субота, 09. јануар 2010.

ИЗБОРНА ТИШИНА


И поред неслагања дела јавности, теорија о постојању две Србије, или о „подели“ на Београд и Србију ван Београда, потврђена је и на, недавно, окончаним ванредним локалним изборима на Вождовцу и у Костолцу. У стварању такве слике учествовале су и странке и медији. Пошто су избори на Вождовцу најављивани „на велика звона“, уз огроман предизборни маркетинг у коме је учествовао комплетан врх свих партија и коалиција које су „јуришале“ на ову београдску општину. А све то, представљено је, посредством „националних“ и иних телевизија гледаоцима широм Србије, уместо да буде приказано на локалним телевизијама. Са друге стране, о изборима у „тамо неком Костолцу“ Србија је сазнала тек на сам дан избора. И тада веома стидљиво, та другоразредна, узгредна вест, у готово свим медијима, једва да се пробила. Једноставно, није било места.
Поготову због шока што владајућа републичка Коалиција није освојила ту неосвојиву тврђаву звану Вождовац. Једноставно, Вождовчани нису узвратили истом количином љубави и пажње коју су им, посредством малих и великих екрана, слали представници „европејских“ странака у Србији.
Наравно, сада ту долази „сјајна жвака“ да је Вождовац део престонице (која обухвата и Земун и Нови Београд и Овчу и Борчу и Мали и Велики Мокри Луг), у којој живи једна четвртина житеља Србије.
А чему служи читава ова прича о неким тамо изборима који су већ окончани, уместо да пишем о онима који су у току. Ту, у Неготину. Управо зато! Јер, довољан је и летимичан преглед догађања у Неготину (неформирање-формирање ОИК, кашњење изборних радњи, непризнавање изборних листа...) да би се схватило колико много догађаја (у само 24 сата) произведе један мали Неготин. А колико од тих вести је присутно у "централним" медијима или "националним" телевизијама? Одговор је једноставан. Веома мало. Наравно да ће многи поставити питање због чега је то тако. И без обзира колико је питање логично и једноставно, одговор није тако лак. Јер, поуздано знам да дописници о свему томе (готово свакодневно) пишу и шаљу својим редакцијама. Дакле, то није разлог. Постоје два (релативно) логична објашњења. Или је наш Неготин минорна средина која никога не интересује, или та и таква средина производи толико информација које не може чак ни (пренатрпана) српска медијска сцена да апсорбује.
Ја немам одговор, али ми и једно и друго звучи оправдавајуће.

3 коментара:

  1. Nema tih novina koje imaju toliko prostora da objave toliko informacija koje proizvede negotinska politička elita.A i da li to nekoga zanima?

    ОдговориИзбриши
  2. Sviđa mi se tema o kojoj pišeš, žalosno je samo što se naši lokalni političari više na bave njome. Ja sam čak razmišljao da napravim kratak autorski film na temu centralizacije Beograda, i nas ostalih... Radni naziv "Istočno od raja", dovoljno intrigantno?

    ОдговориИзбриши
  3. Da to bi bila prava stvar.Inače, meni mnogi prebacuju da sam "opsednut" ovo temom.Međutim, ja se trudim da tu stvar sagledam realno.Drago mi je da ima još ljudi koji o ovoj temi razmišljaju.Neću reći kao ja,jer to nije ni cilj.Dobro bi bilo da na ovu temu dobijemo različite stavove i mišljenja.
    Pozdrav i nudim svoju pomoć!

    ОдговориИзбриши