П Е В А Ч И Ц Е

Изгледа да је ова држава решила све своје проблеме! И напокон ушла у фазу коју су обећавали пројектанти "светле будућности". (А биће да смо у ту "светлу будућност" ушли из јако мрачног, неосветљеног, тунела, па нас је та светлост тако ошинила да још увек ништа не видимо).

То се и мени догодило, па још увек тумарам због овог, надам се привременог слепила. И без обзира што сам обневидео (због чега није ни чудо да не видим ту "светлу будућност") , на сву срећу (или не) нисам оглувео, па чујем које су топ теме у протеклих недељу дана у Србији. Е управо то ме и навело на закључак да је Србија напустила ту "тамну прошлост" и закорачила у ту, дуго обећавану, "светлу будућност". Јер, током протекле недеље (и нешто мало дуже), прва три места, према интересовању медија нису заузели нити политичари, нити Косово (ни као срце, ни као колевка Србије, нити као српски Јерусалим), нити безбројни штрајкови на путевима и улицама Србије, нити изједначавање акциза за гориво (са ЕУ), што је (опет) изашло на нос грађанима, нити ново дивљање евра, нити нови намети на кредите... Дакле, ништа од тога! Прва три места, као и у било којој развијеној и досадној демократској држави, заузеле су певачице. Цеца, Јеца и Ејми.

Тако су грађани ове државе (од којих је, како ја стичем утисак, макар половина на улицама јер траже своје зарађене а неисплаћене плате), морали да сазнају како је Цеца национале, српска мајка храброст и све нај, нај, нај... постала затвореник број један у Србији. На време од осам месеци. Први затвореник ове државе који ће казну затвора издржавати у сопственој кући. Додуше, уз наруквицу коју ће морати да носи. И која није баш дизајнирана као украсни предмет. У замену за то што су она и њена сестра, од продаје 10 фудбалера, присвојиле око пет милиона евра. И уз враћање држави око 1,5 милона евра. Но, треба рећи и то да је у тој поплави медијских информација, које  су објашњавале сваки детаљ у вези са утамничењем срске фолк диве број један, мало ко обнародовао и то да је за то дело могла да јој се "осмехне" и она права робија и то у дужини од 12 година. Осим тога, готово да нико није приметио да је почетак ове затворске казне толико одуговлачен а да се (готово) нико није запитао због чега. Не тврдим да сам потпуно у праву, али (како ја тумачим слабашни глас који је је допирао из неких медија), некако ми се чини да се чекало "избацивање" Цециног новог "пројекта". Као могући доказ за моју тврдњу, нудим следећу рачуницу : Цецину нову песму, за само пет сати од објављивања на Интернету, по цени од 1,2 евра, купило је 780 хиљада обожаватеља. За оне који мало слабије стоје са математиком, или им дигитрон није при руци, то је износ од 936 хиљада евра. Ало, има ли кога у овом авиону!?

Ништа мању пажњу јавности, ових дана, привукла је још једна национална дива. За своје парче медијског неба изборила се и Јелена (Јеца) Карлеуша, која, иако још није успела да убеди овај народ да зна да пева, покушава да га убеди да зна да пише.

А прославила се писањем о теми за коју је експерт. Ова несуђена певачица постала је стручњак за ЛГБТ популацију. И за заштиту њихових људских права. И као таква, постала је миљеница и оних медија који, ни у лудилу, не би пустили ни једну њену песму. Али, како се показало, она је за њих постала изузетно важан саговорник. Која на равноправним основама (читај: уз галаму, вику и дреку) разговара са бившим државним секретаром за људска и мањинска права, али тренутим ЛДП комесаром за људска и мањинска права, као и једним народним послаником (небитно која је политичка опција у питању), као и уваженим психајтром (такође је небитно које је политичке оријентације) и бившим амбасадором ове државе у Јужној Африци (такође небитно, како то и шта ће он тамо).

Елем, Јеца је пред свеколиким телевизијским аудиторијумом телевизије са националном фреквенцијом успела да убеди народ у свеопшту потребу да организујемо мирну и достојанствену Параду поноса. Да нам завиде ови из комшилука, којима то никако не полази за руком (ногом, или нечим трећим). Објашњавајући (веома стручно, како то само певачице знају и умеју), због чега је то за ову земљу важно.

Искрен да будем, ја очекујем да, у наредном периоду, Јеца национале, постане и нека истакнута политичка активисткиња (тако се то политички коректно каже), неке истакнуте политичке странке. Па људи, лепо се видело да женска зна знање. Има све у малом прсту.

У "топ три" певачица, којима је јавност Србије кликтала претходних дана уврстила се и једна странкиња. Тако је и онај део незаинтересоване јавности за музички опус Ејми Вајнхаус сазнао да је ова певачица разочарала публику, на почетку своје европске турнеје, на Калемегдану. Мислим да је то била једна од ударних вести на свим телевизијама које имају националну фреквенцију, као и свих штампаних медија. Београдску публику, чију су бројност медији процењивали на двадесетак хиљада (плус један - јер је у публици била и америчка амбасадорка Мери Ворлик), највише је разочарало то што млада дама, за нешто више од сат времена проведених на бини, једва да се одржала на ногама, а о песми није ни било говора. Е, сад, мени није јасно откуда толико разочарење, ако су њени обожаваоци већ знали шта могу да очекују? Но, било како било, овај би концерт брзо пао у заборав, да се у читаву причу није уплела и Челси Хендлер (ако је веровати медијима нека позната америчка комичарка) која је у својој емисији изввређала не само публику на поменутом концерту, већ и "цео српски народ", али и министра нам војног. Е сад, што се те публике тиче, баш ме брига (сами су хтели да иду на концерт). Исто тако, што се тиче министра војног, баш ме брига (сам је хтео да пише по Фејсбуку), па му је комичарка (у веома трагичном стилу) и одговорила.

Оно што је мени индикативно је да се овај сукоб, како испаде, готово претворио у дипломатски скандал. Јер, због свега овога, морао је да реагује и наш амбасадор у Америци. Да упозори тамошњу телевизију, на којој ради дотична комичарка да то не може тако(!) али и да обавести народ у Србији да ми тамо, преко баре, имамо свог заступника.

Тако, ако ускоро покваримо своје (одличне) дипломатске односе са Америма, морамо да знамо да је то због једне певачице. А бар ми би требало да знамо да су певачице на цени. И зашто би то у свету било другачије?