Р У П Е

Готово је невероватно колико рупа има у овој актуелној причи о Шарићима. Или, тачније речено, у самој причи и нема много рупа, као у ономе што би требало урадити да се "сложе коцкице" е да би се криминалци нашли тамо где им је место - иза браве. Али,како доћи до последњег чина те драме у којој треба да се сложе "два ока у глави", које је неко, још давно посвађао? И сада свако око гледа за себе. Чак и када им, из будућег заједничког главног града, Брисела, нареде да "гледају у исту мету". Управо због тих рупа, све ми се чини да нећемо видети ни Шарића, али ни његове помагаче. А све ово ће завршити као једна јако слатка прича да би лакше попили неку горку пилулу.

За сада, имамо само горак укус у устима, након читања (једне од мноштва) новинских сторија о томе како је супруга једног од Шарића (Душка), Светлана (која је и манекенка), у Дому војске присуствовала Светосавском балу који је организовала Маријана Матеус !? Ако је тачно то о чему су писале неке новине, она се тамо појавила у друштву са једном народњачком звездом (Г. С.), а на питање новинара откуда њих две на том месту, певачица је рекла:"Па ваљда зато што смо позване. Никада нигде нисмо дошле, а да нас претходно неко није позвао."

А на све то, манекенка Светлана Шарић, је додала:"Нећу да причам јер су новине пуне неистина о породици мог супруга! Зашто нико не пише коме су Шарићи све помагали и када? Само се пише да су дилери дроге, а то су све лажи. Зашто нико не пише колико су пара дали за цркву, и не само њој? Многима су помагали. Мој муж је велики добротвор."

Ако црква има и таквих "добротвора" онда не треба да чуди што се њено име, све чешће, помиње у оним контекстима, због којих, у најмању руку, сви треба да ставе прст на чело. А догађај чије ће слике, засигурно, обићи свет, у коме се монаси песниче у порти српске православне светиње Грачанице, само показује колико је морал у овој земљи пун рупа, у свим сегментима друштва. Свети Краљ Милутин, вероватно није могао ни да слути да ће његова задужбина,тачно 700 година од изградње, најдуховнијем, делу његових потомака, послужити као боксерски ринг. Ако је то видео, плакао је од муке, поготову што су разјарене монахе морали да раздвајају мрски нам окупаторски војници.

Да рупа има свуда око нас, говори и један сегмент актуелне кампање за ванредне локалне изборе у Неготину. Наиме, стиче се утисак да је акценат читаве кампање, неколико владајућих странака, бачен на отварање граничног прелаза на Кусјаку.А да нико није, макар покушао, да детаљније уђе у саму суштину овог посла. Чему ће служити овај гранични прелаз, ко ће га, и на који начин користити? Да ли ће то бити изводљиво и да ли ће бити довољно времена да се створе нормални услови за рад свих државних служби које треба да раде на оваквом граничном прелазу? И наравно, како ће се то одразити на просперитет локалног становништва у општини Неготин?

Осим тога, поставља се и питање због чега овај гранични прелаз није већ активиран у неком ранијем периоду, ако се има у виду да о томе постоји одлука Владе, објављена још 15. децембра 2006. године у "Службеном гласнику"!?

Посебна прича је то колико су се наши суседи припремили да нас дочекају. Наиме, летимичним погледом на карту путне инфраструктуре Румуније, јасно је да су они главну саобраћајницу у региону који је нама најближи, преусмерили на правац који повезује Крајову и Видин, посредством (за сада) трајектне везе између Калафата и Видина, на месту где је у току изградња модерног моста. Остаје велико питање куда ће то наши путници путовати у обећану Крајову и да ли их и тамо чекају неке рупе?

Ако је то у питању, не морају ни да се труде. Рупа има и по нашим путевима у толикој мери да човеку није довољно само да поседује вештине у слалому.

Немогуће их је заобићи ни у самом граду, па није јасно куда су то наши локални политички лидери водили своје госте из престонице, а да им колико-толико сачувају службене аутомобиле. И да ли су добили прекор што су били толико педантни да очисте снег до асфалта? Јер, као што она народна каже да "не пада снег да покрије брег..." тако ни чишћење снега није увек баш добро. Да је по улицама остао снег нико не би ни приметио колико има рупа.