недеља, 08. мај 2011.

ПРАВИЛА ИГРЕ


Занимљиво, али свако мало добијемо по неку ћушку од Европске Уније. Од оних којима стремимо и хрлимо. Нестрпљиво. А очигледно је да смо још увек неспремни. Још треба да радимо на себи и око себе. А то никако да схватимо. Кад то будемо урадили, улазак у ЕУ биће само формалност. А можда тада и схватимо да нам то и није потребно. Као што је то урадила Норвешка. Они имају све што им је потребно за улазак у ЕУ, ови их моле, а они неће. Инате се, баш као да су Срби. Али, далеко је Норвешка...
Најновију ћушку добили смо због неконтролисаног броја азиланата који су "преплавили" неке државе ЕУ, а они немају појма ни шта ће са онима које су оружјем "најурили" из њихових држава. Али, то су "правила игре". Ко хоће да учествује, мора да их поштује. Или, од игре нема ништа. Па сад, ако је у тој игри некоме до плакања, мораће и да плаче.
Мени је занимљиво како то да се ова власт одмах досети да "транспарентно", скоро "пред очима јавности" одмах након тога, ухапси неке људе који су, као, одговорни за најновије проблеме који су нас снашли. Није званично речено, али мислим да смо добили још једну, "пасошку", или "азилантску мафију", већ како се неко из новинарских кругова буде досетио да ту појаву назове.
А мени је још у живом сећању информација коју је објавила већина електронских и штампаних медија како су Албанци са Косова "похрлили" да узму наше пасоше, након визне либерализације. Информације тог типа, сигуран сам, још постоје у разним медијским архивама. Представници државе, тада су изражавали своје одушевљење огромним бројем Албанаца, који ето, још увек, признају државу Србију. Тада се никоме није "упалила лампица" шта се догађа.
У међувремену, похапшени су још неки. Они опаснији. Који тргују дрогом. Тамо негде у белом свету. Као део светског криминалног картела. Али, како је то јавио "медијски јавни сервис европске Србије", све је то било уз помоћ наше државе. А тако ће бити и у наредном периоду. Готово у глас су изјавили председник Тадић и министар полиције Дачић, који је свом "старијем и бројнијем" коалиционом партнеру доделио плакету поводом Дана противтерористичке јединице у Липовици. 
- Прогонићемо криминалце где год да се налазе на свакој тачки света, хапсићемо их, а наше тужилаштво ће радити свој посао, а као независне институције судови ће им судити - рекао је (ако је веровати медијима), том приликом, председник Тадић.
Морам да признам да је мени ова изјава зазвучала онако светски, моћно, нешто као да је дошла из Беле куће, као да је изговорио амерички председник Обама. Немам појма да ли је то реакција моје подсвести на чињеницу да је на поменутој свечаности у Липовици била и америчка амбасадорка Мери Ворлик (био је тамо и руски, Александар Конузин, па ништа).
Но, морам да признам да та паралела између Тадића и Обаме, макар у овом тренутку, није баш добра, имајући у виду да (уколико је тачна информација у медијима) нашем председнику рејтинг пада, а америчком расте.
Та истраживања, како преносе медији, показују да би, у овом тренутку, за вођу "радикала без беџа", Николића, као Тадићевог противкандидата на председничким изборима, гласало, безмало 10 процената више него за вођу демократа.
Та разлика је још драстичнија ако се узме у обзир рејтинг њихових странака. Према тим показатељима, за "радиклале без беџа" гласало би преко 15 процената више него за демократе (заједно са онима који могу да узму онолико процаната колико износи и статистичка грешка).
Занимљиво је да би, за вођу "радикала без беџа", као председничког кандидата, у овом тренутку гласало око 55 процената становника Србије, а исто толики проценат има "позитивно" мишљење о Европској Унији. Дакле, већина анкетираних је показала да смо "европејци". Оно што мени није јасно и због чега гласно постављам питање је : Одакле онда више од 30 процената оних који су потенцијални гласачи "радикала без беџа", а који су за насилну смену власти?! Или у свима нама "чучи" ген за насилно увођење демократије? Демократије "по нашој мери".  Како то раде наши амерички пријатељи. У име "америчког народа".
Јер, како ми се чини, сви би да, помало, личе на Амере. Но, то није тако лако. Осим што је Америка далеко, они некако имају шлифа за то и раде систематично. Улажу у будућност, што би се рекло. Тако је било и са Бин Ладеном. Неговали га годинама и "потезали" где год им треба. Без обзира што нико од америчких председника није имао појма коме ће и кад стварно "затребати". А затребао је Обами. И банг. Бин Ладен постаде мртав ладан, а Обами поче да расте рејтинг. Иако је он ју Бин Ладена најмање улагао. То се зове солидарност.
Да је те "председничке солидарности" било у Србији, Тадић сада не би морао да брине. Могао би мирно да седи у свом кабинету и да, као у "Великом брату", гледа како убијају тог "нашег" Бин Ладена, али и како му расте рејтинг. Овако, мораће да се задовољи, друмском, пасошком и иним мафијама.

9 коментара:

  1. Анониман08. мај 2011. 17:21

    Ma nema veze, daleko je i Australija...

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман08. мај 2011. 17:35

    Tek kada se ovako na papir poredjaju svi podaci moze se zakljuciti da se nezna ko je gori u Srbiji. Opozicija ili vlast. a nema ni nekog treceg.

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман08. мај 2011. 18:20

    Može Tadić i ovi njegovi da rade šta god hoće. Ali im to neće pomoći.Pokazaće to naredni izbori bez obzira kada se reše da ih raspišu.

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман08. мај 2011. 22:46

    Autor posta kroz pominjanje tri ličnosti pokušava da nam prikaže trenutni položaj zemlje Srbije.
    Za mene neprihvatljivo jer se jedan svrstava u svetske močnike koji silom nameće ostvarenje interesa svoje zemlje. Drugi državnik zemlje Srbije svim silama nastoji da promeni sliku koju svet ima o nama. Treći na čelu najjače opozicione stranke u našoj zemlji predstavlja se kao ličnost oko koje treba da se okupimo, a pri tome se gubi iz vida da se on stalno bori SAMO za vlast, jer njegova stranka nije realizovala ni jedan projekat ka poboljšanju uslova življenja u našoj zemlji. Reči su fraze samo konkretne akcije su trajne.
    Ja iznesoh svoj stav, doduše pitanje da li na to imam pravo kao anoniman, ali na vama koji ovo budete pročitali je da date svoj sud.

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман08. мај 2011. 23:00

    Dokle ćete više da kinjite te jadne naprednjake? Očigledno je da ih ne podržavate, ali možete bar nešto pozitivno o njima da napišete. Pa nije valjda ni kod njih sve tako loše. Osim toga, primetila sam da ih samo vi nazivate "radikali bez bedža". Uostalom, oni sa radikalima nemaju ništa i to su jasno milion puta ponovili.

    ОдговориИзбриши
  6. Анониман09. мај 2011. 12:07

    Ocigledno je da se narodu ne moze ugoditi. Mada mi nije namera da branim domacina ovog bloga, imam potrebu da izrazim svoje cudjenje zbog napada na autora iz dva sasvim razlicita ugla. Ocigledno da je jedan komentar inspirisan pretpostavljenim "vredjanjem" demokrata, a drugi naprednjaka.Bice ipak da je autor i ovaj tekst napisao sa dosta mere, a vi kolege koji komentarisete ovaj blog (anonimno, bas kao i ja), najpre dobro procitajte, pa onda komentarisite. Ovako, cini mi se da sve gubi smisao.

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман09. мај 2011. 16:51

    @ a vi kolege koji komentarišete ovaj blog.

    Koliko ja znam autor ovog bloga celog života se bori protiv jednoumlja.
    Iznošenje svog stava ili ako se ne deli mišljenje sa autorom bloga (posta)od strane komentatora to ne znači napad na autora posta, već doprinos razvoju misli i dela.
    U ostalom koja je poruka posta?

    ОдговориИзбриши
  8. Анониман10. мај 2011. 15:54

    Ovo je još samo jedan primer kako mi ustvari i nemamo državu, već naša država ima primitivan oblik despotije modernog karaktera. Od problema do problema, rešenja se guraju pod tepih sledećoj vlasti, a za to vreme se održava monopol i tajkunizacija, pod sloganom tranzicije. Našoj vlasti očigledno i nije u interesu u uđemo u EU, jer to ne odgovara monopolitičko-banditsko-mafijaškom uređenju naše privrede i tržišta, iako oni propagiraju evropske vrednosti. Dalje, ovakvo stanje samo dovodi umrtvljavanju velikog dela Srbije, što uz ovakav trend nesaradnje sa EK, kao i potpunom neodgovornoću političara kao jednih od nosilaca razvoja društva i države implicira da najgore tek sledi. Da li su mlade generacije zaslužile sve ovo?

    ОдговориИзбриши