Р У П Е

Готово је невероватно колико рупа има у овој актуелној причи о Шарићима. Или, тачније речено, у самој причи и нема много рупа, као у ономе што би требало урадити да се "сложе коцкице" е да би се криминалци нашли тамо где им је место - иза браве. Али,како доћи до последњег чина те драме у којој треба да се сложе "два ока у глави", које је неко, још давно посвађао? И сада свако око гледа за себе. Чак и када им, из будућег заједничког главног града, Брисела, нареде да "гледају у исту мету". Управо због тих рупа, све ми се чини да нећемо видети ни Шарића, али ни његове помагаче. А све ово ће завршити као једна јако слатка прича да би лакше попили неку горку пилулу.

За сада, имамо само горак укус у устима, након читања (једне од мноштва) новинских сторија о томе како је супруга једног од Шарића (Душка), Светлана (која је и манекенка), у Дому војске присуствовала Светосавском балу који је организовала Маријана Матеус !? Ако је тачно то о чему су писале неке новине, она се тамо појавила у друштву са једном народњачком звездом (Г. С.), а на питање новинара откуда њих две на том месту, певачица је рекла:"Па ваљда зато што смо позване. Никада нигде нисмо дошле, а да нас претходно неко није позвао."

А на све то, манекенка Светлана Шарић, је додала:"Нећу да причам јер су новине пуне неистина о породици мог супруга! Зашто нико не пише коме су Шарићи све помагали и када? Само се пише да су дилери дроге, а то су све лажи. Зашто нико не пише колико су пара дали за цркву, и не само њој? Многима су помагали. Мој муж је велики добротвор."

Ако црква има и таквих "добротвора" онда не треба да чуди што се њено име, све чешће, помиње у оним контекстима, због којих, у најмању руку, сви треба да ставе прст на чело. А догађај чије ће слике, засигурно, обићи свет, у коме се монаси песниче у порти српске православне светиње Грачанице, само показује колико је морал у овој земљи пун рупа, у свим сегментима друштва. Свети Краљ Милутин, вероватно није могао ни да слути да ће његова задужбина,тачно 700 година од изградње, најдуховнијем, делу његових потомака, послужити као боксерски ринг. Ако је то видео, плакао је од муке, поготову што су разјарене монахе морали да раздвајају мрски нам окупаторски војници.

Да рупа има свуда око нас, говори и један сегмент актуелне кампање за ванредне локалне изборе у Неготину. Наиме, стиче се утисак да је акценат читаве кампање, неколико владајућих странака, бачен на отварање граничног прелаза на Кусјаку.А да нико није, макар покушао, да детаљније уђе у саму суштину овог посла. Чему ће служити овај гранични прелаз, ко ће га, и на који начин користити? Да ли ће то бити изводљиво и да ли ће бити довољно времена да се створе нормални услови за рад свих државних служби које треба да раде на оваквом граничном прелазу? И наравно, како ће се то одразити на просперитет локалног становништва у општини Неготин?

Осим тога, поставља се и питање због чега овај гранични прелаз није већ активиран у неком ранијем периоду, ако се има у виду да о томе постоји одлука Владе, објављена још 15. децембра 2006. године у "Службеном гласнику"!?

Посебна прича је то колико су се наши суседи припремили да нас дочекају. Наиме, летимичним погледом на карту путне инфраструктуре Румуније, јасно је да су они главну саобраћајницу у региону који је нама најближи, преусмерили на правац који повезује Крајову и Видин, посредством (за сада) трајектне везе између Калафата и Видина, на месту где је у току изградња модерног моста. Остаје велико питање куда ће то наши путници путовати у обећану Крајову и да ли их и тамо чекају неке рупе?

Ако је то у питању, не морају ни да се труде. Рупа има и по нашим путевима у толикој мери да човеку није довољно само да поседује вештине у слалому.

Немогуће их је заобићи ни у самом граду, па није јасно куда су то наши локални политички лидери водили своје госте из престонице, а да им колико-толико сачувају службене аутомобиле. И да ли су добили прекор што су били толико педантни да очисте снег до асфалта? Јер, као што она народна каже да "не пада снег да покрије брег..." тако ни чишћење снега није увек баш добро. Да је по улицама остао снег нико не би ни приметио колико има рупа.

ГРЕХ ЊЕГОВОГ ОЦА

Грех је реч која се ових дана, тихо, увлачи у наше животе, било као део наслова једне теленовеле, било као инсерт једног недавног политичког догађаја, који ће, бојим се, још дуго бити препричаван на страницама електронских и штампаних медија.То, донекле, објашњава начин на који почињем овај текст. Да ли је грех што су Општинска изборна комисија и администратори званичног, општинског сајта, поново, смислили игру скривалица у којој они као имају неке податке које крију, а грађани општине Неготин треба да их пронађу. А можда би могло и да се претпостави да су они као неки апотекари, а ми грађани помало болесни, па нам они лек дају на кашичицу. Апотекарску. Да ли је то грех? Или они показују милосрђе ? Јер, после неколико података које су, на једвите јаде, доставили овом народу, поново је завладало затишје. Као да се ништа не догађа. А још како се догађа! Е, управо то што се догађа, овај народ треба да зна. Дакле, ако је ОИК прогласила или одбацила још неку изборну листу, то треба јавно саопштити. На, за то, предвиђеном месту. У одељку званичног, општинског сајта који носи ознаку "Сервис за грађане - Локални избори 2010." А колико могу да видим, тамо и даље нема никаквих нових информација.

Дакле, неки органи би да се и даље играју скривалица. Међутим, заборавили су један мали,безначајан податак, који говори о томе да су они за тај посао плаћени и то управо од оних којима дугују информације. Д ли је то грех? Да, и то велики. Али не њихов, већ грех Органа. Орган треба,свом подређеном Органу да каже шта му је обавеза.

И то обавеза, као трајни глагол, бар док не прођу избори.

Али, ако се присетимо да званични органи ове државе, нису ни прстом мрднули за претњу смрћу, коју је,пре неки дан, изрекао један политичар, који је, колико јуче био министар у једној влади (и то не обичан, не било који, већ капитални), онда смо у великим проблемима са оним нашим,горе поменутим, локалним грехом.

Јер, тај господини, који је недавно био и капитални, није ни трепнуо, када је у камере (мада након добијеног ударца, који свакако треба осудити!)рекао :

"Смејали сте се, многи од вас, кад сам рекао да носим оружје. Ево, сад нисам понео пиштољ. И зар је грех оваквог хулигана лишити живота?Јели грех то?"

Нико господину, који је, недавно, био и капитални, није одговорио на то питање! Нико господину који је до недавно био и капитални није јасно рекао: Да, то је грех! И то је требало да му каже неко из тужилаштва, тако што би против њега подигао тужбу за претњу смрћу. Али, то је требало да му каже и неко из Српске православне цркве. Управо због тога што господин, до скоро, капитални, јако често говори о себи као о духовној и православној вертикали. Да не идемо даље, господину, до скора, капиталном, то је требало да каже и неко из најужег руководства његове странке. Али, они нису имали за то времена, пошто су, да би се показали пред својим газдом, лично, уместо полиције, вијали нападача на њиховог, до скора, капиталног. Посебну обавезу да то каже, имала је њихова истакнута посланица, која је у слободно време и психотерапеут, која није пропустила да у једној расправи у српском парламенту, каже и следеће : "Ми из Нове Србије никада нисмо показивали расну,верску,националну, психосексуалну нетрпељивост и то не зато што смо толерантни, већ зато што знамо да у природи спског, хришћанског бића није агресивност и мржња."

Управо зато, она је морала свом шефу да каже да је његова претња ватреним оружјем грех, осим уколико мисли да то није његов, већ грех његовог оца.

А чији је онда овај наш, локални грех? Па свако има оца !

КОМИСИЈА

Већ је давно неко рекао да, кад хоћеш нешто да забашуриш,или да избегнеш истину,а ти формирај комисију. Јер,управо ће та комисија урадити оно што од ње нико никада није тражио,а,готово никада, неће урадити оно за шта је именована.

Тако,нешто размишљам,да је нека комисија требало да одлучи да ли ће Ивица видети Америку,бојим се да би он закаснио на "молитвени доручак", чекајући да још неки члан комисије дигне руку и изјасни се о том, за Србију, судбоносном путовању. Овако,без комисије,са Русијом у срцу и америчком визом у џепу,Ивица се дочепа Вашингтона и Беле куће.

Али,Америка је преко баре и Ивица је тамо само привремено, а осим тога, како би политичари рекли, "била је то мала дигресија".

Комисија...да,али нису ни све комисије исте. Неке су неопходне. Као што је то случај са нашом Општинском изборном комисијом. Дакле то је Орган,који је формирао Привремени орган да реализује изборни процес. Али,како то да од толико органа има тако мало организације? И због чега је рад те,у овом тренутку,за грађане Неготина,веома битне комисије,под велом тајни? Зар грађани Неготина не морају да знају која је то решења,до сада,донела та њихова Комисија? Зар грађани Неготина не морају да знају које је то изборне листе прогласила Комисија? Зар грађани Неготина не морају да знају ко се то налази на изборним листама и коме ће,7.марта, дати свој глас? Судећи по резону наше Комисије,грађани Неготина то не морају да знају!

И поред тога што на званичном општинском сајту постоји део који је насловљен са "Сервис за грађане - Локални избори 2010.", ту нема ни једног новијег документа,па се може закључити да Кмисија ништа и није радила, од 4. јануара.

У појединачним разговорима са секретаром и председником Комисије, сазнао сам да није никакав проблем да сви поменути документи угледају светло дана и нађу се на општинском сајту. Али, то треба неко да уради! Да не бих губио време, ја сам о томе обавестио људе којима је посао да "хране" општински сајт. Но, они ми рекоше да њима то нико није рекао! И све то,у присуству Привременог органа!? И поред тога,ја не одустајем. Пре неколико дана, о томе сам, у исто време, разговарао и са председником Привременог органа и са председником Комисије. И обојица рекоше да сам потпуно у праву и да све то треба да нађе своје место на општинском сајту. И да ни њима није јасно зашто већ то није урађено. И да ће то, у "најкраћем року" бити урађено. Одем ја са тог "тројног" састанка убеђујући себе да претерујем,да није у Неготину баш толики медијски мрак и да,можда, људи од пречих ствари нису стигли да "обогате" општински сајт и информацијама у вези са изборима. Већ сам почео да размишљам о томе да ја мало претерујем умишљајући да у овој нашој малој вароши нема пречих ствари од избора...

А онда, данас, на општинском сајту угледам, у слици и речи, информацију коју нисам тражио, али која на то личи. Погледам мало боље, "латиничну" и "ћириличну" верзију и умало се не онесвестих! Нисам могао да верујем да је и то могуће ! Толико труда, ни око чега. Јер, уколико је неко погледао само ћириличну варијанту, могао је да закључи да је Комисија прогласила само изборне листе од броја 6 до 10! Па, наравно, није ни мени било јасно. Зато сам и поставио слике.