К О П А О Н И К

И поред тога што су ми неки посетиоци овог блога сугерисали да је прошла тишина,ја судим да није. Јер, приметно је да је сада има много више,но оних дана када је требало да, званично, буде на снази. Али, и то је део наше стварности.

Да ли је то затишје пред буру, или нешто друго, чуће се. А нешто се већ чуло. И то на велика звона. Једна партија више не постоји у нашем граду, али је зато једна друга, за коју су многи мислили да не постоји, у мини прелазном року добила појачање. И то какво! Но, то смо ми. И није ми јасно када ћу престати да се изненађујем. Код нас је све могуће и ништа није могуће. Али, ако занемаримо тај догађај, после гужве која је карактерисала финиш изборне трке, већ неколико дана нема никаквих догађања. А то говори само о једном. Сада се ради по кружоцима. Да не кажем испод жита. Јер, питање је шта је са житом,пошто се ова зима повампирила. И већ је свима мука од снега, осим онима којима није. Који умеју да споје лепо и корисно. А таквих има у Србији, али не у Србији ван Београда. Управо они се, ових дана, налазе на "крову Србије".

Претпостављам да се српска економска и политичка елита није случајно обрела на Копаонику да би сагледали нашу економску ситуацију. И поред податка да ове „копаоничке седељке“ имају дугогодишњу традицију, није баш логично да се та врста гламура представља као да је то сасвим нормално. Без обзира што су се организатори потрудили да ово „копаоничко дружење“ домаће елите (уз понеког госта из иностранства),добије и неки назив који обичном свету делује доста озбиљно и уверљиво. Из шешира је извучено име „бизнис форум“, са поднасловом „утицај светске економске кризе на Србију“. А неки од увек „домишљатих“ новинара тај скуп су већ одавно прозвали „српски Давос“.

И поред тога, поставља се питање због чега је потребно да то „копаоничко надмудривање“ траје и по неколико дана? Па и економским лаицима је јасно да је и за скенирање много сложенијих економија од српске потребно далеко мање времена. Није на одмет ни питање због чега је овакав скуп одржан баш на Копаонику? Зар то о чему се разговарало,није и „голим оком“ видљивије у неком Нишу, Крагујевцу, Лесковцу, Бору...Неготину? Ионако је већина тих министара, колико до пре неколико дана јездила и овим нашим друмовима пуним рупа. Могли су тај "самит" да организују и овде. Били би уверљивији гласачима и можда зарадили који проценат више. Но, сигуран сам да ће грађани поменутих и иних српских градова узети учешће у овом елитном скупу. Када се буду плаћали рачуни! Јер, све има своју цену. Али, због чега жалити?

Зар није вредно платити информацију коју су нам, са „крова Србије“, упутили наши елитни министри - "да је ситуација јако озбиљна и да треба још мало да стегнемо каишеве"? Ако ни због чега другог а оно да нам не спадну панталоне, што може бити јако незгодно, али и веома ризично. Салве аплауза „широких народних маса“, изазвао је и податак да неки економисти још нису одустали од генијалне идеје да се мањак у државној каси може надоместити повећањем ПДВ и осталих пореза, како би, у некој будућности могло да се размишља о повећању плата и пензија.

И управо ту лежи одговор на питање, због чега су се наши премудри и предобри политичари, попели баш на Копаоник како би нам то саопштили.

„Ко на брдо, ак и мало стоји, више види но онај под брдом“, написао је давно Његош у „Горском вијенцу“.

Надам се да су наши политичари "видели" и нешто више од тога, пошто Копаоник није обично брдо !