недеља, 27. октобар 2019.

" . . . ЗА МАНГУПЕ ЖИВА ЗГОДА "


Фото: Ж. Р. Драгишић
Имам утисак да се у земљи Србији све одвија по оној народној: "И на тараби пише...". Јер, толико тога пише - најпре у Уставу, затим у законима, подзаконским актима и разноразним одлукама, да човек са стране може да помисли како је ово једна уређена земља. Међутим, кад то написано треба и да се спроведе - увек негде запне.  Због чега се, логично, поставља питање: да ли је проблем са читањем, или нечим другим? Искуствено, између опција да ли то написано неко чита, или нечег другог, одлучујем се, поново, за народну: "читају, ал не хају"!
А да и не говоримо о томе да "напредна власт", осим са читањем има проблема и са "слагањем коцкица", као и да тај проблем не постоји само у престоном граду, већ и јужно од Бубањ потока (у Србији ван Београда), али се, по систему "далеко од очију, далеко од срца" о томе мало зна.
Конкретно, са једним од тих примера, јужно од Бубањ потока, сусрећу се и посетиоци Нишке Бање, која, никако да "засија пуним сјајем", које је требало да се деси још крајем авегуста, а према објави од 23. јула, на званичној Фејсбук страници Градске општине Нишка Бања. Готово месец и по, пре ове објаве, 11. јуна, ове године, на истом месту, јавност је обавештена да је "почела реконструкција главног трга ( са фонтанама) у Нишкој Бањи". У тој објави се наводи да се ради о инвестицији вредној 30 милиона динара, као "пример добре сарадње града и државе", јер у поменутој суми учествују Министарство туризма, Град Ниш и два нишка јавна предузећа.
О почетку ових радова известили су и Јужне вести, Нишке Вести, као и још неки медији, али и Канцеларија за локални економски развој и пројекте, која је реализатор читавог пројекта.
Фото: Ж. Р. Драгишић
О овом пројекту, заинтересоване грађене извештава и једна метална табла, коју су радници фирме која изводи радове, прислонили на зимзелено дрво, вероватно у нади да ни дрво ни поменута табла неће пасти. А што би могло да се очекује, имајући у виду да је предвиђени рок за окончање радова, одавно, прошао. Јер, како год да се рачуна, јасно је да је, од почетка радова, 27. маја, ове године, одавно протекло 75 дана, колики је био рок за завршетак радова. А да и не говоримо о томе колико сада, смешно "звучи" наслов текста једног штампаног медија, који је пророчки известио: "До Светог Илије Трг у новом руху". Јер, како ствари сада стоје, проћи ће још многе српске славе, а централним тргом у Нишкој Бањи, уместо туриста, шетаће се, малобројни, радници фирме чији назив стоји на металној табли, наслоњеној на дрво у парку.
Фото: Ж. Р. Драгишић
Једино није јасно због чега нико није поставио нове рокове, како би заинтересовани грађани и туристи могли да знају када могу очекивати да централни трг "засија пуним сјајем"? Или, бар, да се медијима и јавности обрати неки од оних локалних политичара који су се фотографисали за медије приликом објаве о почетку радова. Или, мисле да то није њихова обавеза!?
Фото: Ж. Р. Драгишић
Или, можда, због ових високих октобарских температура, још
нису приметили да је прошао август, већ им се причињава да је још увек лето и да туристичка сезона још није готова.
А ово је само још један пример да је за поштовање рокова и онога што је написано, политичарима у овој држави, очигледно, стало колико и до лањског снега.

"Стаза здравља"

Пошто се представници локалне власти (пуним устима) хвале реновираном "Стазом здравља" у Нишкој Бањи, нисам могао да одолим изазову, да изблиза погледам о чему се ради. Први утисак је био, заиста, импресиван. Али је други, по обичају, био битно дргачији. По свему судећи, "бехатон" плоче (ако се тако зову?) нису добро постављене, јер већ сада има много улегнућа у којима ће се сакупљати вода, што ће, знатно, утицати на њихов век трајања. А о лоше монтираним плочама говори и податак да је неко већ радио поправни испит ("Весићев синдром"), цементирајући одређени број "непослушних" плоча. Осим овога, изгледа да извођач радова није много водио рачуна о конфигурацији терена. Нигде не постоје одводни канали који би атмосферске падавине одводили где треба. Овако, оне ће се, вероватно, заједно са земљом, обрушавати на стазу, јер не верујем да ће их у томе спречити ивичњак.
Посебна "прича" је што стаза није обележена и што, осим на самом почетку, не постоје табле са обавештењима. Како је, колико се сећам, било некада. 
Такође, већ на први поглед, види се да поред стазе има много смећа (што говори о нашој еколошкој некултури), али и мали број канти за ђубре (што је пропуст оних који о томе треба да брину).