И БИ(ЋЕ) СВЕТЛОСТ !

Фото: Ж. Р. Драгишић

За око две недеље (20. децембра), биће пуне две године од како је Генерална скупштина Уједињених нација, на својој 68. седници, ову 2015. годину, прогласила Међународном годином светлости и светлосних технологија (International Year of Light and Light-based Technologies – IYL 2015).

Оно што, такође, треба рећи је чињеница да је до овакве одлуке дошло на иницијативу Унеска (организације за коју је знатан број грађана Србије чуо тек недавно и то у једном другом контексту), због низа значајних открића који су довели до прекретница у области фундаменталних и примењених наука везаних за светлост и светлосне технологије. А за то што је, управо 2015. година одабрана за обележавање Међународне године светлости, заслужна је чињеница да се ове године навршавају значајне годишњице научних достигнућа у овој области. Тако су Алхазенова сабрана дела, на тему оптике објављена 1015. године, Френелово објашњење бројних оптичких феномена базираних на таласној природи светлости 1815. године, Максвелова обједињена електромагнетна теорија 1865. године, Ајштајнова теорија о фотоелектричном ефекту из 1905. године, а проналазак позадинског космичког зрачења (Пензиаса и Вилсона), заједно са Каовим достигнућима у области фибер оптике,1965. године.

Сумњам да би могло да се деси да једна одлука неготинске локалне самоуправе из домена светлосних технологија може, у наредном, 22. веку,  да стане у ред напред побројаних из претходнних неколико векова, али, без икакве сумње има велики значај за становнике општине који живе у овом 21. веку.

Илустрација: www.negotin.rs

Наиме, крајем септембра ове, 2015. Међународне године светлости, представници неготинске локалне самоуправе, потписали су, са Немачком организацијом за техничку сарадњу (GIZ), уговор о донацији за реализацију пројекта "Замена светиљки на постојећем систему јавног осветљења на територији општине Неготин", чија је вредност 250 хиљада евра.

Како је наведено на званичном општинском сајту, финансијску основу овог пројекта чини награда освојена у такмичењу међу општинама источне Србије у области унапређења система наплате пореза.

Не верујем да ће, било који становник општине Неготин моћи да нађе замерку оваквој идеји, преточеној у пројекат, који, како је предвиђено (и ако све буде у реду), треба да буде окончан до краја 2016. године. Лично, морам да признам да већ дуже време нисам био у прилици да видим у каквом је стању јавна расвета у сеоском месним заједницама општине Неготин, због чега ћу се овом приликом уздржати од коментарисања тог сегмента. Међутим, имајући у виду да сам поприлично упућен у стање јавне расвете у граду (разуме се не у стручном већ у лаичком, корисничком, погледу), мислим да неће бити претерано уколико закључим да је у сеоским срединама стање далеко горе. Све то, управо, говори у прилог да је, што се тиче јавне расвете, "догорело до ноката", указујући да је за реализацију наведеног пројекта био последњи тренутак. Међутим...

Уколико је већина људи (као и ја), била у прилици да се са овом темом (реализација пројекта), упозна (искључиво), посредством званичног општинског сајта, могао је, у најмању руку, да извуче неколико погрешних закључака. Или, да будем мало блажи, да буде у недоумици.

Наиме, читајући текст о планираном пројекту (део текста где о овоме говори председник општине Неготин), јасно је да се ради о "LED светиљкама", (као што је то наведено и у називу пројекта), док се у осталом делу текста говори о "замени сијалица". У појмовима "светиљка" и "сијалица" постоји више него јасна разлика и у техничком, а поготову у финансијском смислу. 

Посебна прича је са импровизацијом анкете, која има за циљ да представи  "глас народа" о овој теми. Односно да се грађани општине Неготин изјасне о "приоритетним локацијама за ЛЕД осветљење". Јер, како се види и у тексту који је објављен на сајту 9. новембра, али и у тексту најаве анкете недељу дана касније (где се, такође, мешају појмови светиљка и сијалица), пројекат треба да се реализује у две фазе. При чему ће, бар како сам ја схватио, прва фаза бити реализована са поменутих 250 хиљада евра, док ће другу фазу, финансирати неготинска локална самоуправа. 

У најавном тексту за реализацију анкете јасно пише: "Од наградних средстава, савременим ЛЕД сијалицама биће замењено приоритетних 1185 од укупно 5976 постојећих живиних и натријумових сијалица".

Илустрација: www.negotin.rs

И ту долазимо до првог "ако", које се односи на анкету. Јер, онако како је урађена,  бојим се да је само карикирање онога што је требало да буде. Из простог разлога јер су анкете посебна научна грана у оквиру социологије. И тако им је требало приступити. Два основна критеријума анкете су стручност и знање. Затим, истраживања морају да се понављају ради континуитета што подразумева да изискују одређене трошкове и напор локалне самоуправе, а препорука је да се оне реализују у сарадњи са невладиним сектором, који је за то едукован. Анкета не треба да буде "алат" за односе са јавношћу, нити референдум или средство одлучивања. Овде је примењена интернет анкета која није баш најсрећније одабрана имајући у виду која је њена сврха и популација која треба да буде њоме обухваћена. Велико је питање на који начин се могу статистички анализирати и извести закључци поменуте анкете, што значи да неће бити могуће, на прави начин, објаснити њене резултате. Због начина реализације, поменута анкета не може да задовољи веома важан критеријум "подручја прикупљања података" (сеоске месне заједнице или градска средина), јер је то у електронским анкетама немогуће утврдити. Томе свакако не доприносе импровизоване локације као што су "главне саобраћајнице у граду" или "окружење туристичких атракција". Јер је велико питање како ће неко дефинисати "главне саобраћајнице у граду", а да и не говоримо о појму "туристичка атракција". Мени су, рецимо, две од неколико главних саобраћајница у граду, оне које воде до насеља Милошевски и Радујевачки пут, док у највећу туристичку атракцију убрајам Вратњанске капије. Нисам сигуран да ће и другима то бити критеријум.

Илустрација: www.negotin.rs

Ако се већ зна да ће, у првој фази, бити замењено "приоритетних" 1185 (надам се светиљки, мада пише сијалица), бојим се да о томе неће моћи да одлучују учесници у анкети већ струка. Јер, колико сам могао да схватим, овде се ради о "приоритету", а не о "поздравима и жељама".  

Поготову што не верујем да ће се са реализацијом пројекта "у првој фази" до те мере "шетати" како би се задовољили различити "приоритети", јер ће то само поскупети читав пројекат. Или, да банализујем. Ако се врши замена светиљки у центру неког села, логично би било да се у том селу "о истом трошку" окончају и послови на другим локацијама села.

Друго "ако" се односи на сумњу да оваква врста (електронске) анкете може да пружи информацију о "приоритетима", већ ће више изразити жељу или мишљење малог броја људи који учествују у овој анкети. Који могу бити пристрасни. И за које (лично) претпостављам много више представљају одраз жеље житеља града у односу на село. Уосталом, за ову моју тврдњу довољно је и летимично погледати досадашње резултате анкете. 

Са друге стране, остаје нејасно до када ће трајати ова анкета, што је такође требало да буде дефинисано на њеном старту. Није ни мало добро да се она развуче "ко гладна година", односно, да траје до "попуне места". У том контексту, поставља се и питање чему је служила претходна анкета која је, осим већ презентованог питања о "приоритетним локацијама", била састављена од 6 питања. Ова анкета се појавила заједно са првом информацијом о реализацији овог пројекта, 9. новембра, а затим је, на јако чудан начин, брже-боље, пребачена у одељак сајта под називом "старије анкете". Самим тим, она је много мање пред очима јавности, што и није од неке велике штете, имајући у виду јако мали одзив анкетираних и још катастрофалније примере неадекватних питања. 

Било би јако лоше да, једнога дана, ова нова анкета доживи исту судбину. Да без икакве анализе и објашњења, без обнародовања само заврши у одељку "старије анкете".