среда, 15. фебруар 2017.

К А Н Д И Д А Т ( И )


Томислав Николић и Александар Вучић
Када је у уторак, после подне, обелодањена информација да ће кандидат Српске напредне странке (а вероватно и читавог блока владајуће Коалиције), према одлуци Председништва СНС, бити Алексанар Вучић, мени су, са разних страна, почеле да стижу честитке. Као резултат онога о чему сам говорио скоро годину дана.
А имајући у виду да сам, недавно, на овом месту о томе писао, нема потребе да се на тај сегмент враћам.
Међутим, упркос мом добром предвиђању да ће (још увек) актуелни премијер постати кандидат (највеће, из Коалиције владајућих странака), на предстојећим председничким изборима, нисам очекивао да ће се од тога направити ситуација каква се може видети у некој од многобројних телевизијских сапуница. Јер та, наводна, неизвесност у вези са тим да ли ће, или не, човек који у Србији одлучује о свему и свачему, подржати свог политичког оца за још један председнички мандат, била је, мени бар, толико наивна да ми је личила на дечију игру.
У једном тренутку сам чак пожелео да дам предлог да овај народ, још једном, помогне напредњацима, тако што би се организовала наградна игра у којој би се грађани Србије изјашњавали ког кандидата ова странка треба да "понуди" народу. Нешто као ова наградна игра "Узми рачун и победи". Али, пошто сам видео да владајуће странке ни наградну игру нису у стању да организују а да негде нешто не зашкрипи,  нисам се усудио да обнародујем тај предлог. Убрзо се показало да сам био у праву. Јер, по свему судећи, напредњаци ће имати довољно свог, унутарстраначког циркуса, да им још један у виду наградне игре није ни потребан.
Монолитно јединство које је Председништво СНС показало у уторак после подне, само дан касније, како изгледа, почело је да показује прве пукотине. Које су, истини за вољу, већ дуго биле видљиве и онима који "кубуре" са видом, упркос чињеници да су "кадрови задужени за крпљење", трошили све више и материјала и времена, како би све изгледало складно и идилично. Сада је већ и голим оком видљиво да су "пукотине" биле много веће.
Али је и "улог" био много већи. Пошто је, по свему судећи, јучерашња одлука (монолитног) Председништва СНС, "погодила достојанство" (још увек) председника Србије, Томислава Николића, који то и није могао да сакрије у "свечаном" говору поводом Дана државности. Претпостављам да је, управо то, био један од разлога да донесе одлуку о кандидаури за још један председнички мандат. Вероватно да почасти себе за свој 65. рођендан.Тако да, уколико се покажу као тачне информације које су (као још увек незваничне), пренели неки медији, велика је вероватноћа да ћемо, овог пролећа, имати не само предизборну, већ и изборну сапуницу.
А уколико се та "новинарска нагађања" покажу као тачна, очигледно је да ће и највећу владајућу странку задесити "амеба синдром", који је до сада захватио углавном све странке на политичкој сцени Србије. Или, да будем прецизнији, у том случају ће уследити још једно "цепање", овога пута најбројније и најутицајније странке у Србији. 
Које је, бар како је мени изгледало, "најављено" и пре но што је била саопштена "монолитна одлука" Председништва ове странке да ће "њихове боје" на предстојећим председничким изборима бранити "једини могући кандидат". Ја сам ту "најаву" наслутио из изјаве садашњег председника, на основу начина како је новинарима одговорио на питање ко ће бити председнички кандидат напредњака на предстојећим изборима. А да све то није било случајно, треба се подсетити и шта је "председник свих грађана" изјавио пре само седам дана. У том, помало загонетном, обраћању јавности (уколико су то медији прецизно пренели, или добро разумели надахнутог председника), испада да "постаје јасно да је он препрека некима са Запада да у Србији остваре своје интересе". 
Оно што мени тада није било баш најјасније, а тек сада добија на значају је да ли то значи да други председнички кандидат из редова СНС није "препрека", нареченим "некима са Запада".
У сваком случају, биће ово једна од најзанимљивијих председничких трка у досадашњем вишестраначком систему Србије. Која ће, између осталог, бити упамћена и по, вероватно, највећем броју кандидата. И уколико су се многи чудили због чега ћемо имати два "јака" опозициона кандидата, оличена у Саши Јанковићу и Вуку Јеремићу, данас је и на то стигао одговор. Очигледно да је, по већ опробаном систему и по хитном поступку, Српска напредна странка решила да "одговори" опозицији.
А то значи да ће овај народ (народе мој!) бити почаствован, не са једним, већ са два председничка кандидата из редова Српке напредне странке. Што му некако дође и логично. Јер каква би то била највећа странка у држави уколико није у стању да "изњедри", макар, два председничка кандидата?

недеља, 05. фебруар 2017.

Г О Н Д О Л А


http://www.goldgondola.rs/
После много година, у Србији ће се (уколико се не догоди нешто непредвиђено), 11. фебруара ове године, поново, организовати радна акција. За сада само једна, али, никад се не зна. Истини за вољу, неће то бити ОРА (Омладинска радна акција), али, биће радна акција. Њу је осмислио председник општине Чајетина Милан Стаматовић, који очекује да, наредне суботе,  између две и три хиљаде акцијаша (свих узраста), реактивирају овај некада веома попиларан начин колективног рада. За разлику од некадашњих радних акција, ови модерни акцијаши, друге деценије 21. века, биће ангажовани на изградњи панорамске гондоле. Али, не обичне. Већ најдуже панорамске гондоле на свету. Планирано је да се ова гондола гради на Златибору, као и да ће девет километара трасе ове гондоле повезати центар Златибора са ски центром Торник (преко Рибничког језера на коме ће бити међустаница). Гондола ће превозити 1.200 путника на сат, који ће се, за 25 минута, са почетних 960 метара, наћи на 1.490 метара надморске висине.
За оне који се слабије сналазе са географијом (или им је Београд центар света), треба рећи да се општина Чајетина налази у западном делу Србије (на граници са Републиком Српском), у Златиборском округу, у којој, према попису из 2011. године, у 24 насеља живи 14. 745 становника, а да сама варошица Чајетина има 3.340 становника.
Чајетина је доспела у жижу српске, политичке, јавности након априлских избора 2016. године, када је, већ поменути први човек ове вароши, Милан Стаматовић, позајмивши своје име трочланој коалицији, убедљиво, победио СНС листу, којој је име  позајмио Александар Вучић. Та победа је означила Стаматовићев почетак четвртог мандата на челној позицији у општини Чајетина, али и дуготрајну и упорну борбу са републичком влашћу, која, како изгледа, не уме спортски да поднесе пораз. Но, кренимо редом.
Било би неправедно рећи да су се проблеми између локалне самоуправе Чајетина и централне власти у Београду тада и појавили. Јер (према извештајима медија), изградња панорамске гондоле на Златибору, најављена је још у октобру 2011. године. А према изјави тадашњег председника Скупштине општине Чајетина, Милоја Рајовића,  пројекат је већ тада био три године у припреми. Тада је обелодањен и план да градња отпочне на пролеће 2012. године, јер је тада планирано, да већ крајем те године градња буде и окончана. Према тада презентованој студији изводљивости, да је тај план реализован, уложена средства од око 10 милиона евра била би враћена већ крајем ове, 2017. године.
Априла 2012. године, бар према извештавању  медија, почетак изградње гондоле се не доводи у питање. Напротив. Овој инвестицији се додаје још једна. Планирана је и градња шопинг мола на, близу, седам хиљада метара квадратних.
Очигледно је да је ова, још увек, нереализована инвестиција са Златибора привукла велику медијску пажњу, али, судећи по ономе што сам ја успео да пронађем, овом темом се највише бавио дневни лист Блиц. Пратећи те текстове може се начинити и досадашњи историјат златиборске гондоле. Десетог јуна, 2013. године, објављен је текст под насловом "У Паризу потписан уговор за изградњу гондоле на Златибору", а годину дана касније, текст "У августу почиње градња панорамске гондоле". Првог октобра, те 2014. године, објављен је текст под насловом "Чајетина платила прву рату за набавку панорамске гондоле", а 19. августа, наредне, 2015. године, читаоци су обавештени да је "На Златибору почела изградња најдуже гондоле на свету". Изгледа да је, према доступним информацијама, управо тог дана, на Преображење Господње, дошло до првих, озбиљнијих неспоразума између локалне самоуправе Чајетина и власти у Београду. Јер су овом догађају, уз председника општине, Стаматовића, и представника француске компаније од које је купљена опрема за гондолу, овом догађају присуствовали епископ Жички Јустин (који је освештао камен темељац), Александар Чепурин, амбасадор Русије у Србији, као и лидери две коалиционе странке на локалу (ДСС и СНП), Санда Рашковић Ивић и Ненад Поповић. Као што се види, било је упадљиво одсуство представника "државног врха Србије". Мада, како је рекао председник општине Чајетина, били су позвани и председник и премијер Србије и, приде, неколико министара.
-Решавањем имовинско правних односа на траси гондоле спречили смо највећу пљачку државне имовине. Зато данас овде и нема никога из републичке власти - рекао је тада (а пренели медији), председник општине Чајетина, Милан Стаматовић.
Вероватно да због тога, никога није, посебно, изненадило оно што је касније уследило, а медији, три дана касније, пренели под насловом "Градња гондоле на провери инспекције" и "Гондола без иједне дозволе - Чајетина на удару Зораниног министарства"објављен четири дана након тога. 
Да локалну самоуправу Чајетине то није поколебало,  поново, сведоче натписи у медијима. Крајем септембра 2015. године, објављен је текст под називом "Ноле у ВИП кабини први путник у златиборској гондоли", а неколико дана касније и текст "Златибор: "Јединству" три милиона евра за монтажу гондоле". Међутим, да се ствари заоштравају сведочи текст под називом "Под лупом: Истрага због мућки тешких 50 милиона евра", који је објављен 22. октобра 2015. године.
Радећи на овом, малом, медијском истраживању, мени су, 2015. и 2016. године биле индикативне и по томе што се (неколико година након златиборске) појавила и прича о београдској гондоли. Двадесетог јула 2015. године објављен је текст (такође Блиц) под називом "Мали: Интензивно радимо на пројекту гондоле у Београду", а крајем новембра, исте године и текст  "Београд у ваздуху - Ево кад ће се Београђани возити од блокова до Бановог брда на висини од 50 метара". Да се градоначелник Београда, Синиша Мали, баш "загрејао" за вожњу гондолом говори и текст који је, под називом "ГСП и на две жичаре - Гондолом и од Ушћа до Калемегдана", објављен средином септембра 2016. године, најављујући изградњу чак две "ваздушне линије". Међутим, судећи по тексту који је објављен крајем прошле године, пролонгиран је рок завршетка и ове, београдске, гондоле.
Претпостављам да ће, у данима који следе, бити јасно и то да ли ове две гондоле (у Београду и на Златибору), имају било какве везе, али, као неко коме је много ближа опција Србија ван Београда, нисам могао а да то не приметим.
У сваком случају, треба констатовати да је општина Чајетина, водећи борбу за право на изградњу панорамске гондоле, 2015. годину окончала једним значајним послом. О томе сведочи и Службени лист општине Чајетина број 12, од 29. децембра 2015. године, пошто је локални парламент ове вароши, дан раније, дао сагласност на Статут Јавног предузећа "Gold gondola Zlatibor", чиме је, како могу да претпоставим, процедура формирања овог предузећа доведена до краја.
Пратећи даље овај мали историјат златиборске гондоле, долазимо до текста који је, под називом "Французи довозе гондолу на Златибор" објављен 21. јануара 2016. године, а неколико дана касније, 8. фебруара и текст "Панорама Златибора - Монтажа гондоле почиње у марту". Међути да је и претходни термин почетка изградње златиборске "златне" гондоле пробијен говори текст од 17. јуна 2016. године, под називом "Устанак због гондоле - Нови окршај председника општине Чајетина и министарке грађевинарства". Први човек Чајетине, Милан Стаматовић, тада је упутио ултиматум Влади Србије, поручивши: "Не доделите ли општини парцеле за трасу гондоле, Златиборци ће земљиште прогласити народним и организовати радну акцију". 
називом,
Десет дана након тога, текст  под називом "Златиборска гондола - Проглашен јавни интерес над земљиштем, чека се идејни пројекат", указивао је на то да се ни Влада Србије "не предаје". Поруку је јавности упутила ресорна министарка, Зорана Михајловић, рекавши да је "Влада Србије дала сагласност да се прогласи јавни интерес над земљиштем изнад кога ће се градити гондола на Златибору". 
Већ 20. јула 2016. године, посредством медија, огласила се директорка јавног предузећа "Gold gondola Zlatibor", Бојана Божанић, најавивши скори почетак изградње гондоле, тако да би се први путници њоме возили почетком лета, ове 2017. године.
Веома брзо, показало се да ни нови рокови неће бити одрживи, јер је "империја узвратила ударац" о чему сведочи и текст који је, под називом "Чајетина пресекла - Држава нас кочи, градићемо гондолу радном акцијом, па нек хапсе 3.000 људи", објављен 14. децембра 2016. године. А само три дана касније, председник општине Чајетина је потврдио, да ће се годола градити на акцијашки начин, оптужујући државу да "кочи градњу инвестиције вредне 13 милиона евра".  Након тога, по први пут за неколико година, у борбу против златиборске гондоле укључују се и локални припадници странке која води главну реч у читавој држави. Судећи по новинском тексту   под називом "СНС Чајетина о градњи гондоле "на дивље" : Стаматовићевим акцијашима прети затвор", локални напредњаци су веродостојно пренели оно што им је речено, објашњавајући да би, потенцијални акцијаши, могли да учине кривично дело за које је запрећена казна затвора до три године.
Но судећи по следећем тексту, који је, под називом "Мраз одложио радну акцију - Стаматовић: Гондолу ћемо градити кад отопли", објављен 12. јануара ове године, председника општине Чајетина, Милана Стаматовића, то није поколебало, већ је нови акцијашки почетак радова најавио кад спољње температуре дозволе копање и бетонирање.
Потврда те одлучности, али сада са прецизираним роком почетка радне акције освануо је пре неколико дана под називом "Гондола још без грађевинске дозволе, али Златиборци ускоро крећу у радну акцију". 
- Очекујемо да ће се на радној акцији појавити између две и три хиљаде добровољаца. За оне који дођу из других делова Србије обезбедићемо смештај - каже Стаматовић у поменутом тексту.
- Ако Томислав Николић и Муамер Зукорлић граде без дозволе, због чега и ми не би градили гондолу на поклоњеним државним парцелама. Гондола није приватна већ народна имовина, унапредиће туристичку понуду Златибора и од ње ће користи имати и општина и држава -  мишљења је Милан Стаматовић, председник општине Чајетина.
А да ли ће и овај, ко зна који у низу, најављени почетак изградње "златиборске златне гондоле", пасти у заборав, или ће златиборски акцијаши ући у историју ове земље, знаћемо за мање од недељу дана. Што се мене тиче, са другог краја ове државе могу само да поручим: Трипут ура за акцијаше - УРА, УРА, УРА!

Г О Н Д О Л Е     -  П.С. ( Преписано са сајта http://www.goldgondola.rs/)

http://www.goldgondola.rs/
"Гондоле су некада били венецијански бродићи са плитким газом, којим се саобраћало воденим каналима Млетачке Републике. Посебна врста гондола била је она са кабинама за заштиту путника, ”фелзама”, које су имале мале жалузине које су се отварале и затварале, по потреби…
Временом је смањен број ових гондолијерских црних чамаца (било их је чак 18.000 у једном тренутку) на садашњих 500, али се појам ”гондоле” преместио из Венецијанског залива свуда по свету и преобразио у нешто сасвим другачије од оне оригиналне варијанте коришћења. 
Тако су најпознатије ”гондоле” постале оне ваздушне, ”висеће жичаре” на врховима чувених европских и светских скијалишта и зимовалишта.
Данас је готово незамислив прави угођај планинског боравка сваког иоле захтевнијег туристе – без панорамске гондоле, којом се плови под облацима и крстари изнад најлепших и најуређенијих места са ски-стазама и зимским рекреативним и спортским садржајима."