субота, 23. октобар 2010.

К О М П А С


"Компас је навигациони инструмент за оријентацију, односно проналажење праваца на Земљи. Састоји се од магнетске игле која се слободно креће, ротира око осе, и управља према магнетском пољу Земље. Ово је изузетно корисно при навигацији. На компасу су обележена четири основна места која означавају Земљине стране света: север, југ, исток и запад. Компас се може користити заједно са маринским хронометром и секстантом како би се омогућила изузетно прецизна навигација."
Овај први пасус, намерно, стављам под наводнике да скренем пажњу да се нисам, лично, бавио дефиницијом компаса, већ сам то "узео" из једног од "интернет мегамаркета".
Тек толико да се зна!
Е сад (да ли уз помоћ компаса и силних направа које у новије доба иду уз њега?), очигледно је да је наша Влада открила да постоји и исток, као страна света.
И то се догодило пре недељу дана, када је у Зајечару отворена Национална агенција за регионални развој, као прва од неколико које би требало да буду лоциране у неким градовима Србије ван Београда, као доказ да је ова држава посвећена(како се то каже "проевропским" речником) децентрализацији.
Том приликом, први човек Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је да се опредељењем Владе за измештање институција у унутрашњост Србије и кроз децентрализацију власти створају повољнији услови за живот у локалним заједницама како би оне постале привлачније за улагања. Он је, такође, рекао да је Влада опредељена да подржи развој недовољно развијених подручја и навео да ће пресељењем седишта тих институција ван Београда бити измештено и доношење кључних државних одлука.
Да то баш не иде увек глатко и лако говори, управо, званични сајт ове новоформиране Агенције на коме се јасно види да је њено седиште још увек на Тргу Николе Пашића. Али у Београду, да не буде забуне!

Дакле, може се Влада, декларативно, изјашњавати да је за децентрализацију, али, "малчице је друкчије у пракси".
И наравно, то није све. На поменутом сајту нема готово ничега што би упућивало на то да се ради о једној "децентрализованој" владиној Агенцији која треба да "помогне" грађанима на истоку Србије. Али се зато може "из прве руке" видети која је њена ВИЗИЈА и шта јој је МИСИЈА.

"Наша ВИЗИЈА
Србија, као просперитетна и међународно конкурентна држава интегрисана у европски систем владавине, обезбеђује окружење за одржив и равномеран развој путем стимулисања динамичне, предузетне и друштвено-одговорне привреде засноване на економији знања, технолошким иновацијама, развијеној инфраструктури, прекограничној сарадњи, повољнијим демографским трендовима и системом образовања који производи квалитетне људске ресурсе.
Национална агенција за регионални развој је централни ресурсни центар у смислу информација, знања и усаглашавања појединачних иницијатива и развојних мера.

Наша МИСИЈА
Национална агенција за регионални развој је водећа институција Републике Србије која спроводи националну политику равномерног и одрживог регионалног развоја:
-креира мрежу партнерства са свим релевантним кључним актерима
-иницира и подржава развојне, инфраструктурне и инвестиционе програме и пројекте
-образује, саветује и информише јавност и специфичне циљне групе
-унапређује капацитет локалних и регионалних актера за апсорпцију европских фондова
-подстиче међуопштинску, међурегионалну и прекограничну сарадњу приватног, јавног и цивилног сектора
-доприноси побољшању укупне конкурентности, предузетничког капацитета и инвестиционих могућности."

А оно у шта бих ја могао да се кладим је то да огроман број људи (да не лицитирам са процентом који се врти око стотке), у овој Србији (и у Београду и ван Београда), не би био у стању ни напамет да научи (што би се рекло без разумевања) ни десети део МИСИЈЕ, или ВИЗИЈЕ, али ни да разлучи шта му је ту ВИЗИЈА а шта МИСИЈА.
Логично питање које би свако поставио, па дакле и ја, гласи : Због чега онда на том сајту нема много битнијих информација о самом седишту Агенције (адреса, број телефона, мејл) или о особама које раде у њој, а "шепуре" се нека ВИЗИЈА и нека МИСИЈА?
Уосталом, чак и на мапи Србије, која стоји на овом сајту (а која ваљда треба да документује ту децентрализацију), уопште нема Зајечара. Града који је, као, требало да постане симбол децентрализоване Србије. Једноставно, нестао са мапе, у преводу са главног града Београда на главни град Зајечар. А можда се некоме журило?
Једино моје логично објашњење је то што се ова Агенција, као и много тога у овој држави, "заљуљала" и пре но што је рођена.
Ако се томе дода и податак да се све то догодило у Зајечару, у коме столује родоначелник "Покрета живим за Крајину" који је колективни члан новоформираних "Уједињених региона Србије", на чијем је челу Г17 Плус, онда је сасвим јасно да је то отварање, пре свега, била политичка порука. Можда и реванш за, релативно, успешан заједнички наступ на мајским локалним изборима у Бору.
А најављено формирање Фонда за развој у Нишу, Агенције за осигурање и финансирање извоза у Ужицу и Националне службе за запошљавање у Крагујевцу, у великој мери то и потврђује.
И, да! Нисам рекао због чега је компас, са почетка овог текста, као направа, битан? Па управо због тога да би људи могли да одреде где је која страна света, односно да не буду "изгубљени". Јер није редак случај да, за оне који се "изгубе у простору и времену", народ каже да су "изгубили компас".

уторак, 12. октобар 2010.

К О Л У М Б О


Они који ме добро познају, знају да ни до сада нисам баш имао неко лепо мишљење о фудбалу и о навијачима. Поготову о нашем фудбалу и нашим навијачима. Од вечерас ћемо фудбал и ја бити још удаљенији. А Ђенову ћу памтити по томе да је постала град у коме је сахрањен наш фудбал. Да ли ће се и када "повампирити" то је велико питање. А што се мене тиче, немам намеру да, чак и по цену да овај спорт (ако је, гледајући кроз призму навијачких хорди које га прате, уопште спорт!?) нешто и промени, мењам свој став.
Изгледа да је људски усуд да човек мора да оде из родног краја да би нешто постигао у животу, да створи каријеру, постане познат, или да нешто сазна, открије. Тако су данас становници Ђенове поносни на свог суграђанина Кристифора Колумба, који је (вероватно немајући шта да ради, из чисте досаде), далеке 1492. године открио Америку. А ми смо морали да нашу фудбалску репрезентацију пошаљемо у Ђенову да би открили какве навијаче имамо.
Но, неко је некада давно рекао да је фудбал само друштвена надградња. Е сад, ако је то тако, каква нам је основа, или база, таква је и надградња. Дакле-лоша!
Да наш фудбал прате неке навијачке групе, које су, у најмању руку, сумњиве, на то се у овој држави указује већ годинама, али, по свему судећи, то нема ко да чује. Све се нешто налазе оправдања због чега имамо такве навијаче, а нико није био спреман да се ригорозно и на једини могући начин обрачуна са онима којима је до фудбала стало као до лањског снега.
Друштвени моћници, умотани у страначке заставе, углавном су неким немуштим језиком осуђивали дивљање навијача на нашим стадионима, све се бојећи да ће им та "маса" бити неопходна за "следеће изборе". Углавном су све политичке партије играле игру незамерања са навијачким групама, јер су биле убеђене да ће им управо та доза "националног" и "патриотског" бити језичак на ваги на неким наредним изборима.
А онда се догодила ерупција која је, очигледно, избила на површину пре само два дана. Геј парада није имала никакве везе са тим. Али, су неки политичари и то искористили за своју промоцију, амнестирајући од било какве одговорности оне који су, без икаквог повода, немилице рушили и пљачкали главни град ове државе.
Јасне поруке специфичне "подршке" младим хулиганима су стизале из Српске напредне странке, али и из Нове Србије и Демократске странке Србије. Наводно, ти млади људи нису имали где да изнесу "своје ставове", јер су медији за њих затворени, па су они морали некако да "кажу шта мисле"!!!???
Млађани Вучић је отишао и корак даље па је оправдање за дивљање младих хулигана пронашао у томе да ти млади људи (показало се да многи имају од 15 до 17 година), немају где да раде!? Па, они и не треба да реде, већ у том узрасту треба да уче. Осим тога, баш бих волео да ми неко објасни одакле тим "назови навијачима" новац да стигну чак до Ђенове, ако немају пара и живе у "социјалном безнађу", како то карактеришу неке душебрижничке странке?
У исто време док неки обичан свет који ради (ако има среће) за неку просечну плату од 300 евра нема могућности да оде ни у најобичнији шопинг у неком мегамаркету?

субота, 09. октобар 2010.

НЕГДЕ ИЗНАД ДУГЕ


Зрелост неке државе и неког нараода огледа се, између осталог, и у томе колико ће времена изгубити решавајући неки проблем, који су други већ одавно склонили са "дневног реда".
Судећи по томе, Србија се, поново, "спотакла" на свом "европском путу" јер се васколика популација (да не кажем нација!) поделила у вези са одржавањем "Параде поноса" (какав је званични назив и како је називају поборници ЛГБТ популације), или "Параде срама" како је називају противници, или самозвани "чувари чистоте, части и поштења".
Не спорим да је ово питање заиста значајно, може бити и од пресудне важности за неке потоње догађаје. Осим тога, питање "добронамерног" односа према људима другачије сексуалне оријентације, је нешто што ћемо, пре или касније, морати да решимо. Зашто затварати очи пред чињеницом да то питање "европљани" сматрају елементарним питањем људских права? Дакле, као и у многим другим областима, ми не постављамо услове под којима хоћемо да "уђемо у Европу". Јер, смо се, већински, изјаснили да хоћемо тамо. И не можемо да се правимо невешти и наивни, те да нисмо знали да "тамо има и тога".
Оно што је, по мом схватању, парадокс у читавој ствари је то што се, како ми се чини, најгрлатији противници слободе за ЛГБТ популацију, крију иза "интереса деце". Наше, њихове, деце у смислу "наше будућности". Не спорим да ово "шкакљиво" питање може бити веома проблематично за родитеље. Није ми намера да банализујем ствари, али зар није шкакљиво питање и то због чега данас у Србији нема довољно млека, управо за ту децу? Зар није шкакљиво питање и то што, готово у читавој Србији, упркос ниским температурама, нема грејања? Које је, осим старима, најпотребније деци. Због чега нико нема храбрости да нам саопшти да је електрична енергија утрошена на грејање најскупљи облик енергије и да то у Европи нико не ради. Уместо тога, народу се (зарад социјалног мира!) саопштава да ће струје бити довољно (троши народе!), али се, у пола гласа (да не буде нисмо вам рекли!), каже да ћемо имати и мањак који ћемо надоместити увозом. А тад се не пита под којим условима и за које паре! И опет је то терет на она нејака плећа наше деце, односно "генерације која расте". Те дугове ће морати они да враћају. Мислим да ће њима, тада, ако се уопште и буду сећали, "борба" њихових родитеља "за" или "против" сексуалних слобода ЛГБТ популације бити смешна. Али ће зато имати горак укус у устима од дугова које су им родитељи "оставили у наследство".
И на крају и најважније питање! Да ли је некога забринуо податак да се у овој "Србији међу шљивама", традиционалној и патријархалној, годишње забележи више од четири стотине случајева сексуалног насиља над децом? Насиља чији су починиоци, како наводе званични подаци, особе које ту децу добро познају, а веома често и најближи сродници! Е то је болест! При томе треба имати у виду да су ово само пријављени подаци. Што би се рекло да је ово питање само врх леденог брега.
Свестан да су то само нека од питања, знам да питања имају и противници слобода за ЛГБТ популацију. Једно од најчешћих је на тему како објаснити сопственом детету због чега се "двојица чика" или "две тете" држе за руке, или љубе на улици? Наравно, признајем да је заиста тешко наћи прави одговор на ово питање, који детету може бити схватљив. Али, имајући у виду, већинску, традиционалну и патријархалну Србију, није ништа лакше дати детету одговор на, наизглед, веома једноставно питање: "Како се праве бебе?".
А како ли је тек тешко пронаћи одговоре на многа питања која, кад-тад, имају сексуално злостављана деца? Свако питање има своју тежину. Али и заслужује прави одговор!