Амфитеатар у Нишкој Бањи, април 2016. године |
Амфитеатар (лат. amphitheatrum, од грч. αμφι, около, наоколо, и
θέατρον, позориште, од θεάομαι, гледам) представља простор на отвореном, код
кога су седишта поређана овално и, у односу на подијум, постепено се уздижу.
Управо таква конструкција амфитеатра, публици омогућује најбољи преглед,
односно, несметано праћење неког догађаја (спортског, позоришног,
концертног).
Према
врсти, амфитеатар може бити древни, модерни и природни. Модерни
амфитеатар је заобљен и акустички адаптиран простор - отвореног или затвореног
типа. Већина оваквих амфитеатара је полукружног облика, због чега и није
исправно да се зове амфитеатар, имајући у виду да грчки префикс
"амфи" има значења: у круг, са обе стране, дупло. Управо због тога,
модерни амфитеатар, пре личи на грчко позориште, односно - театар.
Амфитеатар у Нишкој Бањи, април 2016. године |
И управо таква једна грађевина (амфитеатар), која се налази
у Нишкој Бањи, инспирација је за овај текст, као парадигма општег стања овог познатог бањског лечилишта (а можда и још неких
других). И, како ми се чини, на најбољи начин говори о томе колико немара
има у, такозваним, секундарним активностима неких наших бањских центара, уважавајући чињеницу да се у њима, примарно, пружају здравствене услуге. Што, наравно, не
мора да значи да људи који их, превасходно, због тога посећују, немају жељу и
вољу да пропрате и неки догађај из домена културе. У прилог томе, а да бих избегао могућност манипулисања измишљеним подацима, овде ћу употребити званичне податке. Орема којима, је Нишка Бања сврстана у другу категорију
најразвијенијих бања у Србији (где спадају и Буковичка, Матарушка, и Бања Ковиљача). Званични подаци даље кажу да Нишка Бања, као и поменуте три, просечно,
годишње, остварује преко сто хиљада ноћења. Упркос чињеници да се тај број ноћења реализује, углавном, из здравствених разлога, не треба изгубити из вида се ради о огромном броју посетиоца који у овом лечилишту бораве неко време.
Амфитеатар у Нишкој Бањи, април 2016. године |
При чему треба бити реалан и истаћи да је мало места за било какав приговор на квалитет услуга које им Бања пружа у том примарном сегменту. Имајући у виду да овај бањски центар
располаже солидним, технички добро опремљеним капацитетима, са веома стручним и
квалитетним кадровима. Уосталом, чињеница је да се ова здравствена установа,
чији је званични назив Институт "Нишка Бања", осим лечењем и
рехабилитацијом пацијената оболелих од кардиоваскуларних и реуматских болести,
у значајној мери бави и научно - наставним и истраживачким радом. Ако се томе
дода податак да су и пратеће услуге у овим објектима на, релативно, високом
нивоу, јасно је да постоје сви основни предуслови да ова бања буде једна од
најпосећенијих у Србији. Зато и сматрам да нема великог претеривања у
хвалоспевној првој речиници на званичном сајту
ове здравствене установе : "Добро дошли у Нишку Бању, бању
Цара Константина и бању српских краљева. Добро дошли у краљевство воде, здравља
и лепоте, у оазу ваздуха и мира, добро дошли у храм здравља." Али... Све
побројано спада у категорију онога што би могли једним именом назвати -
"што је дао Бог".
Нишка Бања, април 2016. године |
Невоља је у томе што недостаје оно што су "урадили
људи". А то што недостаје, видљиво је на сваком кораку, упркос очигледним
напорима, чињеним потоњих година да се ствари поправе. Међутим, све то некако
делује по оној старој причи према којој, док се зачепи једна рупа, очас се
појави неколико нових. Најбољи пример за то је централни део Нишке Бање, односно,
простор између стационара "Зеленгора" и "Старог купатила",
који се налази на готово свим разгледницама овог бањског лечилишта. Очигледно
је да би управо на овом простору морало много да се ради како би му се повратио
стари сјај. И то не само онај, када се, овај трг, ужурбано преуређивао за,
несуђени, шести долазак Јосиа БрозаТита у овај крај, већ и онај са
старих фотографија, на којима није било фонтана. Које, на велику жалост
посетиоца Бање, из године у годину, све мање личе на фонтане а све више на
најобичније баштенске прскалице. Ако се томе дода лоше стање, готово,
комплетног парковског мобилијара, укључујући и почетак труљења мостића у парку
испред "Радона", сасвим је јасно да је то, осим немара оних који
посећују Бању, резултат и немара оних који би о томе требало да воде много више
рачуна.
И ту се враћамо на почетак ове приче. Коју нисам започео
да бих доказао како је неко, некада, једну грађевину која се налази у Нишкој
Бањи, погрешно назвао. Поготову што то није једини пример да је неко, нечему,
дао погрешно име. Напротив.
Амфитеатар у Нишкој Бањи, јул 2014. године |
Оно што много више "боде очи" онима који су редовни
посетиоци Бање (где убрајам и себе) је перманентно пропадање појединих делова
овг лечилишта, при чему, сасвим намерно, бацам светло управо на тренутно стање објекта, који
можемо звати и амфитеатар или само театар. При чему је, то тренутно стање, резултат чињенице да се овај објекат уопште и не користи. Бар сам ја такав закључак стекао
током неколико потоњих година и то у различитим годишњим добима (пролеће,
лето, јесен). А уколико је мој закључак о некоришћењу овог простора тачан, онда
је, по свему судећи, пропадање "нормалан" ток догађања. При чему на ову тему могу да водим сасвим аргументовану расправу. Водећи
се добро провереном мудрошћу да "слика говори више од хиљаду речи",
из сопствене фото архиве, упоредио сам само две фотографије - из априла ове године и јула
2014. године.
На први поглед, фотографија од пре пар дана, може да завара
посматрача, коме се може учинити да је простор сређенији, имајући у виду да на белим зидовима Галерије нема графита (што је за
сваку похвалу), који су упечатљиви на фотографији из јула 2014. године.
Међутим, на старијој фотографији, још увек, постоје седишта амфитеатра (истина,
у прилично распадајућем стању), а на новијој фотографији их нема чак ни у
траговима.
Галерија у Нишкој Бањи, април 2016. године |
Вођен сопственом радозналошћу, покушао сам да дођем до
одговора на питање које се само намеће : да ли је и када овај простор коришћен
у сврху због које је играђен? Одговор сам покушао да пронађем на сајту: www.czknb.com (који
је исписан на затарабљеним вратима Галерије), тражећи, како сам, на основу
адресе, претпоставио, Центар за културу Нишка Бања. Међутим, тек ме је ту
сачекало изненађење. Немилосрдни Google ми је саопштио да
"наведена адреса није пронађена". Трагајући даље, пронашао сам
на сајту www.planplus.rs да поменута установа постоји, као и да има
своју facebook страницу на којој сам "покупио" информацију:
"ми пијемо вино", као и да је сајт ове установе http://www.czknb.net/ Међутим, на моју велику жалост, и
ова адреса "није пронађена".
Тако сам, и поред искрене жеље, остао ускраћен за информацију да ли је овај
простр и када био употребљен у сврху због које и саграђен. Али се ипак надам да
ће се то догодити у некој догледној будућности. Из простог разлога што ми не
делује логично да баш нико не брине о овом објекту, имајући у виду да се
ради о амфитеатру који (по мојој слободној процени) може да прими од 150 до 200
гледалаца. И да је сасвим предвидљиво да би његово некоришћење резултирало тиме
да у наредних неколико година прерасте у још један запуштени простор пред којим
је била "светла будућност".