Смењивање догађаја у земљи Србији (углавном у функцији политике), одвија се као на покретној траци. У таквим околностима, јасно је да је на њих немогуће (дуже од једног дана) задржати пажњу грађана, упркос, тврдњама најнапреднијег дела овог друштва да се, готово сви они, дешавају "први пут у историји".
Зато и не чуди да, веома често, уместо главног догађаја, остане упамћена нека споредна активност или изјава која "надживи" и сам догађај.
Мислим да ће, управо та судбина задесити и презентецају "Беле књиге" (White Book), за 2016. годину, коју, већ традиционално организује Савет страних инвеститора - FIC (Foreign Investors Council). Овогодишња "Бела књига 2016", коју је представио Савет, који окупља више од 130 иностраних компанија, изнео је препоруке и конкретне предлоге за побољшање услова пословања, као и приоритете у економској политици. Осим тога, важно је рећи да се "Бела књига", редовно, објављује од 2003. године, па је, упркос томе што медији овај податак нису посебно истицали, било немогуће поменути догађај претворити у историјски. Мада је постојао потребан услов, пошто је (како су многи медији, детаљно, извештавали), догађају присуствовао и премијер Владе Србије, Александар Вучић. А он је, обраћајући се присутнима, између осталог, рекао да Србија има одржив раст јер је економија на стабилним ногама и да увек уважава професионалне и стручне ставове пословне заједнице.
- Мислим да смо имали конкретне програме са конкретним роковима. То је дало снагу и кредибилитет реформама, што су потврдиле и међународне организације - рекао је Вучић, додајући да се потврђује његова најава да је "наредних пет година златно доба Србије".
Управо то "златно доба", које ће "задесити" Србију у наредних пет година, а које је актуелни премијер Владе Србије, још једном, апострофирао на поменутом скупу, по мом скромном уверењу, остаће да се памти и у годинама које долазе.
Као што су многи могли да примете, помињући "златно доба Србије", премијер овог пута није (као у многим ранијим приликама), помињао највећег сина свих народа и народности сада непостојеће државе, упркос чињеници која је више него очигледна да, упорно, покушава да свој историјски значај докаже упоређујући се са Јосипом Брозом Титом.
А, руку на срца, мене ово, најновије, "златно доба Србије" није ни асоцирало на већ давно прохујалу епоху ЈБТ, већ ме је асоцијација одвела много даље - у Античку Грчку.
И то из два разлога.
Први, јер је опште познато да израз "Златно доба" потиче из грчке митологије, који, обично, означава период у далекој прошлости, када је нека заједница, или читаво човечанство, живело у благостању и срећи, односно, лишено смрти, болести, глади, сиромаштва и других недаћа.
Већина митолошких прича у вези са изразом "Златно доба", такође, описује људе који су, што због радозналости, што због поноса, почели да развијају карактерне мане, због чега су разљутили богове, који су "ставили тачку" на "Златно доба", приморавајући их да живе теже него раније. Осим у митологији, израз "Златно доба" се користи и за означавање одређеног периода у развоју неке државе, покрета или уметничке форме, а као најпознатије се помиње "Златно доба научне фантастике".
Други, јер ме је то "златно доба Србије", асоцирало на античко историјско раздобље познато као Периклово доба, односно, Златно доба или Златни век. Подсећања ради, треба рећи да је Перикле (495 - 429 п.н.е.) био старогрчки војсковођа и државник, упамћен и као велики покровитељ уметности, књижевности и науке, који је за време своје владавине, Атину претворио у средиште културе и духовности античког света. У то време је сазидан и чувени Акропољ са Партеноном. Обзиром да је био иницајатор за увођење многих закона који су били на штету аристрократије, а у корист народа, сматран је популистом.
"Отац" Историје, Херодот, наводи да је, неколико дана пре Перикловог рођења, његова мајка сањала да је родила лава. Мада је, по једном тумачењу те анегдоте, лав означавао моћ и славу, неки су сматрали да је то алузија на, наводно, чудан облик Периклове главе, која је била "на мети" комичара тог доба. Истини за вољу, Перикле је на бистама или уметничким сликама, био приказан са шлемом на глави, али, будући да је био стратег, шлем је могао да означава и његов војнички чин.
Размишљајући о овој теми, био сам убеђен да сам, од поменута два примера, имао много јачи разлог када сам премијерово "златно доба Србије", повезао са старом Грчком. Јер сам био убеђен да се решење ове загонетке налази у неком од многобројних цитата које премијер Вучић воли да користи у својим јавним наступима. А када сам претрагу сузио на два догађаја (експозе поводом представљања Прве Владе и експозе поводом представљања Друге Владе), било ми је јасно да сам сасвим близу одгонетања због чега ме ова асоцијација на израз "златно доба Србије" одвела тако далеко - чак у античку Грчку.
Први експозеу из 2014. године није садржао оно за чиме сам трагао, пошто је кључна реч у њему била модернизација, а премијерову пажњу (када су у питању цитати) привукао је Бенџамин Дизраели, Бил Гејтс, Душко Радовић и Тони Блер.
Читајући експозе из 2016. године (верзију од 80 страна), већ на четвртој страни, било ми је јасно да сам пронашао оно што ми је, очигледно, било урезано у памћење. На тој страни, премијер Вучић помиње античког филозофа Хераклита.
"Један од најчувенијих грчких филозофа, Хераклит, рекао је, пре скоро две и по хиљаде година - човек никада не крочи два пута у исту реку, јер то није иста река, нити је он исти човек" - рекао је, обраћајући се посланицима у Парламенту Србије, али и свеукупној јавности, тада (по други пут) мандатар, Александар Вучић.
Зато и не чуди да, веома често, уместо главног догађаја, остане упамћена нека споредна активност или изјава која "надживи" и сам догађај.
Мислим да ће, управо та судбина задесити и презентецају "Беле књиге" (White Book), за 2016. годину, коју, већ традиционално организује Савет страних инвеститора - FIC (Foreign Investors Council). Овогодишња "Бела књига 2016", коју је представио Савет, који окупља више од 130 иностраних компанија, изнео је препоруке и конкретне предлоге за побољшање услова пословања, као и приоритете у економској политици. Осим тога, важно је рећи да се "Бела књига", редовно, објављује од 2003. године, па је, упркос томе што медији овај податак нису посебно истицали, било немогуће поменути догађај претворити у историјски. Мада је постојао потребан услов, пошто је (како су многи медији, детаљно, извештавали), догађају присуствовао и премијер Владе Србије, Александар Вучић. А он је, обраћајући се присутнима, између осталог, рекао да Србија има одржив раст јер је економија на стабилним ногама и да увек уважава професионалне и стручне ставове пословне заједнице.
- Мислим да смо имали конкретне програме са конкретним роковима. То је дало снагу и кредибилитет реформама, што су потврдиле и међународне организације - рекао је Вучић, додајући да се потврђује његова најава да је "наредних пет година златно доба Србије".
Управо то "златно доба", које ће "задесити" Србију у наредних пет година, а које је актуелни премијер Владе Србије, још једном, апострофирао на поменутом скупу, по мом скромном уверењу, остаће да се памти и у годинама које долазе.
Као што су многи могли да примете, помињући "златно доба Србије", премијер овог пута није (као у многим ранијим приликама), помињао највећег сина свих народа и народности сада непостојеће државе, упркос чињеници која је више него очигледна да, упорно, покушава да свој историјски значај докаже упоређујући се са Јосипом Брозом Титом.
А, руку на срца, мене ово, најновије, "златно доба Србије" није ни асоцирало на већ давно прохујалу епоху ЈБТ, већ ме је асоцијација одвела много даље - у Античку Грчку.
И то из два разлога.
Први, јер је опште познато да израз "Златно доба" потиче из грчке митологије, који, обично, означава период у далекој прошлости, када је нека заједница, или читаво човечанство, живело у благостању и срећи, односно, лишено смрти, болести, глади, сиромаштва и других недаћа.
Већина митолошких прича у вези са изразом "Златно доба", такође, описује људе који су, што због радозналости, што због поноса, почели да развијају карактерне мане, због чега су разљутили богове, који су "ставили тачку" на "Златно доба", приморавајући их да живе теже него раније. Осим у митологији, израз "Златно доба" се користи и за означавање одређеног периода у развоју неке државе, покрета или уметничке форме, а као најпознатије се помиње "Златно доба научне фантастике".
Други, јер ме је то "златно доба Србије", асоцирало на античко историјско раздобље познато као Периклово доба, односно, Златно доба или Златни век. Подсећања ради, треба рећи да је Перикле (495 - 429 п.н.е.) био старогрчки војсковођа и државник, упамћен и као велики покровитељ уметности, књижевности и науке, који је за време своје владавине, Атину претворио у средиште културе и духовности античког света. У то време је сазидан и чувени Акропољ са Партеноном. Обзиром да је био иницајатор за увођење многих закона који су били на штету аристрократије, а у корист народа, сматран је популистом.
"Отац" Историје, Херодот, наводи да је, неколико дана пре Перикловог рођења, његова мајка сањала да је родила лава. Мада је, по једном тумачењу те анегдоте, лав означавао моћ и славу, неки су сматрали да је то алузија на, наводно, чудан облик Периклове главе, која је била "на мети" комичара тог доба. Истини за вољу, Перикле је на бистама или уметничким сликама, био приказан са шлемом на глави, али, будући да је био стратег, шлем је могао да означава и његов војнички чин.
Размишљајући о овој теми, био сам убеђен да сам, од поменута два примера, имао много јачи разлог када сам премијерово "златно доба Србије", повезао са старом Грчком. Јер сам био убеђен да се решење ове загонетке налази у неком од многобројних цитата које премијер Вучић воли да користи у својим јавним наступима. А када сам претрагу сузио на два догађаја (експозе поводом представљања Прве Владе и експозе поводом представљања Друге Владе), било ми је јасно да сам сасвим близу одгонетања због чега ме ова асоцијација на израз "златно доба Србије" одвела тако далеко - чак у античку Грчку.
Први експозеу из 2014. године није садржао оно за чиме сам трагао, пошто је кључна реч у њему била модернизација, а премијерову пажњу (када су у питању цитати) привукао је Бенџамин Дизраели, Бил Гејтс, Душко Радовић и Тони Блер.
Читајући експозе из 2016. године (верзију од 80 страна), већ на четвртој страни, било ми је јасно да сам пронашао оно што ми је, очигледно, било урезано у памћење. На тој страни, премијер Вучић помиње античког филозофа Хераклита.
"Један од најчувенијих грчких филозофа, Хераклит, рекао је, пре скоро две и по хиљаде година - човек никада не крочи два пута у исту реку, јер то није иста река, нити је он исти човек" - рекао је, обраћајући се посланицима у Парламенту Србије, али и свеукупној јавности, тада (по други пут) мандатар, Александар Вучић.
Да би се боље схватила потреба Александра Вучића да се, макар на тренутак, врати у античку Грчку, треба подсетити да је Хераклит (око 535 - 475 п.н.е.) био антички филозоф који се зарад филозофије одрекао краљевског живота, који је сматрао да је ватра почетак и крај свих ствари. Симбол вечног кретања и вечне борбе супротности. За Хераклита је кретање стварност а стабилност илузија. Уз цитат који је у свом експозео поменуо и Вучић, важно је истаћи да је за Хераклита "све у току, све се мења", због чега му је, по многима погрешно, приписана и крилатица "Све тече, све се креће" (Παντα ρει και ουδεν μενει). Сматра се да је своје ученике подучавао користећи сажете изреке које су имале циљ да слушаоца подстакну на логичко закључивање, али пошто слушаоци нису баш увек могли да их разумеју, Хераклит је добио надимак Мрачни.
За разлику од експозеа из 2014. године, у експозеу, из 2016. године, кључна реч је стабилност. О њој (стабилности), тада Мандатар Вучић реакао је и следеће:
"Успели смо у протекле две године да тешким и напорним радом унесемо стабилност у земљу и да поставимо снажније темеље. Да, даме и господо. стабилност је први неопходан корак ка будућности. Стабилност је цемент који смо успели да уградимо у темеље наше куће како бисмо је ојачали."
На крају, остаје нејасно, због чега је, тада, мандатар Вучић, из "шешира" извукао само један део Хераклитовог учења. Имајући у виду да је за овог филозофа "кретање стварност, а стабилност илузија.