недеља, 04. новембар 2012.

БАЛКАНСКА ПРАВИЛА


Филм "Балканска правила", који је снимљен 1997. године, за мене је један од култних филмова домаће кинематографије. Овај филм који је редитељски потписао Дарко Бајић, а за који је сценарио написао Радослав Лале Павловић, садашњи саветник Председника свих грађана, већ годинама препоручујем мојим пријатељима којима желим да, на сликовит начин, објасним како функционишу тајне службе на овим просторима. 
Према мом тумачењу, управо је тај филм требало да буде обавезно штиво свима онима који су дошли на власт обарањем "Милошевићевог режима", када су покушавали (ако заиста јесу), да успоставе нову власт. И колико је било важно да се, након октобарских промена, 2000. године, отворе тајни досијеи, а нешто касније и примени Закон о лустрацији (коме, на жалост,  важност истиче наредне, 2013. године, без покушаја примене). 
Наравно, свестан сам и чињенице да је велико питање кога би данас имали на власти да је поменути Закон о лустрацији заиста и примењен. Јер, све ми се чини да би, доследна примена тог Закона, за последицу имала и забрану бављења политиком, готово свим челницима данашње власти (ако изузмемо онај мањи трећински део који чине регионалци и они који су у напредњачко и социјалистичко јато долетели из неких других странака).
Но, да се вратим на "Балканска правила". Само на први поглед, остаје нејасно како је овакав један филм уопште могао да буде рађен те, 1997. године (у време када је Милошевић, као "фактор мира и стабилности на Балкану", био "јак као земља"), и то средствима тадашњег Министарства културе и Радио-телевизије Србије. Јер, овај филм у основи, има причу која разоткрива тајни рат  "српских", "храватских" и "југословенских" тајних служби. И као такав, могао је и "неверне Томе" да увери у оправданост тек окончаног рата на просторима бивше Југославије. А да би се то представило, било је неопходно да у филму буде заступљен и секундарни ниво приче, а који се тиче саме "организације  рада" тајних служби на овим просторима, или једноставније речено: "балканска правила".
А како ствари изгледају, једно од неписаних балканских правила су и афере. И то, углавном, афере које немају крајњи исход. Немају резултата. За сада је још неизвесно да ли ће тако бити и са најновијом афером у Србији, који многи већ увелико називају "српски Вотергејт", или увод у нови, "српски Брионски пленум". Истини за вољу, Брионски пленум (Четврта пленарна  седница  ЦК СКЈ, одржана 01. јула 1966. године у хотелу "Истра" на Брионима), представља расплет догађаја након откривања прислушних уређаја у Титовој резиденцији у Ужичкој, бр. 15 (у радном кабинету, али и спаваћој соби). А предмет најновијег прислушкивања (ако се утврди да је постојало), су, не само Председник свих грађана већ и министар војни и шеф свих тајних и осталих служби. Свака сличност тренутне афере "прислушкивања" у Србији, са оном из 1966. године, како кажу упућени, може бити злонамерна. Јер је, како то званична историја тумачи, Тита прислушкивао Ранковић. А данас су на мети прислушкивача и Председник свих грађана и шеф свих тајних и осталих служби (и министар војске). Уосталом, у таквој "подели улога", данас недостаје и КрцунЧија улога, вероватно, није занемарљива у некадашњим догађајима, упркос чињеници да је трагично настрадао готово две године пре Брионског пленума.
Али, уколико се вратимо у садашњост и посветимо се на један озбиљан начин "афери прислушкивања", која пуни насловне стране штампаних и хедове електронских медија, можемо доћи до закључка да у овој причи има много, у најмању руку, недефинисаних ствари. Које се, у вом тренутку, "у интересу истраге", не саопштавају јавности.
Зарад, што озбиљнијег приступа овој теми, ја, у овом тренутку, из читаве приче искључујем могућност учешћа, већ поменутог сценаристе мог омиљеног филма "Балканска правила". Који је и несуђени министар културе, а који је зарад тога постао саветник Председника свих грађана.
Такође, надам се да овде нема ни једне од Десет стратегија за манипулисање људима, чији је аутор један од највећих светских интелектуалаца,  амерички лингвиста, филозоф и писац Ноам Чомски.
Међутим, у читавој овој причи, мени остају нејасне, макар, три ствари.
Да ли је случајно да се, читавих пет дана, пре званичне појаве "афере прислушкивање", у дневном листу Прес, појавила широко објављена тема о томе како се у Србији, дневно, прислушкује 400 хиљада људи?
Да ли у "афери прислушкивање" постоји и колика улога недавно ухапшеног Зорана Јањушевића, односно, да ли је он ухапшен само због штете која је нанета "Бродоградилишту Београд", или сумњичења за злоупотребу у приватизацији цементаре "Нови Поповац"? Има ли Јањушевић са најновијом афером било какве везе, како о томе пишу неки медији у окружењу?
У трећем сегменту, мени нејасних ствари има бар неколико питања. Као прво, које је то "змијско гнездо" о коме је на РТС-у говорио Председник свих грађана Србије? Како то да је могуће прислушкивати и пратити шефа свих служби у овој држави (а који је и министср војни), а да му то не јави нико од "његових"?
Због чега је премијеру Србије (и министру полиције), у првим реакцијама на "аферу прислушкивање", било важно да саопшти да то са њим, нема никакве везе. Зашто је министар полиције (и премијер) претио да ће ухапсити врх полиције, уколико се покаже да неко од њих има везе са "афером прислушкивање", а да је, при томе, о сопственој одговорности није ни помишљао, иако се он налази на врху те пирамиде? И на крају, али не и најмање важно. Шта би се догодило ако би, хипотетички гледано (уколико се утврди да је неко из врха полиције одговоран за "аферу прислушкивање"), министар полиције, заиста, похапсио те људе и на крају, понудио и своју оставку? Да ли би, у том случају, аутоматски, понудио и оставку на место премијера? Због чега је премијер (и министар полиције) и пре завршетка званичне истраге у "афери прислушкивање", пожурио да, брже-боље, јавности саопшти како су, упркос свему, "темељи Владе стабилни"?

7 коментара:

  1. Uprkos ociglednoj dozi ironije kjom odise tekst, uradjena je prilico dobra analiza trenutnog stanja u ovoj drzavi.

    ОдговориИзбриши
  2. Ма ствари су потпуно јасне. Пажњу овог народа треба држати на разноразним глупостима како би безболно могло да прође ново задуживање и неформално признавање Косова. На томе ова влада има подршку запада. Мада као форсира добре односе са Русијом. Све се види ако то неко хоће.

    ОдговориИзбриши
  3. Afere, teftere, kofere, mere...

    ОдговориИзбриши
  4. Zašto ne u svom dvorištu, kada je van njega tako široko "polje".

    ОдговориИзбриши
  5. Nije ovo votergejt nego šitgejt i stvarno dokle sve ovo ide? Očigledno je da iza svega stoji borba za prevlast u policiji i službama bezbednosti izmedju čelnih ljudi vlade i to će i biti epilog cele priče. U celoj priči je strašno samo to na šta su sve spremni zarad ispunjenja ciljeva.

    ОдговориИзбриши
  6. Nakon ovog teksta i tebe će da prisluškuju ili u najmanju ruku redovno da čitaju :P

    ОдговориИзбриши
  7. Администратор блога је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши