Е Л И Т А

Елита је реч латинско-француског порекла, која, према Вујаклији, има значење: "оно што је најбоље, најодабраније", или, "цвет нечега, нарочито друштва". Према истом извору, у војничком значењу то је "најодабранија војска, језгро војске", а за потребе биологије, Вујаклија објашњава да је то "најбоља категорија биљног семена".

Ово стручно објашњење израза елита, које сам позајмио из извора који је, претпостаљам, за већину људи неупитан, само је увод који ми је неопходан за овај текст. 

Случајно или не, у овој држави већ деценијама (а можда и дуже), не постоје друге, већ само политичка елита. Или, политичке елите. Мада, ако боље размислим, ништа ту није случајно. А то већ довољно говори о држави. Пошто се, неминовно, поставља питање каква је држава која може да "изњедри" само политичку елиту (или, политичке елите). Или, какав је народ који живи у тој и таквој држави (не улазећи у њен национални састав, који и није битан за ову причу), који да има само ту, политичку, елиту. Они који имају мало дуже памћење (што је, морам да признам, реткост, осим ако није у питању злопамћење), морају признати (ја то чиним тешка срца) да је чак и оно "Титово време" знало да, ту и тамо, понуди и неке другачије елите. Можда баш и због тога јер је то неминовност једнопартијских система, код којих је, та и таква, политичка елита на једној, а да су све оне "остале елите", на некој другој страни. Просто, те "остале елите" у огољеним тоталитарним режимима, дођу као неки "вентил сигурности". Са друге стране, у назови демократским и вишестраначким системима, земаља у транзицији, просто је неминовно да се множе управо само те, политичке елите. А држава Србија је прави пример за то. Јер је толико странака да је готово и немогуће имати неку другу осим политичке елите. Упркос томе што је, реално говорећи, у мноштву тих странака и људи који "циркулишу" у њима, тешко пронаћи оне који се, заиста, могу означити као елита. Чак и међу онима који су део (како се у овдашњим медијима већ одомаћило), "државног врха". Уз сво уважавање да је то резултат "воље грађана".
Али, изгледа да је враг однео шалу, јер се те и такве политичке елите множе као амебе. Тако, чак и они који, од свих врхунских телевизијских остварења, редовно прате само догађања на најпознатијој фарми у држави Србији и  најпознатијој великобратској кући, могу да примете како нам, на велика врата, улази још једна елита. Политичка елита косовских Срба. Који, ни криви ни дужни, постадоше елита. Од које се (гле чуда!), како изгледа, уплашио и сам Први потпредседник Владе Србије. И због којих је, по хитном поступку, ономад, прекинут редовни програм Државне телевизије (хиљадита реприза "Бољег живота" - који, упркос томе, у Србију никако да стигне). Пошто је у мојој свести прекид редовног програма државне телевизије у директној вези са неким ванредним стањем, помислио сам да смо, поново, са неким заратили.  Или да смо одлучили да признамо Косово и Метохију (што за сада, као, није услов, али ће то сигурно, у одређеном тренутку постати). Међутим, како се убрзо испоставило, програм је прекинут да би нам Први потпредседник саопштио да није могао да нађе заједнички језик са политичком елитом косовских Срба. Али да, упркос томе ( што ли ми то делује популистички?), он њима не прети, већ жели да се са њима договори. Да ће, како је рекао, прихватити и референдум по питању бриселског договора, али да му "неко" гарантује да ће Срби и након њега остати јединствени.  Право је чудо како Први потпредседник не познаје сопствени народ. Јер да је супротно, знао би да два Србина имају три различита мишљења. Те да би, референдум по питању бриселског парафа било чисто губљење времена. А посебна је прича што је лидер напредњака сметнуо са ума да је немогуће организовати референдум за само 15 дана. То ни Мркоњићу не би пошло за руком! И које би то питање било одговарајуће, односно, на које би то питање већина житеља Србије могла да да "тачан" одговор. А да и не говоримо о томе ко би Првом потпредседнику гарантовао да ће Срби и после референдума остати јединствени. И без речи прихватити резултат тог референдума. Да ли би му то гарантовао Коштуница, Двери, Образ, или политичка елита косовских Срба? Опет, велико је питање да ли би поменута елита косовских Срба у томе била јединствена. И на крају, шта то значи јединство? Јер је лако уочити да и то дојучерашње јединство "државног врха", ипак, није јединство. Што је показала и недавна оставка млађаног Че Геваре Вулина. Који се одлучио да свом "пријатељу Вучићу" поднесе оставку гостујући на државној телевизији. Уколико се још деси да се наш Че Гевара, поново, врати у фотељу "директора за Косово", након петиције косовских Срба, претпостављам да ће српски политички ријалити постати популарнији од свих сличних телевизијских умотворина. А заслуга за то, несумњиво, припала би нашој најмлађој политичкој елити. Политичкој елити косовских Срба.