М Р Љ А

Изгледа да ми је суђено да, на тему грејања, напишем трилогију. Упркос чињеници да не волим да пишем више пута о истој теми, догађаји, како изгледа, намећу другачија правила. У томе и лежи објашњење како сам од Топлотног удара, преко Привилегије, стигао до Мрље. Прецизности ради, темом грејања у главном граду Неготинске Крајине бавио сам се и у последњем, прошлогодишњем, посту под називом Харач. А време које је протекло, потврдило је мој став, који сам изнео и у том тексту, да не треба мешати бабе и жабе. Јер је било очигледно да је стотинак људи, који су се, испред зграде локалног Парламента, окупили неколико дана пред крај прошле године, узалуд губило време. Имајући у виду да је "протест" био организован по систему "Ми против нас".

Не улазећи у то како ће ко то схватити и како то коме изгледа, темом грејања се не бавим (само) због тога јер сам један од неколико хиљада корисника даљинског или централног грејања у Неготину, већ због чињенице да проблем у вези са грејањем (или, прецизније речено, са ценом грејања), траје већ трећи месец. За то време, овом темом бавили су се само једна опозициона странка (ЛДП) и друштвене мреже. Или, ја нисам успео да ову тему "пропратим" у неком од многобројних "медија". У сваком случају, стиче се утисак да она (тема) не интересује оне које би (по природи ствари), највише требало: ЈКП "Бадњево" (као фирму која има ексклузивно право да пружа услуге грејања) и локалну самоуправу (као оснивача наведене фирме).
У међувремену, на адресе корисника услуга грејања (а у неким случајевима и смрзавања) и даље, уредно, стижу папири, који, истини за вољу, више личе на  мрљу од мастила него на рачуне. Па је логично што се многи питају како то да ЈКП "Бадњево", упркос енормним износима, није у стању да грађанима испоручи "чисте" рачуне.

Дакле, упркос "прашини" која се више од два месеца диже на друштвеним мрежама (али и у локалној Скупштини од стране одборника ЛДП), проблем енормних цена грејања Неготинаца, за сада, опстаје. Мада се неке промене најављују за наредну седмицу. Бар је тако, на свом ФБ профилу написала, регионални лидер ЛДП, Радмила Геров:

"Верујем да ће следеће недеље бити одржана седница Скупштине, на којој ће се донети Одлука о укидању незаконите цене грејања, као и да ће нова цена бити урађена у складу са Законом и Уредбом владе. Значи, повлачење рачуна, нови рачуни са нижом ценом и другачијим роковима плаћања! Мислим да ће општинско руководство испоштовати оно што је рекло и да ће тако бити. Тиме би се ставила тачка на огроман проблем са испостављањем незаконитих рачуна, а грађани би добили нове, законите и правичне рачуне."

Наравно, ко је мало пажљивије пратио проблематику у вези са ценом грејања у Неготину, зна да и ову, најсвежију објаву са друштвених мрежа треба узети са великом дозом резерве. Не због сумњи у кредибилност извора ове информације, већ због чињенице да ово надгорњавање траје јако дуго и да му се не види крај. А све је почело након пристизања првих рачуна за "грејање" током 15 дана октобра. Тада је локални парламент донео некакав Закључак (!!!) којим се "налаже ЈКП "Бадњево" да повуче издате рачуне за грејање". Већ тада сам изразио сумњу у такав начин решавања проблема. Јер, локални парламент не може да доноси "закључке" којима се некоме нешто "налаже", већ мора да доноси, обавезујуће, одлуке. Но, на сву срећу, то су знали и покретачи ове иницијативе (ЛДП), који се нису ту зауставили, већ су се обратили надлежним министарствима, са захтевом да се "корисницима грејања у општини Неготин, утврди цена у складу са Законом, Уредбом Владе и општинским актима". 

У сваком случају, грађани који нису у стању да покрену било какву иницијативу која би водила решењу проблема и немају другог излаза него да чекају да то учине нечији политички представници. А да ли политички представници имају ту снагу која је неопходна да би се решио и овај конкретан проблем, биће јасно већ за неколико дана.
Уколико се то и деси, тиме ће бити решен само један део проблема. Који није мали. Јер, како сам успео да сазнам, истражујући на једном мањем узорку, грађани општине Неготин плаћају најскупље грејање у Србији. Без реалног објашњења чиме су то заслужили.
Онај други део проблема, по свему судећи, никада неће бити ни начет, а камоли решен. Јер се тај други део односи на темељ проблема. Односно на Закон о енергетској ефикасности (Закон о ефикасном коришћењу енергије). Пошто у Србији (а тиме и у Неготину), нису створени услови за примену овог Закона, због чега ће и у наредним годинама он бити примењиван селективно. Односно, држава ће примењивати само оно што њој одговара. Или оно на шта је натерају из главног града Брисела.
Да није тако, држава би новац који је добијен из иностранства за повећање енергетске ефикасности усмерила у стимулативне кредите за замену дотрајале столарије и израду одговарајуће изолације стамбених објеката. Као и за реконструкцију енергетских објеката и топлодалековода. И наравно, снимању постојеће ситуације стамбених објеката којима се испоручује топлотна енергија. Уз могућност да свако ко не жели да користи овај вид колективног грејања, може да буде искључен са система. Тако да нико не буде оштећен. Овако, без свега тога, нема нарочитог смисла увођење калориметара (или некаквих "делитеља" топлотне енергије). Напротив, без примене наведеног, нема ни одредби Закона о енергетској ефикасности. У коме се, између осталог, каже и да: "Допринос енергетској сигурности остварује се смањењем потрошње примарне односно финалне енергије применом мера енергетске ефикасности". Или: "Повећање конкурентности производа и услуга остварује се кроз смањење трошкова производње односно пружених услуга насталих смањењем потрошње енергије". Или: "Смањење потрошње енергије у секторима производње, дистрибуције, преноса и потрошње енергије обезбеђује се испуњењем минималних захтева енергетске ефикасности за нова или реконструисана постројења за производњу, пренос и дистрибуцију енергије". 
Цитирање појединих чланова Закона могло би да се насатави до унедоглед. И сваки цитат би, на најексплицитнији начин доказивао да ова држава није створила услове за примену Закона о енергетској ефикасности. А како изгледа, у скоријој будућности и неће.
За то време, реалан живот се одвија негде између.
Тако сам, недавно, чуо за искуство једног нашег суграђанина који је уградио такозване делитеље. Али је термовентиле на својим радијаторима затворио. И греје се на струју!? За грејање му је, за прошли месец, дошао рачун од око две хиљаде. За струју, још није добио рачун, али, не очекује више од тога. Но, код оваквих примера увек има још. Један други суграђанин је урадио исто, само што уместо струје користи дрва. Врх!
За то време, држава се (и на локалном и на глобалном нивоу) понаша као да није одавде.

П Р И В И Л Е Г И Ј А

Чак и ако се летимично погледа Предлог одлуке о буџету (чија би јавна расправа требало да траје до 20. децембра), може се закључити да је солидан део "буџетског колача" предвиђен за информисање у наредној години. Под условом да одлука о Буџету, за наредну годину, буде донета у предложеној варијанти (у шта нема потребе сумњати, имајући у виду комотну већину коју владајућа Коалиција има), за информисање широких народних маса у општини Неготин, биће утрошено, читавих, 10 милиона динара. Овај износ би, према закону, морао да буде додељен на конкурсу, али, имајући у виду да, релативно добро, познајем медијску ситуацију у овом делу Србије, а не занемарујући ни политичку ситуацију, која има одлучујући утицај на све сегменте наших живота, није потребно много мозгати да би се схватило ко ће добити овај новац. 

Дакле, могу само да нагађам (што ми није намера), да ли ће тај новац, заиста, помоћи бољем информисању, али, са великим степеном тачности могу да тврдим да је, правовремено, објективно и непартијско информисање овом делу Србије (као и у читавој држави), изузетно потребно. На то упућује и једна од најбитнијих комуналних тема која, како се мени чини, не престаје да заокупља пажњу корисника друштвених мрежа. 

Наравно, реч је о грејању (о чему сам већ писао пре извесног времена), односно, прецизније речено, о цени грејања за ову грејну сезону.

И мада ја припадам оним групацијама којима су друштвене мреже јако блиске, јер сам и сам корисник и активни учесник на њима, сматрам да та врста информисања носи у себи и велику дозу ризика, јер то, ипак, нису званичне информације. А када то доведемо у везу са претходном темом, постаје више него јасно због чега је то важно.

Веома значајна потврда ове тврдње стигла је оног тренутка када су из Јавног комуналног предузећа "Бадњево" стигли први рачуни за овогодишњу грејну сезону, односно, када су грађани доживели први "топлотни удар", видевши рачун за 15 дана "грејања" током месеца октобра. Са новим рачунима, који су испоручени за услуге грејања током месеца новембра, грађани су били под дејством другог "топлотног удара". А читава та "прича" није била пропраћена адекватним и званичним информацијама. О томе колика је, заиста, цена грејања, колики је порез на додату вредност на ту исту цену грејања и да ли постоји званична одлука за цену грејања. Као и о томе због чега постоје две цене: фиксна и варијабилна. Истини за вољу, те информације није ни имао ко да пружи. И поред тога што је, из општинског буџета, и у овој години, одвојен неки новац у циљу информисања грађана, чини ми се да, тих информација није било. Или ја нисам био у прилици да их видим. Уз ограду да се баш нисам ни трудио да "откријем" сигнал неке од постојећих локалних телевизија (које су добиле новац из буџета), јер сам се уморио од превелике количине информативног аматеризма којима су оне оптерећене. А да и не говоримо о неукусу и кичу који оптерећује остале сегменте програма тих телевизија.

Са друге стране, информације које се, на комуналне теме, пласирају на званичном општинском сајту јако су штуре и непрофесионално обрађене (упркос чињеници да локална самоуправа располаже огромним бројем новинара, било да се ради о онима који су се тиме бавили или им је то формално образовање). Осим тога, очигледно је да нису сви у прилици да користе Интернет у ове сврхе, па је сасвим логично да ове информација морају да буду пласиране и на још неки од начина.

И ту долазимо до оног правог и реалног проблема. Постојеће локалне телевизије, по мом скромном мишљењу, не могу да достигну ни онај ниво које су некадашње локалне телевизије у општини Неготин имале још крајем прошлог века. А да и не говоримо да је било логично да, након прве деценије 21. века, тај ниво буде далеко, далеко изнад.

Осим тога, те локалне телевизије нити имају квалитетан пријем "земаљског" сигнала, нити су доступне у свим кабловским системима. А имајући у виду да се, у конкретној причи о грејању, ради о стамбеним блоковима, потребно је сигнал тих телевизија допремити, управо, у неки од кабловских система, како би био доступан, између осталих, и тим корисницима. Томе треба додати чињеницу да те и такве локалне телевизије или уопште немају, или имају лошу интернет презентацију, па није ни могуће да, заинтересовани, пронађу неку од информација које су јако битне за велики број корисника.

Из наведених разлога, ни ја нисам успео да пронађем снимак недавне изјаве првог човека ЈКП "Бадњево" на тему астрономских рачуна за грејање, за првих 15 дана октобра, до тренутка када је ова фирма, под окриљем мрака, у петак, у касним вечерњим сатима, поделила и рачуне за месец новембар. Ако је веровати "добро обавештеним и поузданим чаршијским изворима" испало је да је централно или даљинско грејање привилегија. И наравно, уколико то прихватимо као аксиом, онда није никакво чудо да народ убедимо да за ту привилегију вреди и платити. И не постављати питање колико. 

И не постављати питање шта је било са ставом локалног Парламента да рачуни за грејање, за месец октобар, треба да иду на поправни!? И не постављати питање због чега се рачуни за грејање плаћају локалном ЈКП "Бадњево", а да на било које питање о мерењу количине утрошене енергије они немају одговор већ упућују на неку фирму која "врши услуге мерења"!?

И не постављати питање да ли корисници система грејања имају било какав уговорни однос са ЈКП "Бадњево", а поготову са неком фирмом која врши "услуге мерења испоручене топлоте"!?

И не постављати питање како ће ЈКП "Бадњево" извршити снимање реалног стања грејних инсталација корисника грејања, како неки други корисници не би морали да плаћају "њихово" грејање!? И не постављати питање због чега није могуће остварити легитиман захтев за искључење са система грејања!? И не постављати питање због чега људи који станују у стамбеним блоковима нису у могућности да, на основу уставног права, користе или не овакав начин грејања!? Баш као што је случај са коришћењем неког од многобројних кабловских система, телефона или електричне енергије. И не постављати питање због чега је потребно народ делити на оне који имају индивидуално грејање и оне који користе заједничко, односно даљинско или централно грејање!? И не постављати питање због чега треба стварати "злу крв" између та два "табора", пошто је, одувек, "негде у ваздуху" била присутна тврдња да, наводно, ови што имају индивидуално грејање, финансирају и оне "лезилебовиће" који користе систем централног грејања!? И не поставњати питање због чега је, као деведесетих, за оног ко је "желео да види" , данас, било могуће, испред ламеле Д1 у Насељу "Вељко Влаховић", видети људе који са моторном тестером и секиром припремају гомилу дрва за грејање!?
Јер, одговор на сва та питања води до једног извора. На коме је накарадно схватање (и пласирање у јавности) да је коришћење система даљинског или централног грејања привилегија. Уместо чињенице да је то једна од тековина двадесет и првог века.

ТОПЛОТНИ УДАР

Не сећам се да је некада (а дуго памтим) грејна сезона у Неготину почела нормално. Без траума за кориснике. Онако како би то било очекивано на крају 20. и почетком 21. века. Ако се сложимо у вези са тим да је колективно грејање, у стамбеним блоковима, уз адекватну материјалну надиокнаду, једна од цивилизацијских тековина.
Оно што је, ове године, "запржило чорбу" корисницима централног грејања је цена. Која је, судећи према рачуну за пола месеца октобра, астрономска. И велико је питање да ли ће и колики проценат људи, који користе овакав вид услуга, моћи да их измирују. А да и не говоримо о томе што смо дошли у једну, заиста, апсурдну ситуацију да је, овакав вид грејања животног простора далеко најскупљи. Јер, уколико као основицу за ову, оријентациону рачуницу, узмемо неку просечну квадратуру стана, испада да ће власник за грејање, на годишњем нивоу, морати да плати (што за фиксни, што за варијабилни део) око 100 хиљада динара, што у чврстој европској валути (која код нас има дугоузлазни карактер), износи око 830 евра. Ако би за тај новац купили дрва (под условом да у оваквим градским срединама имамо где да их ускладиштимо и да зграда поседује димњак), располгали би са, најмање, 25 просторних метара овог огрева. И то, уколико би дрва куповали кад имамо пара а не кад је то најповољније. Добри познаваоци дрва као огрева, тврде да је за загревање куће од, преко,100 метара квадратних, током једне просечно хладне зиме, могуће потрошти око 20 метара дрва. Дакле, ова рачуница показује да би, у овом случају, располагали са неким вишковима: и дрва и грејне површине. Како то онда, да корисници колективног грејања у Неготину, већ годинама, ову услугу плаћају као једну од најскупљих у држави?
Као што је познато, град Неготин има седам-осам, што мањих што већих топлана. Оне две највеће, као гориво користе мазут и то је посебна прича. Као и што, свих ових година нико није озбиљно радио на томе да укрупни системе за грејање, ако ни због чега другог а оно због екологије, која ће кад-тад доћи на ред. А то укрупњавање би, неминовно, довело и до тога да се разговара о најповољнијем енергенту. О стању топлодалековода, претпостављам да и није потребно трошити речи, јер готово да није почела ни једна грејна сезона а да се нешто није откопавало и крпило.А кад завеје снег, види се и колики су топлотни губици, само на том делу. Пошто се траса топлодалековода јасно уцрта, тако да ако и не постоји пројекат треба га урадити зими, када је најједноставније утврдити куда пролази. У читаву ту причу, од ове године је укључен и Закон о енергетској ефикасности, односно Закон о ефикасном коришћењу енергије, како је његов званични назив. Мада је широј јавности, мало познато да је овај Закон усвојен још у марту 2013. године. Али се, у комплету, није примењивао без обзира што је било предвиђено да се само неки од његових чланова примењују од почетка ове године. Закон је предвидео да се у овој, 2014. година формира и посебан буџетски фонд, о чему ја или ништа нисам чуо или није ни формиран. Међутим, пошто у Неготину (а ту нема разлике ни када ситуацију упоредимо са осталим градовима у држави), нису створени основни предуслови за примену овог Закона, сви су изгледи да га није требало примењивати ни ове године. Пошто ће, судећи по примеру Неготина овде бити свега а најмање "ефикасног коришћења енергије". А као основ за ову тврдњу треба узети неколико параметара, односно мера које се предузимају у циљу повећања енергетске ефикасности: замена необновљивих енергената обновљивим, замена енергетски неефикасних потрошача ефикасним, изолација простора који се греје или хлади, замена дотрајале столарије у просторима који се греју или хладе, уградња мерних и регулационих уређаја за потрошаче енергије, увођење тарифних система од стране дистрибутера који ће подстицати штедњу енергије, као и контрола уласка сунчеве светлости и топлоте у простор.

Пажљивом анализом претходних елемената јасно се може уочити да је код нас Закон о енергетској ефикасности уведен без стварања елементарних услова за његову примену. Па и не изненађује појава његовог кршења у Неготину (а не верујем да је ово усамљен случај). Већ и летимичним читањем види се да је локална самоуправа прекршила члан 47, а ЈКП "Бадњево" као пружалац услуга, члан 48. И наравно, има тога још, али би ме то одвукло на другу страну, а то ми није намера. Јер, по мом личном суду, Закон је донет под притисцима Европске уније, или неког тамошњег јаког лобија који је имао интерес да прода велику количину такозваних калориометара и других термотехничких елемената, а да нису створени одређени предуслови за његову примену. А да ли ћемо ми да побољшамо енергетску ефикасност, очигледно је, никога и није брига. Јер, да није тако, вероватно би неко размишљао о томе да је неопходно, најпре, изнаћи начин да се изврши изолација објеката, као и замена дотрајале столарије. Али и оспособљавање и замена секундарне грејне инсталације по становима. При томе не мислим да то треба свалити на "леђа државе", већ да то, под одређеним условима, то треба да ураде сами власници станова. Уосталом, још пре годину дана наша штампа је брујала о неким огромним међународним фондовима који би, у виду кредитних линија, били доступни (осим грађанима у региону) и нашим грађанима у ове сврхе. Уопште, некако се о енергетској ефикасности много више говорило и писало 2013. и ранијих година, па је та тема била и једна од главних тадашњој министарки енергетике, Зорани Михајловић. Колико је, садашњој Влади Србије тема енергетске ефикасности постала неважна, можда најбоље говори и податак да ја нисам имао прилике да чујем садашњег министра енергетике, Александра Антића, да о томе прича, осим што је о томе говорио у време када је био кандидат Коалиције СПС-ПУПС-ЈС за градоначелника Београда.
А све ми се чини да се ситуација у вези са енергетском ефикасношћу у Србији није много променила од 2010. године, када је тадашњи министар рударства и енергетике, Петар Шкундрић (СПС), говорећи на Међународном форуму о енергетском менаџменту на локалном нивоу, одржаном средином септембра 2010. године у Нишу, најављивао доношење закона о енергетској ефикасности. На скупу на коме је констатовано да је Србија, по енергетској ефикасности на последњем месту у Европи. Уосталом, то потврђују и неки написи у дневној штампи, две године касније, међу којима и неке тврдње тадашњег министра животне средине, рударства и просторног планирања, Оливера Дулића.
Дакле, очигледно је да се током неколико последњих година, и поред промена неколико владајућих гарнитура у држави (укључујући и промену министара), готово ништа није променило у домену енергетске ефикасности. Осим што сада имамо Закон. Али, ја бих то упоредио са, рецимо, стављањем парфема на "штрокаво" тело.

Посебна је прича што пружалац услуга грејања (бар у Неготину), по мом личном уверењу, крши Устав ове државе јер не дозвољава да неко буде искључен са система грејања. Осим тога, мислим да би било неопходно уложити доста пара у грејну инсталација у становима, која је рађена за неко друго време, како би је прилагодили садашњем систему ефикасног мерења утрошене топлотне енергије. А да и не помињемо начин на који су надлежни из ЈКП "Бадњево" у претходном периоду (у завршници увођења примене мерења испоручене топлотне енергије), комуницирали са корисницима услуга грејања. Шаљући им непотписане и неоверене дописе, које је, руку на срце, могао да напише било ко. По мом дубоком уверењу, врхунац ове преписке представља обавештење власницима станова и пословног простора да "...до краја октобра ЈКП "Бадњеву" у писаном облику доставе деловодник трошкова-грејну површину у  м²." као и упозорење да "...сви раније искључени (корисници) дужни су да се поново прикључе на систем централног грејања, ради правичне расподеле утрошене топлотне енергије..."
Мени је и тужно и смешно да пружалац услуга грејања нема сигурнији систем и начин да утврди ко од корисника има колику грејну површину и да ли је вратио у пређашње стање, осим сопствене "часне речи". Већ и летимичним погледом на многе зграде у Неготину, уочљиво је да су станови, током година, претрпели многе измене и доградње. А самим тим, дошло је и до промене грејне површине. Дакле, грејање тог, додатног, простора треба и мора да плати онај ко га користи, а не сви солидарно. А да би се то десило, неко те кориснике мора да "убеди са мало више аргумената". Јер (мени бар), није ништа спорно да је неопходно платити све оно што потрошиш, те да топлотна и електрична енергија, као и вода не могу бити социјална већ економска категорија.
Као и да је ова држава већ увелико постала капиталистичка, мада партије, и даље, потенцијалним гласачим причају бајке да ће социјала бити основ њиховог делања.
Али, то је она већ уобичајена жалопојка када је у питању грејање у Неготину. Оно, по чему се ова сезона разликује од свих претходних је један преседан. А имајући у виду и дубоко укорењени паланачки менталитет, то још више добија на значају. Бар за сада. Наиме, чим су испоручени рачуни за грејање, за првих 15 дана грејне сезоне (при чему треба имати у виду да нам је Бог подарио релативно топло време за ово доба године), корисници услуга грејања били у благом шоку. И са неверицом су гледали пристигле рачуне, који су, мада мало превише замрљани тамо где се налазе бројке које указују колики намет треба платити, ипак, јасно упућивали да су цифре огромне. И како то бива, чак и у уснулој неготинској паланци, ова прича се, веома брзо преселила на странице друштвених мрежа. А одатле у редове опозиционих одборника ЛДП, у име којих је локални и регионални лидер, Радмила Геров, на недавно одржаној седници Скупштине, јасно предочила да ЈКП "Бадњево" за цене по којима је обрачунала грејање, нема благослов локалног парламента. Она је затражила да Скупштина донесе закључак којим се од ЈКП "Бадњево" захтева повлачење издатих рачуна и израда нових, по старим ценама за које постоји сагласност. За дивно чудо, такав предлог је прихваћен.

Међутим, по мом скромном суду, ту није крај. Јер, као прво, ја не примећујем да су се ови из ЈКП нешто потресли, или да су прионули на посао. Или ми се чини? У сваком случају, пошто нема "бесплатног ручка", остаје нејасно питање ко ће то и на који начин да плати?  Ако се претпостави да трошкови које је приказало ЈКП "Бадњево" нису измишљени. Што значи да ћемо ми то, ипак, морати да платимо, по систему ако не ма мосту, а оно на ћуприји сигурно.
Мени је много проблематичније то што је, на званичном општинском сајту, ова информација дата у реченици која није стављена ни у посебан пасус, па самим тим није ни чудо да нема ближег објашњења како ће се овај проблем решити. Све ми се чини да надлежни у локалној самоуправи занемарују значај информисања на општинском сајту, као једином гласилу које постоји. Јер, то што је из општинске касе неким телевизијама плаћено да информишу грађане општине Неготин не мора да значи да су оне и реално грађанима доступне. Осим тога, неким грађанима (у које убрајам и себе), тај ниво аматеризма, кича и шунда је ипак превелик, због чега је нереално очекивати да грађани све то морају "прогутају", е да би могли да добију и неку информацију која има, иоле, употребну вредност. Зашто то и чему, што би рекао песник? Ако већ постоји званични општински сајт, који (претпостављам) , постоји да би се (између осталих) и грађани општине Неготин информисали, онда не видим ни један разлог да то и не буде тако. Полазећи од чињенице да је у овом сегменту локалне самоуправе упошљено мноштво врсних познаваоца области информисања. Иако се то, на први поглед,  не може закључити.