Ова држава је током претходних година пролазила кроз различите фазе. А најновија би могла да се назове магацинска.
("Магацин је грађевински објект или просторија у којој се чувају материјална средства. Може бити самосталан или у склопу складишта. У зависности од намене могу се поделити на једнородне (за једну врсту материјала) и мешовите. При изградњи магацина треба водити рачуна о отпорности на пожар, поплаве, избору места, утовару и истовару, влази, прилазним путевима, природном осветљењу и другим факторима, као што је организација противпожарне службе.")
Ако пођемо од аксиома да је последњих две деценије ова држава пролазила кроз различите турбуленте периоде, који не могу да служе за поређење, остаје нам да ово садашње време поредимо са периодом пре тога. Дакле, да ли је ова "магацинска" корак напред или корак назад у односу на "браварску" фазу? На ово питање, претпостављам, свако има свој и специфичан одговор. Међутим, за размишљање о овој теми кандидујем и један податак који може да буде јако важан. Наиме, ради се о томе да је сваки магацин, мање или више, ограђен простор, у коме је ограничено кретање. Самим тим можемо и да констатујемо да смо, у овом нашем "магацину" сви заточеници. Више или мање уредно упаковани на разноразне полице и сталаже. И без обзира колико нам је на њима удобно, природно је да имамо жељу да повремено сиђемо, прошетамо или негде одемо. Да видимо шта има новог на суседној полици или сталажи. Или, да изађемо мало из магацина и одемо негде другде, у жељи да утврдимо како се живи у другим магацинима. Али, оћеш! Не може! Нема магиционера. Како кажу, нестао је јако давно и од тада га нико није видео. А магацин је пре тога закључао. Јер, како кажу добри познаваоци прилика у овом нашем магацину, магационер се није надао да ће он постати толико значајан. Да ће му толико порасти нумера. Уосталом, наш магационер је био свестан да мора на тај пут у Холандију. Али, како су на овај пут у земљу лала најпре почели да спремају оне са чела листе, он је, вероватно, мислио да ће, док ред буде дошао до њега, интерес овог света за једним обичним магационером нестати. Да ће дићи руке од њега. Али, јок! Запели и хоће баш њега. Магационера.
Није им било довољно што смо им дали и председника и председнике и министре и генерале и генерала. Хоће још и магационера!
Тако, таман када смо очекивали да нам стигну похвале из главног града васколике васељене, поново је стигло упозорење. У коме се лепо каже. Добро, дали сте нам генерала, али, где је магационер? И заштитница интереса најмоћније силе света у Србији, имала је шта да каже на ову тему. За ту прилику отишла је мало до Бујановца и оданде поручила : "Да би Србија стигла до Европске уније, најпре је потребно да магационер оде у Хаг."
На ту тему, ових дана се огласио и српски тужилац за ратне злочине. И он нам је поручио исто. Магационер мора у Хаг! Мада све то изгледа мало чудно и обичном грађанину мало несхватљиво, испаде да је ова земља, напокон, прихватила нешто од онога што нам је поручивао покојни Зоран Ђинђић. А то је да, уколико треба да прогутамо неколико жаба, најпре прогутамо ону највећу. И он је тако и радио. Најпре је у Хаг отпремио Милошевића. И за то, можда, платио и главом. А ови после њега, сви се нешто нећкају. Те немају појма где се ко налази, те није тренутак, те има времена. И тако дођосмо до краја. Фајронт! Нема више. Дошао је на ред и магационер. А њега нема! Или се ови само фолирају да га нема. Нећкају се као младе. А после ће испасти да је и магационер све време био ту. Поред нас. Само није хтео да нас откључа. А у том чекању, нама је прошао рок.
("Магацин је грађевински објект или просторија у којој се чувају материјална средства. Може бити самосталан или у склопу складишта. У зависности од намене могу се поделити на једнородне (за једну врсту материјала) и мешовите. При изградњи магацина треба водити рачуна о отпорности на пожар, поплаве, избору места, утовару и истовару, влази, прилазним путевима, природном осветљењу и другим факторима, као што је организација противпожарне службе.")
Ако пођемо од аксиома да је последњих две деценије ова држава пролазила кроз различите турбуленте периоде, који не могу да служе за поређење, остаје нам да ово садашње време поредимо са периодом пре тога. Дакле, да ли је ова "магацинска" корак напред или корак назад у односу на "браварску" фазу? На ово питање, претпостављам, свако има свој и специфичан одговор. Међутим, за размишљање о овој теми кандидујем и један податак који може да буде јако важан. Наиме, ради се о томе да је сваки магацин, мање или више, ограђен простор, у коме је ограничено кретање. Самим тим можемо и да констатујемо да смо, у овом нашем "магацину" сви заточеници. Више или мање уредно упаковани на разноразне полице и сталаже. И без обзира колико нам је на њима удобно, природно је да имамо жељу да повремено сиђемо, прошетамо или негде одемо. Да видимо шта има новог на суседној полици или сталажи. Или, да изађемо мало из магацина и одемо негде другде, у жељи да утврдимо како се живи у другим магацинима. Али, оћеш! Не може! Нема магиционера. Како кажу, нестао је јако давно и од тада га нико није видео. А магацин је пре тога закључао. Јер, како кажу добри познаваоци прилика у овом нашем магацину, магационер се није надао да ће он постати толико значајан. Да ће му толико порасти нумера. Уосталом, наш магационер је био свестан да мора на тај пут у Холандију. Али, како су на овај пут у земљу лала најпре почели да спремају оне са чела листе, он је, вероватно, мислио да ће, док ред буде дошао до њега, интерес овог света за једним обичним магационером нестати. Да ће дићи руке од њега. Али, јок! Запели и хоће баш њега. Магационера.
Није им било довољно што смо им дали и председника и председнике и министре и генерале и генерала. Хоће још и магационера!
Тако, таман када смо очекивали да нам стигну похвале из главног града васколике васељене, поново је стигло упозорење. У коме се лепо каже. Добро, дали сте нам генерала, али, где је магационер? И заштитница интереса најмоћније силе света у Србији, имала је шта да каже на ову тему. За ту прилику отишла је мало до Бујановца и оданде поручила : "Да би Србија стигла до Европске уније, најпре је потребно да магационер оде у Хаг."
На ту тему, ових дана се огласио и српски тужилац за ратне злочине. И он нам је поручио исто. Магационер мора у Хаг! Мада све то изгледа мало чудно и обичном грађанину мало несхватљиво, испаде да је ова земља, напокон, прихватила нешто од онога што нам је поручивао покојни Зоран Ђинђић. А то је да, уколико треба да прогутамо неколико жаба, најпре прогутамо ону највећу. И он је тако и радио. Најпре је у Хаг отпремио Милошевића. И за то, можда, платио и главом. А ови после њега, сви се нешто нећкају. Те немају појма где се ко налази, те није тренутак, те има времена. И тако дођосмо до краја. Фајронт! Нема више. Дошао је на ред и магационер. А њега нема! Или се ови само фолирају да га нема. Нећкају се као младе. А после ће испасти да је и магационер све време био ту. Поред нас. Само није хтео да нас откључа. А у том чекању, нама је прошао рок.
Magacin je Srbija.Sire okruzenje.Police su naselja.Blize okruzenje.Roba na policama-stanovnici Srbije.Roba moze biti kurentna i nekurentna.Ona koja se trazi i prodajetj.stalno se dopunjava na policama i nekurentna-ona kojoj istice rok trajanja.Prvu vrstu ribe drzi sacica ljudi sa svojim bogatstvom,dobrim radnim mestima,dobrim vezama u vlasti,uticajem na sudstvo,pravdu/sta to bese/,mogucnoscu da za sebe i svoju porodicu/kako smo ono ucili-osnovnu celiju drustva/obezbede sve ali bukvalno sve.Drugu vrstu robe,onu kojoj istice rok,prolazi vreme,ima obican mali covek.On takodje ima porodicu i zeli samo da ima kakav takav posao,relativno pristojna primanja/15-20000/da deci i sebi obezbedi najosnovnije za zivot,da ih iskoluje...da zivi mirno i skromno.U ovakvoj situaciji,magacioner nije G.H.Magacioner je NKSVOPPD-nesposobno koruptivna samoziva vladajuca oligarhija politicko partokratske drzave.Toj grupi i treba da svuda po svetu priznaje krivicu srpskog naroda,da nas zamajava Hagovima i Kosovom,da lazu,lazu i lazu ovaj narod i drze ga u stanju pokornosti.I uspece u tome,jer nema vise kritickog misljenja,nema slobode stampe ni medija,vec se svest naroda kreira kroz strogo kontrolisane medije i odvraca se paznja od silnih afera kojima ova vlast i predsednik Srbije obiluju.U takvom magacinu neminovno mora doci do smrada od robe kojoj je istekao rok.Tada se pokvarena roba otpisuje i baca a na njeno mesto dolazi opet nov anekutentna roba.Dok ima Srba.Dok nama,obicnim ljudima PROLAZI ZIVOT.
ОдговориИзбриши"There can be only one." ili "I Will Survive" i pesma i naslov filma odlično odslikavaju ovaj rijaliti šou u kom se svi, ne baš svojom voljom, nalazimo.
ОдговориИзбришиHteli ili ne, uvek cemo se secati onoga sto je radio pokojni Djindjic. Na nasu veliku zalost, nismo ga pazljivo slusali za zivota, pa nam sada jedino ostaje da se prisecamo sta je govorio za zivota.
ОдговориИзбришиNije mi jasno sto se ovi nasi politicari femkaju. Ako su ladno mogli da isporuce najvece zverke na Balkanu, koji su i bukvalno zarili i palili ovim prostorima, sta sad hoce sa ovim Hadzicem. Nije valjda da je taj magacioner toliko znacajan? Znacajniji od svih drugih.
ОдговориИзбришиO pokojniku sve najlepše,ali predlozi tipa gajite pecurke u borskim rudnicima,prodajte stanove i kupite garsonjere i nisu predlozi za razmišljanje,vec demagogija(značenje potrazite u Vujakliji) i neka svako od vas kriticki sagleda njegov doprinos danasnjem stanju stvari,jer samo naivan narod poput srpskog,mogao je poverovati u pricu da ce nam biti bolje kada sjasi kurta a uzjasi murta.
ОдговориИзбришиБојим се да Србија никада неће постати нормална држава и да ће стално бити између неког чекића и наковња.Све је то због политичких елита (како тренутних, тако и бивших, али и будућих), који раде само оно што је у њиховом, тренутном, личном интересу.
ОдговориИзбришиНема Србија среће да се појави политичар великог формата који има визију и који може да "види" Србију и кроз стотину година. А онај који је то имао, на нашу велику жалост, убијен је на прагу институције на чијем је челу био. То све говори!
za anonimnog od 13.06 u 7.49
ОдговориИзбришиdokle ce se Srbija baviti kultovima licnosti i biti zaludjena njima,dokle ce ziveti u epskim pesmama i praistoriji.resenja su prosta i zovu se vladavina prava i zakona,zakon isti za sve,zakon koji uzima u obzir i specificnosti srpskog naroda a ne prepisivanje iz eu.Danasnje novine su pune prica o obicnim ljudima koji idu u zatvor jer nemaju posao i ne mogu da plate kaznu od 1500,00 dinara.Ako se to ne zove ubijanje na rate,onda sa ovim narodom nesto nije u redu.Taj koji je po vama imao viziju je prodao srpska uspesna preduzeca strancima koji su otpustili 400000radnika za godinu dana.Stvarno treba imati pamet za tako nesto a g-dja R.Dj.je jedan od vlasnika Viktorija Group.Ko ima oci neka cita,ko ima usi neka slusa a ko ima iole mozga iz svega ovoga moze izvuci samo jedan zakljucak.Koja je razlika izmedju jednog koji je slao ljude u rat i dtugog koji puni zatvore i bolnice sa socijalnim slucajevima,bez vere u buducnost,sa obecanjima koja traju vec 10god.Muka mi je od svih tih koji su isti kao da su blizanci.
Анонимном од 15. јуна у 9.25
ОдговориИзбришиНикада нисам могао да разумем људе који су Вашег психолошког профила. Ја се нисам бавио култом личности, нити ми је то била намера. Али знам да направим разлику између добра и зла. Зло које је владало Србијом у лику човека који је умро у хашком казамату је чињеница и ту није потребно ништа доказивати.
О оном другом покојнику, који је УБИЈЕН, не могу да судим јер је он спречен да покаже шта уме и зна.
А што се тиче обећања, ту ћу се сложити са Вама. Сви обећавају. Али је на нама да у тим обећањима пронађемо оно нешто што има основа и одвојимо га од онога што једино може да звечи, јер је шупље.