субота, 6. март 2010.

Т И Ш И Н А


Т и ш и н а. 
Али и буквално,тишина. И не могу рећи да не годи мојим ушима. Напротив! Јер, данима се већ осећам као да сам на неком великом концерту рок музике (коју иначе радо слушам), за који сам, при куповини карте, погрешно проценио близину разгласа. Па ми све одзвања у ушима. Или као, након дуге вожње возом. Када клопарање локомотиве, још дуго и након силаска из воза, "остане" у ушима. Упркос чињеници да су су ми претходни дани пријали. Јер, припадам оној, чини ми се, малпбројној, групи људи којој политика није "одвратна". Групи која, чак и свесно, себе "малтретира" политиком и више но што је то неопходно. Али, ја то доживљавам као сопствену одлуку да се не удаљавам, већ приближавам, политичким догађањима. Да покушам да схватим саму суштину и све начине деловања, а не да кажем оно чувено: "...мене политика не интересује...". Ма, наравно, да ме интересује! Јер сам ја, као гласач, на мети управо те политике. Дакле, ако интересујем ја њу (политику), мора да интересује и она мене. Без обзира, што припадам оној групи људи, којима ППМ (политички предизборни маркетинг) не значи готово ништа. Пошто сам себе као политичко биће, већ доста давно, профилисао. Данас реагујем само на нијансе!
Ипак, као и са добрим јелима,добрим винима...човек након неког времена пожели и нешто друго. То је у људској природи. Зато и констатујем да је ова тишина рај за сва чула, понајвише за уши. И без обзира што у неким државама она не постоји, мислим да је тишина пред тако важан догађај, какви су, претпостављам ови локални избори у Неготину, веома значајна. Да се сви одморимо од свега. Ми од "њих" и они од "нас". Мада, колико могу да приметим, партијске активности и даље трају. Дакле, тачно је да се не чује ништа, али се види много. И свашта! Но надам се да, данас, скоро, десет година,од последњих великих промена у овој држави, грађани Неготина могу боље и даље да виде. Да могу да препознају шта је то што њима може да донесе промене, од којих ће им бити боље. Макар то био и лични интерес. Јер, најобичнија је демагогија да се људи политиком баве без личног интереса. Мој (политички) став (ако је то некоме уоште и битно) је да "општи интерес", сам за себе, не постоји и да је то најобичније бацање прашине у очи. Постоје само лични интереси! А шта нудим као доказ своје теорије? Једноставно, полазим од претпоставке да је лични интерес сваког човека да му буде боље. Дакле, ако је то тако, онда је тај такозвани "општи интерес" сачињем од мноштва појединачних, личних, интереса. Од којих ће свима, или већини, бити боље. А тај лични интерес грађани могу да искажу, само и једино, ако у време избора буду на свом бирачком месту. И једноставно, без напора, са хемијском оловком у руци (обична се брише), дају свој мали допринос демократији. Тек толико да, након ових избора, не морају да траже кривца, уколико им нешто не буде потаман. Да ли треба подсетити да и тај чин треба обавити у тишини? Достојанствено. И поред тога што тај мали потез хемијском оловком има велико значење. Можда чак истоветно као настанак живота. Дакле, та хемијска оловка (коју сам ја пре десетак година, радећи једну кампању за излазак на изборе, назвао "оловка живота") има велику моћ, уколико будемо то на време схватили. Дозволимо јој да обави свој задатак. Тихо и достојанствено! Без обзира што смо ми, на овим просторима, настанак живота научили да обележавамо бучно, уз пуцање и музику. Време је да схватимо да се многе велике ствари могу обавити и у тишини.

9 коментара:

  1. Анониман6. март 2010. 17:49

    Najkraće rečeno: maestralno.
    Od čoveka koji slovi sebe "komunjarom".

    ОдговориИзбриши
  2. Danas svaki građanin Negotina ima na zalihama po nekoliko hemijskih, jer mi se čini da stranke u kampanji, nisu štedele na štampi upaljača i olovčica, razno-raznih. Pa, ni letaka, rekla bih, pogotovu jedna vodeća, koja je u mali prostor mog poštanskog sandučeta, na primer, za minulih par dana ubacila, prebrojala sam, 12 flajera, koji su viza za Evropu. Velim, po glavi ukućana po 3, ako se u obzir uzme i jedno maloletno dete. E, sada , volja birača će pokazati da li se trud terenaca , isplatio, sačekajmo i te dane. Za razliku od tebe Žiko, ove godine sam bila van svih političkih gužvi, prijalo mi je da znaš, jer su za mnom godine terena, jurnjave za kurtom i murtom , koji su se svesno ili nesvesno našli u politici, "imali" šta da kažu u mikrofon, mahali, penili, obećavali, buncali. Mnogi bez trunke griže savesti zbog saznanja da im tu mesto nije. Doduše,savest je vrednosna kategorija,za misleće ljude, tako da je mnogi od političkih eksponenata, uopšte,i nemaju. Da li je bilo "posmatrača" u Negotinu danas da "snime" šta se sve zbivalo u užem centru grada ? Ili se to zove interventna socijalna pomoć ugroženim Negotincima? Ne znam, nešto mi svašta ovde nije jasno.Kada kažem ovde, mislim na naš grad kroz koji ovijeh dana projezdiše svojim terenskim audijima, po pravilu crnim i džipovima, mnogo važni ljudi, da nam kažu šta planiraju u perspektivi. Da ne beše blogova stranaka na kojima uglavnom ima fotografija, ne bih znala da smo tako važna strateška tačka i to baš sada, baš ove godine, kao nikada pre.
    Da, naravno ne treba apstinirati, izlazim na glasanje - obavezno. Toliki /njihov trud/ zaslužuje makar kraću šetnju do biračkog mesta! A, i dan će kažu biti topliji i prijatan za javna okupljanja.

    ОдговориИзбриши
  3. DA, ali ovi sto imaju priliku da zarad ličnog porade i na opštem, do sad su samo radili za lični. A ova tišina stvarno prija.
    Inače meni je hit ove izborne kampanje ministar koji je otkrio da se u Negotinu mnogo lošije živi nego u Beogradu. Fantastično otkriće, ali neću ga imenovati jer traje tišina...

    ОдговориИзбриши
  4. O.K. Nisam ja ni imala nameru da "narušavam" tišinu, , tek da se zna! Molim te jedino da ne obrišeš komentar koji sam ti sinoć poslala, ja pišem direktno, te ga nemam. Želim da mi posluži kao polazište za priču koju ću napisati, u povoju je, dopašće ti se. Kad budeš imao vremena i ako nije već obrisan, vrati mi "moje lutkice"/ uostalom, sve je istina, od navedenog/.
    Tvoja Tišina i Laletov današnji post su stvarno dobro urađene priče i doista ne znam zašto, u poplavi tolikih diletanata u novinarstvu, Lale nije sebe pustio u tu nepresušnu reku, bar bi ljudi uživali dok ga čitaju. Na nekoga me podseća po stilu, setiću se. Mogla sam da ti se javim na mail, izvini, ovo je bila inercija, a ti ćeš, svakako, da zaviriš i u ovo "sanduče". Pozdrav, Vanja.

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман7. март 2010. 11:06

    U razgovoru sa mojim prijateljima cini mi se da ce na glasackim listicima veceras izborne komisje naci svasta. Od dopisanih imena do crteza . Ne mislim da je to neozbiljno i neogovorno, vec mozda samo revolt i bunt protiv ODVRATNE kampanje koja je proteklih dana vodjena u Negotinu.I pitanje onda Ko za sluzuje da pobedi!!!!!!!!!!! Nije zrelo jos !!!!!!

    ОдговориИзбриши
  6. Treba podsetiti da i za blogove važi Zakon o javnom informisanju. To što mnogi zaboravljaju na taj "detalj" meni ne daje slobodu da se ponašam drugačije. Ni jedan komentar nisam obrisao i svi će biti objavljeni, odmah, nakon 20 sati.

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман7. март 2010. 17:17

    A jer tisina kada te zovu kuci iz te i te stranke i podsecaju te da treba da izadjes da glasas ili sto citav dan dobijas poruke na mobilni telefon iz te i te stranke i zaokruzis taj i taj broj!!!!!!!!!!

    ОдговориИзбриши
  8. Анониман8. март 2010. 13:06

    Dragišiću
    Tišina je prošla. Da li Ti još uvek "spavaš"?
    Ili si zatečen u stilu "posle bitke svi su generali" pa mudro čutiš.

    ОдговориИзбриши