субота, 25. септембар 2010.

М И С Т Е Р И Ј А


Мада не припадам онима који верују у "теорије завере" и разна чудеса, ово што се, колико јуче, догодило на Генералној скупштини УН, наводи ме на помисао да је на овој "лудој планети" све могуће. Како другачије протумачити ситуацију коју је изазвао говор иранског председника Махмуда Ахмадинеџада? Наиме, он је (ово пишем због оних којима је ова планетарна вест промакла), говорећи о својој омиљеној теми (догађајима од 11. септембра 2001. године у Америци), описао два могућа сценарија за то. Један је да је тај атак на најмоћнију силу света изведен од стране добро организованих терориста који су били у стању да "заобиђу" сву силесију људства и технике који су ангажовани у њеној одбрани, а други је да је тај атак дело "неких сегмената америчких власти". И шта сад? Ништа. Пошто је ово већ добро познат став иранског председника, вероватно, нисам рекао ништа ново. Али, поента је у томе шта се издешавало после. Наиме, док је Ахмадинеџад још био за говорницом Генералне скупштин, овај "највиши светски дом" напустиле су делегације Америке, Канаде, Аустралије, Новог Зеланда, Костарике, али и делгати свих 27 чланица Европске Уније. Е, у том грму лежи зец! Сећате ли се приче из времена "режима Слободана Милошевића" управо на ову тему? Не. Онда морам да вас подсетим да им је то била једна од омиљених "жвака". О томе како ће се "по питању Југославије" поделити Уједињене Нације и, на крају, распасти. Сада испада да је у том "пророчанству", била "погрешна држава". Нисам сигуран да ли ми верујете, али ја ово не констатујем са дозом цинизма. Једноставно, подсећам оне који су на то заборавили. И још нешто. Сећате ли се како је почео распад СФРЈ? Не? Готово је невероватно, али на сличан начин како се све ово издогађало у УН. Наиме, на Четрнаестом конгресу СКЈ, одржаном од 20 до 22 јануара 1990. године, у центру "Сава", Словенци су, након неуспелих покушаја проналажења компромиса са Милошевићем, повукли своју делегацију . Тиме је, фактички, започет распад СКЈ (јер се даљем раду "крњег" највишег органа југословенских комуниста, успротивила делегација Хрватске, коју су подржали и представници Македоније и БиХ). Како су комунисти тада били неприкосновени "владари", био је то и почетак распада тадашње државе. Но, ни то није моја основна тема. Ја желим да пишем о информисању, или, боље речено о злоупотреби информисања. Наиме, већина медија код нас (али и у свету !) је иступање иранског председника представила кроз "други сценарио" америчког 11. септембра. Вероватно, због тога што је он сликовитији и на одређени начин, јасније, представља ту "црно-белу" слику коју је потребно саставити обичном свету. То је напросто постала матрица. Нико се више и не труди да гледаоцима (слушаоцима, читаоцима) представи све а да они сами створе "свој суд", или "своју слику". За моје поимање информисања, то је најгора варијанта, али свеприсутна и код нас. Због погрешног схватања медијских слобода, некима је, изгледа све дозвољено. Поготову ако су у читаву причу уплетени неки који се, као, баве људским правима, или су представници неке, мањинске, националне заједнице. Е, они постадоше "недодирљиви"! Неко кога "не треба дирати" и са ким се "не треба петљати". А све по систему : "Немој њих да дирамо, они могу да подигну велику прашину". Уместо да се и њима, као и свима нама, обичним смртницима, "одреже" по закону. Ваљда у томе и јесте суштина демократије. Да нико не буде изван и изнад закона! Овако, неко може, не водећи рачуна о одредбама Закона о информисању да пише и саопштава јавности шта му се прохте, а да, за разлику од неких других, не буде санкционисан. Може и да објављује текстове који су на ивици "говора мржње", или распиривања национализма, односно, нетолеранције према другима, а да се не "почеше ни по табанима". Без обзира што су, управо таквима, ово "дежурне" теме. Ево и примера. На званичном сајту Тимок преса ( Timoc Press), односно, како пише "Електронске новинске агенције" која објављује вести из региона у коме живе Румуни (Истрорумуни, Арумуни или Цинцари, Власи, Мегленовласи, Молдавци...), а који је "подржан од стране Одељења за Румуне из дијаспоре (прекограничне-одасвуд)", недавно је објављен следећи текст (који због аутентичности објављујем у изворном облику: "Organizatore Mokranjcevih dana, manifestacije koja se odrzava u Negotinu i posvecena je velikom kompozitoru sa ovih prostora, ne zanima kultura rumunskog/vlaskog naroda. Ansambl MISTERIA CARPATICA, koji izvodi muziku ovog naroda u spoju sa modernim aranzmanima, grubo je odbijen od ucesca na ovoj manifestaciji. Gospodin koji se predtavio kao sekretar Doma kulture rekao je da za novac koji je Ansambl trazio moze da dovede bend mnogo veceg kvaliteta. Na pitanje Dragomira Milenkovica, koordinatora Ansambla, i pionira etno jazz scene Balkana, da li je ikada cuo muziku MISTERIA CARPATICA, odgovorio je negativno. Postavlja se pitanje kako je onda mogao znati bilo sta o kvalitetu muziciranja ovog ansambla u kome svira i nekoliko profesora muzike? Organizatori su ipak obezbedili etno zvuk. Na manifestaciji ce ucestvovati norveski bend RAKIJA, koji izvodi srpsku muziku. Izgleda da su na Mokranjcevim danima pozeljni svi, osim Vlaha/Rumuna."  
За мене је права мистерија како на ову гомилу неистина и непрофесионалног информисања нико (јавно), до сада није реаговао! А што се мене тиче, чекао сам довољно дуго и надам се да сам показао довољно толеранције и стрпљења, надајући се да ће то неко до сада урадити, будући да је овај текст објављен још крајем августа. Иначе, из цитираног текста, који објављује "Електронска новинска агенција", није могуће утврдити да ли је он нечија исповест, лични став, или нешто слично... Те дилеме ми је отклонио Душан Првуловић, директор и главни и одговорни уредник ове "Електронске новинске агенције", када сам га позвао телефоном и скренуо пажњу да то што је наведено у тексту, у најмању руку не одговара истини, замоливши га да се текст или уклони, или да се објави деманти. Јер, елементарно је знање да се програм "Мокрањчевих дана" не прави недељу дана унапред, нити га саставља неки "секретар" ове институције. А све и да је тако, "тај секретар" мора да има име. Осим тога, зар се те ствари решавају телефоном? За тако нешто, колико је мени познато, потребна је "подебела" преписка између учесника и организатора, јер све то остаје у архиви. Међутим, он је одговорио да је то написао господин који се помиње у тексту, "да му је он веровао" и да је "требало да га провери", али и да је сада немогуће објавити деманти, посаветовавши ме да "Дом културе напише деманти". Међутим, мени и није била намера да, на било који начин, у име Дома културе "Стеван Мокрањац" одговарам на грубе информативне манипулације у вези са начином и временом састављања програма "Мокрањчевих дана". Имајући у виду да је Дом културе инстуција, (чији је оснивач локална заједница), надам се да они знају како ће (ако треба и уз помоћ суда) доказати неистине изречене у тексту. Моје реаговање је било због оног дела цитираног текста, у коме се помиње учешће норвешко-српске музичке групе "Ракија" на управо одржаним 45. "Мокрањчевим данима" . И то из простог разлога, што у њихово име то неће нико учинити. А јако је битно, имајући у виду да се ради о једном интернационалном музичком саставу који је на "Мокрањчеве дане" дошао уз финансијску подршку Министарства иностраних послова Краљевине Норвешке и који су, осим у Неготину, наступили и у Грачаници, Нишу, Кладову, Новом Саду и Београду. И то са намером да успоставе сардњу са музичким групама и појединцима из Србије, којима би било могуће организовати концерте у Норвешкој. На једном од њихових концерата било је најављено и учешће Кристијана Вагнера, који је и члан ансамбла "Мистерија Карпатика". Управо због тога, треба рећи да је у тексту који је објављен на страницама "Електронске новинске агенције" много детаља који подсећају на говор мржње и изражавање нетолеранције према другима "који нису са ових простора". А то није добро. Најпре, требало је да се аутор текста, макар мало, упозна са радом ове музичке групе па да утврди да је седмочлани бенд састављен од четворо Норвежана и троје људи који су, пореклом, из Србије. А да су на њиховом репертоару музичке нумере које изводе из Бугарске, Македоније, Норвешке, као и Србије, певајући их на бугарском, македонском, енглеском, норвешком, па и српском језику.Дакле, не како се то наводи у поменутом тексту да група "изводи српску музику", јер је то најобичнија манипулација. Баш као и она о којој сам писао на почетку текста.