ВИЗУРА (латински videre - видети, visum) у оптичком смислу значи замишљену црту која полази из ока посматрача и иде кроз дурбин право до предмета посматрања. То је направа на филмској камери кроз коју сниматељ прати догађаје на сцени. Уједно, визура означава видно поље, односно, све оно што се оком може "ухватити".
У фигуративном смислу, визура је угао гледања, или ракурс.
РАКУРС (француски racourcir - скратити) представља угао под којим филмска или ТВ камера снима објекат или глумца. У фигуративном смислу ракурс је угао гледања, тачка стајалишта, становиште.
Изрази визура и ракурс, по свом значењу су синоними, који се, посебно, употребљавају у филмској и телевизијској индустрији имајући у виду да на посебан начин дефинишу кадар (најмањи део филма), односно, посматрање кадра по вертикали. Тако, када се призор посматра одозго према доле, кадар је из "горњег ракурса", а одоздо према горе - из "горњег ракурса". Крајњи доњи ракурс назива се и "жабља перспектива", а крајњи горњи "птичја перспектива".
И руку на срце, многе ствари је могуће дефинисати или објаснити уз помоћ ракурса, или визуре.
Јер, све, више-мање, зависи од угла гледања. Ови што гледају одозго, из "птичје перспективе", ове доле, виде као мале и безначајне. И чине им се много мањим него што они заиста и јесу.
Са друге стране ови што гледају одоздо, из "жабље перспективе", имају утисак да су они горе много већи и значајнији. И није редак случај да ови "одоздо" себе доживљавају као жабу, коју сваког тренутка може прогутати рода.
Али, није ми намера да, под старе дане пишем басне. Ово сам навео само као пример за ракурс, односно визуру. Јер сам, у последње време, о појму визура почео интензивно да размишљам, пре свега због појма који се са овим римује - цензура. А имајући у виду да је цензуру, често, могуће применити на веома широк спектар јавног изражавања мишљења или идеја, овом приликом ћу се ограничити само на цензуру у медијима.
Мада се о цензури говорило и за време "оне власти", као и "оне, оне" и "оне, оне, оне", некако ми се чини да је ова тема много присутнија у време "ове власти". А поготову негде од средине прошле године, када је, у Пешчанику, објављен текст под називом "Како до доктората?Лако!Случај министра Стефановића". Након тога дошло је до "обарања" овог сајта, што је подигло доста буре у, иначе, успаваној јавности Србије. А како то обично бива, део те буре прелило се и ван граница ове државе. Због чега је реаговала Дуња Мијатовић, представница ОЕБС-а за слободу медија. Читава ова прича би се, можда, ту и завршила. Али, у држави Србији се ствари, готово увек, дешавају на другачији начин него у земљама у чије друштво, макар декларативно, хоћемо да се сврстамо. Оно што, вероватно не би урадио премијер неке друге државе, урадио је наш. Одаслао је Дуњи "ситну књигу". Наравно, тамо у белом свету, чак и када су у праву, нису спреми да, у свако доба, дижу ларму већ пкушавају да не "кољу вола за кило меса".
А Пешчаник је, поново морао да доказује да цензура у Србији постоји.
У сваком случају, све што се касније дешавало у медијском простору Србије, ишло је у прилог онима који су још давних дана, покушавали да "подигну узбуну" због, тада, појавних облика цензуре.
На ову тему, у неколико наврата, оглашавао се и Заштитник грађана, Саша Јанковић, али и извршни директор Репортера без граница, Кристијан Мир, наводећи да је цензура у Србији
Да је медијска цензура "реалност у Србији", мишљења су и у Европској федерацији новинара, који посебно реаговали због недавне изјаве европског комесара за проширење, Јоханеса Хана, да су "потребни докази за кршење слободе медија у Србији".
За разлику од неког претходног периода, недавно се на ову тему огласио и ресорни министар, Иван Тасовац, који је, како се и могло очекивати "одбацио критике" о стању медија.
Наравно, ни министар, као ни било који други државни званичник није објаснио због чега је Оља Бећковић (чије дугогодишње, култне емисије, "Утисак недеље" више нема на програму Б92), из Лондона, тачније са трибине у британском парламенту поручила: "Преко мене поручили како да раде новинари који желе да задрже посао".
У сваком случају, случајност или не, али мени су, ових дана појмови визура и цензура нераздвојиви.
И нисам сигуран да је то само због риме.
Нема коментара:
Постави коментар