УСТАВ И ЗАКОН

Заиста немам проблема са тим ко је од познатих (и непознатих) личности подржао неког од председничких кандидата. Моје поимање демократије не искључује такве ствари. Због тога и не волим да осуђујем или величам било кога што је тако нешто урадио. Свако је (па и ја), "сместио" себе у окружење које му, по много чему, одговара. У складу са тим да људи треба да раде онако како мисле да је најпаметније, али, истовремено, свесни да су одговорни за то своје "чињење". Као и за "нечињење". И, уколико је могуће, да у времену које долази, живе са том и таквом одлуком. Наравно, свестан сам да је ово наше друштво, још увек, неколико светлосних година удаљено од праве и суштинске демократије, у којој би све ово било могуће, без икаквих притисака и "уплитања" са стране. Но и поред тога, човек мора да понесе одговорност за своје поступке, ма какви они били. И да буде спреман да, за годину, две, три, пет или десет, може да погледа у очи, како свом окружењу, тако и свима осталима. Можда је та категорија "погледати некоме у очи", у овој држави, изгубила значај, али, мени, као човеку "старог кова", ипак, много значи. Јер и то треба да буде један од степена демократије, у земљи која је, макар декларативно, сврстана у ту категорију. А једна од тековина демократије је и изборно право. Право избора, које нам гарантује Устав и закони, многи, још увек немају. Ми, на сву срећу, имамо. Дакле, не право гласања, него право избора. Упркос чињеници да је то право избора интимна ствар сваког од нас, очигледно је да се многи труде да оно буде обесмишљено на безброј начина. Лично мислим да, свако од нас, треба да уради све како би том чину вратио достојанство. Између осталог, задржавајући ћи га у сферу интиме. Наравно, то не значи да ћемо ми тиме имати мање одговорности. Напротив, бићемо свесни да смо урадили нешто што је наша (и само наша) одлука. И - живети са тим.

Када сам, пре неколико дана на једној од друштвених мрежа написао ових неколико реченица, мислио сам да је, од мене (поводом предстојећих председничких избора), сасвим довољно.

Међутим...

Очигледно је да институције ове државе много труда улажу да би грађанима загорчали а не олакшали живот. Чиме већ постајемо познати по томе да обесмишљавамо највише правне акте ове државе, у којој је, очигледно сасвим нормално да се изреком "држи се закона ко пијан плота", исмевамо свему што би, укратко, могли да назовемо "ред и закон". Уосталом, недавна изјава још увек актуелног премијера ове државе, о томе како он не жели да му "председник звоца", јасно указује на став оних који одлучују о свему и свачему, а понајвише о нашим животима, да овде нису пожењни ни Устав ни закони, нити уређен систем по угледу на развијени демократски свет, већ један импровизовани, наводно, демократски модел по мери само једне мале групе људи.

У конкретном случају, према мом суду, Републичка изборна комисија се баш потрудила да докаже како највиши правни акт и закони ове државе имају једнаку важност као и неко Правило. Без обзира што би неко рекао да то није баш обичан документ јер му је пуни назив Правила о раду бирачких одбора. Имам утисак да је неко баш и хтео да овај документ,  понајвише због члана 36, у поглављу под називом "Разликовање важећег и неважећег гласачког листића", "баци под ноге" и Устав и све законе који обрађују изборну материју. У сваком случају, овај правни акт је изазвао толико неспоразума да је, очигледно, било боље да није ни угледао светло дана. 

Искрен да будем, још већу конфузију је изазвало и тумачење председника РИК-а, Владимира Димитријевића, који је (у стилу покушаја да просуто млеко врати у канту, или просуто перје у јастук), покушао да ствар објасни тиме да су "решења из важећих Правила о раду бирачких одбора практично преузета из Правила о раду бирачких одбора за координирано спровођење свих избора расписаних 11. маја 2008. године". Морам да признам да мени ово образложење првог човека РИК-а уопште не изгледа оправдано, јер уколико су та Правила из 2008. године била добра, зашто је било потребно доносити нова? 

Осим тога, ко има права да неким тамо "правилима" суспендује Устав ове државе? Јер, уколико то некима још није јасно, треба поновити да се, према члану 114. Устава ове државе, председник бира на непосредним изборима, тајним гласањем, у складу са законом. И да (треба ли то, посебно, наглашавати?), приликом ступања на дужност, председник Републике, пред Народном скупштином полаже заклетву која гласи: 

"Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен суверени део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности".

А тај, већ поменути Закон о избору председника Републике, има два члана која јасно дефинишу управо то што је РИК покушао да објасни Правилима. Конкретно, ради се о поглављу четири и члановима 15 и 16 овог Закона, који се односе управо на материју коју су већ помињана Правила (бар како ја разумем) "ставила ван снаге". Због важности овог Закона, није сувишно овде и цитирати поменуте чланове.

Гласачки листић

Члан 15

"Поред назнаке да се гласа за председника Републике гласачки листић за избор председника садржи: 

1.редни број кандидата који је утврђен на листи кандидата за председника Републике, име и презиме кандидата и назив редлагача кандидата, односно назнаку да је предлагач група грађана ако предлагач нема назив;

2.објашњење да се гласа само за једног кандидата тако што се заокружи редни број испред имена и презимена кандидата.

Неважећи гласачки листић

Члан 16.

Неважећи гласачки листић је листић који није попуњен или гласачки листић који је тако попуњен да се не може поуздано утврдити за ког кандидата је бирач гласао.

Управо због тога, не могу да схватим због чега је било неопходно да се на овакав начин "појашњавају" Устав и Закон!? И то неким Правилима која су направила потпуну и непотребну конфузију.  Да ли је то због тога што они који владају овом државом и њеним грађанима толико сумњају у здрав разум тих грађана, или је било неопходно да се направи пометња која ће тај исти народ толико да "ошамути", како би одустали од изласка на биралишта? Или да, ако се у недељу и нађу "очи у очи" са гласачким листићем, забораве шта треба да ураде?

Уосталом, не разумем због чега је тако компликовано да гласач, јасно, на гласачком листићу, изрази своју бирачку вољу тако да се "поуздано" може утврдити ком кандидату је "дао своје поверење". Или, можда, "држава" сумња у елементарну писменост својих грађана, па не верује да, свако од њих, када се нађе иза паравана, може, без помоћи са стране, на гласачком листићу који (на пример) има 11 имена, прецизно, заокружи број један, или неки други, а да то не буде сумњиво бирачком одбору?
Помињање разноразних прецртавања, Чича-Глиша или осталих графичких и других симбола, мени није баш најјасније. Јер за тим и нема потребе. Поготову што су избори толико важан процес који у великој мери могу да одлучују о животу свих нас. И управо из тог разлога, лично, као гласач, не могу да разумем додатна "тумачења" која је РИК дао у поменутим Правилима. Јер, ако тако будемо наставили, не би ме изненадило да, у скорије време, обавезан прибор за излазак на изборе бе буде оловка. Већ маказе. Којима би гласачи, једноставно, изрезали сва имена кандидата која им се "не свиђају" и у гласачку кутију стављали само тракицу са именом "њиховог" кандидата. Да ли би, можда, то, најтранспарентније, могло да помгне члановима бирачких одбора да "поуздано утврде за ког кандидата је бирач гласао"?