Ј А Ј А

Фото: Дарко Ћирков

Тражећи наслов за овај текст определио сам се за ЈАЈА. А могао сам и за СТОЛИЦЕ. Јер су и јаја и столице део исте приче. Политичке. Мада су, на први поглед, ова два појма неспојива. Као што је, на први поглед, невероватно да прича о јајима и столицама има политичку позадину. Али, кад је земља Србија у питању, све је могуће.

Е сада, поставља се питање због чега су столице толико узбуркале српску политичку јавност (нарочито ону владајућу), а то се није догодило када су била у питању јаја!? 

Али, много је важније питање због чега овдашња јавност већ данима чека један одговор. Одговор на питање шта о тим столицама (или јајима) мисли први човек ове државе. У чијем је недостатку стигла прича о "Рату светова". Што је, такође, могао да буде наслов овог текста.

Иначе, сва три поменута појма (од којих је један постао наслов), повезује једна биографија.

Место рођења, Редвуд Сити, Калифорнија. Студирао на Беркли универзитету Калифорнија, док је на Џорџтаун универзитету у Вашингтону завршио специјалистичке студије за спољње послове. Августа 2013. године именован је на место заменика помоћника америчког државног секретара за Европу и Евроазију. Овај каријерни дипломата, пре тога је обављао низ значајних дужности у америчкој администрацији, а на садашњу дужност је именован са места заменика амбасадора САД у Хрватској. Пре доласка у Хрватску (2010. године), био је директор Канцеларије Стејт департмента за реконструкцију у Афганистану, где је дошао са места генералног конзула САД у Солуну. Од 2002. до 2005. године био је у Мисији САД у Подгорици (у време када је Црна Гора била саставни део Савезне Републике Југославије). Током дугогодишње каријере био је и на месту директора за европске послове у Националном већу за сигурност САД (од 1999. до 2001. године), док је три године пре тога био заменик шефа кабинета тадашњег генералног секретара НАТО пакта, Хавијера Солане. Међу многобројним функцијама, забележено је да био и "специјални помоћник америчког изасланика за бившу Југославију".  

Власник ове биографије зове се Брајан Хојт Ји (Hoyt Brian Yee).

Човек који је широј јавности у Србији постао познат када је усред Београда, својим домаћинима, на језику који овде многи називају и матерњим (медији су пренели да је то било на српском језику, а лингвисти се нису изјашњавали), пренео поруку: "Не можете седети на две столице, нарочито ако су тако далеко" . Ова реченица, у којој су у главној улози "две столице", коју је високи званичник САД изрекао на Седамнаестом српском економском самиту, очигледно су направиле праву пометњу међу српским политичарима из редова владајућих партија, чијим ушима, како је већ много пута потврђено, годе само похвале.

Занимљиво је да су, управо, те "две столице", већини домаћих медија, биле главна тема у  извештајима о посети америчког представника Србији.
Америчког званичника, током боравка у званичној посети Србији, примиле су потпредседница и председница Владе, Зорана Михајловић и Ана Брнабић, али је највише медијске пажње (и драматике) привукао његов сусрет са председником СНС (на привременом раду на Андрћевом венцу). У медијским извештајима са овог сусрета, није ни могло да се сакрије да први човек Србије (у најмању руку), није био задовољан употребљеном метафором америчког званичника. Медији су пренели саопштење из Кабинета председника да је "Вучић пажљиво саслушао америчког представника и на веома директан начин одговорио на његове примедбе". У том саопштењу, такође је наведено да ће садржај тог одговора председник Вучић саопштити "наредних дана". Сада се само поставља питање шта се подразумева под тим "наредним данима". И да ли ће и када они доћи?
И док читава нација, устрептало, чека да дођу ти "наредни дани", јавност је могла да чује различите реакције Вучићевих најближих сарадника, на тему "две столице".
При чему је било уочљиво да је мишљење нашег шефа дипломатије стигло међу последњима. Али је, као и обично, препознатљиво. Јер чак и они који овлаш прате нашу политичку сцену знају да наш шеф дипломатије практикује примену метафора у политичким изјавама. Овог пута, Ивица Дачић је мишљења да је неко превише гледао "Рат светова". Међутим, након преспаване ноћи, Дачић је одлучио да мало ублажи ту изјаву рекавши да "Србија не жели да нарушава односе са САД, али да не може ни да води антируску политику". 
Потпредседница Владе Зорана Михајловић приредила је срдачан дочек госту из Америке, а поклонила му је и монограм у златовезу. Међутим њена изјава да "нико од нас не може добити благослов ако нас склања са европског пута" изазвала је праву лавину реакција њених партијских другова и коалиционих партнера. Лидер Покрета социјалиста и министар војни, Александар Вулин, сматра да је изјава америчког званичника "најава још већих притисака и тежих напада на независну политику Србије". Међутим, Вулин је додао и да је добро да о Србији не одлучује Зорана Михајловић , већ Александар Вучић.
"Нисам разговарао са председником Александром Вучићем, али чврсто верујем да док он доноси одлуке можемо бити сигурни да ће се Србија понашати одговорно и одлучно и да неће дозволити да други одлучују о њој" - мишљења је Вулин.
Као и обично, од оволико буке, неки другачији ставови нису ни могли да се чују. Тако је било и са  изјавом Тање Мишчевић, шефице Преговарачког тима Србије за приступ Европској унији, која мисли да је изјава америчког званичника "извучена из контекста и да није добро протумачена". 
Уосталом, поставља се питање шта је то,  одједном засметало српској владајућој политичкој елити у метафори о "две столице" коју је употребио Хојт Ји, имајући у виду да је, пре нешто више од месец дана, исти званичник имао сличну метафору, само су у главној улози била јаја. Наиме, тада је Хојт Ји имао у Словенији састанак са лидерима из региона, након којег је медијима изнео и једну занимљивост.
"Једном сам разговарао са једним званичником из региона и питао га зашто не ставите сва јаја у ЕУ корпу, зашто седите на две столице у исто време? Одговор је био да земља не седи на две столице, већ држи две гране и да једну неће пустити све док не буде сигурна да је друга грана максимално чврста."
Упркос дипломатског држања америчког званичника, који медијима није хтео да открије тајну ко је актер његове анегдоте, односно из које државе, нема тога ко није био убеђен да је тај званичник представник државе Србије.
Све ово може да се тумачи, бар, на три начина. Прво, да званичници Србије лакше подносе метафоре са јајима него са столицама. Друго,  да  су метафоре прихватљивије у иностранству него код куће. Или треће, да је високи гост из Америке, осим метафора, у Београд донео још неке поруке. А те "друге поруке",  само су се стидљиво провлачеле кроз медије. Односно, кроз већину домаћих медија.

За разлику од њих, неки други медији су се, осим "столицама", бавили и другим темама које су биле заступљене у разговору српског председника Вучића и америчког дипломате. Из чега могу да извучем лични закључак да Американци, кад год имају "шумове у комуникацији" са руководством Србије,  потегну "два адута из рукава". 

Ту прилику није пропустио ни Хојт Ји, који се "заузео за решавање случаја убиства браће Битићи 1999. године у Петровом Селу, као и паљења Амбасаде САД у Београду, 2008. године.
Ако се овоме дода да је у судском процесу о паљењу Амбасаде САД у Београду, јуче, поново дошло до одлагања,  што је за  Кајла Скота, америчког амбасадоро било "фрустрирајуће", сасвим је очигледно да ћемо и у наредним данима имати живу дипломатску активност на линији Београд - Вашингтон. И то много више сакривено од очију јавности.
Али се надам да ће "Хојтова јаја", за нове генерације грађана Србије, имати много мањи значај од онога који су за наше претходнике имала "Труманова јаја". 

Ј А Ј E

Јаје представља јајну ћелију животиња, окружену јајним опнама. Код свих животиња, изузев неких дупљара, јајне ћелије се "пакују" у јајне опне, пре или након оплођења. Управо због тога, јаје се сматра симболом настанка новог живота. Упркос чињеници да је настанак новог живота, када је у питању људски род, мало другачији (што би рекао Балашевић, "у нијансама"), и ту одлучујућу улогу имају јаја. Или прецизније (да не будем банално протумачен), органи чији су називи кованице настале од речи јаје (јаја).

Осим овог, репродуктивног аспекта, јаја имају веома важну улогу и у људској исхрани, што су научници, током година (и векова), тумачили на различите начине. Најновија научна сазнања, добијена на основу више од 70 истраживања, а објављена у једном светски познатом часопису, помогла су научницима да подробно сагледају хранљиве састојке јаја и њихову улогу у исхрани. Нутриционисти кажу да су јаја једна од најхранљивијих намирница, уз препоруку да се максималан ефекат постиже конзумирањем једног јајета дневно.

Како је откривено, јаја, иако имају мало калорија, богата су протеинима и још неким важним састојцима, као што су витамини Д, Б12 и селен. Јаја би посебно требало да једу млађе особе, које не пију млеко, као и оне које превише уживају у месу. Показало се такође да јаје за доручак одлично засићује, па је и то кључ успеха за витку фигуру.

Јаја такође играју важну улогу у губитку килограма, а оно средње величине има само 80 калорија, а истраживање је показало и да конзумирање једног или два јаја дневно, код већине људи, не повећава укупан ниво холестерола.

Због лецитина, природне супстанце која је најбољи извор холина, битне компоненте која храни мозак и поспешује процес памћења, јаја позитивно делују на концентрацију, што је веома важно, јер, упркос податку да људски организам има способност стварања холина, неретко му је потребна и помоћ хране.

Тело искоришћава чак 90% калцијума из јаја, те се не сме занемарити ни њихова улога у здрављу костију, као ни чињеница да се у њима налазе и важни микроелементи као што су цинк, гвожђе и сумпор, при чему треба знати да је гвожђе у жуманцету јајета адекватно гвожђу у месу. Ниво његовог искоришћавања је изразито велик, па се јаје препоручује свим онима који су склони честим анемијама. Јаја садрже протеине и сумпор који заједно обнављају оштећену и суву косу, а кожу чине глатком делујући превентивно на стварање акни.

Овоме треба додати и податак да јаја имају посебно важну, симболичну улогу, у једном од највећих хришћанскох празника - Васкрсу.

А од овогодишњег Васкрса, јаја, или прецизније речено јаје, има и посебну важност у нашем политичком животу. Наиме, како су то пренели готово сви медији, лидер "радикала без беџа", најјаче опозиционе странке (а многи тврде и најјаче уопште), Томислав Николић, окончао је свој осмодневни штрајк глађу (након раније окончаног штрајка жеђу) у просторијама Патријаршије, појевши ускршње јаје. Пре тога, како су јавили исти медији, тим, црвеним, јајетом Николић се куцао са, претпостављам (јер то медији не наводе), такође црвеним јајетом, које је било у руци Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. Овом чину, претходила је Николићева причест, коју је, ако сам добро избројао, примио два пута у року од четири дана.

Медији не наводе ( а претпостављам да би то народу навиклом на "фарме", "дворове", "парове" и ине "ријалити" представе било јако занимљиво), ни ко је је победио у том куцању ускршњим јајима. Можда и због тога што је очигледно да је ону другу, "дипломатску" победу, однео патријарх Иринеј, који је успео да убеди Николића да нема никакве сврхе даље настављати (сада се то и "голим" оком види), беспотребно започет штрајк глађу и жеђу.

Ово је поготово важно ако се има у виду да су, негде на почетку Николићевог штрајка жеђу и глађу, односи између Српске православне цркве и "радикала без беџа" (читај Вучића, који је био спона између Николића и јавности), били, најблаже речено, "затегнути". Тако сам бар ја протумачио Вучићеву реакцију, који је на констатацију новинара да је поглавар СПЦ изјавио "да мучење тела није хришћански", сав зајапурен у лицу констатовао : "боље да се уздржим коментара". Морам да признам да ме је тај Вучићев гест узнемирио и изнервирао у исти мах, пошто је уздрмао моју, претпостављену, "аналитичарску" способност.

Међутим, када су се, уз Николићеву болесничку постељу нашли, најпре владика бачки Иринеј, а затим и духовник вође "радикала без беџа", протојереј ставрофор Радич Радичевић (који га је причестио три дана пред Васкрс), било ми је јасно да нисам омануо у процени. А најновији развој догађаја само је потврдио моја предвиђања да ће у разрешењу "случаја Николић" главну реч имати Српска православна црква. Тачније речено, патријарх Иринеј. А пошто се ради о опозиционом политичару, јасно је да није нарушен принцип "немешања државе у црквене послове, али ни обрнуто". У разговору на ту тему, са неколицином својих пријатеља, управо сам то и "предвидео". Једино у чему сам потпуно омануо су јаја. Односно, улога јајета у најновијој српској историји, или развоју партијске и политичке праксе.

Упркос томе што се све то догађало у предвечерје долазећег Васкрса, очигледно је да сам на јаје потпуно заборавио. Тачније речено, на пуну корпу ускршњих јаја које је Николићу у болничкој постељи (претпостављам у име СПЦ), подарио митополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић. То је и био почетак расплета "драме Николић" која је више од недељу дана потресала Србију.

Мој "сценарио" био је мало другачији, пошто сам мислио да ће та "српска драма" бити разрешена много раније, тако што ће патријарх Иринеј посетити Николића још док је лежао у оној помало чудној болничкој институцији који су неки храбро назвали Клинички центар и пружити му чашу воде, коју он (Николић), као прави верник и Србин неће моћи да одбије.

Сада, са ове, минималне временске дистанце, признајем да би такво разрешење помало личило на сцену из неке од многих телевизијских серија (бојим се да би увредљиво било да у овом контексту употребим реч "сапуница"). Мада, не могу да се отмем том истом утиску ни када је реч о ономе што се одиграло под кровом Патријаршије. Ипак, чаша воде је чаша воде (која живот значи), а јаје је јаје.  Осим тога, ово са јајетом, догодило се далеко од очију "широке" јавности, која ће бити ускраћена за детаље и пикантерије у вези са поједеним јајетом. 

Уколико се, наредних дана и одатле не појави неки тајни "видео клип".