уторак, 19. јануар 2010.

"НЕКА ЈЕ ПРОКЛЕТА ЗЕМЉА У КОЈОЈ СУ ПАШЧАД ПУШТЕНА, А КАМЕЊЕ СВЕЗАНО"


Не могу за себе рећи да сам поборник идеологије, а поготову политичке оријентације знаменитог српског књижевника, академика, Матије Бећковића. Али, када је његов књижевни опус у питању, мој став је потпуно другачији. У сваком случају, ових дана, често ми се, као лајтмотив, (можда и због долазећег Савиндана) враћају Бећковићеви стихови (којима сам окитио и наслов овог поста), из песме посвећене просветитељу и утемељивачу Српске православне цркве, "Прича о Светом Сави".
Али, како нема смисла да, макар и за толико, будем у предности у односу на потенцијалне, малобројне, читаоце овог Блога, у наставку дајем на увид комплетну Бећковићеву "Причу о Светом Сави".

Кад је Свети Сава ишао по земљи,још пре свога рођења,
Док се звао Растко, као што иде и сада,
Само га не видимо, а можда је то било и доцније.
Кренуо је Савиним стопама, ка Савином извору,
Ка Савином врху,куда и ми идемо,јер другог пута нема.
Када је негде око Савина дана наишао Савином страном,
Напали су га пси, као што и сад нападају свакога ко се упути
Савиним траговима.
Путник је најпре саставио три прста,како је одредио да се и ми крстимо,
плашећи их знаком од кога су још више побеснели,
а они до данас нису узмакнули.
Онда се сагнуо да дохвати камен, али камење беше замрзнуто,
Свезано за земљу студеним синџирима, јер беше јака зима,
Као и ове године, као увек око Савина дана.
Већ су разносили Савина стопала, Савин кук и Савин лакат,
По продолима и јаругама земље због које је подељен свет,
Кад је Свети отпасао мач уста, једино оружје које је носио,
А које је и нама оставио, говорећи ове речи:
- Нека је проклета земља у којој су
пашчад пуштена, а камење свезано.

Осим "Приче о Светом Сави" , згодно је, на овом месту, још једном цитирати Бећковића. И то део његове Светосавске беседе из 2006.године, у којој, каже и ово :
"Свети Сава је први српски писац чије име и презиме знамо. Он је одредио језик којим говоримо, крст којим се крстимо, писмо којим пишемо, пут којим идемо. И зато је Свети Сава у свему што чинимо и чиме постојимо."
Наравно, немам намеру да ових неколико цитираних редова намећем, као животни мото, атеистима, или неверујућима, по било ком основу, као и онима који припадају другим верама. Но, занемаримо, за тренутак, тај "верски део" цитата. И посматрајмо само онај други - људски.
И присетимо се само неколико (од мноштва), углавном безимених, коментара који су, последњих дана, могли да се прочитају на неким блоговима који се прате у Неготину.
Које оправдање сваки њихов "аутор" може да има? И шта нагони те анонимне "јуначине" да из себе избаце толики чемер, јад, горчину и мржњу!, на неке људе, које, можда, и не познају?
Да ли је могуће све то "покрити" кишобраном који се зове "право на другачији политички став"?. Или демократијом и слободом говора? Не, зато што то није ни једно ни друго, ни треће. Јер, многи од људи који се "прозивају" у коментарима су, веома често, без политичког ангажмана, или се не оглашавају на блоговима.
Оно што посебно чуди, је податак да већина тог смећа у писаном облику, пронађе своје место на Блогу странке која, по дефиницији, мора другима да, стално, показује шта је демократија?
Да ли је могуће да у тој странци нема (макар за избројати на прсте једне руке), људи који ће рећи да та простота која провејава у великом броју коментара, не иде "руку под руку" са сликом покојног Зорана Ђинђића на истом блогу ?
Тешко да би за тако нешто могло да се нађе било какво оправдање! Јер, демократију не представља само буквалан превод те речи. Из ових наших примера дало би се закључити да је на делу анархија, уместо "владавине нараода". А имајући у виду мисао једног великог писца који је рекао : "Мржња је сама по себи лаж!", долазимо и до саме суштине, јер у појединим од тих коментара има толико мржње да не треба ни постављати питање да ли и колико у томе има истине.
Овај град је, пре 19 година, захваљујући срећном стицају околности, постао "српска престоница" слободе медија, а његови грађани су спадали у сам врх некадашње Југе по количини информација које су имали. Сада је ситуација потпуно другачија. Зато и не чуди да је, због медијског мрака и потребе за информацијама од локалног значаја, покренуто неколико Блогова.
Али, зар то треба да нас уведе у још већи мрак? Мрак, у коме је све могуће !

5 коментара:

  1. Poštovani gospodine Dragišiću !
    I pored toga što su predmet Vašeg najnovijeg posta,između ostalog i anonimni komentatori, ja neću, bar trenutno, otkriti svoj identitet. Možda i zbog toga što nemam nameru da bilo kome upućujem "jad,čemer,gorčinu i mržnju", kako ste to, veoma precizno, opisali.
    Ostaću anoniman i pored toga što želim da Vam dam podršku, u nadi da, ni Vi ni ja nećemo u tome ostati usamljeni.
    Tema o kojoj ste pisali, treba da izazove opštu saglasnost i zato očekujem da u ovom Vašem, kako sam shvatio, "apelu" ne treba da ostanete usamljeni.

    ОдговориИзбриши
  2. Takođe, jer ako je ovo ta demokratija, ja glasam za diktaturu. Stičem utisak da običan čovek više i ne može na napipa istinu, ranije zato što mu nije bila dostupna, a danas jer ima previše verzija istine. Ili, najlakše ćeš drvo sakriti u šumi.
    Više i nije bitno šta je istina, važno je šta javlja televizija, pa su bar zasad blogovi mnogo manje zagadjen prostor. Tim pre je svinjarija koja se događa na blogu DS-a još strašnija.

    ОдговориИзбриши
  3. Neverovatno je koliko neke stranke ( u koje ubrajam i DS ) dozvoljavaju sebi luksuza da se, bez ikakve kontrole, koristi njihovo ime i rejting.
    Ovo o čemu si pisao je upravo slika toga.
    Pokojni Đinđić (pokoj mu duši), u grobu bi se prevrtao, kada bi znao ko u Negotinu predstavlja
    "njegovu" stranku.

    ОдговориИзбриши
  4. Gospodine Dragisicu,necu se osvrtati na deo Vaseg teksta o pok.Djindjicu.Toliko negativnih misli nije zasluzio,o njemu se mora govoriti samo u pozitivnom smislu.Moram da iskazem svoj negativan stav po pitanju medijskog mraka u opstini Negotin,narocito u vreme iybornih dogadjanja.Toliko cutnje o radu nekih ljudi u cijim je rukama IZBORNA VOLJA gradjana,u najmanju ruku,nije posteno,a slobodno mogu da kazem da nije ni u skladu sa yakonom.Kome je stalo do ovog mraka,verovatno,necemo nikad saznati.Volela bih da cujem Vase misljenje o tome.

    ОдговориИзбриши
  5. Anonimnom u 19.11
    U potpunosti se slazem sa Vašim mišljenjem o pokojnom Đinđiću.Ako ni zbog čega drugog,hrišćanski je o pokojnicima govoriti uz dužno poštovanje.
    Upravo je to bio razlog zbog koga sam napisao tekst jer je toliko ružnih reči koje odslikavaju zavist i mržnju napisano na blogu koji krasi njegova fotografija.
    A što se tiče medijskog mraka u Negotinu,mislim da je ovaj grad dotakao njegovo dno.
    Nažalost,tome u velikoj meri doprinose i oni kojima je obaveza da prosleđuju informacije.
    Ali,uvek ostaje nada...

    ОдговориИзбриши