среда, 26. октобар 2011.

Т Е С Т Е Р А Ш И


Боравећи десетак дана у једној здравственој институцији, јужно од Бубањ потока, у Србији ван Београда, схватио сам да ће нам, у времену које је пред нама, бити неопходни чепови за уши, илити тампони.
На моју велику жалост, томе је претходило девет непреспаваних ноћи. Јер, због хркања, или како се то стручно каже ронхопатије (а народски “тестерисање”), пацијента који је био смештем у истој соби, ноћима нисам спавао. Није ме утешила ни помисао на то како је било онима који су (ако јесу) спавали у истој просторији са Черчилом, Стаљином или Орсоном Велсом, који су били познати “тестераши”. Али ми је схватљивија била чињеница због чега су многе “недемократске” полиције света, па и нацисти, неспавање користили као методу у изнуди признања или мучењу људи. А у потпуно другачијем светлу, тумачио сам и текст који сам, пре нешто више од годину дана, прочитао у новинама како је један кинески студент убио свог цимера јер му је сметало његово хркање.
На сопственом примеру схватио сам колико проблема може да изазове нечије хркање, а са друге стране и колико тај неко, ко хрче, није свестан проблема који има или проблема које прави другима. Међутим, употребом чепова за уши од стране оних који су у соби са “тестерашем”, гласно хркање постаје проблем само “хркача”. Јер, како тврде оториноларинголози, хркачи имају веома озбиљан здравствени проблем, а да тога нису ни свесни, пошто они сами себе не чују.
А судећи по предизборној кампањи која се све више захуктава, озбиљан здравствени, “тестерашки”, проблем имају и наши политичари. И позиције и опозиције. И без обзира што их, на сву срећу, нема ни приближно као оних “правих” (неки подаци говоре да око 50 процената мушке и женске популације на планети “гласно спава”), јасно је да они себе, као ни прави “тестераши”, нити виде, нити чују.
Тако испаде да ће, према причи лидера напредњака, Томислава Николића, ако они дођу на власт, у ову земљу, у наредних 10 година, “ускочити” стотину милијарди евра инвестиција. Одакле? То нико не зна! Али ће доћи. Ваљда исто онако како су и после двехиљадите стигле "досовске" милијарде.

Са друге стране, странке позиције, које су најавиле да ће се хвалисати градитељским чудима у и око Београда, одлучиле су да се мало похвале и са оним што су направили у Србији ван Београда. Па су тако, у другој половини октобра (!), уместо топлана, увелико отварали аква паркове и отворене базене. Оливер Дулић, сам у Сокобањи, а у Бабушници у тандему са Ивицом Дачићем.
Осим потребе да се грађанима објасни шта ће Бабушници (општини која је, као и многе друге у Србији ван Београда пред економским, социјалним и демографским колапсом) базени у које је "скрљано" 170 милиона динара, народу је требало објаснити и како то да се тај "комплекс" отвара средином октобра, када је већ време за зимске капуте а не за купаће гаћице. Такође, можда је потребно објаснити и како то да тај "комплекс" од два базена у Бабушници вреди за око четрдесетак милиона више него читав аква парк у Сокобањи. Уместо тога, овом народу је, посредством "дежурних медија", на брзину, "истестерисано", како новоизграђени објекти имају огроман значај за развој локалне средине.
Подсети ме све то скупа на ону лакрдију, када су све виђеније фаце из нашег садашњег политичког естаблишмента, у време ванредних локалних избора у Неготину, "отварале" гранични прелаз "Ђердап 2", који још увек није отворен! Али, кога је још брига за то?! Важно је да се "тестерише".
Судећи по томе како је почело, сва је прилика да ће нам они чепови за уши, илити тампони, са почетка текста бити јако потребни. Јер, ако смо деведесетих користили шерпе, лонце и пиштаљке, током ове предизборне кампање неко би могао да профитира на чеповима за уши!

8 коментара:

  1. Jos jedan uspesan komentar, koji ima sve elemente odlicnog teksta.Specifican nacin da pokazete da je moguce povezati naizgled nespojivo, pokazali ste i ovim tekstom.
    Bojim se samo da vam neko ne ukrade ideju i ne obogati se na cepovima za usi, kao sto je to bio slucaj sa pistaljkama.Ipak je ovo vas izum!

    ОдговориИзбриши
  2. Čini mi se da ovi koji su sada na vlasti, osim vatrom, mnogo vole da igraju i vodom.Proradile su fontane u Kladovu, Negotinu, ali i bazeni u Babušnici i akvapark u Sokobanji...

    ОдговориИзбриши
  3. Mrak, brate, mrak! Svaka čast!

    ОдговориИзбриши
  4. Toma je lepo objasnio odakle tolike pare.Nece da se krade i eto 10 milijardi svake godine.I onda su ziveli dugo i srecno.

    ОдговориИзбриши
  5. Pa ljudi uopšte nistu “in“. Jel vi znate da je globalno zagrevanje u toku. Jesmo se kupali u Dunavu u krajem Septembra! Jesmo. Pa oćete da ovi u Babušnici pocrkaju od žege. Ja ovo svatam kao preventivni korak u tom smeru, kao što znate vizionari nikad nisu shvaćeni. A ovi drugi, su još veći vizionari, pa samim tim njih još teže shvatam. Hoće kroz Srbiju da naprave pomorski put, pa da brodovi, a posebno nemački, koji saobraćaju Rajnom, Majnom i Dunavom, skrate putovanje kroz Moravu, Vardar i Egejsko more.To je vizija moj bato.
    Sad ja moram da priznam da bi se ja smrtnik zadovoljio običnim autoputem do Istočne Srbije, ali šta ja znam, ipak ja nemam viziju, ne javlja mi se.

    ОдговориИзбриши
  6. Verovatno će tako i biti.Možda baš nećemo stavljati tampone u uši, ali ih nećemo nešto naročito ni slušati.Niti nam oni imaju nešto novo reći, niti mi više možemo u nešto poverovati.

    ОдговориИзбриши
  7. Moje iskustvo je drugačije.ja mislim da nema ničeg lakšeg nego prevariti ovaj narod po hiljadu puta.pa zar nije dokaz sva ta nelogična i nenormalna priča o Kosovu koje je deo Srbije.pa i vrapci znaju da to nije tako.prema tome što zavaravaju taj jadni narod i zašto ime ne kažu istinu.neko i za to mora da ima hrabrosti.

    ОдговориИзбриши
  8. Interesantno bi bilo kada bi u političkoj sveri imali i neko druge sem testeraša.
    Ako ih ima ja ih ne vidim i zato se bojim da sami sebi ne isečemo granu, jer ovi koji će doči moći će da isterešišu samo "grančice" i da će početi da cede "suvu drenovinu" - naše duše koje su izgubile svaku nadu da će doživeti da stanemo na čvrsto tle, koje nam je inače izvučeno ispod nogu.
    Apatija i beznađe koje nas mrvi skupo nas košta i može još skuplje da nas košta. Što je najžalosnije imamo prirodne resurse koji su zaparloženi, a Svet vapi za hranom.

    ОдговориИзбриши