Вероватно нећу претерати, уколико констатујем да би грађанима Србије (и онима који живе у Србији ван Београда и онима у Београду), највише одговарало да се избори организују, макар, шест пута годишње. Наравно, под условом да цех за такву врсту баханалија плаћа неко други. Упркос томе што се у то, такозвано, предизборно време, углавном све своди на обећања (по систему. "обећање лудом радовање", или, "не липши магарче до зелене траве"), ипак се на "о-рук" нешто и уради. И то баш неки послови и послићи за које, никако да се нађе ни времена ни пара. Из простог разлога јер су у питању неки послови мањег обима (а ко би то, при здравој памети, сад започињао неке велике послове?), али који се одвијају ту, пред нашим очима и реметећи нам свакодневни живот просто нас терају да их приметимо. Међутим друга је прича што се то "нешто" гради, преграђује, дограђује или изграђује, највише у недељи пред изборе. Ваљда због тога што они који су задужени за ту врсту политичког маркетинга не верују баш претерано у памћење својих потенцијалних бирача. Односно, ако и верују, убеђени су да то памћење, може веома лако да избледи, уколико треба да "покрије" период од неколико седмица.
![]() |
Кружни ток |
Свега тога (и још којечега) поштеђени су грађани Неготина (као и грађани десетак дргих градова у Србији у којима се не одржавају локални избори), због чега је у овим предизборним данима, ипак, неподношљиво досадно.
Можда је мени нешто промакло, али ми се чини да су главни град Неготинске Крајине, у ове предизборне дане посетили само лидер социјалиоста, Ивица Дачић и лидер ЛДП и Преокрета, Чеда Јовановић. Остале странке (ако су се и одлучиле на велики ризик да на једвите јаде, по друскавим и рупама прекривеним путевима, стигну у ове крајеве), чиниле су то са својом трећом или четвртом гарнитуром страначких представника.
Е сад, како ствари стоје, грађани Неготина (као вероватно и у још десетак градова у Србији), били су на великом губитку због ове изборне апстиненције. Пошто нема локалних избора, није било потребе ни за "инфраструктурним" реконструкцијама града. У коме је све што је требало (по оцени "оних са врха"), било урађено у време ванредних локалних избора пре две године. Када је (упркос зими и хладном времену) на улицама ове српске касабе било лакше среасти неку политичку фацу са другог РТС дневника него обичног човека који у џепу има хиљадарку.
И када сам већ помислио да ће Неготин остати без икаквих предизборних активности, нешто се, ипак, догодило. Баш у време мог одсуства из града, појавио се тај занимљиви, подељени, билборд. Но, на сву срећу, постоје добри хроничари, који уредно остављају траг, слажући прилоге за "паланачку хронику". Тако сам и ја надокнадио пропуштено читајући блог ГК. Уз опаску да је заиста тешко неготинске билбореде означавати тим именом. Јер, уколико се послужимо неким релевантним извором у жељи да појаснимо значење речи билборд, веома лако долазимо до закључка да је овај вид оглашавања у Неготину још увек на нивоу тарабе, с тим што је даску заменио лим.
За други догађај који се у мом одсуству одиграо, а који само на први поглед нема везе са предизборним активностима, сазнао сам читајући неуобичајено исцрпан извештај на општинском сајту. И поред неколико читања нисам успео да схватим шта је то натерало првог човека наше паланке да, најпре, присвоји "златну рибицу", а да је сада, из чиста мира, пусти низ воду. Саму и незаштићену.
Фонтана у Неготину - док је радила |
Или сам ја поранио са констатацијама. Можда још није касно. Можда ће фонтана, ипак, прорадити. Како и доликује. Ударнички, на празник рада, Први мај.