недеља, 27. октобар 2019.

" . . . ЗА МАНГУПЕ ЖИВА ЗГОДА "


Фото: Ж. Р. Драгишић
Имам утисак да се у земљи Србији све одвија по оној народној: "И на тараби пише...". Јер, толико тога пише - најпре у Уставу, затим у законима, подзаконским актима и разноразним одлукама, да човек са стране може да помисли како је ово једна уређена земља. Међутим, кад то написано треба и да се спроведе - увек негде запне.  Због чега се, логично, поставља питање: да ли је проблем са читањем, или нечим другим? Искуствено, између опција да ли то написано неко чита, или нечег другог, одлучујем се, поново, за народну: "читају, ал не хају"!
А да и не говоримо о томе да "напредна власт", осим са читањем има проблема и са "слагањем коцкица", као и да тај проблем не постоји само у престоном граду, већ и јужно од Бубањ потока (у Србији ван Београда), али се, по систему "далеко од очију, далеко од срца" о томе мало зна.
Конкретно, са једним од тих примера, јужно од Бубањ потока, сусрећу се и посетиоци Нишке Бање, која, никако да "засија пуним сјајем", које је требало да се деси још крајем авегуста, а према објави од 23. јула, на званичној Фејсбук страници Градске општине Нишка Бања. Готово месец и по, пре ове објаве, 11. јуна, ове године, на истом месту, јавност је обавештена да је "почела реконструкција главног трга ( са фонтанама) у Нишкој Бањи". У тој објави се наводи да се ради о инвестицији вредној 30 милиона динара, као "пример добре сарадње града и државе", јер у поменутој суми учествују Министарство туризма, Град Ниш и два нишка јавна предузећа.
О почетку ових радова известили су и Јужне вести, Нишке Вести, као и још неки медији, али и Канцеларија за локални економски развој и пројекте, која је реализатор читавог пројекта.
Фото: Ж. Р. Драгишић
О овом пројекту, заинтересоване грађене извештава и једна метална табла, коју су радници фирме која изводи радове, прислонили на зимзелено дрво, вероватно у нади да ни дрво ни поменута табла неће пасти. А што би могло да се очекује, имајући у виду да је предвиђени рок за окончање радова, одавно, прошао. Јер, како год да се рачуна, јасно је да је, од почетка радова, 27. маја, ове године, одавно протекло 75 дана, колики је био рок за завршетак радова. А да и не говоримо о томе колико сада, смешно "звучи" наслов текста једног штампаног медија, који је пророчки известио: "До Светог Илије Трг у новом руху". Јер, како ствари сада стоје, проћи ће још многе српске славе, а централним тргом у Нишкој Бањи, уместо туриста, шетаће се, малобројни, радници фирме чији назив стоји на металној табли, наслоњеној на дрво у парку.
Фото: Ж. Р. Драгишић
Једино није јасно због чега нико није поставио нове рокове, како би заинтересовани грађани и туристи могли да знају када могу очекивати да централни трг "засија пуним сјајем"? Или, бар, да се медијима и јавности обрати неки од оних локалних политичара који су се фотографисали за медије приликом објаве о почетку радова. Или, мисле да то није њихова обавеза!?
Фото: Ж. Р. Драгишић
Или, можда, због ових високих октобарских температура, још
нису приметили да је прошао август, већ им се причињава да је још увек лето и да туристичка сезона још није готова.
А ово је само још један пример да је за поштовање рокова и онога што је написано, политичарима у овој држави, очигледно, стало колико и до лањског снега.

"Стаза здравља"

Пошто се представници локалне власти (пуним устима) хвале реновираном "Стазом здравља" у Нишкој Бањи, нисам могао да одолим изазову, да изблиза погледам о чему се ради. Први утисак је био, заиста, импресиван. Али је други, по обичају, био битно дргачији. По свему судећи, "бехатон" плоче (ако се тако зову?) нису добро постављене, јер већ сада има много улегнућа у којима ће се сакупљати вода, што ће, знатно, утицати на њихов век трајања. А о лоше монтираним плочама говори и податак да је неко већ радио поправни испит ("Весићев синдром"), цементирајући одређени број "непослушних" плоча. Осим овога, изгледа да извођач радова није много водио рачуна о конфигурацији терена. Нигде не постоје одводни канали који би атмосферске падавине одводили где треба. Овако, оне ће се, вероватно, заједно са земљом, обрушавати на стазу, јер не верујем да ће их у томе спречити ивичњак.
Посебна "прича" је што стаза није обележена и што, осим на самом почетку, не постоје табле са обавештењима. Како је, колико се сећам, било некада. 
Такође, већ на први поглед, види се да поред стазе има много смећа (што говори о нашој еколошкој некултури), али и мали број канти за ђубре (што је пропуст оних који о томе треба да брину). 

субота, 01. јун 2019.

Ј О Р Г О В А Н

Фото : Ж. Р. Драгишић

Јоргован (лат. Syringa) је врста цветница која припада фамилији маслина. Распрострањен је на подручју југоисточне Европе и Мале Азије. Цвета од априла до маја, у уобичајеној, љубичастој, боји, али их има и у белој, розој, жутој, па чак и у боји труле вишње. Према легенди, јоргован је у Србију донео српски краљ Стефан Урош први Немањић (1223 - 1277), познат као Урош Велики, иначе син Стефана Првовенчаног. Као што је познато, Стефан Урош је био ожењен Јеленом Анжујском (1236-1314), мајком потоњих краљева Драгутина и Милутина, која није могла да се навикне на живот у Србији јер јој је недостајао мирис јоргована, који је у то време растао само у Француској где је она одрастала. Будући да је Стефан Урош желео да његова невеста буде срећна у држави свог мужа, он се потрудио да обезбеди саднице јоргована, па ова биљка, од тог доба, краси и све крајеве Србије. 
Три стабла јоргована на мојим фотографијама представљају доказ да ова биљка и у данашње време мења своја географска станишта, без обзира што то нема толики значај као што је то био подухват краља Стефана Уроша првог (уколико ова дивна легенда има везе са истином). 
Фото: Ж. Р. Драгишић
Наиме, пре неколико година, када сам још живео у Неготину, стицајем околности, веома често сам пролазио једном улицом која се налази на самом крају града (ако се не варам, улица се зове Старине Новака), до које се стиже Доситејевом и улицом Браће Југовића. Двориште једне од кућа у поменутој улици красило је вишегодишње стабло јоргована, који је тих дана био у пуном цвету. Испоставило се да у тој кући живи колегиница моје супруге, па је резултат тог сазнања била њена понуда да узмем "пелцер" биљке која ми се толико свидела. Тог пролећа, та мала биљка од свега неколико сантиметара нашла је свој нови дом у једном дворишту села Протопопинци, испод Видлича, на Старој планини. Сада, у мом дворишту постоје три јоргована који цветају и још три, који ће, Боже здравља, процветати наредних година. Мада никог нисам питао, претпостављам да је јоргован у мом старом крају, Неготину, већ прецветао. А овај, испод планине Видлич, сад је у пуном цвету, што ни мало не треба да чуди, јер расте на висини од око 750 метара надморске висине (мада су и временске прилике мало успориле вегетацију). У сваком случају, овим пресељењем јоргована из Неготинске Крајине на обронке Старе планине, оном старијем и раскошнијем стаблу у једном дворишту у улици Старине Новака у Неготину, на неки начин, продужен је живот. А
Фото: Ж. Р. Драгишић

различите нијансе боја јоргована које постоје у селу Протопопинци, добиле су још једну нову. Ову прелепу - неготинску.

петак, 25. јануар 2019.

Ј А С Е Н О В И К


Фото: Јужне вести (Д.М.)
Јасеновик је село које припада нишкој градској општини Пантелеј, а лоцирано је у планинском подручју Калафата, у правцу Сврљига. Према подацима Википедије, у овом селу је, 2011. године, у 113 домаћинстава,  живело 396 становника. Занимљиво је да је ово село, далеке, 1930. године, имало 518 становника, распоређених у 68 домаћинстава, чему је, на неки начин, допринела и пруга, коју ово село има  још од 1922. године, будући да је тада, завршена изградња железничке пруге која је повезала Ниш и Зајечар. 
Управо та железничка веза између ова два града, готово сто година касније, више од пет дана је у прекиду (чему се, бар у овом тренутку, не назире крај), јер је, код поменутог села Јасеновик, 19. јануара, у 22 сата и 25 минута, дошло до исклизнућа две цистерне са амонијаком, од укупно 14 колико их је било у теретној композицији превозника "NCL".
Фото: Јужне вести (Јована Адамовић)
Убрзо након овог акцидента, како су пренели медији, из Инфраструктура железнице Србије (ИЖС), упркос чињеници да се у преврнутим цистернама налази амонијак (који је отрован), саопштили су да "нема опасности по људе и животну средину". Животиње тада нико није помињао, мада ће, како ће се касније испоставило и то бити један од већих проблема.
Према истом извору (ИЖС), приликом овог "исклизнућа" није било повређених, али је настало оштећење железничке пруге у дужини од око 300 метара, за чију санацију ће бити потребно од 24 до 48 сати. Међутим, како је сада већ сасвим јасно, процена о трајању санације је била апсолутно погрешна, јер на поменутом железничком правцу нема саобраћаја више од пет дана, а да нико од надлежних није ни покушао да објасни ко је одговоран за насталу ситуацију и да ли ће и када неко сносити последице.  Самим тим и село Јасеновик, ових дана, постаје парадигма данашње Србије, у којој систем не функционише, а вршиоце републичке власти, дубоко заваљене у својим фотељама, готово да и не интересује шта се догађа у неком "тупом углу" Србије ван Београда. Што се може рећи и за већину медија, којима је, очигледно, већа брига била нова тема звана "јануарски снег у Београду" , због кога је први човек главног града, градоначелник Радојичић, оптужио метеорологе, али и показао да је у политици "млад и зелен", дајући медијима изјаве о проблемима у функционисању престонице. Ту његову "грешку" морао је да исправља његов заменик Весић, показујући да се у овој земљи све може поменути, али никако да постоји неки проблем.
Међутим, претпостављам да би се житељи села Јасеновик, који су данас били принуђени да напусте своје домове, без велике дилеме, мењали за  проблеме које имају прва два човека главног града, али и сви његови житељи. Имајући у виду да ће, стицајем околности, село Јасеновик, вероватно, остати упамћено као прво насељено место у Србији које је, у мирнодопским условима, било комплетно евакуисано, према одлуци Штаба за ванредне ситуације Града Ниша.
Штабу се због овога не може ништа приговорити, јер је сасвим јасно да су се они, доносећи овакву одлуку, пре свега, руководили безбедношћу и здрављем људи, али и заштитом животиња и животне средине.
Оно што је у овом случају, у најмању руку, проблематично је конфузија која је настала након исклизнућа цистерни са опасним хемикалијама. И, наравно, спорост у доношењу одлука. Јер, треба имати у виду да су мештани села Јасеновик, први пут били обавештени о могућој евакуацији тек четири дана након исклизнућа цистерни, па се поставља питање шта се до тада радило и да ли је постојала опасност да се у том периоду догоди нешто што би угрозило животе и здравље становника овог села? А да и не говоримо о томе колико панике може да унесе чињеница да је првобитна евакуација заказана за 24. јануар, али је из непознатих разлога отказана, да би се иста реализовала дан касније.
Овоме треба додати још неке детаље који нису баш сасвим јасни. Наравно под условом да су медији који су о томе извештавали то коректно пренели. А ради се о томе да ће мештани села Јасеновик данас после подне бити враћени назад у село, да би сутра, поново, били евакуисани!?
Остаје нејасно и због чега је било неопходно да прође пет дана од акцидента код села Јасеновик да би се о њему огласила Зорана Михајловић, челница Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре!?  Пожуривши да, по устаљеном напредњачком моделу, саопшти како у овом акциденту нема угрожених. Зар ова пруга, која се налази јужно од Бубањ потока, није у надлежности министарке Михајловић? Или је и ово пример правог односа напредњачке, београдске властеле према Србији ван Београда? Да ли би се на исти начин понашали да се ово догодило северно од Бубањ потока? Негде на 17 километара од Теразија. Пошто је село Јасеновик управо толико удаљено од центра Ниша.