ЉУЉАЊЕ ПОВЕРЕЊА

Поред мноштва других, добисмо и ту здравствену и (или) фармацеутску мафију. Судећи по, до сада, доступним информацијама, полиција је иза браве ставила неке угледне (пази угледне!) људе из области здравства, што нам говори да у овој држави нема поштених. Док се другачије не докаже!

Оно што ужасава домаћу јавност је податак да су они (ако се то докаже!?) увећавали своје материјално богатство на рачун болесне деце. Заиста болесно!

Шта се то са нама догађа? Какви нас то монструми окружују? Да ли је ово нормална држава, ако у њој неки болесници убијају осмогодишњу децу, након што су их сексуално злостављали? Да ли је могуће да смо толико заокупљени својим јадом у настојањима да преживимо ово тешко време, да нас туђа мука не дотиче? Да ли је могуће да више пажње посвећујемо некој глупој и сулудој идеји неког опозиционог лидера који би да мало штрајкује глађу (и жеђу!) због неких пропагандних материјала који су дељени током предизборне кампање у Бору, уместо да читава нација, плус они који са нама живе у истој нам држави, устане и гласно каже да не може више да трпи благ и толерантан однос нашег правосуђа према педофилима - зликовцима и осталим сексуалним манијацима? Да више нисмо у стању да трпимо толерантан однос ове државе према мафијашима свих могућих врста који краду, отимају и пљачкају овај јадан народ! А који су, очигледно, у спрези са "некима" који су на власти, јер се, након хапшења, које се обично изведе уз велику халабуку, брже нађу на слободи него што обичан народ себи купи нове чарапе.

Како то да је онима који су на власти, али (гле чуда!) и онима који би да нам седну за грбачу, подједнако неважно шта овај народ мисли о томе? А народ је у многим јавним реакцијама јасно ставио до знања да сексуалне и друге манијаке треба ригорозно кажњавати! Укључујући и примену смртне казне! Па не могу се манијаци и убице тако лагодно провлачити са неколико година казне . И онда "опет Јово наново"! И у овој земљи мора да влада ред! А како нам је Европа поприлично далеко, о томе морамо сами да се побринемо. Па не можемо стално да се "шлепамо" на причи о људским правима! Зар људска права немају и жртве? Ко брине о људским правима жртава? Како ћемо заштитити њихова људска права? Да ли су важнија људска права жлочинаца и криминалаца од људских права жртава? Не бих рекао! Уосталом, питам се како би реаговали они који "одмеравају правду" када би, случајно, они или неко "њихов" био изложен неком од тих најстрашнијих кривичних дела? Да ли би онда имали "праву меру" за оцену злочина?

Наравно, уважавам ја потребу да свако кривично дело треба и да буде доказано у редовном судском поступку.

Међутим, не могу да разумем ставове неких удружења и "комора" из области здравства који су, у случају "здравствене мафије", већ почели да, на мала врата, уводе амнестију за своје колеге и пре било каквог судског поступка. Да ли су они богови који ходају овом земљом, па су безгрешни? Да ли је лекар, самим тим што је завршио факултет, већ постао неко у чије поштење не треба сумњати? Избор те хумане професије за животни позив мора да обавезује много више него што су то нека занимања чије чињење или нечињење не може да има тако фаталне последице.

Али, чему чуђење, ако се присетимо како је реаговао први човек нашег здравства?

Дакле, преподобни и преподесни витез Томица, сматра да ће хапшење мафијаша у белим мантилима „пољуљати поверење у читав здравствени систем“. О чему он прича? То поврење се не може пољуљати. Њега одавно више нема! Ко може имати поверења у здравствени систем у који не верује ни сам министар? Да је другачије, зар би своју безалену и рутинску операцију обавио у иностранству!? Осим тога, министар признаје да није имао појма о овоме, да је о хапшењу сазнао из медија и да га о томе нико из државних органа није обавестио! Да ли се пита због чега? И да ли размишља о томе колико би часно било да, макар, понуди своју оставку?