Зар је, заиста, потребна толика халабука због одлуке да се цена грејања, у престоном граду, повећа за "чак" 30 процената? Ова тема не силази са хедова електронских, нити са насловних страница штампаних медија! Не кажем да је проценат безначајан, али ми није јасно како се, ни приближно, није говорило о томе да ли је било оправдано повећање цене грејања, у многим градовима у унутрашњости, које је ступило на снагу и пре но што су се прве капи топле воде докотрљале до тамошњих радијатора.
Осим, ако у Београду не живе неки квалитетнији и вреднији људи!? Јер сви су у први план истицали проценат (који јесте позамашан и највећи у Србији), не водећи рачуна о томе да су и примања у српској престоници далеко већа него у било ком граду у Србији ван Београда.
И када бих желео да будем злобан, могао бих да констатујем да Београду, као највећем, најзначајнијем и нај, нај, нај...и приличи да има највишу цену грејања.
Јер и они који раде у топланама, треба да имају "пристојна" примања, чији је просек много већи но у остатку Србије, који му дође као својеврсна београдска колонија. Богати север и сиромашни југ. Огромна је посесивност коју престоница показује према "остатку" државе, односно оном делу који ја, са поносом, називам Србија ван Београда, а видљива (за оног ко хоће да види!), на сваком кораку.
Звучи сурово, али, у рано јутро, 3. новембра, хтедоше да "украду" и земљотрес који се догодио у околини Краљева. Управо тако! Јер, када се једна од многих телевизија "одважила" да о том догађају обавести јавност, у кајрону је стајало да се "земљотрес догодио у околини Београда". Заиста чудно, јер је већ у то време била доступна информација на једном од сајтова, према којој није било никаквих тајни где се догодио земљотрес.
Уосталом, можда би Београђани и могли да откажу грејање, уколико им цена није по вољи. Јер, све ми се чини да ће толики број "усијаних глава", ослобађати довољну количину топлотне енергије, коју, не треба расипати.
Ето и доказа! Наиме, генијални представници разноразних синдиката (вероватно их је приближно колико и самог чланства), ових дана, прете како ће кренути у сакупљање потписа за обарање Владе. Е, ту се, заиста, нешто чудно измешало! А ја мислио да синдикалци треба да штрајкују. Али не! Они би да руше Владу. А можда би, мало, и да владају. Дакле, уместо да из лепезе синдикалних метода изаберу најплодотворнију за притиске на институције ове државе, они се досетили да би требало срушити Владу. Наравно, ни у примисли ми није да је Влада цвећка, али, за њено, евентуално, обарање није "надлежан" синдикат, већ нека од политичких партија.
А за грејање ове зиме може се употребити и усијана атмосфера настала након одлуке "надлежних" (да ли у Београду или Бриселу) да се цена награде за најтраженијег Србина, повећа на 10 милона евра или долара(чега год много је!).
Огромна пара! А може да буде и практично. Сваки Београђанин коме буде скупо грејање и који се због тога "искључи" са система, може, ове зиме да јури за Младићем. Тако ће, ем да се греје, ем да заради неке силне милионе.
Они којима нешто та јурњава за ратним злочинцима не иде од ноге, могли би да смишљају питања којима ће наша делегација отпочети будуће преговоре са представницима (никад признате) државе Косово. Али да не претерују!
Пошто је председник Тадић саопштио нацији да ће преговори почети од једноставних, малих, обичних ствари. Без обзира што то, на неки начин, представља дисконтинуитет са политиком коју је трасирао покојни Зоран Ђинђић, а коју, макар декларативно, баштини управо странка на чијем је челу председник Србије.
А та политика није тешка за памћење, пошто је, у огромној мери, презентована разним поучним пословицама.
Наиме, ако се добро сећам, на трибини у Шапцу, 17. маја, 2002. године ( и не само тада), тадашњи премијер Србије подсетио је на познату индијанску пословицу : "Ако мораш да прогуташ жабу, немој да је много гледаш, већ је прогутај одмах, а ако мораш да прогуташ неколико жаба, прогутај прво највећу! Ми се држимо те пословице" - рекао је тада, обраћајући се "чивијашима", Зоран Ђинђић.
Уосталом, нико није утврдио колика је калоријска моћ жаба и колико би се гутањем жаба могло ослободити, преко потребне, топлотне енергије.
Само још да се договоримо да ли ћемо почети од најмањих или од највећих.
