5GY5I/s1600/13.JPG" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1200" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhiuaz_GcPXV2MJDIeIfqpziZNRNkVhNVOkxFECUWQkxb6pQkVtamlCmN-6IHhgzTBwF6XmRG1ABzKboLKQoZJXsH8ZcKet_eSVGdHIEBKXGyXnuXGZP-jfJ3HjGZHpkgeIB8VHN-5GY5I/s200/13.JPG" width="150" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Ж. Р. Драгишић</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
Но, како то бива у земљи "истине, љубави и слободе", возачи нису морали дуго да "чекају" на нови проблем. Јер ту где је извођач радова раскопао асфалт, појавиле су се рупе. Из простог разлога јер несавесни извођач радова није обавио свој посао до краја. Односно, раскопани асфалт није довео у пређашње стање. А како изгледа, није било никог ко би га на то натерао!? </div>
<div style="text-align: justify;">
А да и не помињемо да би било сасвим нормално да су они, који су овде изводили радове, имали обавезу да место радова доведу у пређашње стање, не чекајући да их неко на то опомене.<br />
Овај проблем је је много већи и због чињенице да не постоји ни један саобраћајни знак који би возаче могао да упозори да се на саобраћајници налазе "опасне рупе".</div>
<div style="text-align: justify;">
Међутим, како изгледа у земљи Србији је све друго важније од "нормалног понашања", а вршиоци власти, како на локалу, тако и на републичком нивоу, по свему судећи, увек имају нека друга и неодложна посла, због којих "немају времена" да виде оне обичне и свакодневне проблеме грађана. </div>
<div style="text-align: justify;">
И по свему судећи, још ће много воде протећи и Нишавом и многим другим српским рекама, пре но што овдашњи политичари схвате да имају обавезу да се "клањају грађанима" а не свом вођи.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-68186329111000266182018-07-02T08:00:00.001+02:002018-09-21T20:55:38.577+02:00Д Е Т К О<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div class="MsoListParagraphCxSpFirst" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto;">
<div style="text-align: justify;">
<div style="margin: 0in 0in 0.0001pt;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj3btgfudQi-l0MXBZ3UBFb89Qb-Qdk2PbGsLOJ83_I5sRu-gUn0NGD9KX-CBni5MkEW94rNLKTkLzZtWO9W37m2iLBXr34nJHjKjG2L0Y378JL4kz40osoI3cpaXkJjjeuTOuvJx2s3XA/s1600/Detko_Petrov+%25E2%2580%2593+kopija.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1350" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj3btgfudQi-l0MXBZ3UBFb89Qb-Qdk2PbGsLOJ83_I5sRu-gUn0NGD9KX-CBni5MkEW94rNLKTkLzZtWO9W37m2iLBXr34nJHjKjG2L0Y378JL4kz40osoI3cpaXkJjjeuTOuvJx2s3XA/s200/Detko_Petrov+%25E2%2580%2593+kopija.jpg" width="168" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Детко Петров</td></tr>
</tbody></table>
<b><i><span style="font-family: "arial" , sans-serif; font-size: 10pt;">На
данашњи дан, 1936. године, у селу Протопопинци, рођен је Детко Петров. Човек
који је у својим књижевним делима овековечеио Забрђе, укључујући и родно село, али и читав
овај крај. Сјајан приповедач који је, стицајем околности, свој комплетан
књижевни опус написао на српском ( или српскохрватском) језику, мада је, по рођењу,
био припадник бугарске националне мањине у Србији, а постао је један од
најзначајнијих књижевника Босне и Херцеговине.</span><span style="font-family: "arial" , sans-serif; font-size: 13.5pt;"><o:p></o:p></span></i></b></div>
<div style="margin: 0in 0in 0.0001pt;">
<b><i><span style="font-family: "arial" , sans-serif; font-size: 10pt;">Тешка
болест, прерано је отргла Детка од своје породице, а књижевни свет на овим
просторима, ускратила је за много тога што је Детко припремао, а читалачка
публика жељно ишчекивала. </span><span style="font-family: "arial" , sans-serif; font-size: 13.5pt;"><o:p></o:p></span></i></b></div>
<div style="margin: 0in 0in 0.0001pt;">
<b><i><span style="font-family: "arial" , sans-serif; font-size: 10pt;">Мој
„сусрет“ са Детком догодио се пре више од четрдесет година, када сам први пут
дошао у село Протопопинци, у време када је имао објављене три збирке
прича. </span><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , sans-serif; font-size: 10pt;">Никада га нисам упознао, мада сам имао утисак да се знамо годинама, стварајући слику о
њему на основу књижевних бисера које је стварао.Претпостављам да нисам једини који је
имао такав утисак.<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div style="margin: 0in 0in 0.0001pt;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , sans-serif; font-size: 10pt;"><b><i>Као што претпостављам да нисам једини који
мисли да се крај у коме је рођен, али и држава Србија, нису на адекватан начин
одужили овом књижевнику. <o:p></o:p></i></b></span></div>
<div style="margin: 0in 0in 0.0001pt;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , sans-serif; font-size: 10pt;">У жељи да „пробудим“, пре свега културну,
али и политичку јавност, како Димитровграда тако и Србије, пре две године
написао сам предлог идејног пројекта, чијом би реализацијом, ова вишегодишња неправда била
исправљена. Пошто се овакав пројекат не пише да би сакупљао прашину у некој фиоци или да буде загубљен у некој фасцикли рачунара, пре нешто више од годину дана, представио сам га ужем кругу људи који би могли да утичу на његову реализацију. Тада сам добио и похвале и обећања. Но, до данас, без конкретних помака.</span></i></b></div>
<div style="margin: 0in 0in 0.0001pt;">
<b style="font-family: Arial, sans-serif; font-size: 10pt;"><i>Наравно,
обелодањивањем овог предлога пројекта не желим, ни на који начин, да вршим
притисак на било кога, већ ми је намера да широкој јавности ставим на увид
идеју коју би требало допунити и оплеменити, пре но што се преточи у конкретну „посвету“
Детку Петрову - човеку који је то својим делом свакако заслужио. </i></b><br />
<b style="font-family: Arial, sans-serif; font-size: 10pt;"><i>У наставку овог текста представљам предлог идејног пројекта у својој оригиналној верзији, који је, само, прилагођен оваквом начину презентовања. </i></b></div>
</div>
</div>
<div class="MsoListParagraphCxSpFirst" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpLast" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;"><br /></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpLast" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;"><b style="font-family: "Times New Roman"; font-size: medium; text-align: left;"><i><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 12pt; line-height: 18.4px;">Уводне напомене</span></i></b></span><br />
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;"><b style="font-family: "Times New Roman"; font-size: medium; text-align: left;"><i><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 12pt; line-height: 18.4px;"><br /></span></i></b></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto;">
<span style="font-family: "arial" , sans-serif; font-size: 10pt; text-align: justify;">Живот нам враћа
само оно што ми другима дајемо“, својевремено је написао Иво Андрић, наш једини
добитник Нобелове награде за књижевност. Ако претпоставимо да се ова велика
мисао може применити и на то да нам „живот враћа само оно што ми чинимо за
друге“, али и да то, осим за људе важи и за градове, претпостављам да је јако
важно да ли ће један град, какав је Димитровград, учинити за свог,
најпознатијег књижевника, </span><b style="font-family: arial, sans-serif; font-size: 10pt; text-align: justify;"><i>Детка Петрова</i></b><span style="font-family: "arial" , sans-serif; font-size: 10pt; text-align: justify;"> оно што је он учинио за свој град, као и за своје родно село Протопопинци, проносећи њихова имена читавом бившом
Југославијом.</span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Поготову,
уколико се има у виду да је Димитровград, судећи према називима својих улица,
једна велика библиотека. Јер улице ове вароши носе имена многих познатих
књижевника</span><span lang="sr-Latn-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;"> и просветитеља</span><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">, са простора бивше Југославије, али и из околних
држава, па и читаве Европе. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Можда о томе
нико није, посебно, водио рачуна, али је чињеница да улица којом се, из правца
Козарице (Забрђа) улази у Димитровград, носи име поменутог Иве Андрића, која
се, улива у улицу <i><b>Детка Петрова</b></i>, на коју се наставља улица Ћирила и Методија.
Занимљиво је да се у ову улицу „улива“ улица под називом Сутјеска, која, на
неки начин и са много симболике, у њу „уноси“ и градску Библиотеку, која се у
њој налази и која носи име књижевника <i><b>Детка Петрова</b></i>. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Симболично је и
то што се све ове улице „уливају“ у улицу која се зове Балканска, која је,
заједно са побројаним улицама, „жила куцавица“ овог града који одише свежином,
уредношћу и чистоћом.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Оно што је
посебно важно лежи и учињеници да се у ту, већ наречену, „жилу куцавицу“
Димитровграда, директно, или индиректно, „уливају“ улице које носе имена: Светосавска,
Вук Караџић, Његошева, Толстојева, Љубен Каравелов, Христо Ботев, Лазе
Лазаревића, Нушићева, Бора Станковић, Елин Пелин, Десанка Максимовић, Христо
Смирненски и Бранко Ћопић.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Такав град, који
је и по наведеним именима улица специфичан, има обавезу да свог највећег
књижевника, <b><i>Детка Петрова</i></b>, „постави на посебно место“. Односно, да се овом
изузетном књижевном ствараоцу посвети она пажња коју би сваки други град
посветио неком свом знаменитом ствараоцу.</span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Требало би да, Димитровград, у годинама које долазе, створи све неопходне услове, како би, што пре, отпочело, редовно, годишње, подсећање на <i><b>Детка Петрова</b></i>, које би се, под називом <i><b>„Дани Детка
Петрова“</b></i> или <b><i>„Деткови дани“ </i></b>организовало сваке године, а чији би носиоци
активности требало да буду Центар за културу Димитровград и Народна библиотека
<b><i>„Детко Петров“</i></b>, а под покровитељством Општине Димитровград, уз претпостављену
финансијску помоћ министарстава за културу Србије, Бугарске и Босне и
Херцеговине.</span><span lang="sr-Latn-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpLast" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">О Детку Петрову<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"><br /></span></i></b></div>
<div class="MsoNoSpacing" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;"><b><i>Детко Петров</i></b> је рођен 2. јула 1936. године у селу Протопопинци. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNoSpacing" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">У Димитровграду је похађао гимназију, а матурирао у Пироту. На
Филозофском факултету у Београду, где је студирао заједно са Данилом Кишом, 1960.
године, завршио је одсек Југословенске књижевности. Септембра исте године,
одлази у Сански Мост, где, у тамошњој гимназији, до краја 1976. године ради као
професор српскохрватског језика и књижевности. Након тога, са породицом се
пресељава у Сарајево, где је и умро 4. јануара 1990 године. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNoSpacing" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Прве прозне радове објавио је у Студенту, Видицима и Летопису Матице
српске, а потом је сарађивао у сарајевским часописима Лица, Одјек и Живот.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNoSpacing" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;"><b><i>Детко Петров</i></b> и његова дела, уврштени су у едицију “Савремена књижевност
народа и народности БиХ у 50 књига”.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNoSpacing" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Из пера <i><b>Детка Петрова</b></i>, за нешто мање од осамнаест година, колико је
трајао, његов прерано прекинути књижевни век, објављено је пет збирки прича,
два романа, као и по једна збирка прича и један роман за децу: <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNoSpacing" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">„Граница“, збирка прича („Петар Кочић – Београд, 1972.), „Тихи сутони
Забрђа“, збирка прича („Веселин Маслеша“ - Сарајево,1974.), „Смешак стрица
Радована“, збирка прича („Свјетлост“ – Сарајево, 1977.), „Живети исправно“, збирка
прича, („Веселин Маслеша“ – Сарајево, 1982.), „Како је убијен цврчак“, изабране
приче („Свјетлост“ - Сарајево,1984/1985.), „Пуцањ у Малом Вакуфу“, роман
(„Веселин Маслеша“ – Сарајево, 1985.), „Тајне сунцокрета“,приче за децу
(„Свјетлост“ - Сарајево,1986.), „Крилате душе“, роман („Свјетлост“ – Сарајево,
1988.), „Дани велике правде“, роман за децу („Свјетлост“ – Сарајево, 1990.).<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNoSpacing" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Мада је <b><i>Детко Петров</i></b> већину својих дела објавио у Сарајеву (Босна и
Херцеговина), користећи за писање, искључиво, српски језик, његове теме су га,
увек и изнова, враћале родном Забрђу.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNoSpacing" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Издавачка кућа „Братство“ из Ниша 1982. године, штампала је, на
бугарском језику, збирку прича „Јабука крај пута“, а 2006. године и изабрана
дела („Тихи сутони Забрђа“, „Тајне сунцокрета“ и „Пуцањ у Малом Вакуфу“) у преводу
познате бугарске преводитељице, Желе Георгиеве. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNoSpacing" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">У рукопису су му остала два необјављена романа.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNoSpacing" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Народна библиотека, као и једна улица у Димитровграду, данас носе име
<b><i>Детка Петрова</i></b>.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpFirst" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Родна кућа Детка
Петрова<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjPFi5WeJiq2zhV_3rW_XumtpzzRz6B6AdxDvWdHcRavhPk8Ng1tLGiwjVdyBvVocZpp7aP7mSEWSZKwk8RUHEzdwTMZBB2UTAtDxzmRktChjBTh4lPhEpB8OoWQyaA74a-lSCoiV0BPYM/s1600/DSC02857.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1070" data-original-width="1600" height="133" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjPFi5WeJiq2zhV_3rW_XumtpzzRz6B6AdxDvWdHcRavhPk8Ng1tLGiwjVdyBvVocZpp7aP7mSEWSZKwk8RUHEzdwTMZBB2UTAtDxzmRktChjBTh4lPhEpB8OoWQyaA74a-lSCoiV0BPYM/s200/DSC02857.JPG" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Родна кућа Детка Петрова</td></tr>
</tbody></table>
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Искуства многих
народа показују да се успомена на неке личности, најсигурније, може сачувати
уколико се, поред духовних вредности које су нам оставили, сачувају оне
материјалне вредности које настављају везу између тих личности и нових
генерација.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Зато је, готово
подразумевајеће, да, уколико желимо да новим нараштајима пренесемо знања о
неким људима који су за свој крај, народ, али и читаву државу учинили много,
заштитимо од пропадања она материјална добра, посредством којих би се, на
најсигурнији начин то знање и сећање сачувало.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">У великом броју
случајева прибегава се постављању споменика тим личностима, али, поред тога,
огроман је број примера да се чувају или обнављају родне куће тих личности,
које се, уз одређена улагања, претварају у музејске и просторе за одвијање
мнгобројних културних збивања.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">У селу
Протопопинци постоји родна кућа <b><i>Детка Петрова</i></b>, која је, на жалост свих нас, у
стању интензивног пропадања. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Различити
фактори су допринели таквој ситуацији, али се такво стање, ангажовањем, пре
свега, локалне заједнице, може поправити и уз неопходна материјална улагања,
учинити да родна кућа <b><i>Детка Петрова</i></b> постане место које ће окупљати како
садашње, тако и будуће књижевнике (из Србије и околних држава), али и
многобројне љубитеље књижевности, као и уметности у целини.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Обнављање родне
куће <b><i>Детка Петрова</i></b>, у његовом родном селу, Протопопинци, био би основни услов
за утемељење културне манифестације, под називом <b><i>„Деткови дани“</i></b>, која би, у
наредним годинама, могла да постане једна од најзначајнијих културних
манифестација. И то не само у Србији, јер је <b><i>Детко Петров</i></b> и његов књижевни опус
подједнако значајан за културну баштину, како државе у којој је рођен, тако и
за културну баштину Босне и Херцеговине (државе у којој је живео и стварао),
али и суседне Бугарске (због своје националне припадности).<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Обновљена кућа
<b><i>Детка Петрова</i></b>, поред просторија које би биле уређене у духу времена када је он
у њој живео, имала би и једну просторију опремљену као спомен-соба, која би, на
посебан начин чувала успомену на овог значајног књижевника.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Детково раскршће<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">На улазу у село
Протопопинци, родно место <b><i>Детка Петрова</i></b>, </span><span lang="sr-Latn-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">са леве стране од Старе чешме, </span><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">треба поставити мобилијар који би, путника намерника,
обавештавао о томе да је у селу Протопопинци, недалеко одатле, рођен књижевник
<b><i>Детко Петров</i></b>.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Мобилијар би
требао да садржи: два информативна паноа, међусобно повезаних, између којих би
био стуб са путоказима, док би, са једне или друге стране, требало поставити
дрвену клупу са столом, који би били покривени одговарајућом надстрешницом.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Два информативна
паноа би била конципирана тако да садрже фотографију (портрет)
<i><b>Детка Петрова</b></i>, најосновије податке о њему и (у позадини) наслове његових дела.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Информативни
панои би били потпуно идентични, али би, на једној страни био исписан текст на
српском, а на другом, на бугарском језику.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">На стубу са
путоказима треба да буду исписане одреднице: Протопопинци, Видлич, Бребевница,
Мојинци, Мазгош, Смиловци, Димитровград, Пирот, Београд, Сарајево, Софија,
Сански Мост.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Оно што се
подразумева у овоме је да локална заједница обезбеди дозволе за постављање
описаног мобилијара, а представници поменутих села би учествовали у радовима у мери
у којима би, они, својим знањем и стручношћу могли.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Такође, битно је
да се званично „отварање“ овог простора приреди 2. јула, имајући у виду да је
то дан рођења <b><i>Детка Петрова</i></b>. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Претпостављам да
није потребно, посебно, напоменути да би простор о коме је реч, монтажом
поменутог мобилијара, био оплемењен и да би о њему и у наредном периоду (након
постављања), требало водити рачуна, што би био задатак месних заједница које
гравитирају овој локацији.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">У сваком
случају, ово су само смернице (идеје), које могу бити употпуњене другим идејама, као
допуну у реализацији основне идеје.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Деткови дани<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Замишљена
манифестација <b><i>„Деткови дани“</i></b> била би организована сваке године у Димитровграду,
у трајању од два дана, од којих би један дан, под називом „Забрђу у походе“,
био организован у селу Протопопинци, родном месту <i><b>Детка Петрова</b></i>. Ту би, у
дворишту родне куће <b><i>Детка Петрова</i></b>, уз пригодан културноуметнички програм могао
да буде организован и програм под колоквијалним називом „оживљавање народне
традиције“. То би, уједно значило да би у делу програма који би требао да има
„чврсту форму“, били заступљени наступи песника, сценографска „оживљавања“
делова прича <b><i>Детка Петрова</i></b>, наступи вокалних и инструменталних солиста и група,
као и фолклорних група, који би морали да буду у духу народне традиције.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">У другом делу,
који би имао много слободнију форму, требало би одржати разна такмичења у
припреми традиционалних јела, изложбе народних ношњи или јела приређених на
традиционалан начин. Све то би било урађено на начин како су некада
организовани народни сабори, онако како је то <b><i>Детко Петров </i></b>детаљно описивао у
својим књижевним делима.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Манифестација
„Деткови дани“, требало би да се организује у јулу месецу и да траје два дана. тако
да један од фестивалских дана, обавезно буде 2. јула, када је рођен <i><b>Детко Петров</b></i>. Било би добро да, уколико
је то могуће, то буде дан који би био организован у његовом родном селу, мада
то не мора да буде обавеза.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Други
фестивалски дан организовао би се у Народној библиотеци <b><i>„Детко Петров“</i></b> у
Димитровграду, али и у великој сали Центра за културу.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">У преподневним
сатима, био би организован округли сто са тематиком даљег истраживања значаја
дела <b><i>Детка Петрова</i></b>, у чему би учешће узели многобројни познаваоци његовог
књижевног опуса.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">У поподневном,
односно, вечерњем делу програма који би се организовао у Центру за културу, била
би организована изложба неког од уметника који воде порекло из Димитровграда
(али и из БиХ или Бугарске), док би касније било организовано песничко вече,
где би се представили песници који су узелу учешће на позивном конкурсу који
би, бар шест месеци пре одржавања манифестације „<i><b>Деткови дани“</b></i>, расписивала
Народна библиотека <b><i>„Детко Петров“</i></b>. Награде би биле новчане, а победнику би
припала и статуета <i><b>Детка Петрова</b></i>, коју би урадио неко од познатих вајара овог
краја.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Наравно и овај
део програма би могао да се осмисли тако да садржи још неколико програма, који
би били у функцији основног програма који је посвећен књижевнику <i><b>Детку Петрову</b></i>.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Веома је важно
напоменути да би, већ од самог почетка у организацији манифестације „Деткови
дани“, требало сакупљати документацију везану за све активности, јер би пратећи
део овог Фестивала било штампање годишњака под истим називом, или само <i><b>„Детко“</b></i>.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">У њему би се
објављивале све стручне расправе које би биле организоване током <b><i>„Деткових
дана“</i></b>, али и сви радови који су пристигли на позивни конкурс.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Летопис, под
називом <b><i>„Деткови дани“</i></b> или једноставно <i><b>„Детко“</b></i> био би штампан пред почетак
сваке манифестације, са садржајем од претходне, а његова промоција би била
саставни део манифестације наредне године.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Важно је
напоменути да, за сада, све поменуте
идеје имају слободну форму и да их је могуће надоградити и детаљније осмислити.
<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Међутим, уколико
би дошло до реализације овог пројекта, благовремено би требало саставити
Организациони одбор, у који би, осим културних посленика из Димитровграда,
обавезно требало укључити неког од добрих познавалаца дела <b><i>Детка Петрова</i></b> и њега
лично (Стеван Тонтић, Славко Даишевић, Ранко Рисојевић...).<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;">Један од првих
почасних гостију Фестивала, морао би да буде дугогодишњи пријатељ <i><b>Детка
Петрова</b></i>, Абдулах Сидран, са којим сам ступио у контакт и који је одушевљен
идејом за реализацију оваквог пројекта, а који је у једном интервјуу рекао да
је Детко „бриљантни приповедач, Бугарин из Босне који је писао на српском
језику“ и који му је посветио изузетно потресну поему, под називом <b><i>„Умире Детко
Петров“.</i></b></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpMiddle" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt; line-height: 115%;"><br /></span></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpLast" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto; text-align: justify;">
<br /></div>
<div align="center" class="MsoNoSpacing" style="text-align: center;">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 12.0pt;">Умире Детко Петров</span></b><b><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 12.0pt;"><o:p></o:p></span></b></div>
<div align="center" class="MsoNoSpacing" style="text-align: center;">
<b><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; mso-ansi-language: #281A;"> (Абдулах Сидран)</span></b></div>
<div align="center" class="MsoNoSpacing" style="text-align: center;">
<b><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; mso-ansi-language: #281A;"><br /></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Отварали експерти
његову главу, два пута резали<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">лубању, тјемену плочу
подизали, и оба пута дизали <o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">руке. Виђели, унутра,
невидљиву животињу, виђели<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">како једе људски
мозак, и страшни посао приводи крају.<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Уз постељу, скупили
се пријатељи, на посљедњи </span></b><b><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">р</span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">азговор<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">и посљедње виђење.
Примакли столице, да се, сви скупа,<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">боље чују и виде.
Около, подбухлих очију, на прстима<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">корача Мира, што ће
се одсутра, звати Удовицом.<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Двије пчелице,
одсутра сиротице, њежне и нијеме ко духови<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">сами, изађу и уђу,
приносећи гостима празне пепелнице<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">и бесмислене, пуне
тацне јела и пила.<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Умире Детко Петров.</span></b><b><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;"><o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Локалним аутобусом до
Ниша, возом до Београда,<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Санског Моста и
Сарајева, тридесет година, и хиљаду<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">километара далеко од
ђедове воденице у Протопопинцима – </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">умире Детко Петров. </span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Очале моли, да му их Она на лице </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">метне. </span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Хоће боље да
нас види и упамти, тачнију слику тамо </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">да понесе.</span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Али се кидају ђердани
реченица, ко шаку кукуруза<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">по земљи да проспеш,
тако се, ћилимом, котрља жалосно<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">зрневље ријечи. Умукли
пријатељи, све сами мајстори од<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">језика, говора и
приче: два Ивана, и по један – Марко, Гавро, </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Стеван и Абдулах.</span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Умире Детко Петров<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Умире онај што је, у
туђем језику, описао Границу, чуда<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">живота с једне и са
друге стране кривудаве државне црте.<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Воденицу ђедову
описао, и цијело </span></b><b><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">дј</span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">етињство, у једноме<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">дану, на сеоскоме
годишњем вашару. Коња залуталог<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">описао, како, траву
пасући двије војске на ноге диже, и<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">новим балканским
ратом пријети. Караулу и касарну, крај<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">бугарске границе,
описао, споља и изнутра, као да је у њој<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">цио живот провео и
био. – Читаш, а подилазе те жмарци,<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">споља и изнутра.<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">У његове књиге није
стигло да стане још много важног:<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">осмијех и грива
Данила Киша, из сусједне београдске<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">студентске клупе,
професура у Босни, бугарско-хрватска<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">свадба, и шарени
сватови у Санскоме Мосту, зидање куће<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">од стотину зајмова,
на земљи водоплавној, између двију<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Саниних притока. Ни
прве сиједе, понад сљепоочница, покрај </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">ситних ушију. </span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Је ли
можда уз њих, уз те прве сиједе, успузала<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">животињка, што једе
његов мозак, и посао, ево, приводи<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">крају? (Казивао нам,
у та доба, професор Детко: “Кад<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">видите човјека да
улицом иде и сам са собом прича,<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">знајте, или је
полудио или кућу гради!”)<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Умире Детко Петров.<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Муњевито, крати се и
истиче његово вријеме. А вријеме<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">посјете, одуљило се силно.
Боле уши, тако тишина зуји. Звецне </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">о филџан кашичица –
хоће да прсне бубна опна. Кресне шибичин </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">фосфор – као да гром
и муња затресу собу и стан. </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Из утробе </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">постеље, испод
самртника, зашкрипи опруга. </span></b><br />
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Окренуо се, </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">мрву једну, пружио ми
руку, да свој длан у његов длан </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">ставим.</span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Да се, ко ђеца,
држимо за руке. Један Бугар,<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">други Бошњак, док
гледају – три Србина, два Хрвата, и три<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">женске несретнице.
Ево на што се, у његовом оку, свело<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">човјечанство!</span></b><b><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;"><o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Истргнем, нагло,
руку, из руке самртника. – Кад умре Детко,<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">куда одлази његово
бисерно књижевно </span></b><b><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">дј</span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">ело? Ако босанске </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">књижевности нема –
него, у њојзи, имају само бошњачка, </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">хрватска и српска, да
ли то Детко умире двапут, о</span></b><b><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">дј</span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">едном?</span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Да ли то, у овој
соби, свирепо крепаје наш, о свјетској<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">књижевности сан? </span></b><b><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;"><o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Ако ње нема, да ли је
постојао и живио, </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">икада и иг</span></b><b><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">дј</span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">е, </span></b><br />
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">благи професор и златни приповједач, Бугарин </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">из Босне – Детко
Петров?</span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Цигарету приносим
усни: плаче, празна и мокра,<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">његова десна, за
мојом лијевом руком. А срце ми се стврдло, </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">напречац из њега
исхлапила душа. Кажем – а слажем! – како морам </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">у заход – а не морам
и не могу ништа, него морам, и хоћу, </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">стрчат низ Деткове
стубе, до најближе крчме! Морам, и хоћу, </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">што прије и што брже
– у крчми да се олешим, пун срама, да се </span></b><b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">олешим, од срама и
стида.</span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Свеједно ми, у крчми,
шта дадоше да пијем. Може бијело,<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">може жуто, само нек
је одмах, и нек је жестоко и љуто.<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Одсјеко бих најрадије
– да је ово месница а не крчма –<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">месарском сатаром
своју лијеву курву, а преврћем десном<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">право у вене,
далматинску лозу, ко божански нектар, ил<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">прастару, нашу,
медовину славенску.<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Морам бити сам.<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Морам пустити све да
преноћи –<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Морам пустити све да
преспава.<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">А ја ћу да бдијем,
док Детко мрије.<o:p></o:p></span></b></div>
<div class="MsoListParagraphCxSpFirst" style="margin-left: 0in; mso-add-space: auto;">
</div>
<div class="MsoNoSpacing">
<b><span style="font-family: "arial" , "sans-serif"; font-size: 10.0pt;">Ја ћу да бдијем.<o:p></o:p></span></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<br /></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-20225750089613568002018-04-10T16:54:00.001+02:002019-08-28T22:49:09.729+02:00НИКОЛА ТЕСЛА VS КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgR09wChuUHnswGyd4UAtj0NQ3iDQn4ZKqzf5Hj9h7JbLxKXIqcfu29B7bWJhyJIZg_A9KsEPh1jkgWdVFCtu1l0VroUQcyQELetAcrZyMhtvINIFMvDECarLWfj5OnarZV5fUkHMOdbVE/s1600/aerodrom-nis-terminal-ilustracija.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1068" data-original-width="1600" height="133" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgR09wChuUHnswGyd4UAtj0NQ3iDQn4ZKqzf5Hj9h7JbLxKXIqcfu29B7bWJhyJIZg_A9KsEPh1jkgWdVFCtu1l0VroUQcyQELetAcrZyMhtvINIFMvDECarLWfj5OnarZV5fUkHMOdbVE/s200/aerodrom-nis-terminal-ilustracija.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: nis-airport.com</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
Са великим интересовањем пратим сва догађања у вези са <b><i><a href="http://nis-airport.com/">аеродромом "Константин Велики"</a></i></b> у Нишу, што је потпуно разумљиво имајући у виду моје опредељење по питању децентрализације Србије, које је сасвим јасно декларисано и текстовима које објављујем на овом месту. Најновији доказ да они који управљају овом државом или немају добар компас, или немају добре намере, показао се управо на примеру "нишког" аеродрома. Мада ја мислим да ову ваздушну луку не треба декларисати, искључиво, придевом који означава припадност "главном граду југа Србије". Јер је аеродром "Константин Велики" много више од тога. Он припада огромној већини грађана Србије који живе јужно од Бубањ потока, али (ако већ то није), могао би да припада и многим грађанима неколико суседних земаља. И због тога је веома важно да се пронађе право решење за аеродром који је, у јуну прошле године, по расту броја путника, био на <b><i><a href="http://nis-airport.com/aerodrom-nis-na-prvom-mestu-u-evropi-po-rastu-broja-putnika/">првом месту у Европи</a></i></b>. </div>
<div style="text-align: justify;">
Без обзира што су неки медији, данас (након још једног од протеста којим Нишлије и њихови гости покушавају да скрену пажњу јавности на најновији проблем који ова власт ствара), објавили да су грађани одлучили да <b style="font-style: italic;"><a href="http://rs.n1info.com/a378551/Vesti/Nis-Protest-zbog-ustupanja-aerodroma.html">"аеродром остаје Нишлијама"</a>, </b> нисам сасвим сигуран (или прецизније речено, нисам уопште сигуран), да се "власт у Београду" са тиме слаже.</div>
<div style="text-align: justify;">
И то из неколико разлога.</div>
<div style="text-align: justify;">
На примеру аеродрома "Константим Велики" показује се комплетан бесмисао политичког система који ова држава има. Укључујући имитацију демократског уређења којим се први човек ове државе хвали где стигне. Јер је, чак и врапцима, јасно да ће коначну реч о "проблему Константин Велики" донети Александар Вучић, не зато што му је то "у опису посла", већ због тога што су он и неколико људи у његовом окружењу инсталирали начин живота према коме одлуке, од месне заједнице до најважнијих државних питања доноси први човек најбројније владајуће странке у држави. У имитацији демократије, која је у Србији очигледна, јер је до најситнијих детаља развијена пирамидална партијска послушност, јасно је да, без обрира на здраву логику, нико нема храбрости да се супротстави одлукама против којих би, у неким другачијим околностима, била већина од оних који чине ту пирамиду.</div>
<div style="text-align: justify;">
<b><i><a href="https://www.blic.rs/vesti/srbija/odlozena-sednica-na-kojoj-je-trebalo-da-se-odluci-o-niskom-aerodromu/xphl3vf">Одлагање седнице</a></i></b> Скупштине града Ниша, која је била заказана за данас (па одложена на неодређено време), на којој је требало да одборници донесу одлуку о правној подлози да аеродром "Константин Велики" постане државна својина, након што је такву <i><b><a href="http://rs.n1info.com/a375998/Biznis/Grad-Nis-poklonio-aerodrom-drzavi.html">одлуку</a></b></i>, на "препоруку" Владе Србије, донело Градско веће, само је потврда да је већ поменута "пирамида" била мало изненађена, али не и неспремна на реакцију одређеног броја грађана.</div>
<div style="text-align: justify;">
Јер је "први човек пирамиде", јасно рекао свој <b><i><a href="http://rs.n1info.com/a376902/Biznis/Vucic-Ne-moramo-uzeti-aerodrom-ali-Nis-da-ne-trazi-pare.html">став</a></i></b>. А то значи да ће, на овај или онај начин, бити онако како је он рекао, управо због тога што је, већ неколико година уназад, од када имамо "напредну власт", народ трениран да размишља не својом главом, већ "главом власти".</div>
<div style="text-align: justify;">
Нема другачијег објашњења за недавно изговорену реченицу првог човека ове државе: <b style="font-style: italic;">"Хоћете да Ниш управља аеродромом, нема проблема, само немојте да тражите паре за инвестиције", </b>додајући да зна шта би било после месец дана<b style="font-style: italic;">, "рекли би да су се шалили".</b></div>
<div style="text-align: justify;">
Дакле, јасно је да председник има развијен сценарио за "операцију аеродром". И жели да помогне онима који би, након месец дана, дошли код љега да би му саопштили "да су се шалили". Али није јасно ко су то "они". Јер, као што је добро познато комплетну власт у овој држави (осим пар места међу којима, сасвим сигурно, није Ниш), укључујући и месне заједнице у којима Вучићева нога никада није крочила, држе управо напредњаци. Па се поставља питање ко су "они који хоће да управљају аеродромом", а нису напредњаци? И да ли је могуће да председник државе не верује ником осим себи? </div>
<div style="text-align: justify;">
Осим тога, да ли је председник убеђен да се паре "праве" само у Београду? Ако није, под хитно неко треба да му саопшти да пара има и у <i style="font-weight: bold;">Србији ван Београда. </i>И да су те паре створене радом људи који ту живе. И којима треба дати могућност да сами одлучују о томе где би требало те паре уложити. Дакле, то нису нити председникове паре нити "паре Београда". А ако је већ тако, зашто председнику није логично да се део пара који се створи јужно од Бубањ потока, ту и потроши? И то за модернизацију јединог путничког аеродрома јужно од Бубањ потока.</div>
<div style="text-align: justify;">
Ако ни због чега другог а оно због чињенице да, углавном, читава "финансијска консолидација" државе Србије (којом се толико хвали), почива на дубоко завученој руци власти у џепове њених грађана. Те да, уколико председник хоће сам да одлучује о томе коме ће, колико и због чега дати новац нека, најпре, "дозволи" аутономију локалним структурама у погледу финансија, уместо да се паре шетају од места где се стварају, да би се, након тога, као милост централних власти, у мрвицама, враћале тамо где Београд сматра да треба.</div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi6nTT5VRjz5KNw_7K3yTRZbBm2xtkL6aZrV-xXf4HUP5OGEkYpTgxDIRUOyRmk7S3vPZrGmFD1bW6dGqeL0u0s4HjEcoMP1oVJ3AzAoaDd1WwpH6H5Xn58rjpni_yaCNJkVjWpt-vnKFM/s1600/%25D0%25A1%25D1%2582%25D0%25B0%25D1%2582%25D0%25B8%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25B8%25D0%25BA%25D0%25B0.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="895" data-original-width="1418" height="125" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi6nTT5VRjz5KNw_7K3yTRZbBm2xtkL6aZrV-xXf4HUP5OGEkYpTgxDIRUOyRmk7S3vPZrGmFD1bW6dGqeL0u0s4HjEcoMP1oVJ3AzAoaDd1WwpH6H5Xn58rjpni_yaCNJkVjWpt-vnKFM/s200/%25D0%25A1%25D1%2582%25D0%25B0%25D1%2582%25D0%25B8%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25B8%25D0%25BA%25D0%25B0.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото : nis-airport.com/statistika/</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
А да и не говримо о томе да је сасвим очигледно да раст и развој аеродрома "Константин Велики" није ни у каквој директној вези са "напредњацима". Упркос чињинци што председник и у овом, као и у већини других случајева, жели да прикаже Србију пре напредњака као пустош. А да не говоримо о потопу који би настао уколико се грађани Србије, једног јутра, пробуде са сазнаљем да напредљаци нису владајућа странка.</div>
<div style="text-align: justify;">
Пошто предпостављам да председник све зна, вероватно му је познат статистички податак о броју путника који су користили аеродром "Константин Велики", од 2009. године. Уколико није упознат са овим, податак је доступан на <i><b><a href="http://nis-airport.com/statistika/">званичном сајту</a></b></i> аеродрома "Константин Велики". Тако да нема потребе да обмањује јавност тиме да је <i style="font-weight: bold;"><a href="http://rs.n1info.com/a376902/Biznis/Vucic-Ne-moramo-uzeti-aerodrom-ali-Nis-da-ne-trazi-pare.html">"држава улагањем у инфраструктуру тог аеродрома, од 2014. године, подигла број путника са 1.335 на 331.582". </a> </i>Пошто се из поменуте статистике јасно види да је, од 2009. године, константан раст броја путника и то са 17.159, до 27.426 путника 2012. године. Наравно да је то далеко мање од 331.582 путника колико их је било у 2017. године, али уколико се саопштавају неки подаци треба се држати чињеница. А те чињенице говоре да је дошло до пада броја путника, са 27.462 колико их је било 2012. године, на 21.700 путника, колико их је било 2013. године, односно (тих фамозних) 1.335 путника, 2014. године (што је, вероватно, последица поменутог "улагања").</div>
<div style="text-align: justify;">
У сваком случају и ови статистички подаци говоре у прилог чињеници да аеродром "Константин Велики" има будућност. Уколико неко ко има моћ и могућност не одлучи да ту будућност подреди будућности аеродрома "Никола Тесла", или неким другим тајновитим разлозима. У том случају, под великим знаком питања ће бити и данашња "одлука" грађана Ниша да "њихов" аеродром остане њихов. Мада, што се власти тиче, треба да буде опрезна. Јер и велике лавине могу да настану од мале грудве.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-74244357722749718462017-10-28T10:24:00.003+02:002017-11-03T10:06:41.060+01:00Ј А Ј А<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div style="text-align: justify;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgbj3iqmMTa3r30E4wLtSjCowGbmAPCyWuITFYdtmKCnXR3Pg-NvnDJiFaMBw90js3Lw0IOV9jdFpEk9iYY2BK6Yv6mk4xiJ_-1qW5kUjPbT54AwjJOfzB84J6kgWsTznQZKR67aOG8MUA/s1600/%25D0%25A4%25D0%25BE%25D1%2582%25D0%25BE+%25D0%2594%25D0%25B0%25D1%2580%25D0%25BA%25D0%25BE+%25D0%258B%25D0%25B8%25D1%2580%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25B2.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="538" data-original-width="700" height="153" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgbj3iqmMTa3r30E4wLtSjCowGbmAPCyWuITFYdtmKCnXR3Pg-NvnDJiFaMBw90js3Lw0IOV9jdFpEk9iYY2BK6Yv6mk4xiJ_-1qW5kUjPbT54AwjJOfzB84J6kgWsTznQZKR67aOG8MUA/s200/%25D0%25A4%25D0%25BE%25D1%2582%25D0%25BE+%25D0%2594%25D0%25B0%25D1%2580%25D0%25BA%25D0%25BE+%25D0%258B%25D0%25B8%25D1%2580%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25B2.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Дарко Ћирков</td></tr>
</tbody></table>
Тражећи наслов за овај текст определио сам се за <b><i>ЈАЈА</i></b>. А могао сам и за <i><b>СТОЛИЦЕ</b></i>. Јер су и <i><b>јаја</b></i> и <i><b>столице</b></i> део исте приче. Политичке. Мада су, на први поглед, ова два појма неспојива. Као што је, на први поглед, невероватно да прича о <b><i>јајима</i></b> и <i><b>столицама</b></i> има политичку позадину. Али, кад је земља Србија у питању, све је могуће.</div>
<div style="text-align: justify;">
Е сада, поставља се питање због чега су <i><b>столице</b></i> толико узбуркале српску политичку јавност (нарочито ону владајућу), а то се није догодило када су била у питању <i style="font-weight: bold;">јаја</i>!? </div>
<div style="text-align: justify;">
Али, много је важније питање због чега овдашња јавност већ данима чека један одговор. Одговор на питање шта о тим столицама (или јајима) мисли први човек ове државе. У чијем је недостатку стигла прича о <b><i>"Рату светова"</i></b>. Што је, такође, могао да буде наслов овог текста.</div>
<div style="text-align: justify;">
Иначе, сва три поменута појма (од којих је један постао наслов), повезује једна биографија.</div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Место рођења, </b><i><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Redwood_City,_California" style="font-weight: bold;">Редвуд Сити</a>, </i><b>Калифорнија.</b> <b>Студирао на</b> <b style="font-style: italic;"><a href="http://www.berkeley.edu/">Беркли универзитету Калифорнија</a>, </b><b>док је на</b> <b><i><a href="http://sfs.georgetown.edu/">Џорџтаун универзитету</a></i></b> <b>у Вашингтону завршио специјалистичке студије за спољње послове. Августа 2013. године именован је на место заменика помоћника америчког државног секретара за Европу и Евроазију. Овај каријерни дипломата, пре тога је обављао низ значајних дужности у америчкој администрацији, а на садашњу дужност је именован са места заменика амбасадора САД у Хрватској. Пре доласка у Хрватску (2010. године), био је директор Канцеларије Стејт департмента за реконструкцију у Афганистану, где је дошао са места генералног конзула САД у Солуну. Од 2002. до 2005. године био је у Мисији САД у Подгорици (у време када је Црна Гора била саставни део Савезне Републике Југославије). Током дугогодишње каријере био је и на месту директора за европске послове у Националном већу за сигурност САД (од 1999. до 2001. године), док је три године пре тога био заменик шефа кабинета тадашњег генералног секретара НАТО пакта, Хавијера Солане. Међу многобројним функцијама, забележено је да био и "специјални помоћник америчког изасланика за бившу Југославију". </b></div>
<div style="text-align: justify;">
Власник ове <i><b><a href="https://www.state.gov/r/pa/ei/biog/bureau/231274.htm">биографије</a></b></i> зове се <b><i>Брајан Хојт Ји (Hoyt Brian Yee).</i></b></div>
<div style="text-align: justify;">
Човек који је широј јавности у Србији постао познат када је усред Београда, својим домаћинима, на језику који овде многи називају и матерњим (медији су пренели да је то било на српском језику, а лингвисти се нису изјашњавали), пренео поруку: <b style="font-style: italic;"><a href="http://rs.n1info.com/a337035/Vesti/Vesti/Brajan-Hojt-Ji-od-Srbiji-i-EU.html">"Не можете седети на две столице, нарочито ако су тако далеко" </a>. </b>Ова реченица, у којој су у главној улози "<i><b>две столице</b></i>", коју је високи званичник САД изрекао на Седамнаестом српском економском самиту, очигледно су направиле праву пометњу међу српским политичарима из редова владајућих партија, чијим ушима, како је већ много пута потврђено, годе само похвале.</div>
<div style="text-align: justify;">
Занимљиво је да су, управо, те <a href="https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=10&dd=23&nav_category=1262&nav_id=1317437">"<i><b>две столице</b></i>"</a>, већини домаћих медија, биле главна тема у извештајима о посети америчког представника Србији.<br />
Америчког званичника, током боравка у званичној посети Србији, примиле су потпредседница и председница Владе, Зорана Михајловић и Ана Брнабић, али је највише медијске пажње (и драматике) привукао његов сусрет са председником СНС (на привременом раду на Андрћевом венцу). У <i><b><a href="http://rs.n1info.com/a337304/Vesti/Vesti/Vucic-na-direktan-nacin-odgovorio-na-primedbe-Jia.html">медијским извештајима</a></b></i> са овог сусрета, није ни могло да се сакрије да први човек Србије (у најмању руку), није био задовољан употребљеном метафором америчког званичника. Медији су пренели саопштење из Кабинета председника да је <i><b>"Вучић пажљиво саслушао америчког представника и на веома директан начин одговорио на његове примедбе"</b></i>. У том саопштењу, такође је наведено да ће садржај тог одговора председник Вучић саопштити "наредних дана". Сада се само поставља питање шта се подразумева под тим "наредним данима". И да ли ће и када они доћи?<br />
И док читава нација, устрептало, чека да дођу ти "наредни дани", јавност је могла да чује различите реакције Вучићевих најближих сарадника, на тему "две столице".<br />
При чему је било уочљиво да је мишљење нашег шефа дипломатије стигло међу последњима. Али је, као и обично, препознатљиво. Јер чак и они који овлаш прате нашу политичку сцену знају да наш шеф дипломатије практикује примену метафора у политичким изјавама. Овог пута, Ивица Дачић је мишљења да је неко превише гледао <i style="font-weight: bold;"><a href="http://rs.n1info.com/a337763/Vesti/Vesti/Dacic-o-izjavi-Hojta-Brajana-Jia.html">"Рат светова"</a>. </i>Међутим, након преспаване ноћи, Дачић је одлучио да мало ублажи ту изјаву <i><b><a href="https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=10&dd=27&nav_category=11&nav_id=1319116">рекавши</a></b></i> да <i><b>"Србија не жели да нарушава односе са САД, али да не може ни да води антируску политику". </b></i><br />
Потпредседница Владе Зорана Михајловић приредила је срдачан дочек госту из Америке, а <i><b><a href="http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/471/svet-poznatih/2915129/sta-ce-hojt-brajan-ji-drzati-na-zidu-kancelarije.html">поклонила</a></b></i> му је и монограм у златовезу. Међутим њена изјава да "нико од нас не може добити благослов ако нас склања са европског пута" изазвала је праву лавину реакција њених партијских другова и коалиционих партнера. Лидер Покрета социјалиста и министар војни, Александар Вулин, сматра да је изјава америчког званичника <b style="font-style: italic;">"најава још већих притисака и тежих напада на независну политику Србије". </b>Међутим, Вулин је додао и да је добро да о Србији не одлучује Зорана Михајловић , већ Александар Вучић.<br />
<b style="font-style: italic;">"Нисам разговарао са председником Александром Вучићем, али чврсто верујем да док он доноси одлуке можемо бити сигурни да ће се Србија понашати одговорно и одлучно и да неће дозволити да други одлучују о њој" - </b>мишљења је Вулин.<br />
Као и обично, од оволико буке, неки другачији ставови нису ни могли да се чују. Тако је било и са <b><i><a href="http://www.blic.rs/vesti/politika/miscevic-izjava-hojta-jia-pogresno-protumacena-njemu-je-potpuno-jasno-da-smo-za-eu-uz/ck5m738"> изјавом</a> </i></b>Тање Мишчевић, шефице Преговарачког тима Србије за приступ Европској унији, која мисли да је изјава америчког званичника <i><b>"извучена из контекста и да није добро протумачена". </b></i><br />
Уосталом, поставља се питање шта је то, одједном засметало српској владајућој политичкој елити у метафори о "две столице" коју је употребио Хојт Ји, имајући у виду да је, пре нешто више од месец дана, исти званичник имао <i><b><a href="http://www.blic.rs/vesti/politika/trampov-izaslanik-zvanicnik-sa-balkana-mi-je-objasnio-zasto-ne-mozete-da-odlucite/0lyy7gx">сличну метафору</a></b></i>, само су у главној улози била <i><b>јаја</b></i>. Наиме, тада је Хојт Ји имао у Словенији састанак са лидерима из региона, након којег је медијима изнео и једну занимљивост.<br />
<i><b>"Једном сам разговарао са једним званичником из региона и питао га зашто не ставите сва јаја у ЕУ корпу, зашто седите на две столице у исто време? Одговор је био да земља не седи на две столице, већ држи две гране и да једну неће пустити све док не буде сигурна да је друга грана максимално чврста."</b></i><br />
Упркос дипломатског држања америчког званичника, који медијима није хтео да открије тајну ко је актер његове анегдоте, односно из које државе, нема тога ко није био убеђен да је тај званичник представник државе Србије.<br />
Све ово може да се тумачи, бар, на три начина. Прво, да званичници Србије лакше подносе метафоре са <b><i>јајима</i></b> него са <i style="font-weight: bold;">столицама. </i>Друго, да<i style="font-weight: bold;"> </i>су метафоре прихватљивије у иностранству него код куће. Или треће, да је високи гост из Америке, осим метафора, у Београд донео још неке поруке. А те "друге поруке", само су се стидљиво провлачеле кроз медије. Односно, кроз већину домаћих медија.</div>
<div style="text-align: justify;">
За разлику од њих, неки <i><b><a href="https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-hojt-ji-/28813309.html">други медији</a></b></i> су се, осим "столицама", бавили и другим темама које су биле заступљене у разговору српског председника Вучића и америчког дипломате. Из чега могу да извучем лични закључак да Американци, кад год имају "шумове у комуникацији" са руководством Србије, потегну "два адута из рукава". </div>
<div style="text-align: justify;">
Ту прилику није пропустио ни Хојт Ји, који се "заузео за решавање <i><b><a href="https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-fatos-bitici/28089019.html">случаја убиства браће Битићи</a></b></i> 1999. године у Петровом Селу, као и <i><b><a href="http://balkans.aljazeera.net/vijesti/srbija-optuznice-za-paljenje-ambasade-sad">паљења Амбасаде САД</a></b></i> у Београду, 2008. године.<br />
Ако се овоме дода да је у судском процесу о паљењу Амбасаде САД у Београду, јуче, поново дошло до<i><b><a href="http://rs.n1info.com/a337900/Vesti/Vesti/Odlozeno-sudjenje-za-paljenje-ambasade-SAD.html"> одлагања</a>, </b></i> што је за Кајла Скота, америчког амбасадоро било <b style="font-style: italic;"><a href="https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=10&dd=27&nav_category=11&nav_id=1318883">"фрустрирајуће"</a>, </b>сасвим је очигледно да ћемо и у наредним данима имати живу дипломатску активност на линији Београд - Вашингтон. И то много више сакривено од очију јавности.<br />
Али се надам да ће <i><b>"Хојтова јаја",</b></i> за нове генерације грађана Србије, имати много мањи значај од онога који су за наше претходнике имала <b><i>"Труманова јаја". </i></b><br />
<br /></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-24518097997448188522017-09-21T22:06:00.001+02:002017-11-20T12:14:31.269+01:00К О Р И Д О Р<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div style="text-align: justify;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEirDe8keM8HcLpCFiPrBlETkI_R817A2jpaXT-g8u-ZogMHb4XK1V7obEPEzmu2-BMABVcWEsaGdEFo3DeNYPtVVONVKyt5vH7nFwUBQaySbUGl3p3KxgiW0GiXBcsB3OWTK-iQaEIeiuw/s1600/Paneuropetransport.png" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="942" data-original-width="773" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEirDe8keM8HcLpCFiPrBlETkI_R817A2jpaXT-g8u-ZogMHb4XK1V7obEPEzmu2-BMABVcWEsaGdEFo3DeNYPtVVONVKyt5vH7nFwUBQaySbUGl3p3KxgiW0GiXBcsB3OWTK-iQaEIeiuw/s200/Paneuropetransport.png" width="163" /></a></div>
Много је речи које "уђу" у наш свакодневни говор и које прихватимо здраво за готово, не трудећи се да им откријемо порекло, ни изворно значење. Једну од њих сам искористио за наслов овог текста.<br />
Поменута реч је у наш језик могла да дође из немачког (<i><b>korridor</b></i>), француског (<i><b>corridor</b></i>) или италијанског (<b><i>corridore</i></b>), а означава пролаз који мора бити проходан, или пролаз који служи као улица (ако је у питању урбанистички израз), или пролаз кроз зграду (уколико је у питању архитектонски израз). У стану, коридор би био ходник, у фабрици, простор за комуникацију или евентуалну евакуацију. У међународном праву, коридор је узан део националне територије који спаја две целине једне државе. У авијацији то је израз који означава утврђену путању којом лете авиони.<br />
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhtZepNbW1pe13gA1IzyZ6LVtt5BcqJ8facebT4rm4AvUYSevFf_0E9y1ztufzjH7GizcQyvoxOu4iw5UDoiJMEGcJqXkGpF00GJa73MuHN__hlx2gbSgVKiEN371jxlb_HA7F8fGQ_nUY/s1600/New_map_of_Autoput_A4.svg.png" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" data-original-height="1042" data-original-width="703" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhtZepNbW1pe13gA1IzyZ6LVtt5BcqJ8facebT4rm4AvUYSevFf_0E9y1ztufzjH7GizcQyvoxOu4iw5UDoiJMEGcJqXkGpF00GJa73MuHN__hlx2gbSgVKiEN371jxlb_HA7F8fGQ_nUY/s200/New_map_of_Autoput_A4.svg.png" width="134" /></a>У овом нашем случају, израз <b style="font-style: italic;">коридор, </b>или прецизније речено К<b><i>оридор 10,</i></b><b style="font-style: italic;"> </b>готово је постао синоним за аутопут који се гради од Ниша до јужне српске границе (према Македонији) и од Ниша до Димитровграда, односно, границе са Бугарском.<br />
А пошто је, у земљи Србији, некако, постало правило да владајуће политичке гарнитуре својатају све што процене да им може донети поене код потенцијалних гласача, тога није поштеђен ни <b style="font-style: italic;">Коридор 10. </b>Претпостављам да нисам једини који је, макар и на основу површног праћења медија, дошао до закључка да су неки политичари постали неодвојиви део вести у вези са овом саобраћајницом, стварајући слику да је постојање <i><b>Коридора 10</b></i> њихова искључива заслуга, упркос јавно доступним податцима да он има своју (не тако кратку) предисторију.<br />
А та предисторија, језиком чињеница, говори да <i><b>Паневропски саобраћајни коридор 10</b></i> (како је званични назив <i style="font-weight: bold;">Коридора 10, </i>представља везу између Аустрије и Грчке (Салзбург - Солун), а већим делом пролази кроз бивше југословенске републике, трасом некадашњег Ауто-пута "Братство и јединтво" (Јесенице-Љубљана-Ново Место-Загреб-Славонски Брод-Винковци-Београд-Ниш-Скопље-македонска граница са Грчком).<br />
Основ за прикључење Србије овом великом европском пројекту, начињен је 15. марта 2001. године, када је у Солуну потписан Меморандум о развоју <b style="font-style: italic;">Паневропског коридора 10, </b>који повезује централни и југоисточни део Европе. Овај документ, чији је покровитељ Европска унија, осим ресорних министара Аустрије, Словеније, Хрватске, Мађарске, Бугарске и Македоније, потписао је и Зоран Шами, тадашњи министар саобраћаја Савезне републике Југославије. Од тог тренутка, до <b style="font-style: italic;"><a href="http://www.politika.rs/scc/clanak/388927/Osmeh-od-30-5-kilometara">"осмеха дугог 30,5 километара"</a>, </b>на лицу председника Србије, Александра Вучића, када је свечано отварао завршену деоницу Коридора 10 од Пирота до Димитровграда, протекло је тачно 16 година. Али се мало тога променило у односу политичара на ову саобраћајницу и обећања у вези са њеним завршетком. Тако је председник рекао да ће комплетан <i><b>Коридор 10</b></i> бити готов у мају наредне године, док је ресорна министарка и потпредседница Владе, Зорана Михајловић "прогнозирала" да ће то бити <a href="http://rs.n1info.com/a317564/Vesti/Vesti/Zorana-Mihajlovic-Za-mene-je-Koridor-10-zavrsen.html">у фебруару (исте године). </a>Тако је настављена уобичајена пракса на овим просторима да, по систему нагађања, планирамо завршетак капиталних инвестиција, које се, углавном, реализују из (ни мало јефтиних) страних кредита. Пре тога, крајем јула ове године (ако је веровати медијима), председник Вучић је <i><b><a href="http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/2820831/vucic-u-kontroli-radova-na-obilaznici-oko-dimitrovgrada.html">најавио</a></b></i> да ће Коридор 10 (источни и јужни крак) бити окончани "до наредне сезоне", а крајем марта, ове године, министарка Михајловић је <i><b><a href="http://rs.n1info.com/a238473/Biznis/Mihajlovic-Koridor-10-bice-zavrsen-do-kraja-godine.html">тврдила </a></b></i>да ће ова саобраћајница бити готова до краја године. Само неколико месеци касније, министарка Михајловић је <i><b><a href="http://rs.n1info.com/a274087/Biznis/Zorana-Mihajlovic-o-pomeranju-roka-za-zavrsetak-radova-na-Koridoru-10.html">"мислила"</a></b></i> да Коридор неће бити готов ове године, док на званичном сајту Владе Србије, још увек стоји <i><b><a href="http://gov.rs/vesti/vest.php?id=229860">текст</a></b></i> у коме министарка твди да ће комплетан Коридор 10 бити готов до краја 2016. године. Ако би тако наставили, лако би могли да стигнемо и до <b style="font-style: italic;"><a href="http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/948274/Zavr%C5%A1etak+Koridora+2013.+godine.html">изјаве</a> </b>Милутина Мркоњића (из августа 2011. године), тадашњег министра за инфраструктуру, који је тврдио да ће <i><b>Коридор 10</b></i> бити готов до јула 2013. године, али и до многих сличних изјава које би нас вратиле све до поменутог потписа, сада покојног Шамија...<br />
Иначе, у Европи, осим <i><b>Коридора 10</b></i>, постоји још девет саобраћајних коридора који повезују земље централне Европе са земљама источне и југоисточне Европе, у оквиру европског пројекта Паневропских саобраћајних коридора који је започет конференцијом у Прагу, 1991. године, у време када су тадашње политичке гарнитуре (од којих су многе још увек на власти) увелико припремале рат на простору бивше Југославије. На другој Паневропској конференцији о саобраћају, одржаној марта 1994. године на Криту дефинисано је, укупно, девет коридора, као главних саобраћајница између чланица ондашње Европске уније и земаља у окружењу. Закључци са ове конференције прецизирани су и допуњени на трећој конференцији, одржаној 1997. године у Хелсинкију, када је већ постојећој мрежи Паневропских коридора додат и десети - <b><i>Паневропски коридор 10. </i></b><br />
Занимљиво је да је, од укупно десет коридора, девет железничких и друмских, док је један водени. Наиме, <i><b>Коридор 7</b></i> је <i><b>"Дунавски коридор", </b></i> пловни пут дуг 2415 километара (од 2850 километара, колика је укупна дужина Дунава). Више од једне четвртине укупног пловног пута Дунава, или 588 километара, представља део тока кроз Србију. Ако се има у виду да је речни транспорт јефтинији од осталих (а нека истраживања говоре да се за исту количину терета, у речном транспорту потроши, чак, четири пута мање горива него у друмском), онда се са правом поставља питање да ли је, што се тиче Србије, река Дунав искоришћена у пуном капацитету као најповољнији транспортни коридор. Односно, ако овај водени транспортни пут није искоришћен, да ли је вероватно да ће то бити (претпостављам, папрено скуп) канал Морава - Вардар и даље до грчке луке Солун, који, још увек, <i style="font-weight: bold;"><a href="http://rs.n1info.com/a318781/Biznis/Nikolic-ne-odustaje-od-kanala-Morava-Vardar.html">заговара</a> </i>некадашњи "председник свих грађана", који се, ушавши у "треће доба" поново активирао?<br />
Поставља се и питање због чега бивши "председник свих грађана", свој утицај и , очигледан, вишак радног елана не усмери на изналажењу средстава за, много пута, најављено чићење корита Дунава, код села Прахово, на чијем дну, још увек, леже делови некадашње немачке <i><b><a href="http://www.pressonline.rs/svet/balkan/177396/nema-para-za-vadjenje-olupina.html">Црноморске ратне флоте</a></b></i>, потпљене септембра 1944. године? Поготову што би чишћење ових олупина представљало и подизање нивоа безбедности пловидбе доњим током Дунава.<br />
У сваком случају, треба подсетити и бишег и садашњег председника да, осим Коридора 10, и, за интерну употребу, измишљеног <i><b>Коридора 11</b></i>, држава Србија има и <i><b>Коридор 7</b></i>, који је веома важан, како у транспортном тако и у туристичком смислу. Те да нема потребе, зарад некаквих "емотивних" веза, копати и раскопавати пола Србије и целу Македонију.<br />
Моја је претпоставка да би Европска унија, да јој је, из било ког разлога, био значајан тај "Томин канал", већ урадила нешто по том питању. Финансирајући израду пројектне документације за вађење бродских олупина из Другог светског рата са дна Дунава, за оне који хоће да виде, Европска унија је јасно показала шта јој је приоритет. Баш као што је то урадила са десет Паневропских коридора, међу којима је и већ помињани <b style="font-style: italic;">Коридор 10, </b>чији један део пролази и кроз Србију и који, већ годинама, служи домаћим политичарима за саморекламирање. Стварајући утисак у јавности да, пре њих, он није ни постојао. Међутим...<br />
Треба имати у виду да је <i style="font-weight: bold;">Паневропски саобраћајни коридор 10, </i>који обухвата железнички коридор у дужини од 2528 километара и друмски у дужини од 2300 километара, само делимично "наш".<br />
Наиме, поред главног коридора, на већ помињаном правцу Салзбург - Солун, постоје још четири крака: <b><i>А</i></b>-Грац-Марибор-Загреб; <b><i>Б</i></b>-Будимпешта-Нови Сад-Београд; <b><i>Ц</i></b>-Ниш-Димитровград-Софија-Истамбул и <b><i>Д</i></b>- Велес-Прилеп-Битољ-Флорина-Игуменица. Део <b><i>Коридора 10</i></b>, кроз Србију, такође је подељен на четири дела: <i><b>Север</b></i>, од Хоргоша до Новог Сада; <i><b>Југ</b></i>, од Ниша до границе са Македонијом; <i><b>Исток</b></i>, од Ниша до границе са Бугарском и <i><b>обилазница око Београда</b></i> (као посебан део).<br />
Само неколико података из претходног пасуса јасно говоре о томе да <i style="font-weight: bold;">Паневропски коридор 10 </i>чини<i style="font-weight: bold;"> </i>мрежа<i style="font-weight: bold;"> </i>савремено урађених саобраћајница југоистока Европе,<i style="font-weight: bold;"> </i>а када ће њима бити прикључен овај део који се налази на југу Србије, у <i><b>Србији ван Београда</b></i>, у великој мери, нажалост, зависи од оних који у овај део Србије залазе само кад им је потребна реклама.<br />
<br /></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-84959082753344231582017-09-12T16:36:00.000+02:002017-11-20T12:04:07.099+01:00СЕЛО ГОРИ, А БАБА СЕ ЧЕШЉА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhyti9dvG98EtVY36SGa_qpe3cLD0Xlu346jMNpJXF2oAc-NKnssqJe47wIcObejsHEWSXyD47IGZFw8OJLKS_ndj3QJWb8d1PqQiX0DskYDe1CYw56CNH0ldINqXxOoKj6kCGPDbCs3Ac/s1600/1280x0_kuca-u-selu-bublica.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="555" data-original-width="739" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhyti9dvG98EtVY36SGa_qpe3cLD0Xlu346jMNpJXF2oAc-NKnssqJe47wIcObejsHEWSXyD47IGZFw8OJLKS_ndj3QJWb8d1PqQiX0DskYDe1CYw56CNH0ldINqXxOoKj6kCGPDbCs3Ac/s200/1280x0_kuca-u-selu-bublica.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото : Јужне вести (Љ.М.)</td></tr>
</tbody></table>
Много је људи који своја сазнања базирају на насловима из новина, упркос чињеници што се то, у многим случајевима, показало непоузданим. Све веће нестрпљење, све израженија нервоза, све већи "недостатак времена" (мада је и из авиона видљиво да га народ има на претек), само су неки од разлога због којих се и новински текстови читају "по дијагонали".</div>
<div style="text-align: justify;">
Таквима, одмах, желим да скренем пажљу да ово није (још један) текст о серији Радоша Бајућа, како би се (на први поглед) закључило из наслова. Учинило ми се да би управо ова стилска фигура (ових дана је то, изгледа, <i style="font-weight: bold;"><a href="http://rs.n1info.com/a316191/Vesti/Vesti/Trifunovic-U-vreme-Milosevica-nije-bilo-ovolikih-svinjarija.html">популарно</a>), </i>одговарала тексту који следи,<i style="font-weight: bold;"> </i>мада нисам сасвим сигуран да ли је, у овом мом случају, <i><b>метафора</b></i>, или, ових дана многопомињана <b><i><a href="http://www.blic.rs/kultura/vesti/gorcin-stojanovic-hiperbola/mqhcz8p">хипербола</a></i></b>.</div>
<div style="text-align: justify;">
Но, кад већ помињем познати серијал чија је (ко зна која) реприза у току, надам се да је многобројним критичарима ове серије (напокон) јасно да је у питању сасвим солидан играни телевизијски програм, од кога ће, године које долазе, начинити прави домаћи класик. А разлог због којег је ова серија била (и још је) критикована од дела јавности видим у чињеници да њени опоненти нису имали праве параметре за поређење са њом. </div>
<div style="text-align: justify;">
Ако ни због чега другог, аутору ове телевизијске серије, Радошу Бајићу, треба одати признање за сјајну употребу стилске фигуре у њеном називу. Јер је она (стилска фигура), било да је неко доживљава као <b><i>метафору</i></b> или <i><b>хиперболу</b></i>, одраз стања ствари у овој држави већ неколико деценија. А оно што је поражавајуће је чињеница да се, ни у будућности, ништа неће мењати.<br />
То произилази из онога што нам политичке гарнитуре (више оне на власти, него опозиционе) сервирају као "велике и значајне теме", а у које се овај народ уплиће као "пиле у кучину", јер су му и ове "мале", свакодневне, већ довољан камен око врата.<br />
Ипак, неправедно је да "заслуге" за те велике теме припадну комплетној власти ове ове државе, пошто је сасвим јасно да оне долазе из само једног центра, или, боље речено од једног човека, коме је, како изгледа, небитно да ли је премијер или председник. Пошто су све теме његове. Тако је актуелни председник Србије, најпре, на светлост дана, понудио тему под радним насловом<i><b><a href="http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2814396/vucic-unutrasnji-dijalog-o-kosovu-kako-ne-bismo-taj-teret-ostavili-potomcima.html">"Унутрашњи дијалог о Косову (и Метохији)"</a></b></i>, а убрзо и <b style="font-style: italic;"><a href="http://www.politika.rs/scc/clanak/388083/Vucic-Formiran-tim-za-pisanje-deklaracije-Srbije-i-RS">"Декларацију о опстанку српске нације".</a> </b>Што се тиче прве теме, а судећи по <i><b><a href="https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-dijalog-o-kosovu/28635638.html">реакцијама</a></b></i> многих јавних и политичких личности које нису "под директним утицајем председника Србије", јасно је да ће, у Вучићевој глави, замишљени "дијалог о Косову" бити, најблаже речено, тешко остварљив. Поготову што многи сматрају да је након најновијих догађаја у вези са формирањем Владе Косова, на чијем је челу Рамуш Харадинај, чему је директну <i><b><a href="http://rs.n1info.com/a317261/Vesti/Vesti/Samardzic-Srpska-lista-i-Haradinaj-se-dogovorili-pre-izbora.html">подршку</a></b></i> дала "Српска листа", или прецизније речено Српска напредна странка, односно лично Вучић, тај дијалог потпуно непотребан.<br />
Упркос чињеници што о Косову (и Метохији) имам јасан <i><b><a href="http://srbijavanbeograda.blogspot.rs/2013/01/blog-post_31.html">став</a></b></i> који није "од јуче", претпостављам да нисам једини који мисли да би "неке друге" политичке гарнитуре, да су, само и помислиле да дају подршку оваквим политичким решењима, морале да "беру кожу на шиљак". Јер не треба занемарити чињеницу да је за Србију, недавно изабрани председник Владе Косова, Рамуш Харадинај, још увек, "бивши вођа терористичке ОВК". И да није тужно, јако смешно би деловало, најновије, посипање пепелом, које је, "у име Србије" извео Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово (и Метохију), брже-боље, пожуривши да <i><b><a href="http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:685196-Marko-Djuric-Haradinaj-je-za-nas-i-dalje-lice-sa-poternice">саопшти</a></b></i> нацији како је Харадинај, још увек, "лице са потернице".<br />
А, како изгледа, "лице са потернице", је јако брзо почело да учи лекције својих коалиционих партнера из Београда, пошто је (мада још није ни загрејао премијерску столицу), већ "преписао прву лекцију" и предложио "свој" <i><b><a href="http://www.blic.rs/vesti/politika/i-haradinaj-predlaze-unutrasnji-dijalog-na-kosovu/3z923bb">"Унутрашњи дијалог о Косову"</a></b></i>. Без Метохије.<br />
Изгледа да, у јавности, ништа боље није прошла ни друга тема. Наравно, уколико под том "јавношћу" не подразумевамо дежурне телале владајућих елита, којима је "посао" да хвале све оно што се народу упути "са врха", поготову ако је на том врху лично Александар Вучић.<br />
Бар тако сам ја разумео <i><b><a href="http://rs.n1info.com/a315586/Vesti/Vesti/Prpa-Deklaracija-Srbije-i-RS-nastavak-ideje-Velike-Srbije.html">поруке</a></b></i> које је о заједничкој Декларацији Србије и Републике Српске о опстанку српске нације, јавности послало троје независних интелектуалаца. Тако историчарка Бранка Прпа сматра да је то "наставак концепта Велике Србије и онога што је као идеја те државе, нажалост, неуспешни пројекат српских елита већ 150 година и то поприлично крвави, са тешким последицама". Новинар Слободан Ступар мисли да се Декларације користи "за унутрашње потребе" и у Србији и у Српској и да јој је циљ да "замајава бираче". Сличног је мишљења и Александар Попов, директор Центра за регионализам, који за Декларацију каже да је "документ за политичку употребу" чији ће век бити кратак, односно, док нека нова тема не заузме њено место.<br />
Оно што је заједничко овим "великим темама", осим што је обе изњедрио председник Србије, је чињеница да о њима нико није консултовао нашу највишу научну и уметничку институцију - Српску академију наука и уметности. Што упућује на, бар, два закључка. Да ово, ипак, нису велике теме, или да председник Србије није "на ти" са најумнијим главама ове државе.<br />
Јер, како је медијима <i><b><a href="http://rs.n1info.com/a317205/Vesti/Vesti/Kostic-SANU-niko-nije-zvao-oko-Deklaracije.html">саопштио</a></b></i> Владимир Костић, први човек ове институције, унутар Академије није било разговора о Декларацији, а што се тиче "унутрашњег дијалога о Косову (и Метохији), САНУ није добила званичан позив да у њему учествује.<br />
Без жеље да инсистирам на томе да је овај мој избор "тема" оно најзначајније што је обележило лето 2017. године, а могло би да се подведе под онај део стилске фигуре о "бабином чешљању", неправедно би било да у њему нема опозиције, или макар оног дела који себе тако назива. У ту сврху, користим оно што су, ових дана, објављивали медији. Трудећи се да избегнем медије који су "продужена рука" владајућих гарнитура, у оним другим, налазим следеће: <i><b><a href="http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=356009&title=Stevanovi%C4%87+spreman+za+koaliciju+sa+SNS">"Стевановић спреман за коалицију са СНС"</a></b></i>, <b><i><a href="http://rs.n1info.com/a316608/Vesti/Vesti/Sanse-za-saradnju-opozicije-sve-manje.html">"Шансе за сарадњу опозиције све мање"</a></i></b>, <b style="font-style: italic;"><a href="http://www.blic.rs/vesti/politika/jankovicev-pokret-objavio-11-principa-za-izbore-u-beogradu/b65r1m1">"Јанковићев Покрет објавио 11 принципа за изборе у Београду"</a>, <a href="http://www.blic.rs/vesti/politika/canak-napao-jankovica-politicki-amater-koji-radi-u-korist-vlasti/dqcn3nw">"Чанак напао Јанковића: Политички аматер који ради у корист власти"</a>, </b><i><b><a href="http://rs.n1info.com/a316528/Vesti/Vesti/Jovanovic-o-principima-PSG-i-kosovskoj-vladi.html">"Јовановић: Принципи ПСГ неприхватљиви, аутодеструктивни"</a>... </b></i><br />
Нажалост, ова прича о "бабином чешљању", има и онај други део стилске фигуре, с почетка текста. Наиме, пре неколико дана, у селу Бублица, код Житног Потока у општини Прокупље, избио је <i><b><a href="http://rs.n1info.com/a316512/Vesti/Vesti/Pozar-u-selu-kod-Prokuplja.html">пожар</a></b></i> у коме је изгорело петнаестак кућа и помоћних објеката. <br />
Како су јавили медији, ватрогасци су, одмах по позиву кренули из тридесетак километара удаљеног Прокупља и "захваљујући благовременој интервенцији спасени су људски животи и домаће животиње". У овом пожару, изазваном, вероватно, људском непажњом, изгорело је и око 200 хектара борове шуме и ниског растиња, а ватрогасци су саопштили и да су сви објекти који су изгорели "били напуштени и обрасли у суво растиње и коров, због чега се претпоставља да се ватра тако брзо проширила". <br />
Мислим да је крајње време да они, из дела приче о "бабином чешљању", ставе прст на чело, како би покушали да схвате да је велики део <i><b>Србије ван Београда</b></i> једна огромна и потенцијална Бублица. А за то је потребно да, макар на тренутак, престану да се чешљају.<br />
<br /></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-40065998289375507202017-08-02T17:17:00.001+02:002017-08-31T10:17:36.879+02:00ЛУКОВСКА БАЊА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjvBBfZyw4zdqpBEmkeuGdQbPD-PvyZI7cGRNDxXoSWM5KxAOdPEvPV7R3jdCoJwD2em1qa2BmzRQtHRsQ2NzrYYR3b4U-i4hyphenhyphen5o89iQHR1hpcCyPIBnw3U4RST1NdkORxVB_p6OyVLMMI/s1600/DSC04245.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1070" data-original-width="1600" height="133" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjvBBfZyw4zdqpBEmkeuGdQbPD-PvyZI7cGRNDxXoSWM5KxAOdPEvPV7R3jdCoJwD2em1qa2BmzRQtHRsQ2NzrYYR3b4U-i4hyphenhyphen5o89iQHR1hpcCyPIBnw3U4RST1NdkORxVB_p6OyVLMMI/s200/DSC04245.JPG" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Луковска Бања (фото Ж. Р. Драгишић),<br />поглед са виса Ненадов камен<br />(975 метара надморске висине)</b></td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
Годинама, о бањама у Србији говори се као туристичком потенцијалу који није довољно искоришћен, пошто је велики број бањских капацитета у запуштеном стању, што одбија уместо да привуче туристе. У том контексту, много се говори (и пише) о томе како ће бање бити пиватизоване, што би их "излечило од хроничне болести", а као потенцијални "спасиоци", најчешће се помињу Кинези.</div>
<div style="text-align: justify;">
Лично, нисам баш уверен да нам Кинези могу помоћи да наши бањски капацитети поврате онај углед који су (ако су?) некада имали, као и да ова држава сачува достојанство, како за себе, тако и за своју радничку класу која би (ако би?) у тим бањама радила. Сигуран сам да нисам ксенофоб, али, на помен Кинеза као наших "спасиоца" у било којој области, појаве ми се "слике" из кинеских радњи које не издају фискалне рачуне и у којима раде (углавном) раднице за плату дупло мању од минималца. Али, владајуће странке и њихове вође су од тог проблема удаљене неколико светлосних година и једино им је битно саморекламерство и популистичко наклапање (у које не верују ни најострашћенији ботови), на тему "запошљавање", односно, "смањење незапослености". Достојанство (шта то беше?) како државе тако и њених грађана, одавно није брига оних који су ујахали у седло које се зове власт. А власт се, углавном бави формом. И није заинтересована за било шта чији је рок дужи од једног изборног циклуса. Поготову што је туризам наука. И веома "озбиљна" привредна грана, мада се њоме, код нас, баве "министри опште праксе". Које, очигледно, треба подсетити да туризам (као привредну грану), сачињавају саобраћај, угоститељство, трговина на мало, путничке агенције, занатство и комуналне делатности. Ипак, од свих побројаних чиниоца туризма, један је значајнији од других, што власт, намерно или случајно, заборавља када туризам представља као једну од развојних шанси ове земље. Путна инфраструктура једне државе, или генерално гледано - саобраћај, база је на којој почива туризам. Јер, туристи желе да на најбржи и најудобнији начин стигну до туристичких дестинација. Које се, у већини случајева, налазе у делу који ја зовем <i><b>Србија ван Београда</b></i>, а које су (на срећу једних, а на жалост других), поприлично удаљене од "круга двојке". И колико је тај "круг двојке" добро покривен саобраћајним везама, толико онај други део "вапи" да неко, макар, баци поглед и на ту страну. Јер, осим београдског, у овој земљи, још једино функционише (и то недовољно) нишки аеродром. Мада би реално било да постоје (макар) још два. О речном саобраћају (у туристичке сврхе) не треба ни трошити речи јер је и врапцима јасно да је та област потпуно неискоришћена. И тако долазимо до путне инфраструктуре. Наравно, оне која води до најзначајнијих туристичких дестинација. Која је (углавном) у очајном стању. А нисам баш убеђен да би потенцијални купци наших бања били спремни да нам још до њих граде и путеве. И да нам за то још и плате. Ту нема компромиса, нити "болећивости" за наше проблеме. Још мање жеље да се "погледа кроз прсте", зарад (наводног), пријатељства потенцијалних купаца са тренутним владајућим структурама Србије. О томе колико би те "наше" бање, у случају приватизације (на каве су нас тренутни вршиоци власти навикли), биле "далеко од нас", неком другом приликом.</div>
<div style="text-align: justify;">
По природи ствари, читава претходна прича, има додирних тачака и са <i><b>Луковском Бањом</b></i>, нашим бањским бисером, који се, потоњих година, знатно попео на туристичкој лествици. Смештена на источним обронцима Копаоника, на надморској висини од 681 метар, Луковска Бања је највише бањско лечилиште у Србији, што је сврстава и у ваздушне бање. Од Куршумлије је удаљена 36, од туристичког центра Копаоник 55, од Ниша 101, од Крушевца 107, а од Београда 297 километара.</div>
<div style="text-align: justify;">
Мада је категорисана као "млађе" бањско лечилиште, Луковска Бања све више постаје незаобилазна туристичка дестинација Србије, пружајући гостопримство свим узрастима гостију, како домаћих тако и из иностранства.</div>
<div style="text-align: justify;">
По броју и издашности лековитих извора, Луковска Бања се убраја у најбогатије у Србији, о чему сведочи 37 извора, чији је капацитет лековите воде преко 100 литара у секунди, са температуром од 35 до 69 степени. </div>
<div style="text-align: justify;">
Упркос чињеници да је највећи број туриста из Србије и света Луковску Бању "открио" релативно скоро, на основу материјалних трагова, пронађених у Горњој Бањи, сматра се да су овдашње термалне изворе користили Римљани, као и да је насеље поред извора лековите воде постојало и у време средњевековне Србије. </div>
<div style="text-align: justify;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi47ZNKc8tO54n1czlZHKij40vxYWf71-DShvwq4WoK0L-CVjPOQZIhQvhWcB73W0vIHl0GXJt7FnBQmJah9UuSK7ewPBHfTrZe6FurTAuf-HmBi7YJMQH5itJ-UYuKMJUOQKT-ztW-980/s1600/DSC04253.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1246" data-original-width="894" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi47ZNKc8tO54n1czlZHKij40vxYWf71-DShvwq4WoK0L-CVjPOQZIhQvhWcB73W0vIHl0GXJt7FnBQmJah9UuSK7ewPBHfTrZe6FurTAuf-HmBi7YJMQH5itJ-UYuKMJUOQKT-ztW-980/s200/DSC04253.JPG" width="143" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b><i>Хотел Копаоник<br />(Фото: Ж. Р. Драгишић)</i></b></td></tr>
</tbody></table>
Уређење бањског комплекса, у модерно време, започето је 1924. године, када је раскрчен део шуме у Горњој Бањи, где су изграђени објекти за прихват посетилаца и три кафане. Прво веће купатило, са мушким и женским базеном, изграђено је 1948. године, а након четири године подигнута је и зграда са 18 соба и 36 лежаја, која је срушена током земљотреса 1980. године. </div>
<div style="text-align: justify;">
Ресторан "Копаоник" почео је са радом 1971. а године, а хотел, под истим именом, 2000. године, који је пре неколико година реконструисан и данас располаже са 63 собе и четири апартмана. Смештајни капацитети су знатно увећани када је, пре девет година почео са радом и хотел "Јелак", који располаже са 84 собе.<br />
Ова два хотела (који имају и терапијско-медицински блок са унутрашњим и спољним базенима), као део Специјалне болнице за рехабилитацију Пролом Бања, саставни су део Акционарског друштва "Планинка", са седиштем у Куршумлији, у којем су и фабрика за пуњење Пролом воде и туристички комплекс Ђавоља варош. Ова компанија, која је у већинском власништву (95 процената) малих акционара, који су, у великој мери и радници запослени у неком од њених делова, прави је пример да "наше" бање могу, и након приватизације, да буду "наше". Јер је, како сам ја на примеру Луковске Бање могао да схватим, поента у домаћинском пословању. Десетак дана које сам провео у хотелу "Копаоник", уверило ме је да сви запослени, од спремачице до директора, имају један једини задатак - да гости буду задовољни. И да сваки захтев госта има само један одговор - "Да, може!"<br />
Тако нешто је могуће само уколико су запослени задовољни. И условима у којима раде, али и редовношћу и висином плата. Очигледно је да они то јесу, па им није тешко да у сваком тренутку буду на услузи гостима, како би и они били задовољни.<br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjOZH9QnvwEqsb-Lv6lVRtfFSoeY6s-tPvCVo2RXUOdZE3jKLRvaYevVuvh0raiXt8fl7oiaIWVu1sJkhYEd3O5iDJz00XKVQ3w8w48615E6Z9_yA01drNROJMPOFf93R5aFMyz_YU48Ac/s1600/DSCN4861.JPG" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1200" data-original-width="1600" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjOZH9QnvwEqsb-Lv6lVRtfFSoeY6s-tPvCVo2RXUOdZE3jKLRvaYevVuvh0raiXt8fl7oiaIWVu1sJkhYEd3O5iDJz00XKVQ3w8w48615E6Z9_yA01drNROJMPOFf93R5aFMyz_YU48Ac/s200/DSCN4861.JPG" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><i><b>Хотел Јелак<br />(Фото: Ж. Р. Драгишић)</b></i></td></tr>
</tbody></table>
Такав однос, очигледно се преноси и на све житеље Луковске Бање који туристима пружају неке услуге, или се баве трговином.<br />
Ако се томе додају и озбиљни капацитети приватног смештаја и најава изградње још једног луксузног хотела, јасно је да ће се о Луковској Бањи, као значајном туистичком потенцијалу Топличке регије, али и читаве Србије, тек говорити и писати.<br />
Термоминералне воде и лековито блато чине скуп онога што је подарила природа, а што је у "здравственој" понуди Луковске Бање. Али, то није све. Јер ова бања има изузетне погодности које омогућују гостима да се баве и рекреацијом, уживајући у многобројним стазама здравља, али и природним лепотама овог краја. Посебна занимљивост је и то што је, недалеко од хотела Копаоник израђена жичара и ски стаза у дужини од око 400 метара. Комплетна скијашка опрема се може изнајмити у хотелима и то скијаше, као ни коришћење жичаре и ски стазе неће ништа коштати, јер је све то урачунато у цену. При томе, гости који имају малу или децу школског узраста, могу да искористе прилику да их учитељи скијања науче да скијају, или да их повере аниматорима који ће их чувати док су им родитељи на терапијама или имају других обавеза.</div>
<div style="text-align: justify;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjfhgCWjsM3SkC9_7h7FbK246F5k7_inOS4j-MqDvaFTi0rOrM0HJjAPoDSHckfdU_TsODQSllj417eUXw6baHTz1zRHmp8BGRu3ClBIQscWKAZI6rFpd-nbm0I6rLlV-wAl0R1odngJ8E/s1600/Kur%25C5%25A1umlija+-+Lukovska+Banja.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" data-original-height="673" data-original-width="1032" height="130" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjfhgCWjsM3SkC9_7h7FbK246F5k7_inOS4j-MqDvaFTi0rOrM0HJjAPoDSHckfdU_TsODQSllj417eUXw6baHTz1zRHmp8BGRu3ClBIQscWKAZI6rFpd-nbm0I6rLlV-wAl0R1odngJ8E/s200/Kur%25C5%25A1umlija+-+Lukovska+Banja.jpg" width="200" /></a></div>
Очигледно је да су запослени у Луковској Бањи (а претпостављам и у читавој компанији "Планинка"), учинили све што је у њиховој моћи да им туристи дођу и буду задовољни.<br />
Оно на шта они нису могли да утичу (а и није њихова обавеза) је путна инфраструктура. Јер, као што сам већ напоменуо, до Луковске Бање се стиже из Куршумлије државним путевима другог А реда, број 213 и другог В (Бе) реда, број 414, у укупној дужини од 36 километара.<br />
Да би потенцијални туриста (својим аутом или аутобусом) могао да дође до Луковске Бање и ужива у ономе о чему сам писао у претходном делу текста, мора, најпре да се наоружа стрпљењем и пређе тих 36 километара изузетно лошег пута, где има свега а понајмање пута. И то буквално. На појединим деоницама, бујице су однеле читав део пута, а рупа и "подигнутог" асфалта је толико да је, са пуним оправдањем, ограничење брзине на 20 километара.<br />
Истини за вољу, треба рећи да од поменутих 36 километара, може да се "пробере" око 12 километара "солидног" пута, али то ипак није довољно.<br />
Током боравка у Луковској Бањи сазнао сам да се до ње може стићи и из правца Брзећа (где је, наводно, пут много бољи), одакле и долази велики број гостију из Војводине и Београда.<br />
Међутим, још увек остаје питање због чега су државни путеви у таквом стању, да је једино извесно да, возећи се њима, можда и имате шансу да "извучете живу главу", али ауто ће сигурно претрпени знатне последице!?<br />
Или је актуелна власт замислила да, већ за наредне изборе, најави пресељење туристичких дестинација Србије ближе Бубањ потоку? При чему би, можда, Луковска Бања добила место негде на Славији? Код нове фонтане.<br />
<br />
<b><i><a href="https://srbija-van-beograda-u-slikama.blogspot.rs/2017/08/lukovska-banja.html">Још фотографија из Луковске Бање</a></i></b><br />
</div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-36758482058433766452017-07-28T17:10:00.001+02:002017-07-28T17:12:20.189+02:00ЂАВОЉА ВАРОШ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div style="text-align: justify;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg_pEUcJZFqlcMlltun8s6REJmkXuWDQN3-7mx4tjj3mFWEjpjiR7SvL4yvMgfBgZ7KKXGpLwGR3IJxMxQVErdADyXqSIideuiC5GNtLo-rEq0Lwbs1J6TtV4sad6YXBhTeQTCXbzky3WY/s1600/DSC04529.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1065" data-original-width="1600" height="133" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg_pEUcJZFqlcMlltun8s6REJmkXuWDQN3-7mx4tjj3mFWEjpjiR7SvL4yvMgfBgZ7KKXGpLwGR3IJxMxQVErdADyXqSIideuiC5GNtLo-rEq0Lwbs1J6TtV4sad6YXBhTeQTCXbzky3WY/s200/DSC04529.JPG" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Улаз у туристички комплекс <br />Ђавоља варош (фото: Ж. Р. Драгишић)</b></td></tr>
</tbody></table>
<b>Ђавоља варош</b> је смештена на обронцима планине Радан, на надморској висини од 660 до 700 метара (десни, виши, видиковац у оквиру туристичког комплекса, налази се на 900 метара), а удаљена је око 98 километара југозападно од Ниша и 27 километара југоисточно од Куршумлије. Овај јединствени споменик природе чине два феномена: скуп земљаних фигура са каменим капама, као и два извора јако киселе, високо минерализоване воде. Поред тога, у комплексу Ђавоља варош могу се видети и окна саских рудника из 13. века, као и реконструисана црква Свете Петке, из истог периода. Ђавоља варош је стављена под заштиту државе1959. године, а 36 година касније, проглашена је за споменик природе, чиме се нашла на листи природних добара од изузетног значаја.</div>
<div style="text-align: justify;">
Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско), ставила је 2009. године, Ђавољу варош на своју потенцијалну листу значајних природних знаменитости. Тада је, у овој категорији, као један од 77 кандидата за седам светских чуда природе, била најбоље пласирани европски кандидат, а у трци за ову престижну титулу остала је све до последњег гласања, које је завршено у лето 2010. године. </div>
<div style="text-align: justify;">
Ђавоља варош је сврстана у <i><b>седам српских чуда природе</b></i> (међу којима су и Дрина са врелом, Кањон Увца, Национални парк Тара, Ђердапска клисура, Вратњанске капије и Фрушка гора).</div>
<div style="text-align: justify;">
Земљане куле, на чијим врховима се налазе камене капе, по којима је позната Ђавоља варош, високе су од два до 15 метара, а широке од пола до три метра. Фигуре, којих укупно има 202. природа је јако дуго стварала, а смештене су у две јаруге - Ђавоља и Паклена - подељене вододелницом. </div>
<div style="text-align: justify;">
Осим земљаних кула, комплекс Ђавоља варош је познат и по два извора изузетно киселе воде (извор Ђавоља вода у Ђавољој јарузи је хладан и екстремно кисео - рН 1,5 - са високом минерализацијом, док је руги извор, Црвено врело, са нижом минерализацијом и рН 3,5). </div>
<div style="text-align: justify;">
Овакве воде су веома ретке у свету, и сматрају се веома лековитим, због чега се користе у бањском лечењу, мада научници упозоравају да воду са извора Ђавоља вода не треба пити, јер није довољно испитана.</div>
<div style="text-align: justify;">
Комплекс Ђавоља варош јединствен је геоморфолошки феномен у Србији, али и веома редак у свету. У Европи, оваквих појава има у Алпима, док у Америци постоји "Башта богова". </div>
<div style="text-align: justify;">
Међутим, у односу на те европске и америчке, куле Ђавоље вароши су знатно веће и постојаније, због чега је ово најпознатији природни споменик те врсте у Европи.</div>
<div style="text-align: justify;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg6asZzpz15UfOPfPJUhEfv4S-JUysZe8bJLnSDLT3W8KgGD9ssU_sIvl2bqh5aW5u0eDUlYk2NpDdZFF3CjbEB61sUoPv7indb-GrSBsIdTGjixOEjQWPvujB9tlnRqo_WICPB4JBdqtY/s1600/DSC04620.JPG" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1070" data-original-width="1600" height="133" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg6asZzpz15UfOPfPJUhEfv4S-JUysZe8bJLnSDLT3W8KgGD9ssU_sIvl2bqh5aW5u0eDUlYk2NpDdZFF3CjbEB61sUoPv7indb-GrSBsIdTGjixOEjQWPvujB9tlnRqo_WICPB4JBdqtY/s200/DSC04620.JPG" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Земљане куле у Ђавољој вароши<br />(фото: Ж. Р. Драгишић)</b></td></tr>
</tbody></table>
Настанак земљаних кула у Ђавољој вароши резултат је специфичног ерозивног процеса (деловање кишнице на земљину површину) који траје вековима, током којих оне настају, расту, мењају се, нестају и поново се стварају. На овој локацији земљину површину чини веома чврст али растресит материјал, спирање песка и шљунка испод мањих или већих камених блокова настају фигуре у облику кула или пирамида. </div>
<div style="text-align: justify;">
За разлику од овог научног, постоје и многе легенде о настанку Ђавоље вароши.</div>
<div style="text-align: justify;">
Према једној, фигуре представљају окамењене ђаволе које су надмудрили ђаци у опклади, док према другој оне такође представљају ђаволе, али којих су се људи ослободили преноћивши једну ноћ поред црквишта Свете Петке, у непосредној близини земљаних фигура.</div>
<div style="text-align: justify;">
Ипак, најраспрострањенија је трећа легенда, према којој су, овде, живели скромни, мирни и вери привржени становници, што је сметало ђаволу који им је припремио "ђавољу воду", са намером да поремети ту идиличну слику. Пошто су пили "ђавољу воду", мештани су одлучили да венчају брата и сестру. Ђавољи план је покушала да спречи вила која, према легенди, и данас штити овај крај. Међутим, она није успела да "уразуми" сватове, који су већ кренули ка цркви где је требало да се обави венчање. Зато се вила обратила Богу, да учини нешто и спречи овај неразуман чин. Услишивши њену молбу, Бог је "спојио небо са земљом, и уз помоћ јаког и хладног ветра, окаменио сватове и младенце". </div>
<div style="text-align: justify;">
Било како било, Ђавоља варош, без сумње, представља изузетан туристички потенцијал, не само општине Куршумлија, већ и читаве Топлице и Србије. У то се уверио и писац ових редова, пошто је посета туриста била изузетно велика чак и једног "сасвим обичног, радног, дана", када је температура достизала 37 степени.</div>
<div style="text-align: justify;">
Овај туристички комплекс, Уредбом Владе Србије, 1995. године, дат је на старање Акционарском друштву<i><b><a href="http://www.planinka.rs/"> "Планинка"</a></b></i> са седиштем у Куршумлији, у чијем су саставу и фабрика за паковање Пролом воде, као и Специјална болница за рехабилитацију Пролом Бања, са два центра: у Луковској и Пролом Бањи. </div>
<div style="text-align: justify;">
По мом скромном мишљењу, управо ова фирма, која је у већинском власништву (95 процената) малих акционара, који су, у великој мери, и радици запослени у неком од делова ове компаније, као добар пример успешне приватизације, показује како се газдује изузетним здравственим и туристичким потенцијалом, који је темељ развоја читавог краја.</div>
<div style="text-align: justify;">
Љубазност и услуга на високом професионалном нивоу, карактеристика је запослених у свим деловима компаније "Планинка", у чему није изузетак ни споменик природе Ђавоља варош. У то сам, као један од посетилаца могао да се уверим, почевши од улазне капије и билетарнице, до врхунске услуге (уз више него приступачне цене!) у етно ресторану, који је саставни део туристичког комплкса Ђавоља варош.</div>
<div style="text-align: justify;">
Међутим, изгледа да се, у држави Србији, представници актуелне (као и претходних) власти само декларативно изјашљавају да је туризам једна од покретачких области развоја земље. Имајући у виду аксиом да је туризам неодвојиво повезан са саобраћајем, па самим тим и са добром путном инфраструктуром. Као и да је очигледно да туристи (још увек) не могу до одређених дестинација да долете "на крилима змаја", већ на точковима аутомобила или аутобуса, који би и након посете оваквим местима, требало да буду у исправном стању. На то, свакако, не могу да утичу радници "Планинке", већ надлежна министарства и Влада Србије. Којима је, како изгледа, важније да праве пут до Тиране (наравно, може и то, али кад свако село у Србији добије нормалан, асфалтни, пут), него да југ Србије (па и туристичке бисере у које убрајам и Ђавољу варош!), повеже са осталим деловима државе а самим тим и са светом.</div>
<div style="text-align: justify;">
За оне који нису били у прилици, треба рећи да се до Ђавоље вароши стиже саобраћајницом, која је, према <b style="font-style: italic;"><a href="http://www.apps.org.rs/wp-content/uploads/uredbe/Uredba-o-kategorizaciji-drzav-puteva.pdf">Уредби о категоризацији државних путева</a>, </b>декларисана као "<i style="font-weight: bold;">државни пут првог В (Бе) реда, број 35", </i>а који полази са граничног прелаза "Ђердап" (код Кладова), а преко Зајечара и Књажевца иде до Ниша и даље, преко Приштине и Призрена до границе са Албанијом. Без обзира што квалитет овог пута (по мом лаичком мишљењу) не одговара наведеној категоризацији, они који се упуте према Ђавољој вароши треба да имају у виду да, када се са њега скрене према овом туристичком комплексу (иза места Рача), наилазе на много лошији (мада, још увек) асфалтни пут. А да је најгора деоница веома уског пута (са подигнутим асфалтом и рупама) неколико километара пред улаза у туристички комплекс Ђавоља варош. Посебна је прича што потенцијални туристи више путоказа за Ђавољу варош могу да виде у околини Ниша, него када се крене од Прокупља и Куршумлије, према овој туристичкој локацији.</div>
<div style="text-align: justify;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh38DNnCIqo9ANXHa-q-VJqMQ_N31kM3Yh8aMx8kwxx64OcxHrEFGnwltqFWM51enA9TFnIee67FWO7jeYk1BFnKq2tTV3lgfUForWXsmdgzrp4ARzJQ1rhEQv0BbwhoMq-bN1BowqKnwg/s1600/Kur%25C5%25A1umlija+-+%25C4%2590avolja+varo%25C5%25A1.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="764" data-original-width="902" height="169" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh38DNnCIqo9ANXHa-q-VJqMQ_N31kM3Yh8aMx8kwxx64OcxHrEFGnwltqFWM51enA9TFnIee67FWO7jeYk1BFnKq2tTV3lgfUForWXsmdgzrp4ARzJQ1rhEQv0BbwhoMq-bN1BowqKnwg/s200/Kur%25C5%25A1umlija+-+%25C4%2590avolja+varo%25C5%25A1.jpg" width="200" /></a></div>
За оне који се први пут крећу овом саобраћајницом која је (да подсетим), "првог В (Б) реда", то може да значи само примену добро опробаног правила: "карту читај и сељака питај". Што баш и није примерено 21. веку, а није увек ни делотворно, будући да некада можете да возите и километрима а да и не наиђете на неког ко вам може послужити као "путоказ".</div>
<div style="text-align: justify;">
Због свега тога, стичем утисак да би многи који (сасвим неоправдано) одлучују о судбини овог народа и државе, лакнуло кад би могли да, туристичке дестинације каква је Ђавоља варош, преселе у Београд (негде око Теразија). Што, на сву срећу (осим виртуелно), није могуће. </div>
<div style="text-align: justify;">
Па им остаје да, много чешће него до сада, "баце поглед" и преко Бубањ потока, јер је очигледно да се тамо, у <b><i>Србији ван Београда</i></b>, налази све оно што је највредније у држави Србији и што доноси профит и онима који се, искључиво, возе службеним аутомобилима, по добрим, асфалтним, путевима, грађеним новцем управо оних који су "невидљиви" онима са северне стране најпознатијег београдског потока.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><i><a href="https://srbija-van-beograda-u-slikama.blogspot.rs/2017/07/avolja-varos.html">Више фотографија из Ђавоље вароши</a></i></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><i><br /></i></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><i><br /></i></b></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-44748331613603348362017-07-03T22:00:00.000+02:002017-07-03T22:00:10.116+02:00Ф И Л Х А Р М О Н И Ј А<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div style="text-align: justify;">
<i style="font-weight: bold;">Филхармонија, </i>сложеница настала од грчких израза <i style="font-weight: bold;">philos </i>и <i><b>harmonia</b></i>, у буквалном преводу има значење <i style="font-weight: bold;">"љубав према музици", </i>али, оно што се данас под тим изразом подразумева је <i><b>"</b></i><i><b>удружење музички образованих лица за неговање музике и за извођење симфонијских и концертних програма".</b></i><br />
<br />
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhKFK5WBl4uxWdIfbGhyphenhyphen_K-73pgwEIoxhgjf8Qt676uO_lE_gzUNvRDkryw_AyYvimxkFJRlrzEC-89RLghpUJJt3AgDOpbsoJOOQYUccD1yMHVBXPO9Q3iQxWF-cmCpNXbwcA7RetRpZw/s1600/e5c818d4d56ba1206206eaa41cca0bef_8537177010-.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="496" data-original-width="1240" height="80" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhKFK5WBl4uxWdIfbGhyphenhyphen_K-73pgwEIoxhgjf8Qt676uO_lE_gzUNvRDkryw_AyYvimxkFJRlrzEC-89RLghpUJJt3AgDOpbsoJOOQYUccD1yMHVBXPO9Q3iQxWF-cmCpNXbwcA7RetRpZw/s200/e5c818d4d56ba1206206eaa41cca0bef_8537177010-.jpg" width="200" /></a>У држави Србији, у којој огроман број људи не би могао, "из прве" да изговори реч из наслова и увода овог текста (а питање из ког би тек покушаја успели да правилно акцентују исту), или да, макар приближно, објасне шта она значи, стицајем околности, а понајвише заслугом првог човека ове државе, <i><b>филхармонија</b></i> је ушетала у наше животе, као да смо са њом рођени.<br />
Уједно, то је још један доказ да има много тема о којима се може писати. Само је питање да ли оваквим темама треба приступити сасвим озбиљно, или им треба дати ноту сатиричности, или чак хумора. Међутим, ако се има у виду да је овде враг давно однео шалу, нисам баш сигуран да би се Бранислав Нушић и Радоје Домановић (да су којим случајем међу нама), определили за комедију или сатиру, или би и они морали да попусте пред суровом реалношћу.<br />
Можда, некоме ко све ово гледа са "пристојне и безбедне" удаљености може и да изгледа сатирично и смешно, али нама, који овај живот живимо сада и овде, тешко да стање можемо описати на тај начин. И без обзира што је оваквих тема толико да се о њима може писати сваког дана, признајем да је прилично напорно, свакодневно, проживљавати и "прежвакавати" суморне слике наше стварности.</div>
<div style="text-align: justify;">
Мени су се, пре неколико дана, наметнуле две теме: о изградњи нове зграде Београдске филхармоније и о градњи чувеног јарбола са, како се мало касније испоставило, мноштвом јарболчића. Да будем сасвим искрен, очекивао сам да ће овај народ више да се "потресе" за трошење тридесет (или, чак!) педесет милиона евра, колико би требало да кошта ново велелепно здање и будући дом београдских филхармоничара, него за "тричавих" две стотине милиона (динара!), колико ће коштати 120 метара висок јарбол на Ушћу. То је и био разлог да се, најпре, посветим писању текста <b style="font-style: italic;"><a href="http://srbijavanbeograda.blogspot.rs/2017/06/blog-post_28.html">"Јарбол"</a>, </b>рачунајући да ће тема о Београдској филхармонији бити "дуговечнија". Међутим, како се може закључити, овај народ лакше "прогута" веће износе пара које ова власт немилице троши. Али то, бар за мене, није разлог да ова тема, неправедно, оде у заборав.</div>
<div style="text-align: justify;">
Према ономе што су, претходних дана, писали и јављали наши медији испало је да је изградња здања Београдске филхармоније питање од животног значаја и да је народ који живи у држави Србији толико посвећен класичној музици да сам се ја запитао како уопште функционише стотине ружичастих канала са мноштвом "парада" и "парадица", са хиљадама "звезда" и "звездица". У држави у којој се озбиљна музика, на неким телевизијама или радио станицама, јавно, чује само (далеко било!) у данима жалости.<br />
Да је такву слику могуће, из корена, проненити и то за јако кратко време, показао је и недавни (без сумње), велики музички спектакл на отвореном, у Блоку 13, на Новом Београду. Како су <b><i><a href="http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/kultura/2782110/beogradska-filharmonija-pred-10000-ljudi-na-uscu.html">известили медији</a></i></b> музицирање Београдске филхармоније, којом су дириговали Габријел Фелц (нови шеф-диригент) и прослављени Зубин Мехта, пратло је око 20 хиљада људи. Не доводећи у питање значај и квалитет "Пикника код Филхармоније", што је био званичан назив овог догађаја, на месту где је предвиђена градња поменуте зграде Београдске филхармоније, морам да приметим да ми је била мало чудна ова бројка од двадесетак хиљада присутних. Поготову што су, читавих четрдесетак дана раније, неки медији, под називом <i><b>"Београдска филхармонија на отвореном за 20.000 људи"</b></i>, <b><i><a href="http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=271&yyyy=2017&mm=05&dd=12&nav_id=1259641">најавили</a></i></b> да ова музичка институција "25. јуна, под управом новог шефа-диригента Габријела Фелца, поклања публици највећи концерт класичне музике у историји Србије на отвореном". За мој начин "читања" медијских информација овде има и превише случајности, али и добро познатих "историјских" или догађаја "по први пут у историји Србије". Мислим да у томе није било тешко препознати познати "рукопис" садашњег председника државе и дојучерашњег првог човека Владе, Александра Вучића, али и доскорашњег министра културе и информисања Ивана Тасовца, а садашњег директора Београдске филхармоније, који је то био и пре неуспешног министровања.<br />
<b><i>(И без обзира што то није, макар, директна тема, овде не могу да одолим једној дигресији. Оно по чему ће, између осталог, бити упамћен Иван Тасовац, је чињеница да је, за око три године колико је био министар културе и информисања упорно избегавао да дође и отвори највећу музичку манифестацију коју Србија има, а која се сваког септембра под називом "Мокрањчеви дани", одржава у родном граду Стевана Стојановића Мокрањца - Неготину. Тај став није мењао ни када је био у питању јубиларни Фестивал. А те године се <a href="http://srbijavanbeograda.blogspot.rs/2015/09/blog-post.html">појавио</a> тек другог дана, када је наступ имала његова "матична кућа" - Београдска филхармонија. А и тада је, вероватно, био принуђен, пошто је те године у Неготин, у име једног од донатора "Мокрањчевих дана", дошао и тадашњи представник Европске уније у Србији, Мајкл Девенпорт.) </i></b><br />
Лично, не могу да се отмем утиску да је читав музички хепенинг у некадашњем "Парку пријатељства" замишљен као увертира за још једну мегаломанску инвестицију за главни град, Београд. А тих, медијских, двадесетак хиљада "заљубљеника" у симфонијску музику, послужило је у схврху добро режираног маркетинга као пример да нам је будућа зграда Београдске филхармоније најпречи посао који треба обавити.<br />
Наравно, не желим да доводим у питање оправданост потребе да Београдска филхармонија добије своје здање, али нисам убеђен да је за то одабран прави тренутак. И без обзира што знам да ствари не функционишу тако једноставно, не могу да одолим а да не подсетим да се у овој земљи деца, готово искључиво, лече прикупљањем добровољне помоћи, да су нам здравствене установе (поготову оне "у унутрашњости") још увек у стању распадања и да пацијенти морају у великом броју случајева сами да финансирају своје лечење. Ако томе додамо и податак да нам садашњи председник још увек није испунио обећање дато у време када је био председник Владе, да ће се поправити сваки клозет у здравственим и школским установама, онда је сасвим јасно да за зграду Филхармоније још није било време. Мислим да би се са тиме сложили и сви радници и пензионери којима су примања бесправно десеткована, у име "финансијске стабилизације Србије". Што му некако личи на онај чувени Милошевићев Зајам за препород Србије.<br />
Искрен да будем, ја у свему овоме видим још једну жељу нашег владара, који је, како изгледа, решио да себи уреди животни и радни простор за године будуће владавине. Јер, не треба изгубити из вида да је, након овогодишњих председничких избора најављена могућност да Палата Србија, уместо зграде на Андрићевом венцу, постане радно место председника Вучића. У том случају, председнику би, нова зграда Београдске филхармоније и стодвадесетметарски јарбол са заставом Србије били први комшилук. Можда тако и треба тумачити одређену журбу председника Србије у градњи ових објеката. Пошто претпостављам да Зубин Мехта није макар ко, па да председник даје несмотрена обећања. А управо је пред овим светски познатим диригентом, недавно, <i><b><a href="http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/vucic-sa-mehtom-nova-zgrada-bf-do-2020._835300.html">обећао</a></b></i> да ће нова зграда Београдске филхармоније бити изграђена до 2020. године. Додуше, медији су, изгледа, заборавили да је ова <i><b><a href="http://wwww.novosti.co.rs/vesti/kultura.71.html:568201-Zvuk-koji-ce-ocarati-svet">одлука</a></b></i> донета још 2015. године, приликом претходног сусрета Мехте и Вучића, када је наш садашњи председник био само премијер. И када је јавности саопштио да та грађевина неће коштати више од 50 милиона евра, а тадашњем министру Тасовцу "запретио" да се та цена не сме повећавати током изградње.<br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhCtXXbj_QRLqC4QMnWW-pDd1J15mWx1TnJy4ec1kpCUu4XoYddRV10VlhMi39UKPe3pnzlawt361N1rOxPFN6fHQdpZIiRP1qkwC9T7PODiPGvnje-GIRkCakWDUXQcsbK-QK6-iNHW-M/s1600/vucic_mehta.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="528" data-original-width="940" height="111" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhCtXXbj_QRLqC4QMnWW-pDd1J15mWx1TnJy4ec1kpCUu4XoYddRV10VlhMi39UKPe3pnzlawt361N1rOxPFN6fHQdpZIiRP1qkwC9T7PODiPGvnje-GIRkCakWDUXQcsbK-QK6-iNHW-M/s200/vucic_mehta.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Сава Радовановић - Танјуг</td></tr>
</tbody></table>
Међутим, очигледно је да, када је у питању изградња будућег здања Београдске филхармоније ствари неће ићи тако глатко. Почетком ове године, када су објављени резултати конкурса за урбанистичко - архитектонски пројекат зграде Београдске филхармоније, појавили су се и <b><i><a href="http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:644280-Filharmonija-cist-plagijat">написи</a></i></b> у неким медијма да је прву награду добио рад који је "ноторни плагијат". А уколико се, по нашем старом обичају, надлежни оглуше о овакву констатацију неких стручњака у области архитектуре, може се десити да, једнога дана, између Палате Србија и Центра "Ушће", никне копија чувене зграде <b><i><a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Oslo_Opera_House">Опере</a></i></b> у главном граду Норвешке, Ослу. Наравно, био би то озбиљан скандал имајући у виду да је здање из Осла, још 2008. године овенчано наградом за културу на Светском фестивалу архитектуре у Барселони, као и наградом Европске уније за савремену архитектуру, наредне 2009. године.<br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgCf-PboZq6nDewXLF6X6A347dmtMsqQjWPaoT3yhHyEh4tfma-XjOndZq4aJGgLqnhkXXL1xwix7dMn52qk-AwSacKgQIBIjx1WjGbisvPGWKoj17eFIWTYdz443M-3-9Zu31VIsT2o9c/s1600/kul-beograd-i-oslo.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="480" data-original-width="800" height="120" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgCf-PboZq6nDewXLF6X6A347dmtMsqQjWPaoT3yhHyEh4tfma-XjOndZq4aJGgLqnhkXXL1xwix7dMn52qk-AwSacKgQIBIjx1WjGbisvPGWKoj17eFIWTYdz443M-3-9Zu31VIsT2o9c/s200/kul-beograd-i-oslo.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Пројекат зграде Београдске филхармоније<br />(слика горе)<br />Опера у Ослу (слика доле)</td></tr>
</tbody></table>
Искуство нас учи да ћe овај проблем бити решен тако што ће се постојећи проблем, једноставно, "гурнути под тепих", јер власт, било да се ради о оној на београдском или републичком нивоу добро зна да народ има пречих проблема од арбитрирања у једном, потенцијалном, архитектонском плагијату. Мада би, управо на примеру Опере у Ослу могли да научимо много тога у вези са начином рада у такозваним демократским друштвима, какво је, без сваке сумње норвешко. И то на основу чињеница. А оне су неумољиве.<br />
Норвешка Влада је, 1999. године, након дуготрајне националне дебате, донела одлуку да у свом главном граду подигне зграду Опере. Пошто је расписан јавни конкурс за архитектонско решење, градња је започета 2003. а завршена 2007. године. Свечано отварање Опере у Ослу, у присуству Краља Харалда и других високих званица, обављено је 12. априла 2008. године.<br />
Чак и без претеране анализе појединих детаља, разлике у приступу решавања истих или сличних проблема у Србији и Норвешкој су очигледне. А да би установили чији приступ је исправнији и делотворнији, мораћемо да сачекамо да здање Београдске филхармоније постане реалност.<br />
<br />
<br /></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-48724922220220603472017-06-28T22:22:00.001+02:002017-11-02T12:26:18.038+01:00Ј А Р Б О Л<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjn8WUqhGmc_sTvNzmvMNRa9GfxqOuCN69IixIatyqz53zjoqBN8GPAVtY63GyaR01QbNDX1OXUWOGkJq0JInV-Uh9-R4NsMvMZJrAxJTZXjsm96HZyyw3dEOYmnw7y4SScccbLgMgHMyk/s1600/%25D0%2588%25D0%25B0%25D1%2580%25D0%25B1%25D0%25BE%25D0%25BB.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="368" data-original-width="620" height="118" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjn8WUqhGmc_sTvNzmvMNRa9GfxqOuCN69IixIatyqz53zjoqBN8GPAVtY63GyaR01QbNDX1OXUWOGkJq0JInV-Uh9-R4NsMvMZJrAxJTZXjsm96HZyyw3dEOYmnw7y4SScccbLgMgHMyk/s200/%25D0%2588%25D0%25B0%25D1%2580%25D0%25B1%25D0%25BE%25D0%25BB.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Архитекта Јан Гел</td></tr>
</tbody></table>
Пошто припадам оној (можда и малобројној!) групи њуди која држи до државних знамења (грб, застава и химна), јако ме је заинтересовала (на моменте и жучна) <i><b><a href="http://www.politika.rs/scc/clanak/383808/Vucic-Izgleda-da-nekome-smeta-srpska-zastava">расправа</a></b></i> у јавности, која се (још!) води по питању једне заставе. Или, прецизније речено, о једном јарболу. Који би требало да буде, за наше прилике, неуобичајених димензија. Али и цене! Пошто би, како је обелодањено у медијима, сваки од укупно 120 метара (висине), коштао око 1,7 милиона. На срећу - динара. А са тог високог јарбола, смештеног у парку Ушће, који ће се реновирати по замисли данског архитекте Јана Гела, већ од пролећа 2018. године, виорила би се застава Републике Србије, величине 20 пута 30 метара. Што се мене тиче, мислим да толики јарбол заслужује још већу заставу. Али, претпостављам да су о томе добро промислили, они који су смислили овај (након "Београда на води" и фонтане на Славији), највећи пројекат који ће се реализовати у главном граду Србије.<br />
А можда је и јарбол, који се (треба ли то напоменути?!) подиже по први у историји Србије, требало да буде већи. Јер у Саудијској Арабији постоји јарбол висок 170 метара, у Таџикистану само пет метара нижи, у Азербејџану 162 метра, у Северној Кореји 160 метара а у Туркменистану 133 метра.<br />
Занимљиво је да су наши медији пренели информацију да идеја о подизању највећег јарбола у Србији припада њеном председнику Александру Вучићу. Међутим то није тачно. Односно, то је само делимично тачно, пошто <i><b><a href="http://rs.n1info.com/a240556/Vesti/Vesti/Zastava-na-Uscu.html">идеја</a></b></i> припада Александру Вучићу, али из времена када је још био премијер. Тада су медији навели да ће се на Ушћу подићи застава на јарболу високом 100 метара. Претпостављам да је садашњих 20 метара више додато за ону разлику између функције премијера и председника. Из визуре садашњег председника. Како је тадашњи премијер навео (при том ставу је остао и на новој функцији) разлог подизања овог јарбола је због тога што "недовољно негујемо култ заставе", што је, вероватно и тачно. Али је велико питање да ли ћемо то исправити на тај начин што ћемо у центру Београда поставити (претпостављам) највећи јарбол у овом делу света. Све ми се чини да је за то потребно много више рада и труда, који, како је свима познато, промовише и председник ове државе. Онако како је то радио и у време када је био Први потпредседник Владе, али и када је у Влади постао први међу једнакима. Колико видим то се ни сада није променило, мада је (и формално и неформално) преузео кормило државе, јер стичем утисак да је он и даље на челу Владе. Можда и због чињенице да садашњи председник није, као онај претходни, постао председник свих грађана. Међутим, како се може закључити, идеје му, као и оном претходном, не мањкају.<br />
У сваком случају, моје је мишљење (ако ме неко пита - а знам да не пита!) да би председник ове државе могао да се бави важнијим државним пословима, а да, различите државне институције, свака из своје области, треба да се брину о државним обележјима, а тиме и државној застави. А да то није мој став од данас или јуче, могу да потврде и текстови које сам, у претходном периоду, на овом месту, писао.<br />
Први текст на ову тему, правећи <i><b><a href="http://srbijavanbeograda.blogspot.rs/2015/06/blog-post.html">паралелу</a></b></i> између Норвешке (намерно сам хтео да избегнем Америку, чија се застава, како рече и <i><b><a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=06&dd=27&nav_category=11&nav_id=1276534">наш председник</a></b></i>, налази и на доњем вешу и чарапама) и Србије по питању односа према државној застави, написао сам пре нешто више од две године. Затим сам, две недеље доцније, <i><b><a href="http://srbijavanbeograda.blogspot.rs/2015/06/blog-post_30.html">анализирао</a></b></i> однос према нашој застави, кроз призму једног међународног спортског догађаја, а онда сам овој теми, као примеру наше небриге и немара у једној локалној средини (као парадигми општег стања у држави) према државним обележјима (конкретно, према застави), посветио још један <i><b><a href="http://srbijavanbeograda.blogspot.rs/2017/01/blog-post.html">текст</a></b></i>, почетком ове године.<br />
Зато сам, за разлику од садашњег председника, мишљења да, најпре (дакле и пре подизања џиновске заставе на Ушћу), треба повести рачуна о државним заставама диљем државе Србије, које су, у огромном броју случајева и прљаве и поцепане, због чега могу само да представљају срамоту ове државе. Посебно треба повести рачуна о заставама које се налазе на многобројним граничним прелазима, пошто је то, за сваког ко у ову државу улази, њена прва и права слика коју угледа. Дакле, уколико треба подизати заставе, хајде да их, најпре, подигнемо на границама ове државе (али и да перманентно о њима водимо рачуна), укључујући и једну коју би требало ставити на Проклетијама, где се налази (званична) граница ове државе према Албанији. Подизању свих ових застава, уз интонирање Химне Србије и директан пренос на свим ТВ и радијским програмима са националном покривеношћу, требало би да присуствује највиши државни врх ове земље, на челу са председником Републике Србије и председником (председницом) и члановима Владе.<br />
Али, то није све. Јер, пре подизања свих тих јарбола и застава (па и јарбола на Ушћу), треба повести рачуна и поставити радио предајнике који би покрили територију државне Србије, макар, са сигналом радијских програма Радио Београда, јер, уколико то није познато "државном врху", овај "државни радио" немогуће је "ухватити" у многим пограничним подручјима. Лично, то могу да потврдим за део територије источне и југоисточне Србије, у пограничном подручју према Румунији и Бугарској. У том делу државе Србије, у етру се може "свашта ухватити" (понајвише програма суседних држава), али наш "државни радио" ни уз помоћ магије. А то није за потцењивање. Јер, слушајући, пре неки дан докторе Александра Мартиновића и Владимира Орлића, председника и заменика председника посланичке групе владајуће СНС, у Парламенту Србије, сазнао сам да председник једне наше опозиционе странке сарађује са председником бугарске партије <i><b><a href="https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0_(%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0)">АТАКА</a></b></i>. Као и да се ова странка и њен лидер <b><i><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BD_%D0%A1%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2">Волен Сидеров</a></i></b>, залажу за припајање Бугарској појединих делова Србије (и Македоније). Ако је тачно то што су у Парламенту рекли званични представници партије на власти, мислим да су радијски предајници много пречи од јарбола на Ушћу. И да су, од јарбола и државне заставе на Ушћу, прече заставе на границама и у пограничним подручјима Србије.<br />
Да би грађани ове државе, јасно и видљиво (али и чујно!) знали где су нам државне међе.<br />
<br /></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-643296160476129522017-06-11T22:27:00.002+02:002018-11-19T14:48:56.074+01:00ПЕТРОВО СЕЛО<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgbDLT78iMN4Ouj5WSEihxCHt1JSeDfgDkK6Jt97W4sGGXUu1QYkajE6LWQ6IziuTP5_Hk9XLjVLcGuTbCiGtnCCWvMY4-j37s2dS3_wKcLImXKsPCo9P9obvyPkw-tfON03u5fzuo0xRw/s1600/IMG_1031.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1200" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgbDLT78iMN4Ouj5WSEihxCHt1JSeDfgDkK6Jt97W4sGGXUu1QYkajE6LWQ6IziuTP5_Hk9XLjVLcGuTbCiGtnCCWvMY4-j37s2dS3_wKcLImXKsPCo9P9obvyPkw-tfON03u5fzuo0xRw/s200/IMG_1031.JPG" width="150" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Фото: Ж. Р. Драгишић</b></td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: left;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
Пре недељу дана, на Свету Тројицу, навршило се двадесет година од када су Петровосељани и њихови потомци, након много година прекинуте традиције, поново, прославили своју Заветну славу. Исто толико година је протекло од када сам, у продукцији сада непостојеће Самосталне телевизије (СТВ), први пут, урадио документарни видео запис посвећен овом догађају.</div>
<div style="text-align: justify;">
Те, 1997. године, мој приступ овом догађају био је крајње документаристичан, што значи да сам се уздржао од личних коментара и мишљења, покушавајући да, на реалан начин, гледаоцима представим читав низ активности које су организатори сместили под кров тог догађаја.</div>
<div style="text-align: justify;">
Истини за вољу, те, 1997. године, Заветна слава је била у другом плану, а очигледна је била нечија жеља да покаже да су "Црногорци са Мироча на правој страни", односно "на линији политике" тадашњег, неприкосновеног владара Србије - Слободана Милошевића. Оне којима сећања брзо бледе, треба подсетити да је то време подела међу "црногорским лавовима" Милом и Момом и почетак "отказивања послушности" једног од лавова Милошевићевој визија "два ока у глави". </div>
<div style="text-align: justify;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiP7PJFj8-rGpbnRfDUIqjCSD72k_ugqXZyAgyds4K1q8vF13hlvN-7nJw6-xoBFx7xiLnD7SiE3ewSkVYZ0m3-BXRMATndnUTh7mMIR2oayw-3IsAEwBHNqrycIJxUt5WqyUD1vfXz1rU/s1600/Litije.JPG" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="768" data-original-width="1024" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiP7PJFj8-rGpbnRfDUIqjCSD72k_ugqXZyAgyds4K1q8vF13hlvN-7nJw6-xoBFx7xiLnD7SiE3ewSkVYZ0m3-BXRMATndnUTh7mMIR2oayw-3IsAEwBHNqrycIJxUt5WqyUD1vfXz1rU/s200/Litije.JPG" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Литије у Петровом Селу - </b><br />
<b>Фото: Ж. Р. Драгишић</b></td></tr>
</tbody></table>
По мом скромном мишљењу то је и разлог због чега је донета одлука да се те, 1997. године <span style="text-align: left;">прослави јубилеј, односно да се те године навршио век и по од насељавања Петровог Села, или настанка Петровог Села, или досељавања Црногораца на Мироч, већ како је ко то желео да представи. То је, уједно, и "ударање камена темељца" ничим утемељеном податку да се за годину насељавања Петровог Села, или настанка Петровог Села, или досељавања Црногораца на Мироч, означи 1847. година. Или, како би то рекао српски историчар и давнашњи министар правде Црне Горе, Валтазар Богишић (1834 - 1908) : <b><i>"Што се грбо роди, вријеме не исправи"</i></b>. Јер је таква одлука, у најмању руку, била неозбиљна. Имајући у виду да не постоји ни један релевантан податак који би ту годину могао да означи као годину насељавања Петровог Села, или годину настанка Петровог Села, или годину досељавања Црногораца на Мироч.</span></div>
<div style="text-align: justify;">
Управо на тај, проблематичан, податак покушао сам да укажем, наредне 1998. године, када је начињен договор између представника Месне заједнице Петрово Село и СТВ, да се, поново, сачини документарни видео запис о низу активности који су, те године, представљали мозаик у обележавању Заветне славе потомака Црногораца са Мироч планине. Ни тада, као ни претходне године (а тако мислим и данас), није ми била намера да, због тога, обезвредим читаву идеју о обнављању Заветне славе, јер се томе нема шта приговорити.</div>
<div style="text-align: justify;">
За разлику од видео записа који сам начинио претходне године, те, 1998. године, желео сам да, осим документаристичког бележења свега онога што је организатор предвидео те године, дам и неки свој лични печат. У првом реду, да покренем полемику на тему године настанка Петровог Села, подсетим на историјат старе постојбине, али и да појасним неке недореченост у вези са пореклом Црногораца досељених у источну Србију и њихових потомака.</div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjhzfPDd16AmLqO9O3GgySfGeDM0zkoFx8fa-KxgWBYEfPGbw7LZ36t7Gtq0_OlKF0PH9pE-hWkPm21HDIG57N1NsNJ10Aj0Bu9hxl4BjlhJefyoPBshRo9CQp8Rt6WbHROFBajAL9tNTA/s1600/IMG_1072.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1600" data-original-width="1200" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjhzfPDd16AmLqO9O3GgySfGeDM0zkoFx8fa-KxgWBYEfPGbw7LZ36t7Gtq0_OlKF0PH9pE-hWkPm21HDIG57N1NsNJ10Aj0Bu9hxl4BjlhJefyoPBshRo9CQp8Rt6WbHROFBajAL9tNTA/s200/IMG_1072.JPG" width="150" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Благоје Ристовић - </b><br />
<b>Фото: Ж. Р. Драгишић</b></td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
Међутим, очигледно је да није било спремних на полемику на ове теме, пошто на то чекам ево, скоро, двадесет година. И док се "зид ћутања" на ову тему, из године у годину повећава, остаје нејасно и због чега је било неопходно чекати све до 2011. године, када су, поново, након 60 година, на Духове, односно Свету Тројицу, одржане Литије у Петровом Селу. Са ове временске дистанце, усуђујем се да устврдим да би се на то још увек чекало да није било изузетног труда и залагања доктора физичке хемије Благоја Ристовића, коме сам, са задовољством, у томе помагао. </div>
<div style="text-align: justify;">
Не желећи да одустанем од идеје да се о неким стварима мора и треба полемисати, а пошто нисам био у могућности да дигитализујем постојећи видео снимак из 1998. године, одлучио сам се да овде публикујем сценарио на основу кога је монтиран тај видео запис, под називом "<i><b>Петрово Село - сећање за будућност"</b></i>. </div>
<div style="text-align: justify;">
Текст, који следи, од пре, скоро, 20 година, је без икаквих суштинских измена, осим што је, будући да је био у рукопису, добио нову, електронску форму.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-family: "bookman old style" , "serif"; font-size: 14.0pt;">„</span></b><b><span lang="SR-CYR" style="font-family: "bookman old style" , "serif"; mso-ansi-language: SR-CYR;">НЕГДЕ МОРА БИТИ ЛАКШЕГ ЖИВОТА, </span></b><br />
<b><span lang="SR-CYR" style="font-family: "bookman old style" , "serif"; mso-ansi-language: SR-CYR;">ВЕДРИНЕ ДОГАЂАЈА, ШТО СЕ</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><span lang="SR-CYR" style="font-family: "bookman old style" , "serif"; mso-ansi-language: SR-CYR;">СЛИВАЈУ КАО ЧИСТИ И ХЛАДНИ, </span></b><br />
<b><span lang="SR-CYR" style="font-family: "bookman old style" , "serif"; mso-ansi-language: SR-CYR;">ПЕНУШАВИ СЛАПОВИ“</span></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">
<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR"> ( „Сеобе“
– Милош Црњански)<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Ђе је зрно клицу заметнуо,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Онђе нека и плодом почине,-<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Јели инстинкт ал духовни вођа?<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Овде људско запире познање.<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Чашу меда још нико не попи,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Што је чашом жучи не загрчи;<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Чаша жучи иште чашу меда,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Смијешане најлакше се пију. <o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhcrN0JOLACRlnKPTV1FD4dl0Z43PLSHmSPUac4tGBVIfZ9JhcrRaYx_-IUWRhjoUJ8u1K1PL_isXO33VaVMYGzEgcLgvLuDqdILTrr0hZiR5X-ImaiBYpcl-LvSl88kq7Ot_6fwxthQ_k/s1600/IMG_1122.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1200" data-original-width="1600" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhcrN0JOLACRlnKPTV1FD4dl0Z43PLSHmSPUac4tGBVIfZ9JhcrRaYx_-IUWRhjoUJ8u1K1PL_isXO33VaVMYGzEgcLgvLuDqdILTrr0hZiR5X-ImaiBYpcl-LvSl88kq7Ot_6fwxthQ_k/s200/IMG_1122.JPG" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Фото: Ж. Р. Драгишић</b></td></tr>
</tbody></table>
<span lang="SR-CYR">Још једно окупљање Петровосељана, на Свету
Тројицу, 7. јуна, лета Господњег 1998. показало је да су дух и традиција
предака и старог завичаја, чврсто укорењени у свести потомака, давно досељених
Црногораца и живописна пространства Петровог Села.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Организациони и Почасни одбор, сваки на свој
начин, допринели су да и ово окупљање остане у трајном сећању и високо
поставили циљ, за све оне који се буду латили тешког и одговорног задатка –
организовања наредних окупљања Петровосељана.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Најзначајнији догађаји у вези са обележавањем
досељавања Црногораца у ове крајеве, свакако су, оснивање Фондације „Задужбина
Петровог Села“ и објављивање две аутентичне књиге, о овој, по много чему
специфичној средини и њеним житељима.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Задужбина је основана Одлуком Месне заједнице,
ради трајног обележавања досељавања Црногораца и насељавања Петровог Села,
прикупљања и очувања историјске и културне грађе и његовог привредног развоја.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Орган управљња Задужбине је Управни одбор од
пет чланова</span><span lang="sr-Cyrl-RS"> са
мандатом од четири године,</span><span lang="SR-CYR"> које именује оснивач. Изворе за обезбеђивање средстава Задужбине
представљају: улози оснивача, суоснивача и донатора, затим приходи од камата на
орочена средства, добровољни прилози, поклони и легати, као и остали приходии.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Како је Статутом предвиђено, циљеви Задужбине
су прецизно утврђени у једанаест тачака, а надзор над пословањем Задужбине
поверен је Надзорном одбору, од три члана, које, са мандатом од четири године,
именује оснивач.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Конкретним задицама се баве три Савета које
именује Управни одбор: Савет за историјске, етнолошке и послове националне
културе, Савет за привредни развој и Савет за теоретске и остале послове.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Књигу „<b><i>Сто педесет година на источним огранцима
Мироч планине“</i></b>, написао је Ђоко Милутинов – Драговић, а књигу <b><i>„Петрово
Село код Кладова“</i></b>, Спасоје Вукалов – Богдановић.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Многобројни програми, којима су Петровосељани
прославили своју Заветну славу Духове или Свету Тројицу, били су повод да се
старији подсете прича о старом крају, непресушном надахнућу неколико
генерација, а млађи да сазнају нешто више о свом пореклу, како би успомене на
своје претке лакше пренели на потомке.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Ништа ми се немојте чудити <o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Што ме црне растезају мисли,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Што ми прса кипе са ужасом.<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Ко на брдо, ак и мало, стоји<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Више види но онај под брдом:<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Ја повише нешто од вас видим,-<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">То је срећа дала ал несрећа.<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Не бојим се од вражјега кота,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Нека га је ка на гори листа,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Но се бојим од зла домаћега.<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Како пише у <b><i>„Историји Црне Горе“</i></b>, име
Црна Гора, на српском језику, „први пут се сријеће у Повељи Краља Милутина, из
1276. године, као локалитет, у близини сјеверне обале Скадарског језера, а не
као област.“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">У италијанским изворима, Црна Гора се први пут
помиње у изворном облику 1348. године.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">У Которским споменицима, Црна Гора се први пут
помиње 1397. године, као Монтенегро, а 1458, изворно – Црна Гора.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">У уговору између деспота Ђурђа Бранковића и
Млечана, 1435. године, помињу се катуни Црна Гора.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Како је запазио руски етнолог, археолог и
историчар, Павел Александрович Ровински, кад су се крајем 15. века, политичке
прилике измениле и Црна Гора постала језгро Зетске државе, онда је то име
почело да потискује старо име државе – Зета, а да се преношењем престонице са
Жабљака на Цетиње, завршава историја Зете а почиње историја нове државе – Црне
Горе.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Што се тиче племенске организације у Црној
Гори, њу можемо пратити много раније, а почиње са народним предањем о настанку
пет племена.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">По њему, петорица браће: Озро, Пипо, Васо, Ото
и Красо кренули су на сеобени пут из Херцеговине.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Стигавши на Кчево (Чево), Озро, који је био
хром, није могао даље па се ту настанио, а од његових потомака настадоше
Озринићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Ја сам Озра ноћас на сан гледа.<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Бјесмо пошли двјеста Озринићах<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">И толико поћерали коњах<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Да узмемо пуње аранђелско<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Кад али је оно стари Озро<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">И бирани за њим Озринићи<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">(Није од њих ниједнога жива)<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Пуче на нас сваке грдне јаде<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Што у Чеву цркву не градимо<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Аранђелу, да ни свуд помага.<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">На овом предању, засновао је своје писање и
Ровински, наводећи како су настала племена Озринићи, Пипери, Васојевићи, Оти
или Хоти и Краснићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">У <b><i>„Историји Срба“</i></b>, Константина
Јиречека и Јована Радонића, наводи се да су племенска имена изведена делимично
из словенских личних имена, као на пример: Његуши од Његуша, Бањани од речи
бања, Бјелопавлићи од неког „бијелог Павла“, а Ћеклићи, раније Теклићи, од
цркве Свете Текле. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Ови историчари наводе и податке о старости
појединих племена. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Зупци се јављају од 1305. године, Бањани од
1319, Дробњаци од 1381, а Бјелопавлићи од 1411. истовремено кад и Озринићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Његуши, више Котора, помињу се од 1435. Пипери
од 1416, а Косијери од 1439. године. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">А мислиш ли сердаре Његушки,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Да би био оваки с очима?<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">У повељама Црнојевића, јављају се у племену
Цетињском, око 1485. године, данашња братства или села:<b><i> </i></b>Бајичићи (сада Бајице) и
Бјелошевићи (сада Бјелоши).<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Дим је црни лега над Бајице,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Ка најгушћи облак о јесени.<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Што се старости племена Озринићи тиче, одступа
писање др Јована Ердељановића. Он наводи да је, прегледајући књиге старог
Судског архива у Котору, наишао на податак да се, 3. јуна 1335. године помиње
Неноје Озринић, што несумњиво говори да су Озринићи постојали и пре овог
датума.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">То, донекле, потврђује и већ поменуто народно
предање о настанку једног од пет племена.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Што би ово те јошт не дођоше<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Озринићи, наши крајичници?<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">А без њих се пословат не може,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Наједно се боље разбирамо.<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Крајем 14. века било је више племена на
подручју Зете, која су се почела називати Црна Гора. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Према турским пописима, племена Цуце, Бјелице,
Ћеклићи и Косијери, сврставају се 1521. године у Пјешивачку, а 1523. у Цетињску
нахију.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Према попису црногорских племена из 1592.
године, Штитари су уписани у једну племенску заједницу са Косијерима, мада се
касније види да они и не припадају Ријечкој, већ Љешанској нахији. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">На Шћепан дан дође ми одива,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Из Штитарах љетос поведена,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">И каза ми: „Ево харачлије<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">У Штитаре да купе хараче!“<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Племенске границе су устаљене у 18. веку, па и
касније. Цеклињани су тек у 17. веку успели да истисну Бјелице са своје данашње
територије. Косијери су у 18. веку имали дуготрајне борбе са Бјелицама који су
били преотели највећи део територије.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Његуши су се, вековима, супротстављали
Бокељима око граница, а Цуце су почетком 18.века потиснули Турке из Трешњева и
тако проширили своју територију.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Косијери су у 18.веку били племе Катунске
нахије, а у првој деценији 19.века они се и формално убрајају у Ријечку нахију,
о чему говоре подаци које Тихомир Ђорђевић пронашао у библиотеци града Гренобла
у Француској.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">У овом спису, појављује се Пјешивачка, као
пета нахија, која је касније ушла у састав Катунске нахије. Племена Комани и
Загарач, из Катунске нахије, уписана су у састав Љешанске нахије а села Ораси и
Штитари, из Љешанске нахије, уписана су у састав Ријечке нахије.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Такође, село Томићи, из племена Бјелице,
уписано је у племе Озринићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Како сам се синоћ исмијао!<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">У кућу ми однекуд дођоше<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Два момчета те красна Бјеличка.<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Племена су на подручју Старе Црне Горе имала
повезану територију, сем Добрског села из Ријечке нахије, које је имало
село-колонију Добрску жупу, на подручју племена Цеклин.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Осим ових, „административних сеоба“
становништва, у оквиру појединих племена или нахија, које су биле условљене
различитим политичким, историјским и социјалним околностима, било је и стварних
миграција о чему такође постоје писани трагови.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Тако постоји податак да се родоначелник
братства Бурић, 1642. године преселио са Чева у Буроње (Љешанска нахија), али
се касније вратио у Загреду, племе Озринићи, Катунска нахија.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Чево равно, гнијездо јуначко,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">А крваво људско разбојиште,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Многе ли си војске запамтило,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Многе ли си мајке ојадило,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Људске су те кости затрпале,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Људском си се крвљу опјанило;<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Вазда раниш од Видова дана<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Јуначкијем и коњскијем месом<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Гавранове и мрке вукове.<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Како пише у <b><i>„Историји Срба“</i></b> у планинама јужне
Херцеговине, у будванском крају и у читавој Црној Гори, могло се лепо
проматрати племенско уређење од 1790. до 1850. године. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">То уређење је у Црној Гори престало 1851. године,
увођењем Световног кнежевског достојанства, а с тим у вези беху замењене старе
племенске старешине кнежевим „капетанима“. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Према суседству, чинило је племе једну
политичку целину и имало је сопствену власт. Главари братства или села, били су
кнежеви. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Сваки појединац имао је четири имена: своје,
име оца, братства или села и племена.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">А у <b><i>„Историји Црне Горе“</i></b> наводе се и
следећи подаци.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Више породица чини братство. Оно је по правилу
крвна заједница више породица што потичу од једног стварног или фиктивног
претка и у црногорском племенском друштву чини међустепен између породице и
племена.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Обично, у сваком насељу преовлађује по једно
братство, али, нека братства насељавају и по неколико села.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">По историчару Валтазару Богишићу, „Постоји цио
ланац ужих братстава, као посебних група унутар ширих братстава. Та ужа
братства имају своја презимена, по дједу или прадједу, па се понекад догађа да
то уже, братственичко презиме потисне шире, општебратственичко, родовско име.
Ова појава назива се цијепање братства.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Свако братство има своје родовско,
патронимично, име односно презиме, по далеком претку од кога води поријекло.
Братства која немају патронимични име, најстарија су у Црној Гори, као на
пример Мудреше, Капе и Шпадијери.“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Младо жито навијај класове,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Пређе рока дошла тије жњетва!<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Дивне жертве видим на гомиле<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Пред олтаром цркве и племена;<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Чујем лелек ђе горе пролама,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Треба служит чести и имену!<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Нека буде борба непрестана,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Нека буде што бити не може-<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Нек ад прождре, покоси Сатана!<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">На гробљу ће изнићи цвијеће<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">За далеко неко покољење!<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">У 19. веку Црну Гору можемо сагледати кроз
неколико географских целина: Стара Црна Гора, Територија Брда, Приморје и
Црногорска Херцеговина. Стару Црну Гору сачињавале су четири нахије: Катунска,
Ријечка, Љешанска и Црмничка.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Катунска нахија</span></i></b><span lang="SR-CYR"> је област југозападно од реке
Зете. Изнад овог кречњачког краја уздижу се планине Ловћен, Пусти Лисац и
Бијела Гора, а ту су и два поља – Цетињско и Његушко.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Некада су овде сточари из Зете имали своје
катуне</span><span lang="sr-Cyrl-RS"> (привремена
станишта сточара), по чему је област и добила име. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Катунску нахију су населили, углавном, досељеници </span><span lang="sr-Cyrl-RS"> </span><span lang="SR-CYR">из Херцеговине и Босне, а чине је
мање целине које су називе добиле према племенима : Цетиње, Његуши, Ћеклићи,
Бјелице, Цуце, Озринићи, Пјешивци, Загарач и Комани.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Ријечка нахија </span></i></b><span lang="SR-CYR">је област северно од Скадарског
језера. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Позната је по томе штоје овде, крајем 15.
века, у манастиру Обод, радила прва српска штампарија, за време Ђурђа
Црнојевића. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Ријечку нахију сачињавају: Грађани, Љуботињ, Цеклин,
Добрско село и Косијери.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Љешанска нахија </span></i></b><span lang="SR-CYR">је крашка област у јужном делу
Црне Горе, између Катунске и Ријечке нахије. Једина река Ситница, лети потпуно
пресуши.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Љешанску нахију чине: Дражовина, Градац и
Буроње.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Црмничка нахија </span></i></b><span lang="SR-CYR">је област северозападно од
Скадарског језера.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Ово је веома плодан крај, а климатски утицаји
Јадранског мора овде се јасно осећају.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Црмничку нахију сачињавају: Утрг (или Подгор),
Брчели, Дупило, Сотонићи, Бољевићи, Глухи до и Лимљани.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Територија брда </span></i></b><span lang="SR-CYR">је планинска област у источном
делу Црне Горе, од долине Зете до Таре и Лима, са планинама Дурмитор,
Бјеласица, Сињајевина, Комови и Маганик. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Ова област је средином 19. века ушла у језгро
црногорске државе, па су кнез Данило и кнез Никола носили титулу „кнеза Црне
Горе и Брда“.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Поред седам брђанских племена која насељавају
ову територију (Бјелопавлићи, Пипери, Ровци, Морачани, Васојевићи, Братоножићи
и Кучи), 1875. године прикључени су још и Дробњаци, Пивљани, Шаренци и Ускоци
са Дурмитора.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">У памет се добро Црногорци!<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">А ко изда онога те почне,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Свака му се сатвар скаменила!<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Бог велики и његова сила<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">У њиву му сјеме скаменио,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">У жене му ђецу скаменио!<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Од њега се излегли губавци,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Да их народ по прсту кажује;<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Траг сегрдни његов ископао<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Како што је шареним коњима!<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">У кућу му пушке не висило,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Главе мушке не копа од пушке,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="SR-CYR">Жељела му кућа мушке главе!<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Кроз дуге векове постојања, српски народ је
пратила зла судбина вечитих сеоба, које су настајеле као последица мноштва
историјских и социјалних околности.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">За Црногорце, та принудна напуштања огњишта,
углавном су значила одлазак у земљу матицу васколиког српства. У потрази за
бољим условима живота и већом сигурношћу, многе су породице напуштале кршевиту
и сиромашну Црну Гору и одлазиле у Србију.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">У једној од тих сеоба, средином 19. века,
седамдесетак фамилија Црногораца, стигло је на обале Дунава, у кладовску
равницу, где су се, одлуком тадашњих власти, настанили у непосредној близини утврђења Фетислам, које
су тада још држали Турци.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Како наводе многи писани извори тога доба, па
и касније, нови становници овог краја, тешко су се и споро адаптирали на живот
и рад у новом окружењу, па су наставили да трагају за неким новим просторима
који им могу пружити боље услове за бављење сточарством, као и у старом крају.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Немирног духа, ненавикнути на стешњеност у
кладовској низији поред Дунава, Црногорци су, убрзо, почели да чезну за
висинама и зеленим пространствима Мироча, који им се у овим новим околностима
учинио као добра замена за кршевите пределе остављене у својој постојбини,
маштајући да ова планина постане њихово трајно одредиште.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Но, пресељење новопридошлих житеља Кладова,
било је скопчано са мноштвом тешкоћа, административне природе, па су домишљати
и одлучни Црногорци, уместо обилазно, овај проблем решили на директан начин,
како су и навикли у родном крају.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Формирали су делегацију, која је отпутовала у
српску престоницу и самог кнеза, Александра Карађорђевића, покушали да убеде у
оправданост своје намере да живот наставе на зеленом, шумпм обраслим обронцима
планине Мироч.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Нема писаних трагова о детаљима овог сусрета и
како су разговори текли, али постоје документи који указују на то да је тадашњи
владар Србије уважио жељу црногорских горштака, па, ускоро, долази до нове
сеобе Црногораца и формирање насеобине поред речице Косовице, којој је дат
назив Ново село.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Овај назив је био веома кратко у употреби, а промењен
је, у знак захвалности кнезу Александру, у Петрово Село, по кнежевом сину
Петру, каснијем краљу Србије и Југославије. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Ово име је задржано до данашњих дана, осим
једног краћег периода, у другој половини 19. века, када је село, указом власти,
названо Краљевац, по краљу Србије, Милану Обреновићу. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">У нову сеобу, из Кладова, нису кренуле све
породице досељене из Црне Горе. Неколико их се ту трајно настанило, где и данас
живе њихови потомци. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Досељавање Црногораца у Петрово Село
настављено је до после Првог светског рата. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Нови становници Кладова и Петровог Села, као и
они који се касније досељавали, долазили су из свих крајева Црне Горе, осим из
Црмничке нахије и Приморја.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Мало је писаних трагова, који са великом
прецизношћу, говоре о пореклу овдашњих Црногораца, но упоређивањем постојећих,
може се доћи до података који о овоме дају нешто потпунију слику.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">У књизи <b><i>„Неготинска крајина и Кључ“</i></b>, Косте
Јовановића, доста је нетачних података, чак и грубих грешака, у погледу
родовског и племенског порекла.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Етно прилог <b><i>„Петрово Село и живот његових становника“</i></b>,
др Мирка Барјактаровића, даје много више прецизних података, али има и
одређених недоречености.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Два аутентична пописа становника Петровог
Села, за чију популаризацију признање треба одати Ђорђу Драговићу, у сваком
случају представљају најсигурнији ослонац у истраживању порекла досељених
Црногораца, мада ни они не дају потуну слику порекла по братствима, племенима и
нахијама.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjFxzjt6SBYjnJb2B0vHamoSEfW3ZUIJKp2Mu6WrVXAbxq2w8Z1pYaey6LCX9QlKSPS929WylN_2UX9L-HOd7SJCo6h1z_NpdF0iYu9cjCncBfykel2By_j7Wq6gmeCrmvcNwsj0c27N44/s1600/Old_Montenegro_and_Tribes_Map-sr.svg.png" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1085" data-original-width="642" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjFxzjt6SBYjnJb2B0vHamoSEfW3ZUIJKp2Mu6WrVXAbxq2w8Z1pYaey6LCX9QlKSPS929WylN_2UX9L-HOd7SJCo6h1z_NpdF0iYu9cjCncBfykel2By_j7Wq6gmeCrmvcNwsj0c27N44/s200/Old_Montenegro_and_Tribes_Map-sr.svg.png" width="118" /></a><span lang="SR-CYR">Вероватно да ни аутор овог текста неће дати
најпотпунији одговор на питање о пореклу Црногораца у источној Србији, мада је
попис породица сачињен на основу ова три извора и личних сазнања.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">У списак породица, наводе се и оне које су
остале да живе у Кладову, а помињу се и презимена оних фамилија које нису имале
мушке потомке, као и аутентична презимена из Црне Горе, која су каснији потомци
променили, а све у жељи да презентирани подаци буду свеобухватнији.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Из <b><i>Катунске нахије</i></b> највише је досељеника.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Из племена <b><i>Озринићи</i></b>, из <b><i>Марковине</i></b>
су Милоњићи, Радовићи, Перовићи, Марковићи, Спасојевићи, Ђуровићи,
Миловановићи, Думељићи, Митровићи, Велишићи, Милојевићи, Новаковићи,
Милошевићи, Ћековићи, Секулићи и Миљанићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Из племена <b><i>Озринићи</i></b>, из <b><i>Загреде</i></b>
су Драгишићи, раније Радовићи, односно Бурићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Из племена<b><i> Озринићи</i></b>, из <b><i>Велестова</i></b> су Вујадиновићи
и Стевановићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Из племена <b><i>Његуши</i></b> су Поповићи,
Богдановићи, Новаковићи, Радовићи, Јоковићи, Вуковићи, Шуловићи и Марковићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="SR-CYR">Из племена <b><i>Цуце</i></b> су Стевановићи,
Оташевићи, Николићи, Банићевићи, Даичићи и Ђукановићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Из племена <b><i>Бјелице</i></b> су Матовићи, Савовићи,
Јовановићи, Шутовићи и Вуковићи<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Из племена <b><i>Загарач</i></b> су Перовићи, Мајовићи,
Рајевићи, Ђуровићи, Вујадиновићи и Радојевићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Из племена <b><i>Цетиње</i></b>, <b><i>Деље</i></b> су Вуковићи,
Савовићи и Ђуровићи. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Из племена <b><i>Цетиње</i></b>, <b><i>Доњокрајци</i></b> су Перашевићи,
Ивовићи, Миловићи, Перовићи и Ђурићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Из племена <b><i>Цетиње</i></b>, <b><i>Бајице</i></b> су Мартиновићи и
Станковићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Из племена <b><i>Цетиње</i></b>, <b><i>Бјелоши</i></b> су Миловићи и
Ивовићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Друга по заступљености је <b><i>Ријечка нахија.<o:p></o:p></i></b></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Из племена <b><i>Цеклин</i></b>, од <b><i>Ломпара</i></b> су Ђикановићи,
Митровићи, Живковићи, Савићевићи, Јоковићи, Богдановићи, Николићи, Гавриловићи,
Нешковићи и Поповићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Из племена <b><i>Цеклин</i></b>, <b><i>Мудреше</i></b> су Ђуришићи и
Ивовићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Из племена <b><i>Цеклин</i></b>, <b><i>Борозани</i></b> су Андрићи и
Николићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Из племена <b><i>Косијери</i></b> су Јоковићи, Лукетићи,
Савовићи, Драговићи, Машановићи, Радовићи, Матовићи, Ристовићи, Савићевићи,
Марићевићи, Ђурковићи, Латковићи, Андрићи, Томовићи, Митровићи и Петровићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Из <b><i>Добрског села</i></b> су Грујичићи, Радоњићи
и Лазићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Најмање досељеника је из <b><i>Љешанке нахије</i></b>.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Из <b><i>Штитара</i></b> су Чичаревићи, а из<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Кокота</span></i></b><span lang="sr-Cyrl-RS"> Тодоровићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Из <b><i>Љешанске нахије</i></b> су и Миловићи,
Кнежевићи и Велаковићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Брђани</span></i></b><span lang="sr-Cyrl-RS">, из племена <b><i>Бјелопавлићи</i></b> су Пејовићи,
Паковићи, Перовићи, Драговићи, Тодоровићи и Лаковићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Брђани</span></i></b><span lang="sr-Cyrl-RS"> из племена <b><i>Морачани</i></b> су Анђелићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Брђани</span></i></b><span lang="sr-Cyrl-RS"> из племена <b><i>Пипери</i></b> су Милетићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Из црногорске <b><i>Херцеговине</i></b>, <b><i>Граховљани</i></b>
су Голубовићи, Филиповићи, Спасојевићи и Брчиловићи, а<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Зупчани</span></i></b><span lang="sr-Cyrl-RS"> су Стевановићи, Јовановићи, Лазаревићи и
Јоковићи.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Зло се трпи од страха горега;<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Ко се топи хвата се за пјену,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Над главом се надодају руке!<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">А ја шта ћу? али са киме ћу?<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Мало руках, малена и снага,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Једна сламка међу вихорове,-<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Сирак тужни без нигђе никога!<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Моје племе сном мртвијем спава,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="tab-stops: 174.75pt; text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Суза моја нема родитеља, <o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Надамном је небо затворено,-<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Не прима ми плача ни молитве;<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Од побројаних породица, симболичан је број оних
које још увек имају потомке у Петровом Селу, и то је сурова слика данашњице,
некадашње црногорске оазе.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">По најновијиим подацима из 1998. године, на
подручју овог села егзистира 66 домаћинстава, од чега 33 црногорска, 32 влашка,
а једно чине досељеници из Голубиња.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Од насељавања Петровог Села, бележи се његов
развој и раст све до 1948. године, када село броји 232 домаћинства и 1222
становника.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Након тога, све до данашњих дана, долази до
убрзаног опадања броја становника и активних домаћинстава.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Многе црногорске породице, у потрази за бољим
условима живота, одлазе у урбане центре, па данас, највише Петровосељана има у
Кладову, Белој Цркви, Неготину, Вршцу, Смедереву и околини, као и у Зајечару,
Соко Бањи, Нишу и другим градовима, широм претходне и садашње Југославије.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Мало је писаних трагова, како о овим млађим,
тако и о старијим историјским догађајима, вероватно због тога што су Црногорци,
и на овим просторима, више били везани за традицију усменог преношења појединих
догађаја, него записивања, упркос чињеници да писменост има дубоке корене, јер
је школа отворена још 1872. године.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">О делу историје Петровог Села говори и споменик
подигнут погинулима у ратовима од 1912. до 1918. године и од 1941. до 1945.
године.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Подигнут је у центру села, а откривен на
Ивандан, 7. јула, 1973. године.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">На њему су исписина 94 имена погинулих ратника,
у Балканским и Првом светском рату, као и 26 из Другог светског рата.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Из Петровог Села је било и 89 солунаца, од
којих је 21 погинуо на фронту, 6 у повлачењу преко Албаније, шесторици се не
зна место погибије, тројица су погинула у комитским четама, један је умро на
Крфу, док су 52 солунца преживела ратна страдања.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Нажалост, и о овом периоду мало је детаљнијих
писаних докумената, као и о трагичним и драматичним збивањима током Другог
светског рат, када се у нашој земљи водио и један други, братоубилачки рат,
који је оставио трага и међу Црногорцима на Мирочу.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Старијих Петровосељана који су били активни или
пасивни сведоци појединих историјских догађаја све је мање па ће многе приче из
тих периода остати неиспричане, јер нису биле забележене у одређеном тренутку,
док су неке друге, стицајем разних, углавном, политичких околности, потиснуте и
гурнуте у заборав.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Катастарска парцела број 1783 постала је трајно
одредиште многих неописаних и неиспричаних догађаја из минулих времена, од
тренутка настанка Петровог Села до данашњих дана и неми сведок постојања
неколико генерација Црногораца на крајњем истоку Србије, на обронцима планине
Мироч. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Ограђено петровосељско гробље које се и поред
многих проблема солидно одржава говори и о несумњивом пијетету потомака према
својим прецима, што је дубоко укорењена традиција српског народа.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Оно такође, репрезентује село, које, стицајем
околности, доживљава тужну судбину многих других напуштених простора, живећи
више у сећању на интензивну и занимљиву прошлост, него од изгледних и реалних
планова за будућност.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Боже драги, свијетла празника!<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Како су се душе прађедовске<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Над Цетињем данас извијале!<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Нова страница историје Петровог Села окренута
је 1997. године, када је, након много година, настављена традиција окупљања и
прослава Заветне славе – Свете Тројице.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Жеља зачетника те идеје била је да се потомци
црногорских досељеника подсете на давно минуло време, када су се њихови преци
доселили у ове крајеве.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Окупљање Петровосељана и њихових потомака 1998.
године само је наставак започетих активности на обележавању јубилеја досељавања
и формирања Петровог Села.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">У неколико дана пре, као и на сам дан Свете
Тројице, Организациони одбор је представио знатан број програма, намењених,
како потомцима досељених горштака из Црне Горе, тако и свим житељима Кладова и
широј јавности.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">У петак, петог јуна 1998. године, у Конгресној
сали Хидроелектране „Ђердап“ одржана је промоција две књиге о Петровом Селу и
његовим житељима.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">На изузетно добро припремљеној презентацији, у
организацији Кладовског књижевног круга и Организационог одбора прославе, представљене
су књиге <b><i>„150 година Петровог Села на источним огранцима Мироч планине“</i></b>,
аутора Ђорђа Драговића и <i style="font-weight: bold;">„Петрово Село код Кладова“ </i>, аутора Спасоја
Богдановића, у издању Одбора за проучавање села Српске академије наука и
уметности, Културно-просветне заједнице Србије и Месне заједнице Петрово Село.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Имајући у виду специфичност материје коју књиге
обрађују, промоција је била добро посећена, а изузетно спретно и зналчки ју је
водио члан Организационог одбора, Вишеслав Живановић.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Осим аутора књига, на промотивној трибини
учествовали су и професор др Станоје Мандић, испред Одбора за проучавање села САНУ,
професор др Драгољуб Драгишић, рецензент књиге <b><i>„Петрово Село код Кладова“</i></b>
и Будимир Тодоровић, лектор исте књиге.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Несумњиво да обе књиге имају велику вредност,
већ и због саме чињенице да се по први пут појављује литература чија је тема,
искључиво, Петрово Село. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Такође, велики значај има и податак да су обе
књиге настале из пера аутора који су рођени у Петровом Селу, а они су могли
најбоље да препознају и нагласе специфичност поднебља, рафинирано истичући
посебности менталитета и обичаја црногорских досељеника и њихових потомака. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Обе књиге ће, сигурно, бити добра полазна
основа за будуће истраживаче и ауторе неких нових књига, који буду желели да
допуне и надграде постојећи документациони материјал о Петровом Селу.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Ипак, и једном и другом аутору, могу се упутити
и неке примедбе, са жељом да се у одређеном сучељавању мишљења и аутентичних
докумената дође до аксиоматских података, који неће бити подложни променама у
неким другачијим, пре свега, политичким околностима.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Оба аутора, у својим књигама, наводе и два
пописа становника Петровог села у 19. веку, од којих онај каснији, из 1884.
године мање споран. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">За први попис који је обављен у Петровом Селу,
Ђорђе Драговић бележи да је из 1859. године, а Спасоје Богдановић да је из
1863. године, мада се ради о потпуно истом попису. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Та дилема о којој години је реч, морала је да
буде разрешена јер су књиге намењене истој читалачкој публици (чак је и
дистрибуција вршена у комплету), али и податка да се оне, својим садржајем, у
великој мери и допуњују.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Користећи попис становника из 1884. године
(који је, као извор података, веродостојнији, може се, повратном методом, на
основу година старости становника, који постоје у оба пописа, установити да је,
као вероватнија, година одржавања првог пописа – 1859.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Годину настанка Петровог Села, аутори књига,
прихватају као чињеницу, мада, тај податак, не фигурира ни у једном релевантном
документу.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Несумњиво да је 1847. година била година сеобе
одређеног броја фамилија из Црне Горе, али,
је врло ризично ту годину назначити
као време настанка Петровог Села, осим у функцији дневнополитичких интереса, а
то, сигурно, није пут за утврђивање чињеница. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Јован Цвијић у књизи <b><i>„Балканско полуострво“</i></b>,
на 161. страни, за црногорске досељенике, у овом делу Србије пише: <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">„Неће да живе у дунавском Кључу, код Кладова,
траже планинско земљиште, јер су они, веле, сточари. Премештају их, са новим
досељеницима, у Петрово Село, на Мирочу, нарочито, 1854. године.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Феликс Каниц, у књизи <b><i>„Србија – земља и становништво“</i></b>,
путујући овим крајем, по други пут, 1889. године, на 481. страни, пише:</span><span lang="sr-Latn-RS"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">„У подножју овог, оштро профилисаног камена,
постоји извор, прилично укусне, топле, слане, воде, због које су, недалеко од
села, насељеног пре три деценије Црногорцима, вршена посебна бушења у нади да
би се могла наћи со, али без резултата“.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Коста Јовановић, у књизи <b><i>„Неготинска Крајина и Кључ“</i></b>,
на 291. страни, наводи:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">„О оснивању Петровог Села 1852. године, има
бележака у Државној архиви...“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Мирко Барјактаровић, у етно прилогу <b><i>„Петрово
Село и живот његових становника“</i></b>, бележи и следеће:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">„У једном акту од 22. јуна 1855. године, председник Совјета, донео је одлуку о нас</span><span lang="sr-Latn-RS">e</span><span lang="sr-Cyrl-RS">љавању Црногораца, поред речице Косовице.“<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Из наведених докумената, недвосмислено,
проистиче да настанак Петровог Села, не треба везивати за 1847. годину, већ за
период након 1850. године.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Такође, тврдња да је „неког насељавања
Црногораца поред Косовице“ било још 1843. године нема основе, јер у акту од 22. јуна 1855. године, на који се позива и др Мирко Барајактаровић, стоји и
следеће:<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">„Совјет је решио да се предлог Попечитељства у
смислу насељавања Црногораца у Косовицу одобри, но да се 1843. године, из тог
места, расељени отечественици наши у Косовицу не повраћају, из разлога што неће
бити добро ни са Црногорцима у једно место мешати.“ <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Да насељавање Црногораца у Петрово Село треба
везивати за време после 1850. године, говоре и подаци из пописа становника
Петровог Села, 1884. године.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">По овом попису, најстарији становник Петровог Села,
који је у њему рођен, има 28 година, што значи да је рођен 1856. </span><span lang="sr-Latn-RS">г</span><span lang="sr-Cyrl-RS">одине. Имајући у виду да су досељеници
припадали, углавном, млађој популацији, у најбољем репродуктивном добу и
чињеници да је, код Црногораца, наталитет био знатан, тешко би се могло објаснити
да је село настало читавих девет година, пре рођења првог детета у њему.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Конфузност у вези са елементарним подацима о
Петровом Селу, изискује брзу реализацију већ најављених научних скупова, који
би могли да дају ауторитативне одговоре на ова питања. Јер, да би се кренуло у
историјску надградњу, било би добро да основа буде стабилна. Зато треба
веровати у разрешење ових недоречености и поред тога што оно може довести до
сазнања да се са прославом 150 година постојања Петровог Села, можда, поранило.
Што не би, обавезно, морало да произведе негативне ефекте, уколико се то
посматра са ведрије стране и нађе прихватљиво објашњење, у духу менталитета
овог народа, као што је то учињено у позоришној представи <b><i>„Црногорска веза“</i></b>,
која је приказана, на сцени кладовског Дома културе, исте вечери када и
промоција поменутих књига.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Текст овог позоришног комада написао је Жељко
Мијановић, а режирао Слободан Ћустић, који је, заједно са Нађом Секулић,
успешно одрадио глумачки задатак.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Ова комедија, кроз искричав дијалог брачног
пара, Србијанке и Црногорца, на веома актуелан начин одсликава данашњицу,
упркос чињеници да је настала знатно раније, а први пут виђена на сцени 1994.
године.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">У склопу културноуметничког програма прославе,
6. јуна, одржано је и гусларско-поетско вече, такође у кладовском Дому културе.
У овом програму, своје умеће показали су Видоје Вујовић, глумац позоришта
„Бошко Буха“, из Београда, као и гуслари Гусларског друштва „Владика Данило“ из
Подгорице, Друштва гуслара „Његош“ из Врбаса, као и гуслари Друштва гуслара и
пјесника Црне Горе, „Вук Караџић“ из Никшића.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Централна прослава, као и претходне године,
почела је тачно у подне на простору испред Дома културе у Петровом Селу. Одзвањање
старог римског казана означило је почетак још једног дружења Црногораца са
Мироча и њихових потомака.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">У име организатора, присутне је поздравио
председник Организационог одбора, Благоје Богдановић.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">У културноуметничком програму учествовали су
гуслари из Подгорице, Никшића и Врбаса, глумац Видоје Вујовић, као и
културноуметничка друштва „Жарко Зрењанин“ из Вршца и „Полет“ из Кладова.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Организатори нису заборавили да се пригодним
признањима захвале онима који су својим ангажовањем употпунили мозаик сећања за
будућност.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">У спортском делу програма, у Кладову је одигран
турнир у малом фудбалу, уз учешће екипа из Кладова, Текије и Петровог Села, по
систему два пута свако са сваким.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Прелазни пехар освојила је екипа из Кладова,
друга је била екипа Петровог Села, а трећа Текије. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Регуларност овог такмичења пратио је члан
Организационог одбора, Зоран Милоњић, а пехаре је победничкој екипи доделио
председник Извршногодбора МЗ Петрово Село, Александар Богдановић.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">У оквиру програма прославе, на Свету Тројицу, у
Петровом Селу је организовано и такмичење у бацању камена с рамена. Потомци
црногорских горштака показали су висок степен умећа у овом традиционалном
такмичењу и сигурно нису обрукали претке, а најспретнији међу њима био је Жељко
Думељић.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Окупљање Петровосељана и њихових потомака на
Свету Тројицу, манифестовало је жељу да се оживе успомене на претке и настави
са, једно време, прекинутом традицијом прослављања заветне славе. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">То представља добру основу за оплемењивање и
надградњу ове идеје у активностима везаним за будућа окупљања. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Охрабрује и присуство великог броја младих људи
и њихова спремност да апсорбују онај део прошлости, без кога би будућност имала
доста празнина.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Објективности ради, мора се признати да суморне
слике напуштених и оронулих кућа, пространи пашњаци без стада, ораница
претворених у утрине и већ поменути подаци о броју домаћинстава и становника не
уливају превелику наду у оживљавање Петровог Села.</span><span lang="sr-Latn-RS"><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Latn-RS">На овом делу Мироча, активан живот одвија се
још само у сећању </span><span lang="sr-Cyrl-RS">људи
који су са ових простора понели веселу песму чобаница, раздрагану грају чељади
окупљених на мобама, тајновите и занимљиве приче о људима, појавама и
догађајима, испредане на седељкама у дугим зимским ноћима. Оних људи који нису
заборавили фијук ветра преко оголелих њива, шапат густих шума, кривудаве и
прашњаве путељке, бистре изворе, плаветнило неба, шарене ливаде окупане
јутарњом росом, опоро-слатки укус дивљих трешања и опојни мирис шумских јагода.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgqbdhS-LMsXT3DvTuctfU6v7HAMHvLq0wM0y5a2s2F2bHjgeN_clS79pSJvIHOAN58huo0ZueBbec3N2XS-awELrkbpryANp393WfuHfHU6O-Ljg0F-61HmujUIrB8elUeNfov-bry3h0/s1600/IMG_1233.JPG" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1200" data-original-width="1600" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgqbdhS-LMsXT3DvTuctfU6v7HAMHvLq0wM0y5a2s2F2bHjgeN_clS79pSJvIHOAN58huo0ZueBbec3N2XS-awELrkbpryANp393WfuHfHU6O-Ljg0F-61HmujUIrB8elUeNfov-bry3h0/s200/IMG_1233.JPG" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Фото: Ж. Р. Драгишић</b></td></tr>
</tbody></table>
<span lang="sr-Cyrl-RS">А време које неумољиво протиче, као песак у
пешчанику, све чешће доноси давно урамљене, лепе, готово идиличне слике
прошлости и успомене на, иначе тешке и мукотрпне послове косидбе, жетве,
вршидбе, бербе кукуруза, спремања дрва и грађе и испашу стоке на пропланцима и
цветним пашњацима.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Више од награде за уложени труд укућанима је
представљала куповина неког одевног предмета, јефтине посластице из града, или
чак обичне векне белог хлеба, за део новца од продатог сира, кајмака, вуне или
дрва на пијацама Текије или Кладова.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Носталгична, никад трајно прекинута веза са
местом рођења, објашњава што су многи људи овде сазидали викендице, због чега
ови предели оживе током већег дела године. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Мада не постоји званична евиденција, упућени
тврде да је до сада, што на прадедовским огњиштима, што на неким новим
локацијама, изграђене стотину викендица и кућа са лепо уређеним баштама и
воћњацима, демантујући дугогодишње уврежено мишљење да овде слабо успева воће и
поврће.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">То доказује да Петрово Село може опстати, макар
уз периодично оживљавање, као место за одмор и рекреацију, што потврђују и
многи власници викендица који нису, пореклом, Петровосељани.<o:p></o:p></span></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjYT0VgL_lTrNUMHZ5l4AC1ZdgWEZFoO8nlKzLo8c_0TDd6BKIVBpdfWR7el68MH4eK8eKBnMXt637IBklY0sIq1FuNUA8AhgifMaX0ddVtsoR3KVLMrmzkDvlw6bLRYsu9-M3o2ThJQkE/s1600/S5000842.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1200" data-original-width="1600" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjYT0VgL_lTrNUMHZ5l4AC1ZdgWEZFoO8nlKzLo8c_0TDd6BKIVBpdfWR7el68MH4eK8eKBnMXt637IBklY0sIq1FuNUA8AhgifMaX0ddVtsoR3KVLMrmzkDvlw6bLRYsu9-M3o2ThJQkE/s200/S5000842.JPG" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Фото: Ж. Р. Драгишић</b></td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Но, за будућа окупљања Петровосељана и њихових
потомака и нов почетак овог села, није довољно да постоји велики број лепо
уређених викендица. Неопходно је предузети низ конкретних активности и привући
пажњу оних који би, зарад примамљиве добити, били спремни да уложе капитал у
неке производне или услужне програме.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">И будућа окупљања треба комерцијализовати,
везујући програме за традицију овог поднебља, а конкретне идеје пронаћи у
манифестацијама које већ негде егзистирају под прозаичним називима: „Дани
лековитог биља“, „Дани сира, млека...“, или нечег сличног.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Пратећа културно-уметничка дешавања треба
свести на неопходну меру и све више их лоцирати у само Петрово Село, јер се већ
показало да многи програми у Кладову не привлаче довољан број гледаоца.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">Можда се треба одрећи комфора кладовских
простора културе, повећати учесталост различитих програма у самом селу, чиме би
се добило на веродостојности догађаја. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">У сваком случају, не треба одустати од неког
квалитативног и квантитавнг минимума, који гарантује да ће Петровосељани и
њихови потомци, оживљену традицију сачувати за будућа поколења.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">И све док у томе буду успевали, живеће дух
прадедова и сећање на њих.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span lang="sr-Cyrl-RS">На другој страни је неизвесност.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Без муке се пјесме на испоја,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Без муке се сабља не сакова,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Јунаштво је цар зла свакојега,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">А и пиће најслађе душевно,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Којијем се пјане покољења.<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Благо томе ко довијек живи,<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span lang="sr-Cyrl-RS">Имао се рашта и родити!<o:p></o:p></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "bookman old style" , "serif"; mso-ansi-language: #281A;">„МОЖЕ БИТИ ЦРНА ГОРО, ЈЕДИНО ЈЕ ТАКО МОГЛО ДА ПРЕЖИВИ
НЕШТО ТВОЈЕ – ОНО ЧИМЕ СИ БИЛА ШТО СИ БИЛА, ШТО ЋЕ НАСЛЕДИТИ БУДУЋА ДЕЦА ТВОЈА И УРАСТИ У ДРУГЕ ЗЕМЉЕ И НАРОДЕ.“ </span></b><span lang="sr-Cyrl-RS" style="font-family: "bookman old style" , "serif"; mso-ansi-language: #281A;"> <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><span lang="sr-Cyrl-RS"> <i>(„Црна Гора“ – Милован Ђилас)<o:p></o:p></i></span></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-65545412489616185702017-04-28T20:47:00.002+02:002017-09-07T14:30:30.620+02:00ТРОЈАНСКИ КОЊ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<div class="MsoNoSpacing">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh2sqvSmTQvXiC15CqisaOr0jMlT5hkPEYbGPo0NSMTV0KD5VL0Zi8SmWz0NXJinMcF34dAH1_bh_ckfQtCw0fnoac9TYq6qee_6aMnH1V2euYGUBZiPmrVtoYlAi6prX2Y0JVHNgTtoik/s1600/The_Procession_of_the_Trojan_Horse_in_Troy_by_Giovanni_Domenico_Tiepolo.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="180" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh2sqvSmTQvXiC15CqisaOr0jMlT5hkPEYbGPo0NSMTV0KD5VL0Zi8SmWz0NXJinMcF34dAH1_bh_ckfQtCw0fnoac9TYq6qee_6aMnH1V2euYGUBZiPmrVtoYlAi6prX2Y0JVHNgTtoik/s200/The_Procession_of_the_Trojan_Horse_in_Troy_by_Giovanni_Domenico_Tiepolo.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Giovanni Domenico Tiepolo: <br />
Unošenje Trojanskog konja u Troju <br />
(Wikipedia)</td></tr>
</tbody></table>
<b><i>Упркос чињеници да историчари, ни 32 века од окончања Тројанског рата, немају поузданих доказа и детаља о његовом постојању, на основу писаних извора, насталих много година касније, опште је прихваћен податак да је овај митолошки, десетогодишњи рат, вођен између Грка и грађана Троје, као и да је окончан 24. априла 1184. године пре нове ере. Ако имамо у виду те податке, јасно је да је у домену легенде је и прича о Тројанском коњу, односно догађају који је пресудно утицао на окончање овог сукоба и по којој је овај рат и постао познат.</i></b><br />
<span style="font-family: inherit; font-size: 12.0pt;"><b><i><span style="font-family: inherit;"><span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt;">Према легенди, након што је тројански принц Парис отео Јелену, „најлепшу жену на свету“, иначе, жену Спартанца Менелаја, његов брат Агамемнон окупио је војску одлучивши да нападне Троју. Међутим, Троја је била окружена високим зидинама које Грци нису могли лако да савладају. Из тих разлога, опсада Троје трајала је, скоро, десет година, током којих је околна територија била потпуно уништена, али је град остао, скоро, нетакнут. Изгубивши стрпљење, Грци су одлучили да прибегну лукавству, к</span><span style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 12pt;">ако би, најзад, привели рат крају. Изградили су великог, шупљег, дрвеног коња, наговоривши Тројанце да га приме као знак помирења и за жртву богу Посејдону. Поверовавши у ову причу, </span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 12pt;">Тројанци су </span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 12pt;">узели коња </span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 12pt;">и одгурали га у утврђење, не знајући да се у празној утроби дрвеног коња налази Одисеј са војницима. Прослављајући наводну победу, Тројанци су се напили, што су искористили Одисеј и његови војници који су, под окриљем мрака и тројанске непажње, те ноћи, 24. априла 1184. године, пре нове ере, већ имали план за завршну битку десетогодишњег рата. Изашавши из утробе огромног дрвеног коња, они су </span><span style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 12pt;">побили стражаре и отворили градска врата, чиме су омогућили преосталој грчкој војсци да уђу у Троју и униште је.</span></span></i></b></span></div>
Осим што историчари нису сигурни да ли се Тројански рат заиста и када догодио (а самим тим и да ли је и прича о Тројанском коњу измишљена), нема ни поузданих података да ли су и где постојали држава и град Троја. Истини за вољу, у Малој Азији, на северозападу данашње Турске, постоји једно археолошко налазиште под тим именом, али нико са сигурношћу не може да тврди да је то место на коме су се одиграли догађаји које сам, укратко, описао у претходном делу текста. Упркос тој непознаници, готово је сасвим извесно да то није било на месту где се, данас, налази главни град Тимочке Крајине - Зајечар. Тако да, уколико претпоставимо да Зајечар нема никакве везе са Тројом, по логици ствари, тешко је наћи везу и са митом о Тројанском коњу. </div>
<div style="text-align: justify;">
Зато и нисам баш сасвим сигуран због чега сам, када су у недељу увече (23. априла 2017. године), почели да пристижу <i><b><a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=04&dd=23&nav_category=11&nav_id=1253393">први резултати</a></b></i> локалних избора у граду Зајечару и општинама Ковин, Косјерић, Врбас и Оџаци, био опседнут асоцијацијом на овај древни мит. Али не због побројане четири општине, већ због јединог града међу њима.<br />
Победа коју је на локалним изборима у граду Зајечару <i><b><a href="http://www.istmedia.rs/lista-bosko-nicic-pokret-za-krajinu-pobedila-sns-u-zajecaru/">остварила</a></b></i> (још увек) група грађана под називом Покрет за Крајину, чији је лидер (већ годинама) Бошко Ничић (који је све само не непознат на политичком небу Србије), изазвала је прави ватромет коментара на друштвеним мрежама, али и на неким интернет порталима. Имао сам утисак (поједностављено говорећи) да је те вечери означен крај Вучићеве владавине, при чему је град Зајечар означен као место где се догађа "почетак његовог краја". Но и поред тога што сам и лично мишљења да је крајње време да у држави Србији власт буде подељена на неклико нивоа (што би у крајњем случају, неминовно, довело до тога да, једног дана, и de facto и de jure, грађани уживају у благодетима истинске демократије), нисам баш био убеђен да је, то што се догодило у Зајечару, почетак тог процеса. Без обзира што су неки медији то (најблаже је речено), еуфорично, <b><i><a href="http://www.blic.rs/vesti/politika/lokalni-izbori-u-srbiji-otkrili-istinu-koja-ide-na-ruku-opoziciji/lb6c2jx">најавили</a></i></b>. Или, другачије речено, биће потребно да још много воде протекне и Тимоком и Дунавом па да грађани ове државе схвате да, на локалу, треба да бирају оне које најбоље знају.<br />
Међутим, чак и лаичким политичким аналитичарима (у које убрајам и себе), сасвим је јасно да<br />
ауторитарна власт у Србији, коју симболизује њен премијер-председник или председник-премијер, свеприсутни, Александар Вучић, не дозвољава развој локалног лидерства на начин како је то познато у развијеним, демократским друштвима. Тако имамо апсурдну ситуацију да се и у кампањама за локалне изборе (па чак и за Савете месних заједница), увек истиче А.В. у први план. Из чега се може закључити да, или највећа владајућа странка нема квалитетних људи у локалу који би могли да "изађу на мегдан" својим локалним политичким супарницима, или вођа не жели да ствара своје локалне копије.<br />
Елаборирајући ову тему, један од <i><b><a href="https://rs-lat.sputniknews.com/komentari/201704251110914757-ko-su-i-koliko-mogu-lokalni-lideri-12/">медија</a></b></i> је отишао и корак даље, уводећи у наш политички речник израз "непобедиви локални лидери", сврставајући у исти кош Драгана Марковића Палму, Владимира Захаријева, Бошка Ничића, Милана Стаматовића, Новицу Тончева, Душана Петровића, Живорада Милосављевића, Горана Јешића, Верољуба Стевановића, Велимира Илића, Горана Кнежевића, Добривоја Будимировића Биџу, Радована Раку Радовића.<br />
Чак и летимичним погледом на овај списак јасно је да ту постоје, бар, две групе локалних политичара. У првој су они који су најпре, показали свој таленат и способност па били примећени и они други који су своју "способност" увек показивали уз несебичну подршку странке, или, странака на власти.<br />
Већ годинама, у Србији се негује прича о томе да председници општина морају да буду у "добрим односима са Београдом", односно, са републичком влашћу. А то, уједно, значи да је најидеалније уколико припадају групацији владајућих странака, на републичком нивоу. Дакле, поново треба поставити питање поштовања Устава и закона ове државе. А то значи да не може и не сме бити било какве дискриминације међу грађанима, због неприпадања некој од политичких групација. Међутим, већ је и врапцима јасно да се реалан живот не налази ни у Уставу ни у законима ове државе, а да су за то највише одговорни они који врше власт. И да управо представници те власти подстичу "прекомпоновање" власти у локалним срединама, ангажујући армију "прелетачевића". Много је примера у земљи Србији где су локални лидери, на различите начине, "убеђени" да не само лично "прелете" у неку од владајућих странака (најчешће у СНС), а најочигледнији се, током прошле године, догодио у <i><b><a href="http://srbijavanbeograda.blogspot.rs/2016/09/blog-post_29.html">Белој Паланци</a></b></i>.<br />
Они, који нису желели да се "прилагоде" власти у Београду или да "промене јато", морали су да се суоче са "реалношћу".То, на најбољи могући начин, одсликавају проблеми које у Чајетини има <b><i><a href="http://srbijavanbeograda.blogspot.rs/2017/02/blog-post.html">Милан Стаматовић</a></i></b>, упркос чињеници да (колико ја са ове даљине могу да просудим), жели да уради много тога доброг и корисног и то не само за своју локалну средину, већ и за читаву Србију. Ништа мање проблема (колико је мени познато) нема ни председник општине Босилеград, <b><i><a href="http://rs.n1info.com/a150090/Video/Info/Zorana-Mihajlovic-i-Vladimir-Zaharijev-oci-u-oci-u-Bosilegradu.html">Владимир Захаријев</a></i></b>.<br />
По сопственом <b><i><a href="http://rs.n1info.com/a244752/Video/Info/Bosko-Nicic-o-formiranju-vlasti-u-Zajecaru.html">признању</a></i></b>, већ помињани Бошко Ничић, неће бити један од "прелетача", али је занимљиво да је његова идеја да у Зајечару формира власт и са демократама и са напредњацима. Али, не баш са свим напредњацима. Јер, како изгледа, Ничић се још увек није опоравио од политичких и других стресова којима је био изложен о време док су главним градом Тимочке Крајине, владали напредњаци предвођени његовом некадашњем партијским другом и пријатељем, <i><b><a href="http://www.istinomer.rs/akter/305/Sasa-Mirkovic">Сашом Мирковићем</a></b></i>. Са којим је прешао класичан "пријатељско-кумовски" пут на нашој политичкој сцени, који је завршен тако да је, Бошко Ничић, у једном <i><b><a href="https://www.aleksinac.net/lat/vesti/politika/intervju-sa-boskom-nicicem.html">интервјуу</a></b></i>, с почетка 2015. године завапио: "Вучићу, склони ово зло из Зајечара!" Да би, негде у завршници предизборне кампање, <i><b><a href="http://zajecaronline.com/bosko-nicic-mirkovic-je-trojanski-konj-ciji-je-zadatak-da-pravi-pometnju-na-izborima-video">рекао</a></b></i> да је "Мирковић Тројански коњ".<br />
Осим идеје да у Зајечару, у наредне четири године, власт, поред људи из његовог Покрета, врше и представници напредњака (од којих је, са <i><b><a href="http://www.blic.rs/vesti/politika/nicic-spreman-na-saradnju-sa-sns-glisic-najavio-kadrovske-promene-u-zajecarskom-sns/4ekxw7e">највишег места</a></b></i>, брже-боље добио честитке) и демократа, Бошко Ничић је, очигледно, дошао на још једну оригиналну идеју. Мада је од изјашњавања Зајечараца о будућој власти протекло мање од недељу дана, Ничић је одлучио да их, поново, пита какву би коалицију хтели, будући да нико, појединачно, власт не може да врши сам. Из тих разлога он је, за сутра (29. април 2017. године), закупио салу Позоришта "Зоран Радмиловић" у Зајечару, са намером да чује vox populi. Да је, којим случајем жив, један аутентичан представник тог народа, човек чије име носи позориште у главном граду Тимочке Крајине, вероватно би много тога имао да му каже, али сумњам да би се то Ничићу свидело. Јер се, оправдано, поставља питање шта би то могло да Бошку Ничићу каже 400 људи (колико може да прими сала позоришта), а што му већ није "рекло" нешто више од двадесет хиљада који су изашли на биралишта.<br />
Или је то само још један маневар, који је <a href="http://www.politika.rs/sr/clanak/261807/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/%D0%9F%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7-%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0">"<i><b>тимочки кнез"</b></i></a> и некадашњи радо виђени учесник српских <i><b><a href="http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:251834-Bosko-Nicic-vlada-Farmom">ријалити програма</a></b></i>, осмислио како би имао алиби за будуће политичке потезе.<br />
У сваком случају, сада више нисам сигуран да је тачна моја констатација да се Зајечар не налази на месту некадашње Троје. Јер, поред поменутог Тројанског коња, чињеница је да су локални избори у Зајечару одржани управо у време годишњице завршне и одлучујуће битке у митском, Тројанском рату. А како ствари стоје, Зајечар је место погодно за митове и митомане.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-36027159549665658492017-03-31T23:49:00.001+02:002017-04-01T16:26:27.296+02:00УСТАВ И ЗАКОН<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgFiYT6Cn1WpocMZ73JHFfVlSvS5kb5iZzS2T3lgbFuGfXLwtypMrqeAaiBrmMtA547NAG5er5L_oa2tt3YrMNhxunQOv8Ifsp32VbWG5qGfwq4HI0ccA7XBibGkSOMrcApCbS5KNu59XE/s1600/ustav2.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="100" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgFiYT6Cn1WpocMZ73JHFfVlSvS5kb5iZzS2T3lgbFuGfXLwtypMrqeAaiBrmMtA547NAG5er5L_oa2tt3YrMNhxunQOv8Ifsp32VbWG5qGfwq4HI0ccA7XBibGkSOMrcApCbS5KNu59XE/s200/ustav2.jpg" width="200" /></a><span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"><i><b>Заиста немам проблема
са тим ко је од познатих (и непознатих) личности подржао неког од председничких
кандидата. </b></i></span><i style="font-family: "times new roman", serif; font-size: 12pt;"><b>Моје поимање демократије не искључује такве ствари. Због тога и не
волим да осуђујем или величам било кога што је тако нешто урадио. Свако је (па
и ја), "сместио" себе у окружење које му, по много чему, одговара. У
складу са тим да људи треба да раде онако како мисле да је најпаметније, али,
истовремено, свесни да су одговорни за то своје "чињење". Као и за "нечињење". И, уколико
је могуће, да у времену које долази, живе са том и таквом одлуком. Наравно,
свестан сам да је ово наше друштво, још увек, неколико светлосних година удаљено од праве и суштинске демократије, у којој би
све ово било могуће, без икаквих притисака и "уплитања" са стране. Но
и поред тога, човек мора да понесе одговорност за своје поступке, ма какви они
били. И да буде спреман да, за годину, две, три, пет или десет, може да погледа
у очи, како свом окружењу, тако и свима осталима. Можда је та категорија
"погледати некоме у очи", у овој држави, изгубила значај, али, мени,
као човеку "старог кова", ипак, много значи. Јер и то треба да буде један
од степена демократије, у земљи која је, макар декларативно, сврстана у ту
категорију. А једна од тековина демократије је и изборно право. Право избора,
које нам гарантује Устав и закони, многи, још увек немају. Ми, на сву срећу, имамо.
Дакле, не право гласања, него право избора. Упркос чињеници да је то право
избора интимна ствар сваког од нас, очигледно је да се многи труде да оно буде
обесмишљено на безброј начина. Лично мислим да, свако од нас, треба да уради
све како би том чину вратио достојанство. Између осталог, задржавајући ћи га у
сферу интиме. Наравно, то не значи да ћемо ми тиме имати мање одговорности.
Напротив, бићемо свесни да смо урадили нешто што је наша (и само наша) одлука.
И - живети са тим.</b></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Када сам, пре неколико дана на једној од друштвених мрежа написао ових неколико реченица, мислио сам да је, од мене (поводом предстојећих председничких избора), сасвим довољно.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Међутим...</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiYHMH3wYgoiVVih5uksp6-r84zQHzBJmRzMlghetXQ83xGGrC08D7NHepPcQ97Qh5WrUtzCsf_puEAvc0fhgcjHCWKJnH_yb-obKz19ia6gU-yTgpPOWIBRfVdszq1RYticltUFJO3n7w/s1600/%25D0%2592%25D0%25B0%25D0%25B6+-+%25D0%25BD%25D0%25B5%25D0%25B2%25D0%25B0%25D0%25B6.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="113" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiYHMH3wYgoiVVih5uksp6-r84zQHzBJmRzMlghetXQ83xGGrC08D7NHepPcQ97Qh5WrUtzCsf_puEAvc0fhgcjHCWKJnH_yb-obKz19ia6gU-yTgpPOWIBRfVdszq1RYticltUFJO3n7w/s200/%25D0%2592%25D0%25B0%25D0%25B6+-+%25D0%25BD%25D0%25B5%25D0%25B2%25D0%25B0%25D0%25B6.jpg" width="200" /></a><span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Очигледно је да институције ове државе много труда улажу да би грађанима загорчали а не олакшали живот. Чиме већ постајемо познати по томе да обесмишљавамо највише правне акте ове државе, у којој је, очигледно сасвим нормално да се изреком "држи се закона ко пијан плота", исмевамо свему што би, укратко, могли да назовемо "ред и закон". Уосталом, недавна изјава још увек актуелног премијера ове државе, о томе како он не жели да му <b style="font-style: italic;"><a href="http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2545105/vucic-spremni-da-se-borimo-jace-protivnika-je-vise-nego-ikad.html">"председник звоца"</a>, </b>јасно указује на став оних који одлучују о свему и свачему, а понајвише о нашим животима, да овде нису пожењни ни Устав ни закони, нити уређен систем по угледу на развијени демократски свет, већ један импровизовани, наводно, демократски модел по мери само једне мале групе људи.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">У конкретном случају, према мом суду, Републичка изборна комисија се баш потрудила да докаже како највиши правни акт и закони ове државе имају једнаку важност као и неко <i><b><a href="http://demo.paragraf.rs/WebParagrafDemo/?did=374431">Правило</a></b></i>. Без обзира што би неко рекао да то није баш обичан документ јер му је пуни назив <b style="font-style: italic;">Правила о раду бирачких одбора. </b>Имам утисак да је неко баш и хтео да овај документ, <b style="font-style: italic;"> </b>понајвише због <i><b>члана 36</b></i>, у поглављу под називом <b style="font-style: italic;">"Разликовање важећег и неважећег гласачког листића", </b>"баци под ноге" и Устав и све законе који обрађују изборну материју. У сваком случају, овај правни акт је изазвао толико неспоразума да је, очигледно, било боље да није ни угледао светло дана. </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Искрен да будем, још већу конфузију је изазвало и <i><b><a href="http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2657/izbori-2017/2681909/rik-pravila-o-radu-birackih-odbora-ista-od-maja-2008.html">тумачење</a></b></i> председника РИК-а, Владимира Димитријевића, који је (у стилу покушаја да просуто млеко врати у канту, или просуто перје у јастук), покушао да ствар објасни тиме да су <b style="font-style: italic;">"решења из важећих Правила о раду бирачких одбора практично преузета из Правила о раду бирачких одбора за координирано спровођење свих избора расписаних 11. маја 2008. године". </b>Морам да признам да мени ово образложење првог човека РИК-а уопште не изгледа оправдано, јер уколико су та Правила из 2008. године била добра, зашто је било потребно доносити нова? </span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgy_ByaoqEBZbFgD4j4Dg-D53D1vqEUbXqNWOsJZthNx8kO4WeEO8OqnT0KSb5bqM5cdfeDnbqem3s0bF93FnUuS3cGNkDU71-eAlY8jt7MtQRkEybnR9TPIscTvZjqMac-TwL3bQmaL90/s1600/Izbor+predsednika.png" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="110" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgy_ByaoqEBZbFgD4j4Dg-D53D1vqEUbXqNWOsJZthNx8kO4WeEO8OqnT0KSb5bqM5cdfeDnbqem3s0bF93FnUuS3cGNkDU71-eAlY8jt7MtQRkEybnR9TPIscTvZjqMac-TwL3bQmaL90/s200/Izbor+predsednika.png" width="200" /></a></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">Осим тога, ко има права да неким тамо "правилима" суспендује Устав ове државе? Јер, уколико то некима још није јасно, треба поновити да се, према члану 114. Устава ове државе, председник бира на непосредним изборима, тајним гласањем, у складу са законом. И да (треба ли то, посебно, наглашавати?), приликом ступања на дужност, председник Републике, пред Народном скупштином полаже заклетву која гласи: </span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"><i><b>"Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен суверени део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности".</b></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj4eb9he1O6ivS-FcGu4H17J-KXwjIVOeBQFbl1GjBTfCs6ACraY9olkSMeD8ITiZfohi_iyuFg-9bB8Nhmz0PzVRlShQnGW8_s5rZrEY6LtZwTHxM3Wjx1eZM8YkbtByVWsn3QlkiL1Ww/s1600/%25D0%2593%25D0%25BB%25D0%25B0%25D1%2581%25D0%25B0%25D1%259A%25D0%25B5.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="116" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj4eb9he1O6ivS-FcGu4H17J-KXwjIVOeBQFbl1GjBTfCs6ACraY9olkSMeD8ITiZfohi_iyuFg-9bB8Nhmz0PzVRlShQnGW8_s5rZrEY6LtZwTHxM3Wjx1eZM8YkbtByVWsn3QlkiL1Ww/s200/%25D0%2593%25D0%25BB%25D0%25B0%25D1%2581%25D0%25B0%25D1%259A%25D0%25B5.jpg" width="200" /></a><span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;">А тај, већ поменути Закон о избору председника Републике, има два члана која јасно дефинишу управо то што је РИК покушао да објасни Правилима. Конкретно, ради се о поглављу четири и члановима 15 и 16 овог Закона, који се односе управо на материју коју су већ помињана Правила (бар како ја разумем) "ставила ван снаге". Због важности овог Закона, није сувишно овде и цитирати поменуте чланове.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"><i><b>Гласачки листић</b></i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"><b>Члан 15</b></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"><i>"Поред назнаке да се гласа за председника Републике гласачки листић за избор председника садржи: </i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"><i>1.редни број кандидата који је утврђен на листи кандидата за председника Републике, име и презиме кандидата и назив редлагача кандидата, односно назнаку да је предлагач група грађана ако предлагач нема назив;</i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"><i>2.објашњење да се гласа само за једног кандидата тако што се заокружи редни број испред имена и презимена кандидата.</i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"><br /></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"><b><i>Неважећи гласачки листић</i></b></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"><b>Члан 16.</b></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"><i>Неважећи гласачки листић је листић који није попуњен или гласачки листић који је тако попуњен да се не може поуздано утврдити за ког кандидата је бирач гласао.</i></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<span style="font-family: "times new roman" , "serif"; font-size: 12.0pt; line-height: 115%;"><i><br /></i></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEihjNgKZrCaVKOyrl2aZOsikXeMNtmIfVPTLvw9mKLXqQxBcxDy_wfvULgSF5jTu7EJP5Nv51Mp-y_EYrx3zvnGSW2ZXd991lKMaVUYq6odX9WR1jKpctupuAtsOdCkSEBxvvdsDvuSb2Y/s1600/Glasa%25C4%258Dki+listi%25C4%2587i.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="148" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEihjNgKZrCaVKOyrl2aZOsikXeMNtmIfVPTLvw9mKLXqQxBcxDy_wfvULgSF5jTu7EJP5Nv51Mp-y_EYrx3zvnGSW2ZXd991lKMaVUYq6odX9WR1jKpctupuAtsOdCkSEBxvvdsDvuSb2Y/s200/Glasa%25C4%258Dki+listi%25C4%2587i.jpg" width="200" /></a></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<div style="margin: 0in 0in 0.0001pt;">
Управо због тога, не могу да схватим због чега је било
неопходно да се на овакав начин "појашњавају" Устав и Закон!? И то
неким Правилима која су направила потпуну и непотребну конфузију. Да ли
је то због тога што они који владају овом државом и њеним грађанима толико
сумњају у здрав разум тих грађана, или је било неопходно да се направи пометња
која ће тај исти народ толико да "ошамути", како би одустали од
изласка на биралишта? Или да, ако се у недељу и нађу "очи у очи" са
гласачким листићем, забораве шта треба да ураде?<o:p></o:p></div>
<div style="margin: 0in 0in 0.0001pt;">
Уосталом, не разумем због чега је тако компликовано да
гласач, јасно, на гласачком листићу, изрази своју бирачку вољу тако да се
"поуздано" може утврдити ком кандидату је "дао своје
поверење". Или, можда, "држава" сумња у елементарну писменост
својих грађана, па не верује да, свако од њих, када се нађе иза паравана, може,
без помоћи са стране, на гласачком листићу који (на пример) има 11 имена,
прецизно, заокружи број један, или неки други, а да то не буде сумњиво бирачком
одбору?<br />
Помињање разноразних прецртавања, Чича-Глиша или осталих
графичких и других симбола, мени није баш најјасније. Јер за тим и нема
потребе. Поготову што су избори толико важан процес који у великој мери могу да
одлучују о животу свих нас. И управо из тог разлога, лично, као гласач, не могу
да разумем додатна "тумачења" која је РИК дао у поменутим Правилима.
Јер, ако тако будемо наставили, не би ме изненадило да, у скорије време,
обавезан прибор за излазак на изборе бе буде оловка. Већ маказе. Којима би
гласачи, једноставно, изрезали сва имена кандидата која им се "не
свиђају" и у гласачку кутију стављали само тракицу са именом
"њиховог" кандидата. Да ли би, можда, то, најтранспарентније, могло
да помгне члановима бирачких одбора да "поуздано утврде за ког кандидата
је бирач гласао"?<br />
<br /></div>
<div style="margin: 0in 0in 0.0001pt;">
<o:p></o:p></div>
</div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-82247552591838332422017-03-12T17:04:00.001+01:002017-03-13T13:19:06.859+01:00ДВЕ СРБИЈЕ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiN1vyHSVHp6guAqxdHz_t_7JIxGFexaRBKsqPbVVbFUMKjBc8YneOGFfCkgg2SBwyefgaP5NIT5zvBk1j3LAf8ArbpeXVzhrXUdUcqgweT9LQOfTtlJFstc_3JYVcmqf_v3J-FJp3gMNs/s1600/DSCN3229.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiN1vyHSVHp6guAqxdHz_t_7JIxGFexaRBKsqPbVVbFUMKjBc8YneOGFfCkgg2SBwyefgaP5NIT5zvBk1j3LAf8ArbpeXVzhrXUdUcqgweT9LQOfTtlJFstc_3JYVcmqf_v3J-FJp3gMNs/s200/DSCN3229.JPG" width="150" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Ж.Р. Драгишић</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
Претпостављам да никоме (ко макар повремено сварати на мој блог), неће бити чудно што пишем о "две Србије". Наравно, назив мог блога је одраз личног става по овом питању, али је чињеница да у оваквом мишљењу нисам усамљен, јер на овим просторима заиста постоје "две Србије". При чему је једна коју ја зовем <i><b>Србија ван Београда</b></i> и она друга која живи у престоном граду. У ове "две Србије" свако живи свој живот, који подразумева да се једни другима, превише, не мешају у исти. Тачније, тај однос је у стању, такозване, "хладне резерве". </div>
<div style="text-align: justify;">
Ипак, у време избора (као што је то тренутно), дође до извесне промене, када "хладна резерва" прелази у статус "топле резерве". Али је та подела на "две Србије" и даље уочљива. Односно, током изборне кампање и самих избора, граница те две Србије није код Бубањ потока, са једне, или на почетку војвођанске равнице, са друге стране. Тачније, та граница губи географске одреднице и добија политичке. И то траје. Као да није ни престајало. Управо због тога, претпостављам да није потребно подсећати да је та политичка подела Србије, односно, та располућена Србија, пројекат који је настао деведесетих, у такозваној Милошевићевој Србији, чији су експоненти, без неких великих измена, они исти који и данас чине политичку номенклатуру. И јасно је да, упркос великом труду, употреба разноразних средстава из палете "политичке хигијене" (која траје скоро десет година), није дала жељене резултате. На то упућује понашање представника "владајуће Србије", укључујући и актуелног премијера и кандидата за председника Србије, који у овој предизборној кампањи бацају "дрвље и камење" на политичке противнике, а самим тим и на грађане ове државе који их подржавају. Подсећања ради, ту поделу на "две Србије", односно на "ове" и "оне", или "нас" и "њих", дежурни хушкачи деведесетих су представљали и као "патриоте" и "издајнике", због чега ме не изненађује да је то "насушна потреба" и њихових политичких наследника.<br />
И без обзира колико се кандидат владајуће коалиције трудио да у својим наступима прикрије да је и сам инспиратор тих подела, чак и политичким лаицима је јасно "одакле ветар дува". Јер је, управо актуелни премијер и кандидат за председника Србије, лансирао причу о томе да ће се он сам, у име "нас" супротставити "њима", односно, неким "удруженим досовским кандидатима". Актуелном премијеру и кандидату за председника Србије, Александру Вучићу, очигледно, смета и оних <b style="font-style: italic;"><a href="http://rs.n1info.com/a210392/Vesti/Vesti/Apel-100-javnih-licnosti-Sasi-Jankovicu-da-se-kandiduje.html">стотину јавних личности </a>, </b>који су, још и пре но што су избори били расписани, упутили апел тадашњем Заштитнику грађана, Саши Јанковићу, да се кандидује за председника Србије. Толико да није пропустио прилику да њима, али и читавој јавности поручи да се ради о <b><i><a href="http://www.danas.rs/izbori.1180.html?news_id=340607&title=%26quot%3BLa%C5%BEna+elita%26quot%3B+odgovara+Vu%C4%8Di%C4%87u">"лажној елити"</a></i></b>.<br />
Оно што је карактеристика досадашњег дела кампање (а нема назнака да ће то бити промењено), такође представља "две Србије". И из авиона је видљиво да се кандидат владајуће коалиције (још увек актуелни премијер) и не труди да направи разлику кад наступа као премијер а када као кандидат за председника. При чему никога не брине то што министри и други државни функционери користе службене аутомобиле за одлазак на митинге свог кандидата. То, очигледно, <i><b><a href="http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=340636&title=Agencija%3a+Ministri+mogu+slu%C5%BEbenim+kolima+u+kampanju">не брине</a></b></i> ни Агенцију за борбу против корупције. Тако да они силни <b><i><a href="http://moravainfo.rs/2017/03/vise-od-stotinu-autobusa-sa-vucicevim-pristalicama-stiglo-u-cacak-foto/">аутобуси</a></i></b> који, из једног у други град Србије, возе премијерову добровољну и ону другу подршку, према претходном податку делује сасвим наивно.<br />
Међутим, грађане ове државе (по мом скромном мишљењу), много више треба да брине податак, који су објавили неки медији, према коме <i><b><a href="http://rs.n1info.com/a233973/Vesti/Vesti/Pravni-tim-Sase-Jankovica-Nepravilnosti-u-sastavu-RIK-a.html">састав</a></b></i> Републичке изборне комисије није у складу са Законом о избору народних посланика, који се примењује и на избор председника Србије, али и да је <b><i><a href="http://www.autonomija.info/sofija-mandic-izborno-pravo-ugrozeno-samo-kontrolori-mogu-da-odbrane-izbornu-volju-gradana.html">угрожено</a></i></b> изборно право.<br />
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg3saJxG7L69RA6MyZWn2wJEivfVgUejYDFtHx8ohCi0aNJrXdJLWdZJNkx0wsbNmCFR_-EDjnGkc52joIHuK8cwEMCo8f6sFPpOtUyMkIpn3nJ-gBQacA-yhwVenUkLjLtnDHmqz6Ld48/s1600/%25D0%259D%25D0%25B0%25D0%25B4%25D0%25BB%25D0%25B5%25D0%25B6%25D0%25BD%25D0%25BE%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25B8+%25D0%25BF%25D1%2580+%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BF.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="105" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg3saJxG7L69RA6MyZWn2wJEivfVgUejYDFtHx8ohCi0aNJrXdJLWdZJNkx0wsbNmCFR_-EDjnGkc52joIHuK8cwEMCo8f6sFPpOtUyMkIpn3nJ-gBQacA-yhwVenUkLjLtnDHmqz6Ld48/s200/%25D0%259D%25D0%25B0%25D0%25B4%25D0%25BB%25D0%25B5%25D0%25B6%25D0%25BD%25D0%25BE%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25B8+%25D0%25BF%25D1%2580+%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BF.jpg" width="200" /></a>Судећи по томе, није велико изненађење што смо, бар у досадашњем делу кампање (при чему треба признати да темпо "диктира" кандидат владајуће коалиције), могли да видимо и чујемо да су многи кандидати заборавили основни правни документ (<i><b><a href="http://www.ustavni.sud.rs/page/view/139-100028/ustav-republike-srbije">Устав</a></b></i>) и законе на којима се темељи постојање ове државе. Да је другачије, кандидати би, много више, говорили о својим надлежностима које проистичу из Закона о председнику Републике, али и њему надређеног Устава. Али, када би неки кандидати морали да говоре само о надлежностима дефинисаних Уставом и законима, сва је прилика да не би имали о чему да говоре. Међутим, како ни једним правним актом није дефинисано о чему могу, или не да говоре у својим кампањама, кандидати (или њихове присталице), најчешће, говоре оно за шта су убеђени да би грађани желели да чују. А грађани су, бар на папиру, основ свега.<br />
Јасно ми је да не постоји баш много људи који сматрају да текст неког закона, па чак и Устава, може да буде занимљиво штиво за читање, али мени се учинило занимљивим да овде цитирам део нашег Устава који се односи на Уставна начела, дефинисана чланом један.<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhuV2hYt9Lq-vvI_TDfV9dXDqsdJJIwck9uQMVmW5ZY-LTRRMyr6VGRQqj7RlAOuwQ61sYLzc0cT2GtBFlYYXKLLnkNg_A7a7o0FOxxABN-yitjoa8o7jZfV-rSI3r8H7oQPWTjdQ06MUs/s1600/Ustavna+na%25C4%258Dela+.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="101" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhuV2hYt9Lq-vvI_TDfV9dXDqsdJJIwck9uQMVmW5ZY-LTRRMyr6VGRQqj7RlAOuwQ61sYLzc0cT2GtBFlYYXKLLnkNg_A7a7o0FOxxABN-yitjoa8o7jZfV-rSI3r8H7oQPWTjdQ06MUs/s200/Ustavna+na%25C4%258Dela+.jpg" width="200" /></a></div>
<b><i>"Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима."</i></b><br />
Ништа мање није значајан ни део Устава који, у члану два, дефинише носиоце суверености.<br />
<b><i>"Сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и </i></b><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<b><i><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEghoDBgt6UpHZPNxrmlNX7GC5GNYgkM3KWeWDkhn_UmoR0XQ3bgv0NuRZN9BdiZeotHGK3OvrdGQ76PoNmjouFTAjemx96yc2PgRFQ4W4VOudUT_BvlzdC2zWVPewK45yNsAvqdw9TY5mE/s1600/Nosioci+suverenosti.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="65" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEghoDBgt6UpHZPNxrmlNX7GC5GNYgkM3KWeWDkhn_UmoR0XQ3bgv0NuRZN9BdiZeotHGK3OvrdGQ76PoNmjouFTAjemx96yc2PgRFQ4W4VOudUT_BvlzdC2zWVPewK45yNsAvqdw9TY5mE/s200/Nosioci+suverenosti.jpg" width="200" /></a></i></b></div>
<b><i>преко својих слободно изабраних представника.</i></b><br />
<i style="font-weight: bold;">Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана." </i>Из ова два цитирана члана,<i style="font-weight: bold;"> </i>јасно је да је грађанин основ нашег Устава.<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgAFVyrNPQAtpAr4kwaJnfm35tKARGQyZe5S7OqU3TRhoJIDxXc_DLA6WmBArFSGJ-f_4rgj0jLdxaryRTWJ0Q5yg8lP1tTN8yvprH8ooNgi9MYXUlEnSOzOgRKJ2OTPzCeCbsgp1MdT6k/s1600/%25D0%25A1%25D0%25B0%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2588%25D1%2582%25D0%25B5%25D1%259A%25D0%25B5+2.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgAFVyrNPQAtpAr4kwaJnfm35tKARGQyZe5S7OqU3TRhoJIDxXc_DLA6WmBArFSGJ-f_4rgj0jLdxaryRTWJ0Q5yg8lP1tTN8yvprH8ooNgi9MYXUlEnSOzOgRKJ2OTPzCeCbsgp1MdT6k/s200/%25D0%25A1%25D0%25B0%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2588%25D1%2582%25D0%25B5%25D1%259A%25D0%25B5+2.jpg" width="180" /></a></div>
То, како изгледа, једино није јасно Милошу Вучевићу, који, тренутно, осим функције градоначелника Новог Сада обавља и функцију потпредседника Главног одбора Српске напредне странке. Јер је, судећи по саопштењу које је објављено на <b><i><a href="https://www.sns.org.rs/novosti/saopstenja/vucevic-za-jankovica-postoje-dve-srbije-gradjanska-i-ona-druga">званичном сајту</a></i></b> његове странке, Вучевић има доста проблема да схвати ко су то грађани ове државе, упркос чињеници да је завршио правни факултет. Због чега се неминовно намеће питање да ли је ово био "домаћи задатак", или се господин Вучевић "сам сетио" да треба написати нешто што би однело који позитивни поен противкандидату његовог шефа? Не водећи при томе рачуна да човек кога покушава да критикује, кандидат грађана за председника Србије, Саша Јанковић, никада не употребљава терминологију за коју се определио Вучевић - "путујући циркус", "отпадници", "рециклирани политички прелетачи", "камарила", "да Србију дели на грађанску и ону другу, ваљда сељачку"...<br />
Осим тога, поставља се питање због чега некоме ко је, као Саша Јанковић, десет година обављао функцију Заштитника грађана, забрањена употреба термина грађанин? При чему, бар колико је мени познато, господин Јанковић није правио поделе на "грађане из града" и "грађане са села". Напросто, грађанин је одредница која, како то "каже" Устав Србије, дефинише носилаца суверенитета ове државе.<br />
Можда то смета господину Вучевићу? Или је и то резултат оне поделе на "две Србије", са почетка текста?<br />
<br /></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-74592839842208508112017-02-15T23:56:00.000+01:002017-02-17T07:58:19.811+01:00К А Н Д И Д А Т ( И ) <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhKqf5aPnv6QULVaNR3q341TgRxO1W3HYyKJ5DAUYb12rQGXJY6EINnoPSwqPE6FHABMQyNNzFr3GsCn0vkF8_Tdo6Wt1-4bULfA-criwUd3RY1xUmiHru5ycbdncELsnpqo3eoXuTGbzY/s1600/299048_nikolic-vucic01_f.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="114" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhKqf5aPnv6QULVaNR3q341TgRxO1W3HYyKJ5DAUYb12rQGXJY6EINnoPSwqPE6FHABMQyNNzFr3GsCn0vkF8_Tdo6Wt1-4bULfA-criwUd3RY1xUmiHru5ycbdncELsnpqo3eoXuTGbzY/s200/299048_nikolic-vucic01_f.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Томислав Николић и Александар Вучић</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
Када је у уторак, после подне, обелодањена информација да ће кандидат Српске напредне странке (а вероватно и читавог блока владајуће Коалиције), према одлуци Председништва СНС, бити Алексанар Вучић, мени су, са разних страна, почеле да стижу честитке. Као резултат онога о чему сам говорио скоро годину дана.</div>
<div style="text-align: justify;">
А имајући у виду да сам, недавно, на <i><b><a href="http://srbijavanbeograda.blogspot.rs/2017/01/blog-post_5.html">овом месту</a></b></i> о томе писао, нема потребе да се на тај сегмент враћам.</div>
<div style="text-align: justify;">
Међутим, упркос мом добром предвиђању да ће (још увек) актуелни премијер постати кандидат (највеће, из Коалиције владајућих странака), на предстојећим председничким изборима, нисам очекивао да ће се од тога направити ситуација каква се може видети у некој од многобројних телевизијских сапуница. Јер та, наводна, неизвесност у вези са тим да ли ће, или не, човек који у Србији одлучује о свему и свачему, подржати свог политичког оца за још један председнички мандат, била је, мени бар, толико наивна да ми је личила на дечију игру.</div>
<div style="text-align: justify;">
У једном тренутку сам чак пожелео да дам предлог да овај народ, још једном, помогне напредњацима, тако што би се организовала наградна игра у којој би се грађани Србије изјашњавали ког кандидата ова странка треба да "понуди" народу. Нешто као ова наградна игра "Узми рачун и победи". Али, пошто сам видео да владајуће странке ни наградну игру нису у стању да организују а да негде нешто не зашкрипи, нисам се усудио да обнародујем тај предлог. Убрзо се показало да сам био у праву. Јер, по свему судећи, напредњаци ће имати довољно свог, унутарстраначког циркуса, да им још један у виду наградне игре није ни потребан.<br />
Монолитно јединство које је Председништво СНС <b><i><a href="http://rs.n1info.com/a228149/Vesti/Vesti/Sednica-Predsednistva-SNS.html">показало </a></i></b>у уторак после подне, само дан касније, како изгледа, почело је да показује прве пукотине. Које су, истини за вољу, већ дуго биле видљиве и онима који "кубуре" са видом, упркос чињеници да су "кадрови задужени за крпљење", трошили све више и материјала и времена, како би све изгледало складно и идилично. Сада је већ и голим оком видљиво да су "пукотине" биле много веће.</div>
<div style="text-align: justify;">
Али је и "улог" био много већи. Пошто је, по свему судећи, јучерашња одлука (монолитног) Председништва СНС, "погодила достојанство" (још увек) председника Србије, Томислава Николића, који то и није могао да <i><b><a href="http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2632723/prijem-kod-nikolica-povodom-dana-drzavnosti.html">сакрије</a></b></i> у "свечаном" говору поводом Дана државности. Претпостављам да је, управо то, био један од разлога да донесе одлуку о кандидаури за још један председнички мандат. Вероватно да почасти себе за свој 65. рођендан.Тако да, уколико се покажу као тачне <i><b><a href="http://rs.n1info.com/a228467/Vesti/Vesti/Nikolic-odlucio-da-se-kandiduje-za-predsednika.html">информације</a></b></i> које су (као још увек незваничне), пренели неки медији, велика је вероватноћа да ћемо, овог пролећа, имати не само предизборну, већ и изборну сапуницу.</div>
<div style="text-align: justify;">
А уколико се та <i><b><a href="http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2632834/nikolic-resio-da-se-kandiduje-za-predsednika.html">"новинарска нагађања"</a></b></i> покажу као тачна, очигледно је да ће и највећу владајућу странку задесити "амеба синдром", који је до сада захватио углавном све странке на политичкој сцени Србије. Или, да будем прецизнији, у том случају ће уследити још једно "цепање", овога пута најбројније и најутицајније странке у Србији. </div>
<div style="text-align: justify;">
Које је, бар како је мени изгледало, "најављено" и пре но што је била саопштена "монолитна одлука" Председништва ове странке да ће "њихове боје" на предстојећим председничким изборима бранити "једини могући кандидат". Ја сам ту "најаву" наслутио из <i><b><a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=02&dd=14&nav_category=11&nav_id=1230552">изјаве</a></b></i> садашњег председника, на основу начина како је новинарима одговорио на питање ко ће бити председнички кандидат напредњака на предстојећим изборима. А да све то није било случајно, треба се подсетити и шта је "председник свих грађана"<i><b><a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=02&dd=08&nav_category=11&nav_id=1228758"> изјавио</a></b></i> пре само седам дана. У том, помало загонетном, обраћању јавности (уколико су то медији прецизно пренели, или добро разумели надахнутог председника), испада да "постаје јасно да је он препрека некима са Запада да у Србији остваре своје интересе". </div>
<div style="text-align: justify;">
Оно што мени тада није било баш најјасније, а тек сада добија на значају је да ли то значи да други председнички кандидат из редова СНС није "препрека", нареченим "некима са Запада".</div>
<div style="text-align: justify;">
У сваком случају, биће ово једна од најзанимљивијих председничких трка у досадашњем вишестраначком систему Србије. Која ће, између осталог, бити упамћена и по, вероватно, највећем броју кандидата. И уколико су се многи чудили због чега ћемо имати два "јака" опозициона кандидата, оличена у Саши Јанковићу и Вуку Јеремићу, данас је и на то стигао одговор. Очигледно да је, по већ опробаном систему и по хитном поступку, Српска напредна странка решила да "одговори" опозицији.</div>
<div style="text-align: justify;">
А то значи да ће овај народ (народе мој!) бити почаствован, не са једним, већ са два председничка кандидата из редова Српке напредне странке. Што му некако дође и логично. Јер каква би то била највећа странка у држави уколико није у стању да "изњедри", макар, два председничка кандидата?</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-13959708387177884482017-02-05T17:12:00.003+01:002017-02-14T10:36:26.897+01:00Г О Н Д О Л А<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjzMT7KvGSD8wI-tjC7zJnDfcFhxS9MQRHo5QILCV6ro_XiPyHFhhcNF4mqBVWgpUyyzLyyrjTmhqkMVZ6x-RfQCWxjGd2a7fqyQfiDFd-bySvw80kUxaW3xmYh21OJFRhGAwFlh3j9zmg/s1600/%25D0%2593%25D0%25BE%25D0%25BD%25D0%25B4%25D0%25BE%25D0%25BB%25D0%25B0.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="103" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjzMT7KvGSD8wI-tjC7zJnDfcFhxS9MQRHo5QILCV6ro_XiPyHFhhcNF4mqBVWgpUyyzLyyrjTmhqkMVZ6x-RfQCWxjGd2a7fqyQfiDFd-bySvw80kUxaW3xmYh21OJFRhGAwFlh3j9zmg/s200/%25D0%2593%25D0%25BE%25D0%25BD%25D0%25B4%25D0%25BE%25D0%25BB%25D0%25B0.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">http://www.goldgondola.rs/</td></tr>
</tbody></table>
После много година, у Србији ће се (уколико се не догоди нешто непредвиђено), 11. фебруара ове године, поново, организовати радна акција. За сада само једна, али, никад се не зна. Истини за вољу, неће то бити ОРА (Омладинска радна акција), али, биће радна акција. Њу је осмислио председник општине Чајетина <i><b><a href="http://www.cajetina.org.rs/strane/predsednik">Милан Стаматовић</a></b></i>, који очекује да, наредне суботе, између две и три хиљаде акцијаша (свих узраста), реактивирају овај некада веома попиларан начин колективног рада. За разлику од некадашњих радних акција, ови модерни акцијаши, друге деценије 21. века, биће ангажовани на изградњи <i><b><a href="http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=02&dd=01&nav_id=1226134">панорамске гондоле</a></b></i>. Али, не обичне. Већ најдуже панорамске <i><b><a href="http://www.goldgondola.rs/o-gondoli/">гондоле</a></b></i> на свету. Планирано је да се ова гондола гради на <i><b><a href="https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%80">Златибору</a></b></i>, као и да ће девет километара трасе ове гондоле повезати центар Златибора са ски центром <i><b><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA">Торник</a></b></i> (преко Рибничког језера на коме ће бити међустаница). Гондола ће превозити 1.200 путника на сат, који ће се, за 25 минута, са почетних 960 метара, наћи на 1.490 метара надморске висине.</div>
<div style="text-align: justify;">
За оне који се слабије сналазе са географијом (или им је Београд центар света), треба рећи да се општина <b><i><a href="https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0">Чајетина</a></i></b> налази у западном делу Србије (на граници са Републиком Српском), у Златиборском округу, у којој, према попису из 2011. године, у 24 насеља живи 14. 745 становника, а да сама варошица Чајетина има 3.340 становника.</div>
<div style="text-align: justify;">
Чајетина је доспела у жижу српске, политичке, јавности након априлских избора 2016. године, када је, већ поменути први човек ове вароши, Милан Стаматовић, позајмивши своје име трочланој коалицији, убедљиво,<i><b><a href="http://www.blic.rs/izbori-2016/opstina-cajetina-ovde-naprednjaci-nisu-pobedilii/czwymhd"> победио</a></b></i> СНС листу, којој је име позајмио Александар Вучић. Та победа је означила Стаматовићев почетак четвртог мандата на челној позицији у општини Чајетина, али и дуготрајну и упорну борбу са републичком влашћу, која, како изгледа, не уме спортски да поднесе пораз. Но, кренимо редом.<br />
Било би неправедно рећи да су се проблеми између локалне самоуправе Чајетина и централне власти у Београду тада и појавили. Јер (према извештајима медија), изградња панорамске гондоле на Златибору, најављена је још у октобру 2011. године. А према <i><b><a href="http://www.blic.rs/vesti/srbija/gondolom-od-centra-zlatibora-do-tornika/wbz5lkf">изјави</a></b></i> тадашњег председника Скупштине општине Чајетина, Милоја Рајовића, пројекат је већ тада био три године у припреми. Тада је обелодањен и план да градња отпочне на пролеће 2012. године, јер је тада планирано, да већ крајем те године градња буде и окончана. Према тада презентованој студији изводљивости, да је тај план реализован, уложена средства од око 10 милиона евра била би враћена већ крајем ове, 2017. године.<br />
Априла 2012. године, бар према <i style="font-weight: bold;"><a href="http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=04&dd=02&nav_id=596520">извештавању </a> </i>медија,<i style="font-weight: bold;"> </i>почетак изградње гондоле се не доводи у питање. Напротив. Овој инвестицији се додаје још једна. Планирана је и градња шопинг мола на, близу, седам хиљада метара квадратних.<br />
Очигледно је да је ова, још увек, нереализована инвестиција са Златибора привукла велику медијску пажњу, али, судећи по ономе што сам ја успео да пронађем, овом темом се највише бавио дневни лист Блиц. Пратећи те текстове може се начинити и досадашњи историјат златиборске гондоле. Десетог јуна, 2013. године, објављен је <i><b><a href="http://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-parizu-potpisan-ugovor-za-izgradnju-gondole-na-zlatiboru/7q1fl1w">текст</a></b></i> под насловом <b><i>"У Паризу потписан уговор за изградњу гондоле на Златибору", </i></b>а годину дана касније, <i><b><a href="http://www.blic.rs/vesti/srbija/zlatibor-u-avgustu-pocinje-gradnja-panoramske-gondole/3tcfltd">текст</a> "У августу почиње градња панорамске гондоле". </b></i>Првог октобра, те 2014. године, објављен је <i><b><a href="http://www.blic.rs/vesti/srbija/cajetina-platila-prvu-ratu-za-nabavku-panoramske-gondole/591k8dm">текст</a></b></i> под насловом <b><i>"Чајетина платила прву рату за набавку панорамске гондоле", </i></b>а 19. августа, наредне, 2015. године, читаоци су <b><i><a href="http://www.blic.rs/vesti/srbija/na-zlatiboru-pocela-izgranje-najduze-gondole-na-svetu/0jffgtq">обавештени</a></i></b> да је <b><i>"На Златибору почела изградња најдуже гондоле на свету".</i></b><b style="font-style: italic;"> </b>Изгледа да је, према доступним информацијама, управо тог дана, на Преображење Господње, дошло до првих, озбиљнијих неспоразума између локалне самоуправе Чајетина и власти у Београду. Јер су овом догађају, уз председника општине, Стаматовића, и представника француске компаније од које је купљена опрема за гондолу, овом догађају присуствовали епископ Жички Јустин (који је освештао камен темељац), Александар Чепурин, амбасадор Русије у Србији, као и лидери две коалиционе странке на локалу (ДСС и СНП), Санда Рашковић Ивић и Ненад Поповић. Као што се види, било је упадљиво одсуство представника "државног врха Србије". Мада, како је рекао председник општине Чајетина, били су позвани и председник и премијер Србије и, приде, неколико министара.<br />
-<i style="font-weight: bold;">Решавањем имовинско правних односа на траси гондоле спречили смо највећу пљачку државне имовине. Зато данас овде и нема никога из републичке власти - </i>рекао је тада (а пренели медији), председник општине Чајетина, Милан Стаматовић.<br />
Вероватно да због тога, никога није, посебно, изненадило оно што је касније уследило, а медији, три дана касније, пренели под <i><b><a href="http://www.blic.rs/vesti/drustvo/gradnja-gondole-na-proveri-inspekcije/sjvwlec">насловом</a></b></i> <i><b>"Градња гондоле на провери инспекције"</b></i> и <i><b>"Гондола без иједне дозволе - Чајетина на удару Зораниног министарства"</b></i>, <b><i><a href="http://www.blic.rs/vesti/drustvo/gondola-bez-ijedne-dozvole-cajetina-na-udaru-zoraninog-ministrarstva/60b8900">објављен</a></i></b> четири дана након тога. </div>
<div style="text-align: justify;">
Да локалну самоуправу Чајетине то није поколебало, поново, сведоче натписи у медијима. Крајем септембра 2015. године, објављен је<i><b><a href="http://www.blic.rs/vesti/srbija/prihvatio-ponudu-nole-u-vip-kabini-prvi-putnik-u-zlatiborskoj-gondoli/j3r7l54"> текст</a></b></i> под називом <i><b>"Ноле у ВИП кабини први путник у златиборској гондоли",</b></i> а неколико дана касније и <i><b><a href="http://www.blic.rs/vesti/srbija/zlatibor-jedinstvu-tri-miliona-evra-za-instalaciju-gondole/644661j">текст</a> "Златибор: "Јединству" три милиона евра за монтажу гондоле".</b></i> Међутим, да се ствари заоштравају сведочи <i><b><a href="http://www.blic.rs/vesti/drustvo/pod-lupom-istraga-zbog-mucki-teskih-50-miliona-evra/b9h2hxv">текст </a></b></i>под називом <b><i>"Под лупом: Истрага због мућки тешких 50 милиона евра",</i></b> који је објављен 22. октобра 2015. године.</div>
<div style="text-align: justify;">
Радећи на овом, малом, медијском истраживању, мени су, 2015. и 2016. године биле индикативне и по томе што се (неколико година након златиборске) појавила и прича о београдској гондоли. Двадесетог јула 2015. године објављен је <i><b><a href="http://www.blic.rs/vesti/beograd/mali-intenzivno-radimo-na-projektu-gondole-u-beogradu/r9d841k">текст</a></b></i> (такође Блиц) под називом <b><i>"Мали: Интензивно радимо на пројекту гондоле у Београду",</i></b> а крајем новембра, исте године и <b style="font-style: italic;"><a href="http://www.blic.rs/vesti/beograd/beograd-u-vazduhu-evo-kad-ce-se-beogradani-voziti-od-blokova-do-banovog-brda-na/e1gnst9">текст</a> "Београд у ваздуху - Ево кад ће се Београђани возити од блокова до Бановог брда на висини од 50 метара". </b>Да се градоначелник Београда, Синиша Мали, баш "загрејао" за вожњу гондолом говори и <b style="font-style: italic;"><a href="http://www.blic.rs/vesti/beograd/gsp-i-na-dve-zicare-gondolom-i-od-usca-do-kalemegdana/nthz7hj">текст</a> </b>који је, под називом <b style="font-style: italic;">"ГСП и на две жичаре - Гондолом и од Ушћа до Калемегдана", </b>објављен средином септембра 2016. године, најављујући изградњу чак две "ваздушне линије". Међутим, судећи по тексту који је <i><b><a href="http://www.blic.rs/vesti/beograd/gondola-od-usca-do-kalisa-tek-2018-raspisan-tender-za-projektanta-radovi-jos-daleko/gr5gp1m">објављен</a></b></i> крајем прошле године, пролонгиран је рок завршетка и ове, београдске, гондоле.<br />
Претпостављам да ће, у данима који следе, бити јасно и то да ли ове две гондоле (у Београду и на Златибору), имају било какве везе, али, као неко коме је много ближа опција <i style="font-weight: bold;">Србија ван Београда</i>, нисам могао а да то не приметим.<br />
У сваком случају, треба констатовати да је општина Чајетина, водећи борбу за право на изградњу панорамске гондоле, 2015. годину окончала једним значајним послом. О томе <i><b><a href="http://www.paragraf.rs/opstinska-glasila/cajetina/cajetina_pdf/cajetina-12-2015.pdf">сведочи</a></b></i> и Службени лист општине Чајетина број 12, од 29. децембра 2015. године, пошто је<i style="font-weight: bold;"> </i>локални парламент ове вароши, дан раније, дао сагласност на Статут Јавног предузећа <b><i>"Gold gondola Zlatibor"</i></b>, чиме је, како могу да претпоставим, процедура формирања овог предузећа доведена до краја.<br />
Пратећи даље овај мали историјат златиборске гондоле, долазимо до <b style="font-style: italic;"><a href="http://www.blic.rs/vesti/srbija/francuzi-dovoze-gondolu-na-zlatibor/4z62t7h">текста</a> </b>који је,<b style="font-style: italic;"> </b>под називом <b style="font-style: italic;">"Французи довозе гондолу на Златибор" </b>објављен 21. јануара 2016. године, а неколико дана касније, 8. фебруара и <b style="font-style: italic;"><a href="http://www.blic.rs/vesti/drustvo/panorama-zlatibora-montaza-gondole-pocinje-u-martu/wgzjvmb">текст</a> </b><b style="font-style: italic;">"Панорама Златибора - Монтажа гондоле почиње у марту". </b>Међути да је и претходни термин почетка изградње златиборске "златне" гондоле пробијен говори <b style="font-style: italic;"><a href="http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/ustanak-zbog-gondole-novi-okrsaj-predsednika-opstine-cajetina-i-ministarke/bjkh39l">текст</a> </b>од 17. јуна 2016. године, под називом <i style="font-weight: bold;">"Устанак због гондоле - Нови окршај председника општине Чајетина и министарке грађевинарства". </i>Први човек Чајетине, Милан Стаматовић, тада је упутио ултиматум Влади Србије, поручивши: <i><b>"Не доделите ли општини парцеле за трасу гондоле, Златиборци ће земљиште прогласити народним и организовати радну акцију". </b></i><br />
<div style="text-align: right;">
</div>
називом,<br />
Десет дана након тога, <b><i><a href="http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/zlatiborska-gondola-proglasen-javni-interes-nad-zemljistem-ceka-se-idejni-projekat/tjtyzlp">текст</a></i></b> под називом <b style="font-style: italic;">"Златиборска гондола - Проглашен јавни интерес над земљиштем, чека се идејни пројекат", </b>указивао је на то да се ни Влада Србије "не предаје". Поруку је јавности упутила ресорна министарка, Зорана Михајловић, рекавши да је <i><b>"Влада Србије дала сагласност да се прогласи јавни интерес над земљиштем изнад кога ће се градити гондола на Златибору". </b></i><br />
Већ 20. јула 2016. године, <i><b><a href="http://www.blic.rs/vesti/drustvo/bozanic-prva-voznja-gondolom-na-zlatiboru-sledeceg-leta/3y0pe9f">посредством медија</a></b></i>, огласила се директорка јавног предузећа <i style="font-weight: bold;">"Gold gondola Zlatibor", </i>Бојана Божанић, најавивши скори почетак изградње гондоле, тако да би се први путници њоме возили почетком лета, ове 2017. године.<br />
Веома брзо, показало се да ни нови рокови неће бити одрживи, јер је "империја узвратила ударац" о чему сведочи и <i><b><a href="http://www.blic.rs/vesti/srbija/cajetina-presekla-drzava-nas-koci-gradicemo-gondolu-radnom-akcijom-pa-nek-hapse-3000/zlpkkrd">текст</a></b></i> који је, под називом <b style="font-style: italic;">"Чајетина пресекла - Држава нас кочи, градићемо гондолу радном акцијом, па нек хапсе 3.000 људи", </b>објављен 14. децембра 2016. године. А само три дана касније, председник општине Чајетина је <b style="font-style: italic;"><a href="http://www.blic.rs/vesti/srbija/predsednik-opstine-u-ratu-s-ministarkom-vi-opstruisete-dozvolu-za-15-dana-pocinjemo/l6vh3xn">потврдио</a>, </b>да ће се годола градити на акцијашки начин, оптужујући државу да <b style="font-style: italic;">"кочи градњу инвестиције вредне 13 милиона евра". </b>Након тога, по први пут за неколико година, у борбу против златиборске гондоле укључују се и локални припадници странке која води главну реч у читавој држави. Судећи по новинском <a href="http://www.blic.rs/vesti/srbija/sns-cajetina-o-gradnji-gondole-na-divlje-stamatovicevim-akcijasima-preti-zatvor/c8yvsqp"><i><b>тексту</b></i> </a> под називом <i style="font-weight: bold;">"СНС Чајетина о градњи гондоле "на дивље" : Стаматовићевим акцијашима прети затвор", </i>локални напредњаци су веродостојно пренели оно што им је речено, објашњавајући да би, потенцијални акцијаши, могли да учине кривично дело за које је запрећена казна затвора до три године.<br />
Но судећи по следећем <i><b><a href="http://www.blic.rs/vesti/srbija/mraz-odlozio-radnu-akciju-stamatovic-gondolu-cemo-graditi-kad-otopli/ywngcxc">тексту</a></b></i>, који је, под називом <i><b>"Мраз одложио радну акцију - Стаматовић: Гондолу ћемо градити кад отопли",</b></i> објављен 12. јануара ове године, председника општине Чајетина, Милана Стаматовића, то није поколебало, већ је нови акцијашки почетак радова најавио кад спољње температуре дозволе копање и бетонирање.<br />
Потврда те одлучности, али сада са прецизираним <i><b><a href="http://www.blic.rs/vesti/drustvo/gondola-jos-bez-gradevinske-dozvole-ali-zlatiborci-uskoro-krecu-u-radnu-akciju/fv7jgr5">роком почетка радне</a></b></i> акције освануо је пре неколико дана под називом <i><b>"Гондола још без грађевинске дозволе, али Златиборци ускоро крећу у радну акцију". </b></i><br />
<i style="font-weight: bold;">- Очекујемо да ће се на радној акцији појавити између две и три хиљаде добровољаца. За оне који дођу из других делова Србије обезбедићемо смештај - </i>каже Стаматовић у поменутом тексту.<br />
-<i><b> Ако Томислав Николић и Муамер Зукорлић граде без дозволе, због чега и ми не би градили гондолу на поклоњеним државним парцелама. Гондола није приватна већ народна имовина, унапредиће туристичку понуду Златибора и од ње ће користи имати и општина и држава</b></i> - мишљења је Милан Стаматовић, председник општине Чајетина.<br />
А да ли ће и овај, ко зна који у низу, најављени почетак изградње "златиборске златне гондоле", пасти у заборав, или ће златиборски акцијаши ући у историју ове земље, знаћемо за мање од недељу дана. Што се мене тиче, са другог краја ове државе могу само да поручим: <b><i>Трипут ура за акцијаше - УРА, УРА, УРА!</i></b><br />
<br />
<b><i>Г О Н Д О Л Е - П.С. ( Преписано са сајта http://www.goldgondola.rs/)</i></b><br />
<b><i><br /></i></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj6R-Yk9xiI4Ij_OCE3NvA_ZV_XUYKyhAmifhC2oTHISh87lQ8h5jpUC4QvyZvW9l-GCLnofWxytIt8qzGij8u7DyXuwoOnkjcHoluSCBjbtwH5_aShBKCrtkxc17QwaYmbNLAD77R-sd0/s1600/%25D0%2593%25D0%25BE%25D0%25BD%25D0%25B4%25D0%25BE%25D0%25BB%25D0%25B0+1.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="69" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj6R-Yk9xiI4Ij_OCE3NvA_ZV_XUYKyhAmifhC2oTHISh87lQ8h5jpUC4QvyZvW9l-GCLnofWxytIt8qzGij8u7DyXuwoOnkjcHoluSCBjbtwH5_aShBKCrtkxc17QwaYmbNLAD77R-sd0/s200/%25D0%2593%25D0%25BE%25D0%25BD%25D0%25B4%25D0%25BE%25D0%25BB%25D0%25B0+1.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b><i>http://www.goldgondola.rs/</i></b></td></tr>
</tbody></table>
<i><b>"Гондоле су некада били венецијански бродићи са плитким газом, којим се саобраћало воденим каналима Млетачке Републике. Посебна врста гондола била је она са кабинама за заштиту путника, ”фелзама”, које су имале мале жалузине које су се отварале и затварале, по потреби…</b></i></div>
<div style="text-align: justify;">
<i><b>Временом је смањен број ових гондолијерских црних чамаца (било их је чак 18.000 у једном тренутку) на садашњих 500, али се појам ”гондоле” преместио из Венецијанског залива свуда по свету и преобразио у нешто сасвим другачије од оне оригиналне варијанте коришћења. </b></i></div>
<div style="text-align: justify;">
<i><b>Тако су најпознатије ”гондоле” постале оне ваздушне, ”висеће жичаре” на врховима чувених европских и светских скијалишта и зимовалишта.</b></i></div>
<div style="text-align: justify;">
<i><b>Данас је готово незамислив прави угођај планинског боравка сваког иоле захтевнијег туристе – без панорамске гондоле, којом се плови под облацима и крстари изнад најлепших и најуређенијих места са ски-стазама и зимским рекреативним и спортским садржајима." </b></i><br />
<i><b><br /></b></i></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-16248379567723960542017-01-31T20:58:00.003+01:002017-02-03T10:51:16.162+01:00П А Р А Д И Г М А<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj19SBCidOy9oWmEtu6SFQJ0_qhqQssgQMShwLq_NVRTbqy1mHHNOo-6zXkvcLhkJGjt94OYiunFeJxvVR-Yn0UdVr6elgBdWqiE0t8-fXPFbR1wmSLXtsW5U7aYw6YxZs3EeVD66mz7Us/s1600/01062012250.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj19SBCidOy9oWmEtu6SFQJ0_qhqQssgQMShwLq_NVRTbqy1mHHNOo-6zXkvcLhkJGjt94OYiunFeJxvVR-Yn0UdVr6elgBdWqiE0t8-fXPFbR1wmSLXtsW5U7aYw6YxZs3EeVD66mz7Us/s200/01062012250.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Ж. Р. Драгишић</td></tr>
</tbody></table>
<b><i>Парадигма</i></b> (из старогрчког <span style="background-color: white; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px; text-align: left;"><b>παράδειγμα - </b><b> </b></span>сложеница састављена од <span style="background-color: white; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px; text-align: left;"><b>παρὰ</b>, </span>са значењем "<b>поред</b>" и <span style="background-color: white; color: #252525; font-family: sans-serif; font-size: 14px; text-align: left;"><b>δεικνύµι</b>, </span>са значењем "<b>показати</b>", "учинити разумљивим". Аналогно томе, множина овог израза, "парадигме", могла би да се преведе као пример, узор, узорак, оцртавање, или предрасуда. </div>
<div style="text-align: justify;">
<b><i>Парадигма</i></b> је скуп основних претпоставки или правила које, обично, узимамо "здраво за готово". Они који памте мало дуже, вероватно се сећају да је овај израз био "поштапалица" многих "соц-комунистичких" политичара. Израз је толико био одомаћен да га је употребљавао свако ко је "држао до себе", врло често не разумевајући његово основно значење. Оно што је било важно је да "звучи бомбасто". И, што је још важније, широке народне масе, које са овим изразом нису баш биле "на ти", могле су једино да закључе да је "та парадигма" нешто јако важно. И да од ње, у великој мери, зависи наш пут "у светлу будућност". Но, мода је мода. Чак и у језику. Дође и прође. У нашем политичком говору, данас се много више и много чешће од израза "парадигма" употребљава један други, енглески, израз са сличним значењем. Који се толико одомаћио да је (чак!) постао омиљени <b><i><a href="http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/1805899/nikolic-srbija-plodno-tle-za-investicije.html">израз</a></i></b> председника свих грађана, Томислава Николића. За оне који се још нису сетили, ради се о енглеском изразу "дифолт" (<i style="font-weight: bold;">default)</i>,<i style="font-weight: bold;"> </i>који се код нас више и не преводи, али који има значење "по правилу" или "уобичајено". Али, то није тема.<br />
Али је парадигма. Која и јесте тема овог текста.<br />
У циљу схватања или објашњавања стварности и њених феномена, битно је рећи да је лична парадигма оно што "учитавамо" приликом сопственог тумачења ствари и појава. Зато и не треба да чуди што људи имају различите парадигме као појединци, породица, групе, народи... Кроз "ментални филтер", који ствара парадигма, наш ум пропушта само оне информације које се уклапају у постојећу слику окружења. И то можемо упоредити са обојеним наочарама. Па, уколико парадигма има ружичасту боју, они који гледају кроз ружичасте наочаре, видеће свет обојен у ружичастим тоновима и све док не скину те наочаре, чиниће им се да је читав свет око њих ружичаст. Они који поседују те "ружичасте наочаре" спремни су да, за тај "ружичасти поглед", ставе и руку у ватру. Тек када (и ако), скину "ружичасте наочаре" схватиће да ствари, у најмању руку, нису баш "ружичасте", већ се ради о читавом спектру боја, у зависности од "нових наочара" које ставе. Важно је напоменути да парадигме намећу ауторитети, а најбоље се "примају" посредством информација и искуства још у најранијем детињству. Касније, у зависности од начина живота сваког појединца, само се допуњују или одбацују.<br />
Искрен да будем, није ми јасно кроз које је то наочаре могао да гледа актуелни премијер Владе Србије, Александар Вучић, када је, недавно, поводом чувеног случаја <b><i><a href="http://www.blic.rs/vesti/drustvo/sabic-nadlezni-organi-duzni-da-pruze-informacije-o-savamali/gbw6x7z">Савамала</a></i></b> употребио већ више пута помињани израз "парадигма". Али, мени је управо та <i><b><a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=01&dd=11&nav_category=11&nav_id=1219234">изјава</a></b></i> парадигма нашег вртоглавог повратка у деведесете године. <b style="font-style: italic;">"Савамалу помињем као политичку парадигму за притисак и за узимање огромног новца споља за рушење Владе Србије. Рекао сам шта мислим да се тамо догодило, у шта сам лично уверен, изнео свој став који је био политички осуђујући за партију коју водим и што се мене тиче са тим сам завршио - све остало је на надлежним државним органима" - </b>рекао је Вучић у изјави за медије.<br />
Наравно, у Србији је незамисливо да се након овакве изјаве ништа не догоди. Јер је она парадигма политичких изјава које су карактерисале деведесете. У којима је било сасвим уобичајено да власт сопствени народ дели на патриоте и издајнике. Због тога ме и није изненадила <i><b><a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=01&dd=28&nav_category=11&nav_id=1224833">реакција</a></b></i> актуелног министра рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, Александра Вулина. Који је, као какав ревносни књиговођа, успео да израчуна да кампања коју воде председнички кандидати, Саша Јанковић и Вук Јеремић, кошта "милионе евра", те да толики новац "може да стигне само из иностранства".<br />
Наравно, након ових "домаћих" парадигми, логично је да се појави и она "из иностранства". И то не било каквог. Већ оног чији је главни град Брисел. А управо из тог града нам је, ових дана, стигао гост. Који је имао и своју <i><b><a href="http://rs.n1info.com/a224305/Vesti/Vesti/Izvestilac-Nikakav-napredak-po-pitanju-slobode-medija.html">"парадигму"</a></b></i>. А пошто гост није био обичан, изгледа да ни "парадигма" нје обична. Наиме, извстилац Европског парламента за Србију, Дејвид Мекалистер, у свом нацрту извештаја који ће се 27. фебруара наћи пред европским парламентарцима, осим похвала нашој Влади за економске резултате и однос према избеглицама, упутио је критике на рачун владавине права и слободе медија.<br />
Како кажу упућени, у извештају из Брисела, нашло се места и за неразјашњењно ноћно рушење у Савамали под фантомкама, војну сарадњу са Русима, "косовски воз" и присуство највиших државних званичника на прослави Дана Републике Српске. Наравно, томе треба додати и тренутни застој у преговорима између Београда и Приштине, што је Мекалистер посебно <b><i><a href="http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=337514&title=Mekalister%3A+Beograd+i+Pri%C5%A1tina+da+se+me%C4%91usobno+ne+optu%C5%BEuju">апострофирао</a></i></b>. И то сада са нове позиције, након што је именован за председавајућег Спољнополитичког одбора Европског парламента.<br />
Дакле, парадигма до парадигме. Остаје само да видимо која ће од поменутих парадигми "преживети". Након што се укрсте ове домаће и ове са запада.<br />
<br /></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-33723580586923370072017-01-05T21:44:00.003+01:002017-02-03T23:20:37.567+01:00П Р Е Д С Е Д Н И К<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgZuG6gwxeM-nxvwFp1Kni751CWmU6FZGMvHvwGUq7jb1ziBgKA9tRvDi7XymVXgbo-Y24-ErT3E_2tg-LGnUkplKuoh-5ctIgY49k14HtXJtkf6CHDpGJVQnSBTcATRjzH9kSwLzswH90/s1600/Tan2015-1-6_162827385_0+-+Foto+Tanjug+-+Rade+Preli%25C4%2587.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="133" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgZuG6gwxeM-nxvwFp1Kni751CWmU6FZGMvHvwGUq7jb1ziBgKA9tRvDi7XymVXgbo-Y24-ErT3E_2tg-LGnUkplKuoh-5ctIgY49k14HtXJtkf6CHDpGJVQnSBTcATRjzH9kSwLzswH90/s200/Tan2015-1-6_162827385_0+-+Foto+Tanjug+-+Rade+Preli%25C4%2587.jpg" width="200" /></a></div>
Пре неколико месеци (када прича о председничким изборима још није била занимљива медијима), разговарајући са пријатељима, изрекао сам лични став да би један од кандидата могао да буде и садашњи премијер. Приметио сам да им је то деловало као да сам им рекао да ћу у априлу летети на Марс. Међутим, сада је то наша реалност. Па, чак и уколико на <b><i><a href="http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/2579130/vucic-ostvarili-smo-mir-i-stabilnost.html">Сретење Господње</a></i></b> не добијемо званичну потврду ове моје, вишемесечне, претпоставке, биће то јш једна потврда онога што сада и врапци знају. Да све одлуке у овој држави, на овај или онај начин, доноси садашњи премијер, Александар Вучић. А то значи да, уколико премијер, из било ког разлога, одлучи да буде председнички кандидат, онда ће то тако и бити.<br />
А како је дефинисано чланом 114 Устава Републике Србије, председник ове државе, пре но што почне да обавља своју дужност, треба да, пред народним посланицима, у Парламенту Србије изговори следећи текст заклетве:</div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<b><i><span style="line-height: 115%;"><span style="font-family: inherit;">" Заклињем се да ћу све
своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије,
укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских
и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира
и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно
испуњавати све своје дужности."</span><span style="font-family: "verdana" , sans-serif; font-size: 8.5pt;"><o:p></o:p></span></span></i></b></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
Међутим, да би се то догодило, биће потребно да садашња прва дама Народне скупштине, Маја Гојковић, распише изборе за председника Републике, што она, према Закону, мора да учини 90 дана пре истека мандата садашњем председнику, Томиславу Николићу. А имајући у виду да је "председник свих грађана", након победе у другом кругу, над Борисом Тадићем, 20. маја 2012. године, поменуту заклетву изговорио 31. маја 2012. године, простом рачуницом се може утврдити када ћемо морати на биралишта.</div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
При чему, како сам већ навео, претпостављам да свако ко је при здравој памети, зна да коначну одлуку о томе неће донети ни Маја ни Тома, већ Аца. Али, оно о чему ни Он који одлучује о свему и свачему, неће моћи да одлучује је чињеница да избори морају да се одрже. Осим, уколико, у међувремену, са неким не заратимо, или се уведе ванредно стање. Што је предвиђено чланом 116, став два, Устава Србије: <i><b>"Ако мандат председника Републике истиче за време ратног или ванредног стања, продужава се тако да траје до истека три месеца од дана престанка ратног, односно ванредног стања." </b></i></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
Али, уколико претпоставимо да ћемо и ове председничке изборе (а можда и парламентарне) дочекати у миру, благостању и просперитету, бар према првим најавама, можемо очекивати да ћемо имати занимљиву предизборну кампању. Јер је очигледно да у овој држави многи воле и могу да буду председници. То су показали сви досадашњи избори, а ако је судити према првим показатељима, велика је вероватноћа да ће на наредним иборима бити много више од 12 кандидата колико их је било на претходним изборима, 2012. године.<br />
Што се мене тиче, ма колико та листа била дугачка, биће ми олакшан посао. Јер, о једном имену нећу ни у сну да размишљам. Пошто ми не пада на памет да гласам за некога ко је, и пре но што се кандидовао, почео да "обилази истину". Упркос тврдњи да од њега и Вучића, ова држава нема бољег двојца, те да би у супротном овде <i><b><a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=12&dd=26&nav_category=11&nav_id=1214164">завладао хаос</a></b></i>, још увек актуелни председник, наводно свих грађана, обећао је да ће <i><b><a href="http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=335304&title=+Nikoli%C4%87%3a+Do+Bo%C5%BEi%C4%87a+o+kandidaturi">до Божића</a> </b></i>донети одлуку о својој новој кандидатури и о томе обавестити заинтересоване. Међутим, изгледа да се председник мало заиграо - заборављајући "ко коси а ко воду носи". Тако да је "онај који коси", и "водоноши", али и свима нама, <i><b><a href="http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=335601&title=Vu%C4%8Di%C4%87%3A+Do+Sretenja+dogovor+sa+Nikoli%C4%87em">саопштио</a></b></i> да ће том одлуком, двојац "без кога би завладао хаос", уместо на Божић, обрадовати поданике на Сретење Господње. Објашњавајући то тиме да они (за разлику од неких других), <i><b><a href="http://www.dnevnik.rs/politika/vucic-i-nikolic-na-sretenje-izlaze-sa-predsednickim-kandidatom">"као одговорни људи раде свој посао, а не баве се дневнополитичким темама"</a></b></i>. Или је вођа проценио да та одлука заслужује, макар, троструки празник - <i><b><a href="https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B5">верски</a></b></i>, <i><b><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5">државни</a></b></i> и <i><b><a href="https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%9B">лични</a>,</b></i> актуелног председника.<br />
У сваком случају, уколико је садашњи председник државе (са шесторо својих саветника) већ осмислио сценарио по коме би, уносећи бадњак у зграду на Андрћевом венцу, народу саопштио и радосну вест да ће се још једном кандидовати за "председника свих грађана", очигледно је да ће морати да га коригује, додајући му одговарајућу сценографију прикладну Сретењу Господњем и свом рођендану. Уколико некоме (и коме?) тада буде до славља.<br />
А до тада, пошто је очигледно да ће "двојац" бити заузет "напорним и тешким радом", бићемо принуђени да свакодневно слушамо Вулина (који је, по тој аналогији, очигледно беспослен), у улози "тумача народних жеља". И коме, вероватно, свакодневно, јато голубова писмоноша, поручује да <i><b><a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=01&dd=04&nav_category=11&nav_id=1216829">"народ жели Вучића за председника"</a></b></i>. А да та "председничка прича" не би била превише монотона, зачинио је СПС-као-дисидент Ружић, <i><b><a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=12&dd=29&nav_category=11&nav_id=1215304">тврдећи</a></b></i> да би Дачић био најбољи кандидат, али, додајући и да је Вучић најјачи.<br />
Но и поред моје претпоставке да ће на априлским, председничким, изборима бити много кандидата, јасно је да ће поменута тројица, у предкандидационом финишу, завршити као "три у један". О чему ће одлучити "најјачи". Остали ће аплаудирати.<br />
<br /></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-88090044011925684622017-01-03T19:44:00.002+01:002017-01-10T07:59:19.647+01:00З Н А М Е Њ Е<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi6eGQUgWaQuXBuXJnyiMpUd6KG9g7oXrn1nv9XsCCvmPps7VyiEyL09AIHMZaV7kcDflfFyaov5SYRTIgIauEnujOuV-hlaqZr6MV9tt0R27jHZEjDJcT8dfEeVwevyu5wg5bFtyEUa70/s1600/DSCN2922.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi6eGQUgWaQuXBuXJnyiMpUd6KG9g7oXrn1nv9XsCCvmPps7VyiEyL09AIHMZaV7kcDflfFyaov5SYRTIgIauEnujOuV-hlaqZr6MV9tt0R27jHZEjDJcT8dfEeVwevyu5wg5bFtyEUa70/s200/DSCN2922.JPG" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото : Ж. Р. Драгишић</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
Већ данима пролазим поред једне неготинске, основношколске образовне, установе, у нади да ће се десити чудо, те да ће неко приметити да нам државно знамење које је на њој истакнуто више ни на шта не личи. Односно, да то више и не личи на знамење, већ на обичну, поцепану, крпу.</div>
<div style="text-align: justify;">
Истини за вољу, није то једина државна застава у главном граду Неготинске Крајине, која је у тако јадном стању. А то показује наш прави однос према држави. И, наш, прави, патриотизам. Пошто је очигледно да многи поистовећију патриотизам са припадношћу одређеној (углавном, владајућој), политичкој партији. Где се патриотизам дефинише количином улизивања претпостављенима и вођи. А то, уопште, није битно онима који су, можда, у ове празничне дане залутали и у "тупе углове" Србије, које ја, не без разлога, називам <i><b>Србија ван Београда</b></i>. </div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgSigdavcYtyaK_uwQN-yrhVgjlU3wEkgEPzQhShd_AoZsJhmAfU19KDW_Jt0t6IQNLNf_cgQKNPNzEZblqqJzdhIgH1K_bx4JCtUU26-HInZ_nAai_sfTjEZWmdmY6-j4U_TeMkv5yD4Q/s1600/DSCN2921.JPG" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgSigdavcYtyaK_uwQN-yrhVgjlU3wEkgEPzQhShd_AoZsJhmAfU19KDW_Jt0t6IQNLNf_cgQKNPNzEZblqqJzdhIgH1K_bx4JCtUU26-HInZ_nAai_sfTjEZWmdmY6-j4U_TeMkv5yD4Q/s200/DSCN2921.JPG" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Ж. Р. Драгишић</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
Наравно, није први пут у историји да се бавим <i><b><a href="http://srbijavanbeograda.blogspot.rs/2015/06/blog-post_30.html">овом темом</a></b></i>, али то први пут чиним у овој години. А подсећања ради, овом темом сам се бавио у још једном тексту, <span style="text-align: left;">упоређујући наш однос према сопственој застави и однос према својој застави припадника једне, нама</span> <i><b><a href="http://srbijavanbeograda.blogspot.rs/2015/06/blog-post.html">"далеке али пријатељске државе".</a></b></i></div>
<div style="text-align: justify;">
Имајући у виду да још увек траје празник, морам признати да нисам нешто расположан за превише елаборирања на ову тему (мада има разлога), како сам то чинио у два поменута текста. Али потребно је, на крају, (али не мање важно), подсетити надлежне да наш однос према државној застави није и не може бити само патриотски. Већ по том питању имамо и одређених законских обавеза. </div>
<div style="text-align: justify;">
Које су дефинисане у <b><i>Закону о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије</i></b>. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi-ru482AETU9_0kdmQqcQ1gi9uOzucBsJ6IEEkrifJQQH9Ovhz9_jXlv6I_JT8hnWaLyYs7jEwxKJakrIKWRTO7iRnG3Pj9E2EG2KzwybLle0iITPCeEnKIpKesVW3VzOX5BMql-hZoA4/s1600/DSCN2918.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="150" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi-ru482AETU9_0kdmQqcQ1gi9uOzucBsJ6IEEkrifJQQH9Ovhz9_jXlv6I_JT8hnWaLyYs7jEwxKJakrIKWRTO7iRnG3Pj9E2EG2KzwybLle0iITPCeEnKIpKesVW3VzOX5BMql-hZoA4/s200/DSCN2918.JPG" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Ж. Р. Драгишић<br />
<br /></td></tr>
</tbody></table>
<div class="Naslov">
<b><span lang="SR">I. </span><span lang="SR-CYR">ОСНОВНЕ </span></b><span lang="RU"><b>ОДРЕДБЕ</b><o:p></o:p></span></div>
<div class="Naslov">
<span lang="RU"><b></b></span><br />
<span lang="RU"><b></b></span></div>
<div class="Naslov">
<span lang="RU"></span></div>
<div class="Clan">
<b><span lang="SR-CYR">Ограничења приликом употребе грба и заставе Републике Србије</span></b></div>
<div class="Clan">
<span lang="SR-CYR"><b>Члан 6. </b></span></div>
<div class="Clan">
<span lang="SR-CYR">
</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="SR-CYR">Г</span><span lang="RU">рб
и застава Републике Србије не смеју се употребљавати ако су оштећени или су
својим изгледом неподобни за употребу, већ се повлаче из употребе.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"></span><br />
<span lang="RU"></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"></span></div>
<div class="Naslov">
<br /></div>
<div class="Naslov">
<span lang="SR"><b>VI. </b></span><span lang="RU"><b>КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ</b><o:p></o:p></span></div>
<div class="Naslov">
<span lang="RU"></span></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiBgYGJ0Zy_nMYetb16yZugLxo4zvsKhWuPoT7_OKqTCuWeYTE-Ox89F3nQli9ys36ZgrbcLsEZvombR0RM0O7zfx0Nz48pln-9fL8TdtwiAH494NSpy7Eva_Z7M2cDFM6Wf2ZH32TFRL8/s1600/DSCN2920.JPG" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiBgYGJ0Zy_nMYetb16yZugLxo4zvsKhWuPoT7_OKqTCuWeYTE-Ox89F3nQli9ys36ZgrbcLsEZvombR0RM0O7zfx0Nz48pln-9fL8TdtwiAH494NSpy7Eva_Z7M2cDFM6Wf2ZH32TFRL8/s200/DSCN2920.JPG" width="150" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Фото: Ж. Р. Драгишић</td></tr>
</tbody></table>
<div class="Clan">
<span lang="RU"><b></b></span><br />
<span lang="RU"><b></b></span></div>
<div class="Clan">
<span lang="RU"><b>Прекршаји</b><o:p></o:p></span></div>
<div class="Clan">
<span lang="RU"><b></b></span><br />
<span lang="RU"><b></b></span></div>
<div class="Clan">
<b><span lang="RU">Члан</span><span lang="RU"> </span><span lang="SR-CYR">42</span></b><span lang="SR"><b>.</b><o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU">Новчаном казном од 40.000 до 400.000 динара казниће се за прекршај правно
лице ако истакне заставу или грб Републике Србије који су оштећени или
неподобни за употребу (члан 6. овог закона).<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU">За радњу из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у
правном лицу новчаном казном од 5.000 до 20.000 динара. <o:p></o:p></span></div>
<div class="Clan">
<span lang="RU">
</span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU">Новчаном казном од 5.000 до 20.000 динара казниће се за прекршај физичко
лице ако истакне заставу или грб Републике Србије који су оштећени или
неподобни за употребу (члан 6. овог закона).<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"></span><br />
<span lang="RU"></span></div>
<div class="MsoNormal">
<span lang="RU"></span><br />
<span lang="RU"></span></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-2636156791750837169.post-56856751704558845502016-12-23T21:07:00.002+01:002016-12-23T21:07:16.243+01:00П И М Н И Ч Е Њ Е<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<span style="text-align: justify;"><br /></span>
<span style="text-align: justify;">Чињеница је да сам на овом месту, и по неколико пута, писао на исте или сличне теме. Али, то није било због моје инертности или недостатка жеље да пронађем "нову тему", поготову што се чешће догађа да оне (те теме) "пронађу" мене.</span><br />
<div style="text-align: justify;">
Истини за вољу, овај текст ће се бавити двема темама, којима сам се, у неким ранијим текстовима већ бавио. Првом темом, у чијем је средишту испитивање јавног мњења (и проблеми који у вези са тим могу настати, уколико се то обавља на нестручан начин), бавио сам се чак два пута - у тексту од 6. децембра прошле године, под називом <b style="font-style: italic;"><a href="http://srbijavanbeograda.blogspot.rs/2015/12/blog-post.html">И би(ће) светлост!</a>, </b>као и текстом под називом <b style="font-style: italic;"><a href="http://srbijavanbeograda.blogspot.rs/2016/01/blog-post.html">Анкета</a>, </b>који је настао 9. јануара, ове 2016. године. Другом темом, која би, колоквијално, могла да це назове "новоговор", бавио сам се у тексту од 30. јула 2014. године, под називом <b style="font-style: italic;"><a href="http://srbijavanbeograda.blogspot.rs/2014/07/blog-post_30.html">Легат</a>. </b><span style="font-style: italic;">Понављање је мајка знања - каже латинска изрека.</span></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiTf2hfH4_1cOuGXO907lkW0EwceQhp6PwbxIyvTJUtxk9XRhAWe3k4jcJapfQle1B1LFD6KPdGaI6iP9FEHkae5uHjLkMLWWia0b-c3VpgZRKH0rNgrekBQ70cGhIMZPe6x_D4lnePX4A/s1600/Anketa.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="200" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiTf2hfH4_1cOuGXO907lkW0EwceQhp6PwbxIyvTJUtxk9XRhAWe3k4jcJapfQle1B1LFD6KPdGaI6iP9FEHkae5uHjLkMLWWia0b-c3VpgZRKH0rNgrekBQ70cGhIMZPe6x_D4lnePX4A/s200/Anketa.jpg" width="76" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">www.negotin.rs</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
У сваком случају, чак и да сам хтео да избегнем ове две теме, тешко да бих у томе успео, пошто се и једна и друга, већ дуже време, налазе на насловној страни званичне интернет <b><i><a href="http://www.negotin.rs/">презентације</a></i></b> општине Неготин. И то на једном месту. У одељку под називом "анкета". Оно што је занимљиво, а што се не догађа први пут, је податак да уредник (администратор) или група људи која се бави овим послом, пренебрегава чињеницу да је неразумно грађанима нудити анкетирање на овај начин. Без икаквог пропратног текста. Јер, текст који је објављен још 12. децембра, под називом <b><i><a href="http://www.negotin.rs/vest-anketa-turisticka-valorizacija-pimnica-3522.htm">"Анкета - Туристичка валоризација "Пимница"</a>, </i></b> већ је давно "отишао" у архиву, па грађани који би сада, или наредних дана, желели да се укључе у ову анкету, немају могућност да сазнају о чему се ради. Лично, не верујем да ће се многи определити да пронађу објашњење и разлоге за израду једне овакве анкете, али, чак и уколико се неко одлучи за тако нешто, претпостављам да ће се чудом чудити образложењу које је у том тексту наведено.</div>
<div style="text-align: justify;">
<i><b>"Поштовани суграђани,</b></i></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgrEuhx1wbH8XxYOi8jqz2okfXfISisA1aIEZzPGUKsgLJSu95haY0Av4Glzq4rzRXiQKIPf_g8cDEidNWyJWViTMRMPuU4Q3WfUaDIAZSt92w80p-f6gsZqYrBGZfcb3gfHXmia6Atgsg/s1600/Anketa+1.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="139" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgrEuhx1wbH8XxYOi8jqz2okfXfISisA1aIEZzPGUKsgLJSu95haY0Av4Glzq4rzRXiQKIPf_g8cDEidNWyJWViTMRMPuU4Q3WfUaDIAZSt92w80p-f6gsZqYrBGZfcb3gfHXmia6Atgsg/s200/Anketa+1.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">www.negotin.rs</td></tr>
</tbody></table>
<div style="text-align: justify;">
<i><b>Један од стратешких циљева општине Неготин је развој туризма који укључује и туристичку валоризацију Рајачких, Рогљевачких и Смедовачких винских комплекса познатих као "пимнице". У оквиру пројекта општине Неготин "Лични ставови - заједничке одлуке" Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ и Швајцарске развојне агенције СДЦ, између осталог подстакнуто је учешће грађана у активностима везаним за туристичку валоризацију ових винских комплекса."</b></i></div>
<div style="text-align: justify;">
Оно што је мени засметало је, по ко зна који пут, некоректно писање назива неких страних организација, код којих (према званичном правопису) важи правило да, кад се на српском пишу ћирилицом, онако како се изговарају, а да се, при првом помињању, у загради пише изворни облик читавог назива или бар скраћенице. </div>
<div style="text-align: justify;">
Дакле, треба написати <b><i><a href="http://www.dobrodosliunemacku.org/o-nama.html">Немачка организација за техничку сарадњу (GIZ</a>),</i></b> као и <a href="http://www.kcsfoundation.org/?page=3,115#.WFu3o9IrLcs" style="font-style: italic; font-weight: bold;">Швајцарска агенција за развој и сарадљу (SDC), </a>јер су то званични називи поменутих организација, поштујући (још увек важећи) правопис нашег (званичног) језика.</div>
<div style="text-align: justify;">
Занимљиво је шта још, између осталог, пише у информацији у вези са поменутом анкетом, која је објављена 12. децембра, ове године:</div>
<div style="text-align: justify;">
<i><b>"Као наставак активности у укључивању грађана, овог пута, занима нас шта наши суграђани, грађани у суседним општинама, као и сви остали који прате наш сајт као и Фејсбук страницу Канцеларије за локални развој мисле о туристичким потенцијалима "пимница", па смо у том циљу на сајту општине Неготин поставили кратку анкету на десној страни почетне странице званичног сајта Општине Неготин." </b></i></div>
<div style="text-align: justify;">
Из ова два цитата (који су недоступни свима онима који ће данас и наредних дана видети већ помињану анкету (или у њој учествовати) могу се извући и неки закључци. Најпре, мене, као грађанина, "подстакли су" да учествујем у свему овоме, али је велико питање да ли ће од тога бити и неке користи. При томе, наравно, не мислим на личну корист. Већ да ли ће и на који начин ове моје сугестије утицати на ток пројекта. А моја основна дилема (а можда и нешто више!) је садржана у питању: Како ће то "лични ставови" (моји и осталих грађана) утицати на , исправне, "заједничке одлуке"? При томе треба имати у виду да поменути "ставови" треба да буду изнети посредством једне, потпуно, неадекватне анкете. Која није дефинисана ни роком, ни чему ће служити ни којој структури становника је намењена. Самим тим, и резултати ће бити примерени томе. Односно - неупотребљиви. А да и не говоримо о веома "оригиналним" питањима, која, ради бољег увида овде цитирам:</div>
<div style="text-align: justify;">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjWRaGdGTlABq57cfYG_hJS7hmNNeKLKXCIwXMDFMDBrCwf6T_unCX6PlRCpzG1OEA_7IqGNk11gtLi2wcDwUw3vOKv5eKeMsN65cP5Q9FPw_5pfuvo2TmZvXSKss0iKuA1PxbCG6rNbZ4/s1600/Rezultat+-+zbirno.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="151" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjWRaGdGTlABq57cfYG_hJS7hmNNeKLKXCIwXMDFMDBrCwf6T_unCX6PlRCpzG1OEA_7IqGNk11gtLi2wcDwUw3vOKv5eKeMsN65cP5Q9FPw_5pfuvo2TmZvXSKss0iKuA1PxbCG6rNbZ4/s200/Rezultat+-+zbirno.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Илустрација аутора - www.negotin.rs</td></tr>
</tbody></table>
<b><i>1. Да ли сте посетили неки од комплекса пимница на територији општине Неготин?</i></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><i>2. Да ли планирате да посетите ове комплексе?</i></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><i>3.Да ли сматрате да ови комплекси могу да се развију у савремену туристичку дестинацију?</i></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><i>4.Да ли "пимнице" треба да буду укључене у укупну туристичку понуду општина у окружењу?</i></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><i>5. Да ли пивнице могу да буду интересантне посетиоцима из иностранства?</i></b></div>
<div style="text-align: justify;">
Имајући у виду да поред анкете нема текста (а могао је да се да, макар, <i><b><a href="http://www.negotin.rs/vest-anketa-turisticka-valorizacija-pimnica-3522.htm">линк</a></b></i> до њега) који појашњава на шта се односе питања и који су "комплекси" у питању, јасно је да ни одговори на ова питања не могу бити валидни.<br />
Осим тога, запањујућа је неинвентивност (срамота ме је да употребим неки други, али прикладнији израз) у састављању питања, на чијим одговорима треба да буду базиране неке одлуке. И да ли аутор (аутори) анкете има идеју шта се може урадити са одговорима које је дало мање од 40 учесника у анкети (бар у тренутку када сам писао овај текст)? И колико је важно да је тај број људи (макар и стопроцентно) одговорио потврдно на питања да ле је посетио или ће посетити "неки од комплекса"? Такође, баш бих волео да ми неко објасни у каквој вези ће бити, евентуално "развијање ових комплекса у савремену туристичку дестинацију" и потврдан одговор четрдесетак учесника у анкети. Лично, сумњам и да би могао да добијем било какав "нормалан" одговор на питање како би то учесници у анкети могли да одлуче да се <b><i>"пимнице" </i></b>укључе у туристичку понуду општина у окружењу, нити како би то они (осим да гледају у пасуљ) могли да знају да ли <b><i>"пивнице"</i></b> могу да буду интересантне посетиоцима из иностранства.<br />
Наравно, да би овај текст био комплетан, недостаје му друга (најављена) тема. Односно, "новоговор" који је заступљен и у овој причи.<br />
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiX5RW9yGGELnCwzrE7fVC6X6zrqXaHPHqbTgcymJuvuMgcczoCN9MJv0jFgWrEuwX8rs2T04-6zrhB2gy1Ryc-OXL2VoVb3BbcAYPpDBGghv8SOCRlbV-BxvqoJTJC07oKvjn1nOgIVB4/s1600/UNESCO+-+Pivnice.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" height="179" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiX5RW9yGGELnCwzrE7fVC6X6zrqXaHPHqbTgcymJuvuMgcczoCN9MJv0jFgWrEuwX8rs2T04-6zrhB2gy1Ryc-OXL2VoVb3BbcAYPpDBGghv8SOCRlbV-BxvqoJTJC07oKvjn1nOgIVB4/s200/UNESCO+-+Pivnice.jpg" width="200" /></a>Пажљивим аналитичарима већ помињане анкете, као и пропратног текста (који се загубио у архиви мноштва информација на општинском сајту), вероватно није промакло да аутор (или аутори) користе два израза за "винске комплексе" - <b><i>п</i></b><i><b>ивнице и пимнице</b></i>. При чему, треба сасвим јасно рећи да не постоји никакво валидно утемељење за појам "пимнице", који се (како сам о томе већ писао), као пример "новоговора", ниоткуда, појавио деведесетих.<br />
Претпостављам да се неком учинило згодним да ће употребом назива <b style="font-style: italic;">"пимнице" </b>(као назива за грађевину у којој се, наводно, пије искључиво вино) начинити разлику од израза <b style="font-style: italic;">"пивнице" </b>(у којима се, наводно, пије искључиво пиво).<br />
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiGxkZnAoXnkW-eiu1LEOebTW4N2qJwEzXxfi3_PzkV4ik-kYfAWQXPsHKzl-51bdp58k95KOlccY6BNfcOwiTnjkzK7LF03k7EpX1yg9CtDsHOVz1-oYniEss4BjR5XWdUpYdEXF3HHJk/s1600/Predstavnici+UNESCA+april+-+2013.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" height="188" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiGxkZnAoXnkW-eiu1LEOebTW4N2qJwEzXxfi3_PzkV4ik-kYfAWQXPsHKzl-51bdp58k95KOlccY6BNfcOwiTnjkzK7LF03k7EpX1yg9CtDsHOVz1-oYniEss4BjR5XWdUpYdEXF3HHJk/s200/Predstavnici+UNESCA+april+-+2013.jpg" width="200" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">www.negotin.rs</td></tr>
</tbody></table>
Лично, мени је израз <b style="font-style: italic;">"пимнице"</b> толико извештачен да сам га увек доживљавао као резултат нечије потребе да, по сваку цену, уведе неку новотарију. Но, слажем се са чињеницом да су по овом питању мишљења различита. Само што ово не би требало да буде ствар за изјашњавање на референдуму јер код оваквих дилема, реч мора да има струка. А управо такво стручно мишљење пронашао сам пре нешто више од шест година у тексту који је, под називом <b style="font-style: italic;">"И вински подруми су баштина културе", </b>августа 2010. године, <i><b><a href="http://www.blic.rs/kultura/vesti/i-vinski-podrumi-su-bastina-kulture/qtf1qqs">објављен</a></b></i> у листу "Блиц". Наиме, у њему се наводи став архитекте <i><b>Босиљке Томашевић</b></i>, из Републичког завода за заштиту споменика културе, као руководиоца пројекта <i><b>"Неготинске пивнице"</b></i>, да вински подруми у околини Неготина могу само да буду <i><b>"пивнице"</b></i>, а никако <b><i>"пимнице"</i></b>.<br />
Уосталом, све и да није тако, мислим да је крајње време, да, управо одавде, крене идеја да се ово <b><i>"пимничење"</i></b> или <i style="font-weight: bold;">"пивничење" </i>оконча на једини могући начин. Чиме би се избегла различитист у називу ових објеката, која може само да уноси беспотребну забуну. Која је, можда, допуштена у необавезној комуникацији, али не и у званичним документима.<br />
Јер, не треба изгубити из вида да се ради о једном од кандидата Србије за упис на Унескову <i><b><a href="http://whc.unesco.org/en/tentativelists/5537/">листу </a></b></i>светске баштине, где се још налазе и манастир Манасија, тврђава Бач, Царичин град и Смедеревска тврђава.<br />
Уколико желимо да нас неко озбиљно схвати, за почетак, морамо ми да будемо озбиљни.<br />
<br />
<br /></div>
</div>
Ж. Р. Драгишићhttp://www.blogger.com/profile/02073362409908147587noreply@blogger.com0