среда, 30. јул 2014.

Л Е Г А Т


"(Латински- l e g a t u m) : завештање, остављање у наследство једног дела оставштине неком лицу које иначе не би, по закону, имало право на наследство"     
                                        Милан Вујаклија,
                Лексикон страних речи и израза        
        ("Просвета" 1996/97. - страна 482.)

Дођу тако времена кад неки људи, по сваку цену (а веома често без икаквог покрића), желе да остану упамћени по новотаријама. Чак и онда када немају капацитета ни за просту репродукцију нечега што су видели, или чули. Ово може, посебно, да буде опасно у областима које су на поприличној "удаљености" од особе која би хтела да се бави иновацијама. А чак и погубно у случајевима када неко жели да се бави новотаријама у језику. Чему су склони многи. Чак и онда када је и њима самима јасно да тај и такав "новоговор" тешко може да опстане. Упркос томе, тај и такав "новоговор" може живети неко време, уколико га прихвати нека мања група људи која је убедила себе (а покушава да убеди и друге) да "тако треба". А у таквом "микроокружењу" увек постоји потреба да те новотарије "заразе" и неки већи простор. Сва је срећа да многе од тих новотарија немају реалног упоришта. Роде се, живе неко кратко време и, нестану.
Један од таквих примера, на микропростору Неготинске Крајине је сада већ чувени назив "пимнице". Као назив за камене куће у којима "станује вино", којих има у неколико села овог дела Србије. У сваком случају, сада, када готово нико, не говори "пимнице" већ пивнице, како је одувек било и како су говорили и мештани у тим селима, а по систему "цар је го", потпуно је јасно да је на делу било најобичније заглупљивање. А више од једне деценије је (за сада тајанствени иноватор), посредством својих гласноговорника, покушавао да устоличи ту рогобатну реч која није успела да се прими чак ни тамо где је то, по "дифолту" (што би рекао Председник свих грађана), требало да успе - у селима које имају пивнице (или, по новоговору-пимнице). Но сада то више и није важно. Али ми је послужило као увод у размишљање, на тему која је, у многим елементима, јако слична наведеној.
При чему је, овог пута, (за сада) неко непознат, имао жељу да се мало поигра са једним страним изразом, који се увелико одомаћио и у нашем језику. Толико да је, тај неко, мислио да може да се са њим игра како му је воља.
Пошто се трудим да у својим текстовима будем транспарентан и једнозначан (а имајући у виду почетак текста), надам се да је сасвим јасно да је пример о коме говорим израз легат. За разлику од мене, легат  је вишезначна одредница, али ни једно објашњење до кога сам успео да дођем, не даје оправдање, било коме, па ни неком новом језикотворцу да израз легат употреби на начин како је то урађено у "граду Стевана Мокрањца", а за потребе најаве једне од најзначајнијих музичких манифестација у Србији, овогодишњих Мокрањчевих дана. Текст на ту тему, најпре сам видео на званичном општинском сајту. И био толико изненађен да сам морао да га прочитам неколико пута. А не могу да одолим да почетну реченицу (која ме је "оборила с ногу") и овде цитирам: "Мокрањчеви дани" - музички легат Неготина и Србије, највећем српском композитору и диригенту, Стевану Стојановићу Мокрањцу  одржаће се ове године од 12 до 20. септембра.
Морам да признам да сам најпре помислио да је аутор текста неко коме писање баш није јача страна, али је тај задатак добио од некога ко одлучује о садржају и изгледу општинског сајта.
Међутим, мом изненађењу није било краја када сам потпуно истоветан текст пронашао и на званичном сајту Дома културе "Стеван Мокрањац". Тада сам схватио да је "враг однео шалу". Јер је било очигледно да је текст настао у некој од просторија неготинског Храма културе. А да је његова појава на општинском сајту само резултат оне једноставне а тако значајне компјутерске операције која се, сада већ, и на српском језику, зове: "copy-paste".
Међутим, много више од чињенице да није познат аутор овог непримереног "новоговорног"
лавиринта који нема никаквог утемељења ни у једном релевантном језичком приручнику, брине чињеница да се нешто тако, у складу са веком у коме живимо, мултиплицира, а да нико више не брине о томе како је све почело. Зато, морам да признам, нисам ни био посебно изненађен када сам цитирану реченицу, као лајтмотив угледао на званичном twitter налогу Дома културе "Стеван Мокрањац".
И то је само један од примера како мало водимо рачуна о модерном начину промовисања нашег града, али и читаве Неготинске и Тимочке Крајине. Поготову уколико се има у виду да у "веку информација", какав је несумњиво овај који немилице трошимо, морамо бити обазриви са сваким, ма и најмањим детаљем, који се пласира посредством интернета, јер је у питању медиј који нема граница ни ограничења.
Истини за вољу, у немару ове врсте предњаче аутори званичног општинског сајта, што је и сасвим разумљиво јер се на овом месту пласира много више информација него на неким другим сајтовима. Што, наравно, није оправдање. То треба да буде обавеза. Јер, када се једном проследи нека информација посредством интернета, готово је немогуће да она буде коригована. Најновији пример медијског гафа на општинском сајту је (како изгледа), будућа, серија текстова који имају за циљ да се посетиоци овог сајта упознају са градом Неготином, али и читавом општином. Но, како изгледа, на примеру два, до сада објављена, прилога, све се то ради по принципу "слона у стакларској радњи". Пошто тај одељак на сајту носи званичан назив "Упознајте Неготин", а са поднасловом, или наставком наслова, првог дела "Генерал Јован Мишковић (1844-1908)", а другог "Вратњанске капије". И шта ту није добро? Покушаћу да будем најконкретнији. Најпре, за сваку је похвалу што се неко, коначно, сетио да се на званичном општинском сајту нађе неколико редака о тако значајном Неготинцу као што је Јован Мишковић. При томе, не мислим да је потребно овој значајној историјској личности посветити пажњу зато што сам лично, на неки начин, иницирао ту тему. Али, да би се покренуо овакав серијал текстова на општинском сајту, ред је да се покаже и мало смисла. Лично, не разумем коме је могла да падне на памет идеја да се рубрика зове тако оригинално: "Упознајте Неготин", а да се у тексту говори о Јовану Мишковићу,  или, да се, под истим насловом, објави прича о Вратњанским капијама.
Оно што је заједничко у оба случаја је чињеница да се уз ове текстове не упознаје Неготин. При чему не спорим да су саопштене информације корисне. А пошто сам обећао да ћу бити конкретан, ево предлога. Од једне треба направити две рубрике. Прва рубрика би требало да носи назив "Познати Неготинци" (или "Неготинци који се памте", или...), а друга "Природне лепоте Неготинске Крајине" (или "Крајинска разгледница", или...). Без лажне скромности, чини ми се да постоји милион других решења, а да је, као и много пута до сада, изабрано најгоре. А мора ли увек тако? Наравно да не. Потребно је само мало маште и много више труда. А кад смо већ код труда, мислим да је крајње време да се неко (коме је то посао) ангажује на правилној промоцији Неготина на Google претраживачу. Јер, због нечије неажурности, већ дуже време уз најосновније информације о Неготину, као илустрација, стоји фотографија Параћина. А од четири понуђене фотографије Неготина, на истој страни, једна, такође припада Параћину. Како је дошло до овога? Мислим да знам, али не желим да будем претенциозан. А да ли је могуће кориговати ове грешке? Наравно. Али је потребно мало више интересовања и упорности. А да ли ће то неко, у скорије време, да уради? Мислим да неће. Због чега? Вероватно због сујете.

недеља, 06. јул 2014.

Т Е С Л А


"Оно што највише успорава људско кретање је незнање"
                                                                                     Никола Тесла

Никола Тесла, најзначајнији српски научник рођен је тачно у поноћ између 10. и 11. јула 1856. године у селу Смиљан, у Лици, у данашњој Хрватској.
Умро је у 87. години живота, 7. јануара 1943. године, у хотелу „Њујоркер“ у Њујорку, где је провео велики део свог живота.
Његови најзначајнији проналасци су полифазни систем, обртно магнетно поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор.
Открио је и један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао значајан допринос у преносу и модулацији радио сигнала, а запажен му је и рад у области рентгенских зрака.
Његов систем наизменичне струје омогућио је знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек на изградњи прве хидроелектране на Нијагариним водопадима.
Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега је 112 у области електротехнике.
Никола Тесла је једини Србин по коме је названа једна међународна мерна јединица. То се догодило 27. јуна 1956. године, поводом обележавања стогодишњице рођења великог научника, када је, у Минхену, Међународна електротехничка комисија одлучила да уведе јединицу Тесла (Т), за магнетни флукс.
У свету филма постоји награда која је добила име по Никли Тесли, која се додељује људима који су постигли изузетне резултате на пољу филмске технике. До сада су ову награду примили Џери Луис, Џејмс Камерон, Џорџ Лукас, Стен Винстон...
Одлуком Владе Републике Србије, која је донета 2010. године, дан рођења Николе Тесле, 10. јул проглашен је Даном науке у Србији, а чине се напори како би овај дан био пороглашен и за светски Дан науке (који се обележава 10.новембра).
Чини ми се да је ово онај минимум података о нашем, светски познатом и признатом, научнику коју би у овој земљи требало да знају сви. Из простог разлога јер мислим да, бар, толико дугујемо Николи Тесли.
А они који живе у источном делу Србије ван Београда, који се назива Тимочка Крајина, или још прецизније Неготинска Крајина, свим овим подацима треба да додају још један, на који, посебно, треба да буду поносни. А то је чињеница да је пионир електрификације Србије, Ђорђе Станојевић (1856-1921) поштовалац Теслиног дела и његов следбеник (са којим се Тесла сусрео приликом своје једине посете Србији, јуна 1892. године) рођен у Неготину.
Међутим, како такав један податак прија, он треба и да обавезује. Поготову што се и Неготин, ове године, нашао међу десет дестинација, које су уцртане на карти која открива путеве Николе Тесле и Ђорђа Станојевића. Као и да ће (бар како сам ја разумео неке штуре најаве) и Неготин бити један од градова где ће се, на посебан начин, обележити национални Дан науке, 10. јул, који ће се ове године, под називом "Теслин дан", одржати широм Србије.
Но, како то обично код нас бива, неки људи који би требало да раде на овоме, у циљу популаризације личности које су за поштовање и дивљење, недопустивом површношћу чине управо супротно. Тако је и у већ поментим "Путевима Тесле и Станојевића", као дестинација под редним бројем 37, на мапи означен и Неготин. А кад се кликне на тај део мапе, оне који имају мало више информација дочека разочарење. Јер, се испод великог наслова Електродистрибуција Неготин и ХЕ "Ђердап" налази неколико податка у вези са Спомен собом чувеном Неготинцу Ђорђу Станојевићу, која је смештена у згради неготинске Електродистрибуције, на тргу који носи име овог пионира електрификације у Србији, али и неколико "општих места" која показују и елементарно незнање оних који су такве податке поставили на Интернет.
Пошто је, осим оног класичног: "Неготин су обележили (поред Ђорђа Станојевића) још Хајдук Вељко, један од наших најпознатијих композитора - Стеван Стојановић Мокрањац, пивнице-јединствени подруми вина, али и Хидроелектрана Ђердап на дунаву, невероватна грађевина, пета по величини у свету". Има ту истине, али...
Јако је битно да се та "невероватна грађевина, пета по величини у свету" налази код Кладова, а да је ова код Неготина, ипак, хидроенергетски објекат који има много мању инсталисану снагу од поменуте електране и да се зове ХЕ "Ђердап 2". И то нису никакви тајни подаци, јер се налазе на сајту ПД ХЕ "Ђердап". Само их треба прочитати.
А пошто се показало да чак и овако транспарентни подаци могу некоме, коме је то посао,
бити поприлична загонетка, како онда очекивати да тај неко ради на популаризацији оного што се, како изгледа, у Србији мање зна? А то је да управо на низводној дунавској хидроелектрани, већ осам година, хол Додатне електране краси Теслин трансформатор. Ову реплику чувеног Теслиног високофреквентног трансформатора урадила је група стручњака запослених на ХЕ "Ђердап 2". А "пуштање у рад" Теслиног трансформатора обављено је, 2006. године, чиме су на овој електрани хтели да дају свој допринос у обележавању јубилеја - 150 година Теслиног рођења. Посебна занимљивост је у томе што је овај високофреквентни Теслин трафо урађен, као реплика оног који се налази у Музеју Николе Тесле у Београду, као и да, осим ова два (бар колико је познато писцу ових редова), у нашем ширем окружењу овакав уређај постоји још једино у Смиљану, родном месту Николе Тесле. 
И управо то је тачка пресека на траси коју је неко назвао "Путевима Тесле и Станојевића". Јер се, на само 10 километара од места рођења Ђорђа Станојевића налази Теслин трансформатор. То је оно што би, модерним политичким речником неко назвао - компаративна предност. А за незнање нема оправдања. Јер, како је рекао Тесла : "Оно што највише успорава људско кретање је незнање".