 |
| Берген - поглед са брда Флојен |
Протекло је више од тридесет дана од када, након две недеље боравка у
Норвешкој, покушавам да се вратим у реалност, али и да напишем (намеравани), текст о
Бергену. Текст сам започињао неколико пута и одустајао. Незадовољан његовом основном концепцијом. Јер, није ни лако ни једноставно (на)писати текст о граду који вас "освоји" на први поглед. На први сусрет. Имајући у виду да се ради о граду који, не без ралога, зову "бисером Скандинавије", па и читавог севера Европе.
 |
| Градска кућа Бергена |
Други по величини град Краљевине Норвешке (како гласи службени назив ове земље севера Европе), као, уосталом и читава Скандинавија, овог лета, нажалост, није био уобичајена дестинација, за туристе из Србије. Становници наше државе, већ дуже време, у Норвешку (једину скандинавску државу која није чланица Европске уније) долазе, углавном због посла. А у том случају, градови се не бирају. Већ се одлази тамо где се може наћи посао. Међутим, то је нека друга прича...
Али, ако се, макар и стицајем околности, дође у Берген, из њега се одлази са осећањем непоновљивог доживљаја лепоте онога што је створила природа и онога што је саградио човек.
За путнике из Србије, путовање за Берген, почиње у главном граду Норвешке,
Ослу (при чему се, због раздаљине, подразумева коришћење авиона као превозног средства), односно, на међународном аеродрому Гардермоен (јер из Београда једино за Осло постоји директан лет).
 |
| Епископска црква |
Наравно и путовање за Берген авионом је само један од могућих начина (најједноставнији и најбржи), али је веома узбудљиво и занимљиво путовање бродом, чувеном Бергенском пругом (проглашена за једну од 20 најлепших тура на свету) или аутобусом. При чему, седам или осам сати путовања не представља неку нарочиту тешкоћу имајући у виду да се пролази кроз један од најлепших делова Норвешке, са, готово, митским призорима природе (језера, водопада и планинских врхова прекривених снегом). Уколико се до Бергена путује авионом, тај пут од Осла траје око 45 минута. Ако то чините у мају, као ја, онда имате изузетну прилику да, са неколико хиљада метара, посматрате непрегледна пространства Норвешке која су још под дебелим снегом, огроман број језера која су још залеђена, али и предивне фјордове у којима се, у воденом плаветнилу купа сунце, што утисак о овој северној држави чини још изузетнијим.
 |
| Поглед на Берген |
Удаљен око пет стотина километара, северозападно од Осла, главног града и уобичајене одреднице већине који походе постојбину Викинга, Берген је, бар за нас са југа Европе, сакривени драгуљ севера. (Узгред, треба напоменути да, за север Европе, па и за Норвежане, југ Европе није део који обухвата Балкан, већ су то Француска и Шпанија.)
Берген је основао норвешки краљ Олав, 1070. године, а 1217. године, овај град постаје престоница. Главни град је био све до 1299. године, када ту улогу преузима Кристијанија, односно, данашњи Осло. Међутим, Берген остаје највећи град у држави све до 1830. године. Највише утицаја на развој овог града, који је и највећа лука Норвешке, али и севера Европе, имали су немачки
Ханзеатски трговци чији је значај био изузетан од средине 14. до средине 18. века.
 |
| Берген - шта фотографисати? |
И за Берген, као и за Рим, седам брежуљака има посебан значај. Али, за разлику од Рима (који је смештен на седам брежуљака), Берген је, са исто толико брежуљака окружен. Са њих се пружа величанствен поглед на читав град и најзначајнију луку Норвешке. Брдо (или како га неки зову - планина) Флојен, на занимљив начин је претворен у видиковац, одакле се пружа поглед на читаво Бергенско полуострво. До уређеног платоа, који је на висини од 329 метара, изнад нивоа мора, стиже се удобним превозом, ”флојбанe”, који је мешавина воза (шинобуса) и лифта, што ово кратко путовање чини изузетно узбудљивим и јединственим доживљајем. Занимљиво је да је бергенски "флојбан" једини те врсте у Скандинавији, као и да је, уз одређене реконструкције, у функцији од 1918. године. Овај данашњи, поприлично модернизован, трасу од подножја (почетна станица је, готово, у центру града) до врха, дугу 850 метара пређе за осам минута, а цена карте износи седамдесет круна у оба правца, што износи нешто мање од хиљаду динара.
 |
Флојбане (floibanen)
- почетна станица |
Уређен плато, са шумом у позадини и јединственим погледом на Берген, прави је изазов за
туристе, који, од раног јутра, док се уснули град у подножју тек буди, запоседају ово место и напуштају га тек у вечерњим сатима. Добро снабдевена сувенирница, продавница робе широке потрошње, кафић, али и национални ресторан, могу привући значајну пажњу путницима, поготову ако се има на уму да цене нису ”надуване” у односу на оне у самом граду. Онима са ”плићим” џепом, међу које убрајам и ретке туристе из Србије, још увек на располагању остају седење на некој од клупа, са погледом на Берген, или пријатна шетња шумом, стазама које су изузетно добро обележене, на чијем ободу су, у дрвету, исклесана митска бића
Тролови.
Ипак, прави доживљај Бергена је када се прошета градом који плени како лепотом грађевина, тако и уређеним парковима, са много фонтана, што је, генерално, одлика читаве Норвешке, која располаже великим количинама воде и то се примећује на сваком кораку.
 |
Бриген - старо градско језгро,
под заштитом UNESCO |
У старом делу Бергена, који се зове
Бриген и који само главна градска саобраћајница дели од мора, налази се нешто више од шездесет, ханзеатских, дрвених грађевина, живописних боја, које у ово доба године привлаче посебну пажњу туриста, са свих континената. Овај део Бергена, изузтне вредности, који је неколико пута уништаван у пожарима, али и поново обнављан, налази се на листи светске културне баштине, под заштитом UNESCO.
Због великог утицаја Немаца на овај град, Берген су, од 1857. године, па до завршетка Другог светског рата, звали и Немачки Берген.
Комплетно подручје Бергена обухвата око 465 квадратних километара, док је онај урбани део смештен на око 94 квадратнa километара. У ужем градском језгру живи нешто више од 260 хиљада становника, док на читавом подручју живи више од 380 хиљада људи. Од 1946. године, Берген је и универзитетски град, где се, на неколико факултета школује око двадесет хиљада студената.
 |
| Споменик Едварду Григу |
Пре 15 година (2000. године), Берген је проглашен европском престоницом културe. Ту титулу је свакако оправдао, уколико се зна да је у овом граду, рођено и живело више од тридесет светски познатих личности. Почасно место заузимају композитор
Едвард Григ (1843 – 1907.), његов учитељ, вилиниста,
Уле Бул ( 1810 – 1880.) и драматург
Лудвиг Холберг (1684 – 1754.), оснивач модерне норвешке драме и Ибзенов претходник.
На подручју Бергена постоји четрдесетак хотела, који су у категорији три и више звездица, а оно што је за наше туристе посебно занимљиво је да се цена собе креће од осамдесет до стотину и педесет евра.
Оно што у Бергену, свакако треба видети су и неки од десетине музеја, које овај град има, а посебно Бергенски музеј, основан 1875. године, као и Уметнички и Поморски музеј. За оне који нису склони музејима, остаје посета Акваријуму, који је отворен 1960. године и спада у ред најсавременијих на северу Европе.
 |
| Рибљи трг у Бергену |
Ипак, оно што, вероватно, ни један туриста неће пропустити у овом граду је чувени бергенски Рибљи трг, на коме се продаје на стотине различитих ”плодова мора”, чија је цена, чак и за наше појмове, доста прихватљива. Већ на самом улазу у пијацу, вешти трговци ће вас обавестити да се могу споразумевати на норвешком, енглеском, италијанском, португалском, арапском, или кинеском језику, нудећи на пробу оно што продају.
Због честе кише која пада у Бергену (према неким подацима, у просеку је чак 240 кишних дана у години), многи су у шали спремни да кажу да "у овом граду ниси ни био, уколико ниси покисао". Но и поред тога, овде се може уживати чак и по кишном времену, а све у духу лепе норвешке изреке да "нема лошег времена већ само неадекватне гардеробе". Зато и мислим да је Берген град чија лепота не зависи од годишњег доба или временских прилика, пошто се у њега, већина туриста, заљуби на први поглед, што је сигуран знак да ће му се поново вратити.
Ову претходну реченицу "позајмио сам" из једног свог текста од пре девет година, након мог
 |
Конзулат Естоније у Норвешкој
и Њена екселенција
Карин Елис |
првог боравка у Бергену, јула 2006. године, када сам у њему био као и већина туриста, само један дан. Тада нисам ни слутио да ће се то моје предвиђање остварити. Али, било је тако.
Маја ове године, у Берген сам дошао захваљујући новостеченим норвешким породичним пријатељима,
Karin Ellis и Ingvar Vik, код којих сам, са члановима породице, провео три изузетно динамична и занимљива дана. Карин (Њена екселенција - будући да је ова предузимљива дама и Конзул Естоније у Норвешкој) и Ингвар били су наши предусретљиви, али и ненаметљиви домаћини. На двадесетак километара од Бергена, њихова породична кућа (где се, у једној од просторија, налази и Конзулат Естоније, а ми смо били смештени у најлепшој соби на спрату, са погледом на морски залив, удаљен педесетак метара), која се налази на брежуљку, окруженом шумом, била нам је "база" у коју смо се враћали да би се освежили, или обедовали неки од изузетно укусних оброка. Дивљач, шкољке, бакалар...Све то, уз најбоља европска вина. Која се у кући наших норвешких пријатеља изузетно цене, као, уосталом и у читавој Норвешкој, која не
 |
| Ингвар Вик и Карин Елис |
производи, али је велики потрошач вина.
А оно што је посебно занимљиво је податак да су наши пријатељи и сами изузетно вешти и у лову и у риблову, па су многи специјалитети које смо дегустирали у њиховој кући, настали, захваљујући и овим њиховим вештинама.
Као добри домаћини, понудили су да и ми окушамо своју риболовачку срећу. Одвезли су нас стотинак километара да би на Северном мору, ловили рибу која је један од симбола Бергена -
бакалар. Међутим, што због ветра и таласа, што због кише која је тог дана падала (без обзира што смо били - поново захваљујући домаћинима - адекватно обучени, а, вероватно, највише због "страха од непознатог", нисмо се баш прославили. За ралику од наших домаћина, који су уловили четири лепа комада. Који су се, током вечери, захваљујући Ингваровом кулинарском умећу, претворили у изузетно укусну вечеру.
 |
| Бакалар |
На трпези је био бакалар који је Ингвар спремио кувањем, без икаквих зачина. У лонац у коме се ова риба кува додаје се само со и то мало већа, од уобичајене количине. Тако кувани бакалар сервира се са целим куваним кромпиром и маслацем. Овај изузетно укусан оброк заинтересовао ме је да се још мало информишем о бакалару.
Тако сам и сазнао да је бакалар, због своје величине и релативно лаког улова, преко Викинга, у давна времена, доспео и на трпезе медитеранских народа, као лако доступна и јефтина риба, задовољавајућег квалитета. Преко Венеције, бакалар је доспео и у Далмацију, где се, углавном припрема за Бадњи дан. Тамошњи Срби, за посну славу, кувају бакалар.
На нашу жалост, данас је бакалар неупоредиво скупљи од других медитеранских риба, па је због тога све ређе на нашим трпезама.
 |
| Рибарење |
Треба рећи и то да сам, током поновног "сусрета са Бергеном" уочио да однос овог града према Ослу, као главном граду, помало подсећа на однос који код нас имају Ниш и Београд. Не постоји нигде јавно, али се "осећа" у ваздуху тај дух љубоморе на главни град Осло. Али и изузетног поноса на Берген, који је присутан код већине његових становника. Који су спремни да вам "док трепнеш" наброје посебности Бергена. Од архитектуре, преко кулинарства до културе. И наравно, у томе ће бити јако убедљиви.У сваком случају и због те чињенице, Берген је, додатно, придобио моје симпатије. Пошто га, у духу мог блога,
Србија ван Београда, доживљавам и као
Норвешка ван Осла. Мада је, мало непримерено, чак и у овоме, поредити две државе. Разлога је много, а ја, некако увек полазим од оних најситнијих.
А тај, као очигледан пример, проналазим у случају актуелне норвешке премијерке,
Ерне Солберг (рођена у Бергену), која је најзначајнији државни празник, 17. мај - Дан државности, прославила не у Ослу, већ са својим суграђанима у Бергену. Из простог разлога што је одабрала да празник проведе кући. Јер, бити из Бергена, по мом скромном уверењу, у Норвешкој је ствар престижа. Осло је главни град, али је Берген, ипак, Берген.
