М Р Љ А

Изгледа да ми је суђено да, на тему грејања, напишем трилогију. Упркос чињеници да не волим да пишем више пута о истој теми, догађаји, како изгледа, намећу другачија правила. У томе и лежи објашњење како сам од Топлотног удара, преко Привилегије, стигао до Мрље. Прецизности ради, темом грејања у главном граду Неготинске Крајине бавио сам се и у последњем, прошлогодишњем, посту под називом Харач. А време које је протекло, потврдило је мој став, који сам изнео и у том тексту, да не треба мешати бабе и жабе. Јер је било очигледно да је стотинак људи, који су се, испред зграде локалног Парламента, окупили неколико дана пред крај прошле године, узалуд губило време. Имајући у виду да је "протест" био организован по систему "Ми против нас".

Не улазећи у то како ће ко то схватити и како то коме изгледа, темом грејања се не бавим (само) због тога јер сам један од неколико хиљада корисника даљинског или централног грејања у Неготину, већ због чињенице да проблем у вези са грејањем (или, прецизније речено, са ценом грејања), траје већ трећи месец. За то време, овом темом бавили су се само једна опозициона странка (ЛДП) и друштвене мреже. Или, ја нисам успео да ову тему "пропратим" у неком од многобројних "медија". У сваком случају, стиче се утисак да она (тема) не интересује оне које би (по природи ствари), највише требало: ЈКП "Бадњево" (као фирму која има ексклузивно право да пружа услуге грејања) и локалну самоуправу (као оснивача наведене фирме).
У међувремену, на адресе корисника услуга грејања (а у неким случајевима и смрзавања) и даље, уредно, стижу папири, који, истини за вољу, више личе на  мрљу од мастила него на рачуне. Па је логично што се многи питају како то да ЈКП "Бадњево", упркос енормним износима, није у стању да грађанима испоручи "чисте" рачуне.

Дакле, упркос "прашини" која се више од два месеца диже на друштвеним мрежама (али и у локалној Скупштини од стране одборника ЛДП), проблем енормних цена грејања Неготинаца, за сада, опстаје. Мада се неке промене најављују за наредну седмицу. Бар је тако, на свом ФБ профилу написала, регионални лидер ЛДП, Радмила Геров:

"Верујем да ће следеће недеље бити одржана седница Скупштине, на којој ће се донети Одлука о укидању незаконите цене грејања, као и да ће нова цена бити урађена у складу са Законом и Уредбом владе. Значи, повлачење рачуна, нови рачуни са нижом ценом и другачијим роковима плаћања! Мислим да ће општинско руководство испоштовати оно што је рекло и да ће тако бити. Тиме би се ставила тачка на огроман проблем са испостављањем незаконитих рачуна, а грађани би добили нове, законите и правичне рачуне."

Наравно, ко је мало пажљивије пратио проблематику у вези са ценом грејања у Неготину, зна да и ову, најсвежију објаву са друштвених мрежа треба узети са великом дозом резерве. Не због сумњи у кредибилност извора ове информације, већ због чињенице да ово надгорњавање траје јако дуго и да му се не види крај. А све је почело након пристизања првих рачуна за "грејање" током 15 дана октобра. Тада је локални парламент донео некакав Закључак (!!!) којим се "налаже ЈКП "Бадњево" да повуче издате рачуне за грејање". Већ тада сам изразио сумњу у такав начин решавања проблема. Јер, локални парламент не може да доноси "закључке" којима се некоме нешто "налаже", већ мора да доноси, обавезујуће, одлуке. Но, на сву срећу, то су знали и покретачи ове иницијативе (ЛДП), који се нису ту зауставили, већ су се обратили надлежним министарствима, са захтевом да се "корисницима грејања у општини Неготин, утврди цена у складу са Законом, Уредбом Владе и општинским актима". 

У сваком случају, грађани који нису у стању да покрену било какву иницијативу која би водила решењу проблема и немају другог излаза него да чекају да то учине нечији политички представници. А да ли политички представници имају ту снагу која је неопходна да би се решио и овај конкретан проблем, биће јасно већ за неколико дана.
Уколико се то и деси, тиме ће бити решен само један део проблема. Који није мали. Јер, како сам успео да сазнам, истражујући на једном мањем узорку, грађани општине Неготин плаћају најскупље грејање у Србији. Без реалног објашњења чиме су то заслужили.
Онај други део проблема, по свему судећи, никада неће бити ни начет, а камоли решен. Јер се тај други део односи на темељ проблема. Односно на Закон о енергетској ефикасности (Закон о ефикасном коришћењу енергије). Пошто у Србији (а тиме и у Неготину), нису створени услови за примену овог Закона, због чега ће и у наредним годинама он бити примењиван селективно. Односно, држава ће примењивати само оно што њој одговара. Или оно на шта је натерају из главног града Брисела.
Да није тако, држава би новац који је добијен из иностранства за повећање енергетске ефикасности усмерила у стимулативне кредите за замену дотрајале столарије и израду одговарајуће изолације стамбених објеката. Као и за реконструкцију енергетских објеката и топлодалековода. И наравно, снимању постојеће ситуације стамбених објеката којима се испоручује топлотна енергија. Уз могућност да свако ко не жели да користи овај вид колективног грејања, може да буде искључен са система. Тако да нико не буде оштећен. Овако, без свега тога, нема нарочитог смисла увођење калориметара (или некаквих "делитеља" топлотне енергије). Напротив, без примене наведеног, нема ни одредби Закона о енергетској ефикасности. У коме се, између осталог, каже и да: "Допринос енергетској сигурности остварује се смањењем потрошње примарне односно финалне енергије применом мера енергетске ефикасности". Или: "Повећање конкурентности производа и услуга остварује се кроз смањење трошкова производње односно пружених услуга насталих смањењем потрошње енергије". Или: "Смањење потрошње енергије у секторима производње, дистрибуције, преноса и потрошње енергије обезбеђује се испуњењем минималних захтева енергетске ефикасности за нова или реконструисана постројења за производњу, пренос и дистрибуцију енергије". 
Цитирање појединих чланова Закона могло би да се насатави до унедоглед. И сваки цитат би, на најексплицитнији начин доказивао да ова држава није створила услове за примену Закона о енергетској ефикасности. А како изгледа, у скоријој будућности и неће.
За то време, реалан живот се одвија негде између.
Тако сам, недавно, чуо за искуство једног нашег суграђанина који је уградио такозване делитеље. Али је термовентиле на својим радијаторима затворио. И греје се на струју!? За грејање му је, за прошли месец, дошао рачун од око две хиљаде. За струју, још није добио рачун, али, не очекује више од тога. Но, код оваквих примера увек има још. Један други суграђанин је урадио исто, само што уместо струје користи дрва. Врх!
За то време, држава се (и на локалном и на глобалном нивоу) понаша као да није одавде.