субота, 04. мај 2013.

РАК ПЛУЋА


Парковска површина од неколико хектара у самом центру града, богатство је којим се могу похвалити само неки градови. Није редак случај да су имена многих паркова далеко познатија од имена градова у којима се налазе. Они представљају "плућа" тих градова и оазу коју походи мноштво њихових житеља, али и они који у те градове долазе. Многи туристи, чим стигну у неки град, ако долазе по први пут, најпре се распитају за познате паркове. У одређено доба дана, паркови постају места где људи долазе да се виде са другима, ручају, или одрже краћи састанак са пословним партнерима. О празницима, управо ти и такви паркови знају да буду стециште многих излетника који ту проводе читав дан. Играјући се са својом децом или пријатељима, роштиљајући или, просто, ленчарећи у хладовини, уз неку добру књигу. И нико никоме није на сметњи, има места за све. А након дана проведеног на оваквим местима, готово да се и не примећује да је, само неколико сати раније, на травнатим парковским површинама, у хладу столетних стабала, боравила читава армија људи. Сви који су ту боравили, покупили су за собом сав отпад који су направили и уредно разврстали у посебне контејнере. У "тој и таквој Европи" однос према парковима је однос према себи самоме. Хигијена градских паркова се сматра личном хигијеном. Из простог разлога јер су паркови "плућа града". Упркос непостојању оних чувених упозорења: "забрањено је газити траву".
Неготинским парком "Цвећара", који се простире на око пет хектара површине, могли би да се
поносе и многи већи и лепши градови. Не само у Србији. Али, како сада ствари стоје, њиме се, вероватно, још дуго, неће дичити ни Неготин. Јер се чувена Парк шума "Цвећара" претворила у неготински "Скадар на Бојани". А по мом личном суду, нема краја глупостима које су пратиле изградњу овог парка, чији сам ток пратио неколико година, као дописник неколико српских дневних новина. (Тада сам, као и многе моје колеге које су ову тему пратиле, са одушевљењем писао да ће Неготин - како је тада, 2006. године, саопштавано - добити нова "плућа града"). Најновија у низу је да су, овог пролећа,  у парку освануле нове клупе. Које су, претпостављам, постављене неким логичким распоредом унутар парковске површине. Али. тај детаљ мени изгледа као да је неко ко се није купао бар пола године, одједном, неким чудом, на себе "набацио" неко скупоцено, маркирано одело. Тако мени делују те лепе (а вероватно и скупоцене) клупе, које су се, ни криве ни дужне, нашле усред давно поломљеног мобилијара који је (такође неком згодом, ранијих година) постављан без реда и начина, а који сада, онако девастиран и уништен, представља ругло. Ако тој слици додамо и изџигљалу траву и мноштво мини депонија смећа, слика је потпуна. Једино нема одговора на питање : откуда те клупе баш сада ту? Или : није ли, најпре, требало "санирати прокишњавање крова" и почистити кућу, па куповати нов намештај?
Приметио сам да је други неготински парк, у центру града, ових празничних дана био препун клинаца и њихових родитеља, или бака и дека. Претпостављам да ништа мањи број не би био ни у парку "Цвећара". Да је, којим случајем, након толико година завршен. Међутим, како ствари стоје, наш парк "Цвећара" никада то неће постати. Јер ће имати судбину никад довршене куће у коју су се станари уселили пре њеног завршетка. А то најбоље знају ону који су се у такву кућу уселили. Увек је у њој било крша и лома који се само умножавао. И ту неће помоћи никакво уношење новог "намештаја" како би се "оправдале" неке паре. Све док неко, озбињно, не засуче рукаве и не уради комплетан пројекат шта је све неопходно урадити и колико то кошта. А да се, након, тога, тамо где треба (читај: неготинска општина), издвоји потребан новац за то.
Затим, треба да уследи ограђивање овог дела града (како се ограђује свако градилиште), и неких месец дана озбиљног рада. Када би се, затим, уклонила ограда, грађанима Неготина и њиховим гостима могла би да се подаре нова "плућа града".
То подразумева да би сваки квадратни сантиметар парка "Цвећара" био доведен у исправно и функционално стање, монтиран сав потребан и планирани мобилијар, осветљен на одговарајући начин и уграђен квалитетан видео надзор. Након чега би се, та нова "плућа града" (а што не и крајње репресивно) штитила од хулигана који, очигледно, из чисте досаде уништавају све пред собом.
А пре свега тога, потребно је да неколико гарнитура градских власти, грађанима општине
Неготин, положе рачуне ко је шта и колико урадио, а ко је и колико проћердао пара у никад довршеном парку. Без обзира што су то, углавном, биле паре добијене на пројектима које финансирала "та Европа". Јер су и те паре добијене захваљујући грађанима општине Неготин. Па, уколико су "ту Европу" успели да, на неки само њима знани начин, обрлате, грађане општине Неготин не могу. Јер су они, уместо нових "плућа града" добили плућа која је увелико захватио канцер, или, народски речено - р а к.