ДАН КАДА НИСАМ ГЛАСАО

Илустрација: tacno.net

Нема никаве потребе да овде, на почеку текста, правим некакве заплете. Кад је већ из самог наслова текста јасно о чему се ради. Ипак, морам да признам да се данас, 24. априла 2016. године осећам јако чудно. Силом прилика, по први пут од увођења вишестраначја у наш политички живот, нисам у могућности да гласам. Дакле, први пут, за више од четврт века, ослобођен сам било какве "одговорности" за резултат онога што ће се данас догодити.

И та околност ствара у мени утисак  да се избори не догађају овде, у држави у којој живим, већ негде у некаквом суседству. И да, због тога, о њима мислим на сасвим другачији начин. Некако на нивоу информације. А само пре неколико дана, на овом истом месту, на ову тему, имао сам много тога да кажем. Можда и због тога јер сам знао да на овогодишњим изборима, по први пут, из сасвим оправданог разлога, нећу моћи, ативно, да учествујем. А један од оправданих разлога, без сумње је здравље. Или болест - како се узме.

Претпостављам да је тај чудан осећај, о данашњем изборном дану, условљен местом у коме проводим дане, укључујући и овај, који је за мене историјски. Места у коме је све некако успорено. Без журбе. Чему, вероватно, доприноси и овај, суморни, кишни дан, који је некако поклопио Бању са свих страна. Гости Бање  (употребио сам баш овај локални термин мештана који подразумевају да сви знају која је бања у питању) су се, вероватно, повукли у своје топле собе, а становници још увек уживају у недељном ленствовању. И чекају да се разиђу сиви облаци и праменови магле, који су наткрилили Бању са брда  Коритњака (Коритник, Коритар).

Само понеки нови предизборни плакат, који нисам регистровао претходне ноћи, упућује на то да се данас одржаају избори који, како ствари стоје, могу да буду значајнији од свих претходних. 

Ипак, ко зна? Можда је то само уобичајена недељна успореност. Можда ће наредних сати та слика бити знатно другачија? Можда ће грађани Бање, који имају право гласа, то право и искористити? 

Уосталом, да нисам спречен, ја сигурно бих. Мали је то труд, а накнадна кукњава не може ништа променити. Уосталом, како сам већ писао, овде није у птању само гласање. Већ право на избор.

А то представља, како право, тако и обавезу. Јер, после (избора) гласања, нема кајања.