П И М Н И Ч Е Њ Е

Чињеница је да сам на овом месту, и по неколико пута, писао на исте или сличне теме. Али, то није било због моје инертности или недостатка жеље да пронађем "нову тему",  поготову што се чешће догађа да оне (те теме) "пронађу" мене.

Истини за вољу, овај текст ће се бавити двема темама, којима сам се, у неким ранијим текстовима већ бавио. Првом темом, у чијем је средишту испитивање јавног мњења (и проблеми који у вези са тим могу настати, уколико се то обавља на нестручан начин), бавио сам се чак два пута - у тексту од 6. децембра прошле године, под називом И би(ће) светлост!, као и текстом под називом Анкета, који је настао 9. јануара, ове 2016. године. Другом темом, која би, колоквијално, могла да це назове "новоговор", бавио сам се у тексту од 30. јула 2014. године, под називом Легат. Понављање је мајка знања - каже латинска изрека.

www.negotin.rs

У сваком случају, чак и да сам хтео да избегнем ове две теме, тешко да бих у томе успео, пошто се и једна и друга, већ дуже време, налазе на насловној страни званичне интернет презентације општине Неготин. И то на једном месту. У одељку под називом "анкета". Оно што је занимљиво, а што се не догађа први пут, је податак да уредник (администратор) или група људи која се бави овим послом, пренебрегава чињеницу да је неразумно грађанима нудити анкетирање на овај начин. Без икаквог пропратног текста. Јер, текст који је објављен још 12. децембра, под називом "Анкета - Туристичка валоризација "Пимница",  већ је давно "отишао" у архиву, па грађани који би сада, или наредних дана, желели да се укључе у ову анкету, немају могућност да сазнају о чему се ради. Лично, не верујем да ће се многи определити да пронађу објашњење и разлоге за израду једне овакве анкете, али, чак и уколико се неко одлучи за тако нешто, претпостављам да ће се чудом чудити образложењу које је у том тексту наведено.

"Поштовани суграђани,

www.negotin.rs

Један од стратешких циљева општине Неготин је развој туризма који укључује и туристичку валоризацију Рајачких, Рогљевачких и Смедовачких винских комплекса познатих као "пимнице". У оквиру пројекта општине Неготин "Лични ставови - заједничке одлуке" Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ и Швајцарске развојне агенције СДЦ, између осталог подстакнуто је учешће грађана у активностима везаним за туристичку валоризацију ових винских комплекса."

Оно што је мени засметало је, по ко зна који пут, некоректно писање назива неких страних организација, код којих (према званичном правопису) важи правило да, кад се на српском пишу ћирилицом, онако како се изговарају, а да се, при првом помињању, у загради пише изворни облик читавог назива или бар скраћенице. 

Дакле, треба написати Немачка организација за техничку сарадњу (GIZ), као и Швајцарска агенција за развој и сарадљу (SDC), јер су то званични називи поменутих организација, поштујући (још увек важећи) правопис нашег (званичног) језика.

Занимљиво је шта још, између осталог, пише у информацији у вези са поменутом анкетом, која је објављена 12. децембра, ове године:

"Као наставак активности у укључивању грађана, овог пута, занима нас шта наши суграђани, грађани у суседним општинама, као и сви остали који прате наш сајт као и Фејсбук страницу Канцеларије за локални развој мисле о туристичким потенцијалима "пимница", па смо у том циљу на сајту општине Неготин поставили кратку анкету на десној страни почетне странице званичног сајта Општине Неготин."  

Из ова два цитата (који су недоступни свима онима који ће данас и наредних дана видети већ помињану анкету (или у њој учествовати) могу се извући и неки закључци. Најпре, мене, као грађанина, "подстакли су" да учествујем у свему овоме, али је велико питање да ли ће од тога бити и неке користи. При томе, наравно, не мислим на личну корист. Већ да ли ће и на који начин ове моје сугестије утицати на ток пројекта. А моја основна дилема (а можда и нешто више!) је садржана у питању: Како ће то "лични ставови" (моји и осталих грађана) утицати на , исправне, "заједничке одлуке"? При томе треба имати у виду да поменути "ставови" треба да буду изнети посредством једне, потпуно, неадекватне анкете. Која није дефинисана ни роком, ни чему ће служити ни којој структури становника је намењена. Самим тим, и резултати ће бити примерени томе. Односно - неупотребљиви. А да и не говоримо о веома "оригиналним" питањима, која, ради бољег увида овде цитирам:

Илустрација аутора - www.negotin.rs

1. Да ли сте посетили неки од комплекса пимница на територији општине Неготин?

2. Да ли планирате да посетите ове комплексе?

3.Да ли сматрате да ови комплекси могу да се развију у савремену туристичку дестинацију?

4.Да ли "пимнице" треба да буду укључене у укупну туристичку понуду општина у окружењу?

5. Да ли пивнице могу да буду интересантне посетиоцима из иностранства?

Имајући у виду да поред анкете нема текста (а могао је да се да, макар, линк до њега) који појашњава на шта се односе питања и који су "комплекси" у питању, јасно је да ни одговори на ова питања не могу бити валидни.
Осим тога, запањујућа је неинвентивност (срамота ме је да употребим неки други, али прикладнији израз) у састављању питања, на чијим одговорима треба да буду базиране неке одлуке. И да ли аутор (аутори) анкете има идеју шта се може урадити са одговорима које је дало мање од 40 учесника у анкети (бар у тренутку када сам писао овај текст)? И колико је важно да је тај број људи (макар и стопроцентно) одговорио потврдно на питања да ле је посетио или ће посетити "неки од комплекса"? Такође, баш бих волео да ми неко објасни у каквој вези ће бити, евентуално "развијање ових комплекса у савремену туристичку дестинацију" и потврдан одговор четрдесетак учесника у анкети. Лично, сумњам и да би могао да добијем било какав "нормалан" одговор на питање како би то учесници у анкети могли да одлуче да се "пимнице" укључе у туристичку понуду општина у окружењу, нити како би то они (осим да гледају у пасуљ) могли да знају да ли "пивнице" могу да буду интересантне посетиоцима из иностранства.
Наравно, да би овај текст био комплетан, недостаје му друга (најављена) тема. Односно, "новоговор" који је заступљен и у овој причи.
Пажљивим аналитичарима већ помињане анкете, као и пропратног текста (који се загубио у архиви мноштва информација на општинском сајту), вероватно није промакло да аутор (или аутори) користе два израза за "винске комплексе" - пивнице и пимнице. При чему, треба сасвим јасно рећи да не постоји никакво валидно утемељење за појам "пимнице", који се (како сам о томе већ писао), као пример "новоговора", ниоткуда, појавио деведесетих.
Претпостављам да се неком учинило згодним да ће употребом назива "пимнице" (као назива за грађевину у којој се, наводно, пије искључиво вино) начинити разлику од израза "пивнице" (у којима се, наводно, пије искључиво пиво).

www.negotin.rs

Лично, мени је израз "пимнице" толико извештачен да сам га увек доживљавао као резултат нечије потребе да, по сваку цену, уведе неку новотарију. Но, слажем се са чињеницом да су по овом питању мишљења различита. Само што ово не би требало да буде ствар за изјашњавање на референдуму јер код оваквих дилема, реч мора да има струка. А управо такво стручно мишљење пронашао сам пре нешто више од шест година у тексту који је, под називом "И вински подруми су баштина културе", августа 2010. године, објављен у листу "Блиц". Наиме, у њему се наводи став архитекте Босиљке Томашевић, из Републичког завода за заштиту споменика културе, као руководиоца пројекта "Неготинске пивнице", да вински подруми у околини Неготина могу само да буду "пивнице", а никако "пимнице".
Уосталом, све и да није тако, мислим да је крајње време, да, управо одавде, крене идеја да се ово "пимничење" или "пивничење" оконча на једини могући начин. Чиме би се избегла различитист у називу ових објеката, која може само да уноси беспотребну забуну. Која је, можда, допуштена у необавезној комуникацији, али не и у званичним документима.
Јер, не треба изгубити из вида да се ради о једном од кандидата Србије за упис на Унескову листу светске баштине, где се још налазе и манастир Манасија, тврђава Бач, Царичин град и Смедеревска тврђава.
Уколико желимо да нас неко озбиљно схвати, за почетак, морамо ми да будемо озбиљни.