Да је поживела, пре осам дана би прославила свој педесети рођендан. И била и даље враголаста и (углавном) несхваћена девојчица српског (и европског) филма.
Овако, остаје нам да се данас (23. септембра 2011.године) присетимо да је прошло тачно три године од преране смрти глумице Соње Савић (Чачак, 15.септембар 1961. - Београд, 23.септембар 2008.). Уз тужну констатацију да се данас у овој и оваквој Србији (и у Београду и ван Београда), мало ко тога сетио. Електронски медији су "прежвакавали" већ добро познату тему "за и против параде поноса" и "Косово је срце Србије", а штампанима је било занимљивије да нам најаве најезду нових, грандиозних звезда које ће арлаукати на сеоским свадбама, да нам открију колико се и која "већ потврђена" певаљка напила и шта је све радила у том стању, али и да нас "информишу" која је од њих открила своје "међуножје". Тужно...
И управо због тога, по ко зна који пут сам констатовао да је добро имати свој блог. Не да бих показао како у Србији ван Београда постоји још једно пискарало више, већ да у оваквим ситуацијама, макар, покушам да исправим ту неправду.
Јер, важно је да неко остане будан. Да се не успавамо баш сви. А све док постоји покрет, постојаће и живот, који ће подсећати и на животе оних који више нису ту, међу нама.
Толико им бар дугујемо!
Текст који следи, написан је за новине, али, може да послужи и за блог.
Текст који следи, написан је за новине, али, може да послужи и за блог.
Поводом педесет година од рођења наше познате глумице Соње Савић и три године од њене преране смрти, до краја овог месеца, из штампе треба да изађе књига „Соња Савић-отворена страница“, коју су приредиле Миломирка Цица Јововић и Зденка Томић.
Ово најновије издање ваљевске Интелекте, финансијски су подржали Министарство културе, информисања и информационог друштва Србије и McCann група, а њених 1.000 примерака биће бесплатно подељени на промоцијама у пет градова Србије.
- Књига је рађена у знаку броја 47, односно, броја година живота Соње Савић. Она садржи два блока од по 47 аутентичних и ауторизованих текстова, које су, сећајући се Соње, изрекли или написали деведесет и четворо познатих личности са простора читаве бивше Југославије. Оплемењена је са 47 фотографија које дефинишу живот и уметнички рад глумице и 47 изворних порука и тумачења Соње Савић о животу и уметности – каже Зденка Томић, неготински новинар.
Прилози у књизи доносе и сећања чланова Соњине ближе породице, аутобиографска казивања Соње Савић и свеобухватну информацију о њеном целокупном стваралаштву.
- Отворити страницу о Соњи Савић и оставити једну празну за читаоце значи оставити јој заувек широм отворена врата и учинити је присутном за нове промисли напредних и далековидих. Прошла је кроз иста та врата у веку кад је можда тек требало да се роди. О Соњи Савић, оштроумној, немилосрдној само према себи, са геном доброљубља и геном генија говоре, сећајући се и сведоче пријатељи...- каже Миломирка Цица Јововић, која је, пре нешто више од 40 година, као дете без родитељског старања, неколико година провела у дому породице Савић.
По изласку књиге из штампе, биће одржано пет промоција, у пет градова Србије. Прва ће бити у у Југословенској кинотеци у Београду, а друга у Доњој Горевници код Чачка, где је сахрањена Соња Савић. Затим ће промоција бити одржана у Ваљеву, граду где се штампа књига, Нишу, где је Соња Савић, добила прво значајно глумачко признање и на крају у Неготину, граду у коме живе ауторке књиге и где је Соња често долазила.
-Овом књигом исписујемо Соњиној тапију дубоко свесни да треба на време забележити истину о архитекти постављених темеља авангардних филмова у нас. Кад је отишла оставила нам је свој ехо у замрзнутој тишини и звуке новог уметничког таласа који ћемо тек разумети – каже Миломирка Цица Јововић.
У књизи „Соња Савић-отворена страница“, своје сећање на Соњу изнели су многи глумци, књижевници, редитељи, сценаристи, новинари, музичари...Између осталих и Душан Ковачевић, Раде Шербеџија, Светозар Цветковић, Воја Брајовић, Мирослав Илић, Бата Живојиновић, Маја Волк, Милена Дравић, Драган Николић, Љубиша Самарџић, Весна Дедић, Александар Југовић, Оливера Катарина, Миломир Марић, Суада Капић, Дејан Мијач, Мира Фурлан, Бранислав Лечић, Пуриша Ђорђевић, Мирјана Бобић Мојсиловић, Влада Дивљан, Миша Радивојевић, Дарко Рундек, Лазар Ристовски, Борка Павићевић, Слободан Шијан, Беби Дол, Здравко Шотра...Укупно 94 особе из јавног и културног живота са простора читаве бивше Југославије. Занимљиво је да у књизи о Соњи Савоћ говори и Јосипа Лисац, мада се никада, званично, нису упознале.
С о њ а
Соња Савић је са непуних 17 година уписала Факултет драмских уметности у Београду, где је дипломирала 1982. године у класи професора Миње Дедића, заједно са Светиславом Гонцићем, Бранимиром Брстином, Жарком Лаушевићем, Зораном Цвијановићем...
Соња Савић је са непуних 17 година уписала Факултет драмских уметности у Београду, где је дипломирала 1982. године у класи професора Миње Дедића, заједно са Светиславом Гонцићем, Бранимиром Брстином, Жарком Лаушевићем, Зораном Цвијановићем...
Своју прву филмску улогу остварила је 1977. године у филму „Лептиров облак“, а затим се ређају улоге у филмовима „Живети као сав нормалан свет“, „Уна“, „Шећерна водица“, „Нешто између“, „Давитељ против давитеља“, "Живот је леп", „Балкански шпијун“, „Браћа по матери“, „Како је пропао рокенрол“, „Ми нисмо анђели“, „Ни на небу ни на земљи“, „Урнебесна трагедија“, „Крух и млеко“, „Од гроба до гроба“, „Принц од папира“... Последњу улогу остварила је у филму „Забрањена љубав“, а гледаоци су имали прилике да је гледају и у ТВ серији „Вратиће се роде“.
Признања
Соња Савић је добитница великог броја признања, међу којима и Златне арене у Пули, награде Царица Теодора за најбољу женску улогу за филм „Живети као сав нормалан свет“ и Гран при награде Ћеле кула за улогу у „Шећерној водици“ на Филмским сусретима у Нишу, Специјалне награде жирија у Венецији за улогу у филму „Живот је леп“.
Доња Горевница уместо Алеје великана
Соња Савић је, жељом својих родитеља, Микаине и Милована Савића, сахрањена на сеоском гробљу у Доњој Горевници код Чачка. Њени земни остаци почивају на гробљу родног села њеног оца, мада су били испуњени сви услови и регулисане све формалности да Соња Савић буде сахрањена у Алеји великана у Београду.
U novinama i elektronskim medijima skoro da nema mesta za ovakve teme i sećanja. Nažalost! Prosto, kod nas je sve podređeno subkulturi i njenim nosiocima. Danas prednost nad imenima srpskog glumišta, poput Sonjinog, imaju svi i svako, ali ne znam u čije ime i zbog čega. To je,definitivno, Srbija danas. I zato, pozdravljam napore mojih drugarica, priređivača knjige, a i tvoje, da okrenete i usmerite javnost na pravi put. Dok ne bude previše kasno.Kao što sam već jednom zapisala, s nestrpljenjem očekujem knjigu, jer ime Sonje Savić je veliko, a sećanja na nju i priče o njoj pretočene u "Otvorenu stranicu", su mnogo više od toga. Ona su opomena i pouka, ta sećanja su, zapravo, tužna istina o pojedincu u turbulentnim godinama naše exjugoslovenske i, kasnije, sive srpske zbilje koja,unedogled traje.
ОдговориИзбриши"Jer, vаžno je dа neko ostаne budаn. Dа se ne uspаvаmo bаš svi. A sve dok postoji pokret, postojаće i život, koji će se podsećаti i nа živote onih koji više nisu tu, među nаmа.
ОдговориИзбришиToliko im bаr dugujemo!"
Nećete se ljutiti što sam ovo iskopirala i iskoristila kao deo svog komentara. Ali naprosto to mi se učinilo toliko dobro iskazano da nisam želela ničim da ga umanjim, već da, naprotiv, još jednom, naglasim upravo to. Jer to je i moj stav, a mislim da takvih kao Vi i ja ima još. Ipak! Trajemu u inat onoj, drugoj, Srbiji.
Država Srbija, generalno gledano, premalo brine o ljudima koji su ostavili trag u umetnosti u kulturi. I to je oduvek bilo tako. Ponekad se desei da, nakon smrti, nekog ko je ostavio dubok trag u kulturi i umetnosti, sete iz ko zna kojih razloga, ali je i to retko. Pokojna Sonja Savić, valjda zbog toga što je sahranjena u Donjoj Gorevnici (Srbija van Beograda), po svemu sudeći, imaće tu sudbinu da je Srbija brzo zaboravi. Nadam se da će najavljena knjiga, makar donekle, sprečiti to. Zato i treba pohvaliti napore ove dve autorke čija će knjiga doprineti da sećanje na Sonju traje večno.
ОдговориИзбришиDugo pamtim pa mogu sebi da dozvolim konstataciju da država (odnosno ljudi koji u ime države vrše neke funkcije) uvek pronađe razlog za neke prioritete koji samo na prvi pogled jesu to. Kad prođe taj, aktuelni, trenutak shvati se da to i nije bio prioritet. I veoma se brzo i lako dođe do zaključka kako je samo umetnost večna i neprolazna. Zato i treba slaviti umetnost i umetnike.
ОдговориИзбришиkada ce biti promocija knjige u Bgu?
ОдговориИзбришиMeni nije poznat tačan datum, ali mislim da će to biti u narednih sedam dana.
ОдговориИзбришиIspravka prethodne informacije:
ОдговориИзбришиIpak će promocija knjige u Beogradu biti u drugoj polovini oktobra. Postoje neki problemi u štampariji, zbog kojih će knjiga izaći iz štampe nešto kasnije no što je planirano, ali će prve dve promocije, u Beogradu i Čačku biti održane do kraja oktobra.