субота, 24. новембар 2012.

П А Р К


Неки добронамерни (а и они други) читаоци овог блога, приметили су да, већ дуже време, на њему нема локалних тема. Да сам се, што би се рекло, мало удаљио од Србије ван Београда. Без намере да било шта објашњавам у циљу оправдања, морам, још једном, да констатујем да ја не "јурим" за темама. Јер, обично, оне саме пронађу мене. Те по свему испада да ме у претходном периоду, по свему судећи, приче са локала које су до мене допирале, нису посебно инпресионирале. 
Са причом о Парк шуми "Цвећара" ствар је потуно другачија. И мада то није нека нова прича, она је, некако, увек нова. Иако се тамо, за већ више од пет година, мало шта променило. Дакле, прича која следи је ретроспектива текстова које сам, као дописник, једног дневног листа, током претходних година, посветио овој теми. И, да не буде забуне, текстови јесу стари, али су фотографије нове. Данашње. Осим тога, све текстове сам "очистио" од изјава оних личности које су, на било који начин, биле укључене у овај пројекат. Јер, износити у јавност оно што су они тада изјављивали било би депласирано. И без икакве користи. Имајући у виду да су се, од тог доба (како би рекао Ђока), десиле многе невероватне појаве, као и да се на челу неготинске локалне самоуправе изменило неколико политичких гарнитура. Једино се, у Парк шуми "Цвећара" ништа није мењало. Што се може закључити и по томе јер сам последњи текст на ову тему послао новинама пре више од три године. Није било сврхе. Јер, нити су се због тога општинске власти "потресале", нити се према ономе што је било изграђено, мењао наш однос.
Тако да се ово може схватити и као прича о нашим наравима. Нас, као грађана и њих, као представника локалне самоуправе.  

13. децембар 2006. године - Парк шума "Цвећара":
Европска агенција за реконструкцију финансираће реализацију пројекта под називом Парк шума "Цвећара", који ће бити остварен у оквиру међусуседске сарадње. Пројекат су осмислили запослени у Еко фонду општине Неготин, а његовом реализацијом неколико хектара запуштеног земљишта под густим растињем, готово у самом центру града биће претворено у зелену оазу. 
Како је најављено, пројекат који ће коштати 270 хиљада еура, од чега учешће локалне самоуправе износи десет одсто, биће реализован за 14 месеци. У наредних неколико дана представници локалне самоураве и Европске агенције за реконструкцију треба да потпишу уговор, чиме ће се створити услови за почетак реализације пројекта.
Када буду завршени предвиђени радови, на простору површине од, близу пет хектара, биће  изграђено више дечијих игралишта, стаза за шетаче, одморишта, а део простора ће бити оспособљен за извођење наставе у природи.

10. април 2007. године - Нови парк за Неготинце :
Неготинска локална самоуправа и Еко фонд општине Неготин започели су реализацију пројекта чији је крајњи циљ оплемењивање животне средине, изградњом Парк шуме “Цвећара”. Реализација пројекта, чија је вредност 270.000 евра, трајаће 14 месеци, а финансираће га Европска агенција за реконструкцију, у оквиру пројеката прекограничне сарадње Србије и Румуније.
Како је за реализацију овог пројекта предвиђено и учешће општине Неготин, у износу од десет одсто, општина је, пошто није имала овај новац, исти, конкурсом затражила од Министарства за државну управу и локалну самоуправу. За ту намену, министарство је из Фонда игара на срећу одобрило износ од 2 милона и 300.000 динара.
Иначе, пројектом Парк шума “Цвећара”, која се налази у непосредној близини централне градске зоне, а која је дуго година била запуштена и под густим растињем, предвиђено је да близу пет хектарана буде претворено у зелену оазу.
Припремни радови на реализацији овог пројекта већ су започети, а средином године очекује се почетак грађевинских радова, док ће читав пројекат, према плану, бити реализован до марта наредне године.

3. април 2008. године - Неготин добија нова "плућа":
Неготинска локална самоуправа и Еко фонд општине Неготин, након опсежних, вишемесечних припрема, започели су завршну фазу пројекта чији је крајњи циљ оплемењивање животне средине, изградњом Парк шуме “Цвећара”. Средства за реализацију овог пројекта, у износу од око 300.000 евра, обезбедили су Европска агенција за реконструкцију у сарадњи са Министарством за економске односе са иностранством, а радови су поверени неготинском Водопривредном хидрограђевинском предузећу. Са десет процената сопствених средстава, у реализацији овог пројекта учествује и локална заједница.
Према речима реализатора пројекта, у питању је веома захтеван пројекат који се реализује у неколико етапа, са крајњим циљем да једна, релативно пространа, јавна површина, недалеко од самог центра града, која је годинама била запуштена и у великој мери служила и као дивља депонија, треба да буде до те мере оплемењена да постане понос овог града. 
Уређење Парк шуме ”Цвећара” трајаће око два месеца, а осим подразумевајуће комуналне опреме, на овом простору ће бити и канте за селективно одвајање отпада, знаци за обележавање парковских садржаја, као и неколико паркиралишта по ободу парка.
У првом делу реализације овог пројекта учесници на његовој реализацији организовали су велики број предавања и грађанима дистрибуиран промотивни материјал, у циљу едукације становништва на очувању зелених површина, како би овај простор био сачуван и за наредне генерације.

24. септембар 2008. године - Шарам клупе вијугама:
Готово да се још није ни осушио лак на клупама и столовима који су монтирани у Парк шуми „Цвећара“, у истоименом неготинском насељу, а већ су добили нови изглед. Захваљујући „инспирацији и надахнућу“ аутора љубавних и неких других порука које су на њима исписане. Наиме, на некима од њих готово је немогуће наћи ни милиметар простора који није исписан или исцртан. Порукама које, у великој мери, говоре о њиховим ауторима.
Иначе, уређење Парк шуме „Цвећара“, који се простире на, близу, пет хектара површине, реализује локална самоуправа у сарадњи са Еко фондом општине Неготин, средствима добијеним на конкурсу Европске агенције за реконструкцију и Министарства за економске односе са иностранством. Вредност пројекта изградње Парк шуме „Цвећара“, је 270.000 еура,  а финансијер је Европска агенција за реконструкцију, са око 90 процената, док је 10 одсто учешће општине Неготин. 
За сада нико од надлежних у локалној самоуправи није реаговао на уништавање опреме новог неготинског парка. 
Уништавање имовине у Парк шуми „Цвећара“, није једини проблем који прати локалну самоупрву у реализацији овог пројекта, имајући у виду да су, према најавама представника локалне самоуправе, ова нова  „плућа“ града већ требала да буду предата грађанима на коришћење.

19. фебруар 2009. године - Још два милиона за Парк шуму:
Министарство за државну управу и локалну самоуправу доделило је општини Неготин два милиона динара, за довршетак радова на уређењу Парк шуме „Цвећара“, па челници локалне самоуправе очекују скори завршетак овог пројекта, започетог још у пролеће 2007. године.
Средства су добијена на основу расписаног конкурса, која Министарство додељује из Фонда игара на срећу, чији је укупан износ био 22,5 милиона, а општина Неготин једна је од 15 општина која је добила средства.
Иначе, уређење Парк шуме „Цвећара“, која се налази у непосредној близини централне градске зоне и простире се на, близу, пет хектара површине, требало је да буде окончано у року од 14 месеци. Међутим, због многих непредвиђених радова, али и недостатка средстава, рокови су  неколико пута померани.
Како се очекује, завршетак радова на уређењу Парк шуме „Цвећара“, биће овог пролећа, када ће ова нова „плућа“ града,  бити предата грађанима Неготина на коришћење.


22. септембар 2009. године - Све је прекрио коров :
Изградња Парк шуме „Цвећара“, у коју је Европска агенција за реконструкцију уложила око 270 хиљада евра, према плановима објављеним на почетку радова, касни више од годину дана, али челници локалне самоуправе и даље тврде да радови теку по плану.
Међутим, на овој локацији која се простире на око пет хектара, недалеко од центра града, очигледно је да већ дуго нема никаквих радова, а по оној народној „ако коза лаже, не лаже рог“, и «из авиона» је видљиво да се овде ништа не ради већ дуже време. Чак и оно што је окончано у неком ранијем периоду, давно је прекрио коров ,а станари оближњих кућа се прибојавају да има и змија. Они се са сетом сећају да су им представници локалне самоуправе обећавали да ће радови бити окончани до почетка лета 2008.године. Међутим, прође и лето 2009.године а крај није ни близу. Упркос тврдњи да ће ово бити права градска зелена оаза и „плућа града“, овдашњи власници кућа негодују јер је ово поново постало ругло, које морају да заобилазимо у широком луку. Све је зарасло у коров и траву, а мобилијар који је монтиран је већ упропашћен.
Иначе, реализација овог пројекта отпочела је у марту 2007.године, када су из локалне самоуправе грађанима обећали да ће наредног лета моћи да уживају у богатим садржајима овог новог неготинског парка.У међувремену, радови су много пута обустављани а нико из локалне самоуправе није могао да објасни због чега. 
А станарима насеља “Цвећара”, као и осталим Неготинцима, мало је важно ко је направио пропуст. Они још увек нису добили на коришћење обећани парк, који је на око пет хектара требало да замени дугогодишње ругло, обрасло густим растињем, недалеко од центра града.
Према плану, овај парк, поред зелених површина, требало би да има и више дечијих игралишта, трим и стазе за шетаче, одморишта, а предвиђен је и простор који ће бити оспособљен за извођење наставе у природи. Наравно, ако и када радови буду окончани.

недеља, 11. новембар 2012.

11. 11. 12.


Данашњи датум, за мене лично, већ тридесет и пет година, представља празник, а од ове године, како ствари стоје, мораћу да  прихватим чињеницу да ту празничну атмосферу делим са другим житељима Србије. Упркос томе што, велика већина, није баш начисто са тим шта славимо. Но надам се да ће нерадни празнични дан (за оне који имају срећу да раде) и продужени викенд помоћи да то прихватимо као реалност, упркос чињеници да ће (бар за нас који дуже памтимо) тешко бити могуће надоместити некадашње новембарско празновање.
Било како било, Дан примирја у Првом светском рату, успешно је положио први испит и, уз помоћ медија, може се десити да достојно замени неки од некадашњих празника.
Једини проблем који ја у овом тренутку примећујем, може да буде ситница у вези са оним цветићем који је, пре и током обележавања Дана примирја, на реверу имао Председник свих грађана, као и неки други државни званичници. Јер, нараду о овом цвету, пре празника, није речено ништа, па је (он, народ), остао потпуно неприпремљен. Односно, за разлику од Председника свих грађана и неких државних званичника (као и понеке јавне личности) народ на реверу није имао тај цветић. Што је, по свој прилици, додатно, умањило празничну, слављеничку атмосферу. А ради се о цвету Наталијина рамонда, који је послужио за израду симбола, по угледу на неке наше савезнике из Првог светског рата. Да до тога није дошло баш сасвим случакно, неки медији су објаснили до у детаље, али када се већ увелико празновало, тако да то штиво народу, евентуално, може да послужи за наредну годину. 
"На иницијативу Кабинета председника Републике, у сарадњи са Министарством рада, запошљавања и социјалне политике, Влада је на седници 2. новембра 2012. године усвојила закључак којим се препоручује да се новоустановљени државни празник - Дан примирја у Првом светском рату (11. новембар) - обележи на видљив и упечатљив начин. Као ликовно решење за амблем који се носи у седмици пре Дана примирја и на сам дан празника прихваћен је цвет Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae), са позадином у бојама Медаље за спомен на повлачење српске војске преко Албаније - Албанска споменице. Наталијина рамонда је биљка која расте како у Србији, углавном на истоку, тако и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан. Њена симболика је вишеструка, како због станишта, тако и због имена - цвет назван по краљици Наталији Обреновић, познат је и као цвет феникс - чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може оживети, што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата. Закључком се препоручује члановима Владе, функционерима и запосленима у државним органима, запосленима у јавним службама, ученицима, студентима, спортистима, као и јавним и медијским личностима да, у седмици пре Дана примирја, на видном делу гардеробе носе наведени амблем." 
Ипак, да све није баш објашњено до краја видело се и по томе што је  Председник свих грађана свој симбол носио на левом реверу, док је Премијер и Први човек полиције свој симбол носио на десном реверу. Е сад, ту је могуће да се ради о две ствари. Или везе између Председника свих грађана и Владе нису баш функционисале ових дана, или је неко од задужених службеника пренео различите инструкције. 
Но то није једино збуњивало народ. Имајући у виду да нико није објаснио где се овај симбол може наћи и да ли треба да се купи, или је држава урачунала и своје грађане када је наручивала тај симбол, плаћајући  ту услугу из буџета. Дакле, новцем свих грађана. 
Такође, народу нико није објаснио још један мали детаљ. Пошто је остало нејасно да ли се званична држава, дефинитивно, одриче Карађорђевића, имајући у виду да се определила за симбол који носи име краљице из друге краљевске фамилије?
А да то није једино што је ових дана мучило докони народ је и чињеница да Председник свих грађана, ево већ други, за Србију, значајан празник, празнује у иностранству. Само са одабраним бројем представника свог народа. Тако је, након прославе једног века Кумановске битке, прошлог месеца у Македонији, Дан примирја који Србија слави по први пут, Председник свих грађана провео у Грчкој. Многи то повезују са чињеницом да је, током боравка у Македонији, уз размену рецепата за справљање ракије са својим македонским колегом, изрекао став да  Грчка мало закера око тог назива Македоније, па је, касније, морао да ту ситуацију "пегла" у Грчкој. Но, да не буде забуне, није наш Председник свих грађана (заједно са читавом државном свитом) нешто посебно импресионирао ни македонску јавност, пошто  је,  тамошња владајућа странка, прославу те за нас веома значајне битке из Првог балканског рата, "видела" на потпуно другачији начин.
Али су нам, како је речено, због "добросуседских односа" дозволили да на њиховој територији славимо (али уздржано, без "Образа" и других непримерених група и групица).
Колико је за сада познато нешто тако се неће поновити са грчким властима, пре свега из разлога што они имају других брига које их много више муче. Е сад, да ли ће и како одреаговати на понуду нашег Председника свих грађана да посредује у решавању грчко-македонског неспоразума (пошто је све наше проблеме решио), на то ћемо још мало морати да причекамо.
Поготову што је наш Председник свих грађана, по свему судећи, већ почео да сања (широм отворених очију), неке нове савезе "од Егејског мора до мађарске границе". 
А после ове две велике прославе које је Србија организовала код својих комшија, многи већ постављају питање која је то трећа прослава коју ће Србија организовати (три пута Бог помаже)?  И да ли ће она, по аналогији, бити одржана на територији Косова и Метохије? И хоће ли, можда, управо у те сврхе, служити изградња новог коридора од Неготина до Пећи? Чију је изградњу, у духу старих, добрих времена, када се о празницима стално нешто радило и градило, обећао (а ко други?) министар саобраћаја, Милутин Мркоњић. 
Ако није нека шала, то ће сигурно обрадовати житеље овог дела Србије ван Београда, којих се већ дуго нико није сетио. И то из чиста мира, пошто на видику, још увек, нема неких нових локалних избора.

недеља, 4. новембар 2012.

БАЛКАНСКА ПРАВИЛА


Филм "Балканска правила", који је снимљен 1997. године, за мене је један од култних филмова домаће кинематографије. Овај филм који је редитељски потписао Дарко Бајић, а за који је сценарио написао Радослав Лале Павловић, садашњи саветник Председника свих грађана, већ годинама препоручујем мојим пријатељима којима желим да, на сликовит начин, објасним како функционишу тајне службе на овим просторима. 
Према мом тумачењу, управо је тај филм требало да буде обавезно штиво свима онима који су дошли на власт обарањем "Милошевићевог режима", када су покушавали (ако заиста јесу), да успоставе нову власт. И колико је било важно да се, након октобарских промена, 2000. године, отворе тајни досијеи, а нешто касније и примени Закон о лустрацији (коме, на жалост,  важност истиче наредне, 2013. године, без покушаја примене). 
Наравно, свестан сам и чињенице да је велико питање кога би данас имали на власти да је поменути Закон о лустрацији заиста и примењен. Јер, све ми се чини да би, доследна примена тог Закона, за последицу имала и забрану бављења политиком, готово свим челницима данашње власти (ако изузмемо онај мањи трећински део који чине регионалци и они који су у напредњачко и социјалистичко јато долетели из неких других странака).
Но, да се вратим на "Балканска правила". Само на први поглед, остаје нејасно како је овакав један филм уопште могао да буде рађен те, 1997. године (у време када је Милошевић, као "фактор мира и стабилности на Балкану", био "јак као земља"), и то средствима тадашњег Министарства културе и Радио-телевизије Србије. Јер, овај филм у основи, има причу која разоткрива тајни рат  "српских", "храватских" и "југословенских" тајних служби. И као такав, могао је и "неверне Томе" да увери у оправданост тек окончаног рата на просторима бивше Југославије. А да би се то представило, било је неопходно да у филму буде заступљен и секундарни ниво приче, а који се тиче саме "организације  рада" тајних служби на овим просторима, или једноставније речено: "балканска правила".
А како ствари изгледају, једно од неписаних балканских правила су и афере. И то, углавном, афере које немају крајњи исход. Немају резултата. За сада је још неизвесно да ли ће тако бити и са најновијом афером у Србији, који многи већ увелико називају "српски Вотергејт", или увод у нови, "српски Брионски пленум". Истини за вољу, Брионски пленум (Четврта пленарна  седница  ЦК СКЈ, одржана 01. јула 1966. године у хотелу "Истра" на Брионима), представља расплет догађаја након откривања прислушних уређаја у Титовој резиденцији у Ужичкој, бр. 15 (у радном кабинету, али и спаваћој соби). А предмет најновијег прислушкивања (ако се утврди да је постојало), су, не само Председник свих грађана већ и министар војни и шеф свих тајних и осталих служби. Свака сличност тренутне афере "прислушкивања" у Србији, са оном из 1966. године, како кажу упућени, може бити злонамерна. Јер је, како то званична историја тумачи, Тита прислушкивао Ранковић. А данас су на мети прислушкивача и Председник свих грађана и шеф свих тајних и осталих служби (и министар војске). Уосталом, у таквој "подели улога", данас недостаје и КрцунЧија улога, вероватно, није занемарљива у некадашњим догађајима, упркос чињеници да је трагично настрадао готово две године пре Брионског пленума.
Али, уколико се вратимо у садашњост и посветимо се на један озбиљан начин "афери прислушкивања", која пуни насловне стране штампаних и хедове електронских медија, можемо доћи до закључка да у овој причи има много, у најмању руку, недефинисаних ствари. Које се, у вом тренутку, "у интересу истраге", не саопштавају јавности.
Зарад, што озбиљнијег приступа овој теми, ја, у овом тренутку, из читаве приче искључујем могућност учешћа, већ поменутог сценаристе мог омиљеног филма "Балканска правила". Који је и несуђени министар културе, а који је зарад тога постао саветник Председника свих грађана.
Такође, надам се да овде нема ни једне од Десет стратегија за манипулисање људима, чији је аутор један од највећих светских интелектуалаца,  амерички лингвиста, филозоф и писац Ноам Чомски.
Међутим, у читавој овој причи, мени остају нејасне, макар, три ствари.
Да ли је случајно да се, читавих пет дана, пре званичне појаве "афере прислушкивање", у дневном листу Прес, појавила широко објављена тема о томе како се у Србији, дневно, прислушкује 400 хиљада људи?
Да ли у "афери прислушкивање" постоји и колика улога недавно ухапшеног Зорана Јањушевића, односно, да ли је он ухапшен само због штете која је нанета "Бродоградилишту Београд", или сумњичења за злоупотребу у приватизацији цементаре "Нови Поповац"? Има ли Јањушевић са најновијом афером било какве везе, како о томе пишу неки медији у окружењу?
У трећем сегменту, мени нејасних ствари има бар неколико питања. Као прво, које је то "змијско гнездо" о коме је на РТС-у говорио Председник свих грађана Србије? Како то да је могуће прислушкивати и пратити шефа свих служби у овој држави (а који је и министср војни), а да му то не јави нико од "његових"?
Због чега је премијеру Србије (и министру полиције), у првим реакцијама на "аферу прислушкивање", било важно да саопшти да то са њим, нема никакве везе. Зашто је министар полиције (и премијер) претио да ће ухапсити врх полиције, уколико се покаже да неко од њих има везе са "афером прислушкивање", а да је, при томе, о сопственој одговорности није ни помишљао, иако се он налази на врху те пирамиде? И на крају, али не и најмање важно. Шта би се догодило ако би, хипотетички гледано (уколико се утврди да је неко из врха полиције одговоран за "аферу прислушкивање"), министар полиције, заиста, похапсио те људе и на крају, понудио и своју оставку? Да ли би, у том случају, аутоматски, понудио и оставку на место премијера? Због чега је премијер (и министар полиције) и пре завршетка званичне истраге у "афери прислушкивање", пожурио да, брже-боље, јавности саопшти како су, упркос свему, "темељи Владе стабилни"?