После много натезања и пет година од када је Влада Србије донела одговарајућу одлуку, десило се и то чудо. Министри унутрашњих послова Србије и Румуније Ивица Дачић и Трајан Игашо отворили су, 28. децембра, 2011. године, гранични прелаз "Ђердап 2". А као што је већ свима добро познато, пре тога је (20. децембра) био још један неуспео покушај његовог отварања (упркос чињеници да је то требало да се деси пре румунског Божића, како је, почетком новембра, приликом посете Неготину, најавио председник нама "суседне и пријатељске" Румуније, Трајан Басеску). Након чега је (што је мање познато), дошло до поприличног "затезања" односа између "пријатељских комшија". Вруће линије, између две "суседне и пријателјске државе", ако је веровати гласинама, тих дана, доведене су до усијања. Чак се могло чути (ако је веровати истим гласинама), да је "нама суседна и пријателјска држава" разматрала могућност повлачења амбасадора из Београда! Но, све је, очигледно, "легло" на своје место. Пошто је, вероватно, пронађен модус како да први човек "нама суседне и пријатељске државе" изађе чиста образа.
А једини разлог због кога о овом "планетарном" догађају (отварање "историјског" граничног прелаза "Ђердап 2"), нисам раније писао лежи у томе што сам хтео да "видим" како ова ствар функционише. Да не буде по оној старој да се "први кучићи у воду бацају", или "по јутру се дан познаје". Пошто је овај гранични прелаз у функцији више од две недеље, може се извести закључак да ова ствар (да не кажем прелаз), за сада, добро функционише.
Из неких добро обавештених (али незваничних) извора, добио сам податак да преко овог граничног прелаза, дневно, пређе више од 500 а мање од 1.000 возила. Што је за похвалу! Наравно, углавном су то аутомобили румунских регистарских ознака, док је број оних из Србије симболичан. (И то је сасвим разумљиво ако се има у виду да је грађанима Румуније који живе на Острву Маре или у његовој близини, Неготин најближи град. Осим тога - о томе сам већ писао пре две године - путна инфраструктура суседне нам Румуније у непосредној близини граничног прелаза "Ђердап 2" и није за похвалу једној чланици Европске уније).
Према овим првим подацима о броју прелазака, али и трљању руку некох неготинских трговаца, угоститеља или пружаоца других услуга, јасно је да је отварање граничног прелаза "Ђердап 2" био пун погодак.
Јер, ако направимо једноставну (да не кажем просту) рачуницу на узорку од (рецимо) 450 возила (колико би требало да је просек дневних улазака у Србију) и да у том броју велику већину (рецимо, 400) чине возила која у Неготин долазе из Румуније, уз претпоставку да у сваком од њих има бар по двоје путника, долазимо до податка да Неготин, дневно, посети бар, 800 странаца (у овом случају Румуна). Ако (даље) претпоставимо да они не долазе у разгледање града (вероватно су то учинили приликом првог доласка), већ у куповину, провод или нешто слично, онда (сасвим природно) можемо да претпоставимо да они у Неготину "остављају" и неке паре. Ако ( и даље) претпостављамо да би то (по једном доласку и по једној особи) морало да износи, најмање, 30 евра (мислим да није реално да то буде мањи износ, судећи по томе колико смо ми некада остављали приликом одлазака у Румунију или Бугарску), лако можемо доћи до податка да то, дневно (800х30), износи 24.000 евра. Месечно (24.000х30), то износи 720 хиљада евра! А годишње (да се неко не би мучио), то износи 8 милона и 640 хиљада евра. Поређења ради, буџет општине Неготин, за ову годину, износи нешто мање од девет и по милона евра! Занимљиво.
Наравно, све су то само бројке и један једноставан (да не кажем прост) начин сагледавања ствари. Али, ништа није измишљено и базирано је на реалним подацима о броју прелазака новоотвореног граничног прелаза "Ђердап 2". Уосталом, представници неготинске локалне самоуправе саопштавали су да би дневни број путника који би, преко овог граничног прелаза, улазило у Србију, могао да буде чак и 1.500! То говори да је основа моје рачунице реална. Остало је ствар маште и надградња.
Ипак, треба, на време, скренути пажњу и поставити питање шта ће се, у будућности, догађати са "још једним општинским буџетом"?Односно, који ће бити путеви тог новца? Пошто код нас, веома често, то постане сива зона.
Осим тога, мислим да није на одмет размишање и о томе шта још треба учинити да Неготин не буде само место где ће наши суседи пазарити неку ситницу или појести "десет с луком"?
А све са циљм да количина "чврсте валуте", коју наши суседи "депонују" код нас, сваким даном буде већа.
Јер, ако направимо једноставну (да не кажем просту) рачуницу на узорку од (рецимо) 450 возила (колико би требало да је просек дневних улазака у Србију) и да у том броју велику већину (рецимо, 400) чине возила која у Неготин долазе из Румуније, уз претпоставку да у сваком од њих има бар по двоје путника, долазимо до податка да Неготин, дневно, посети бар, 800 странаца (у овом случају Румуна). Ако (даље) претпоставимо да они не долазе у разгледање града (вероватно су то учинили приликом првог доласка), већ у куповину, провод или нешто слично, онда (сасвим природно) можемо да претпоставимо да они у Неготину "остављају" и неке паре. Ако ( и даље) претпостављамо да би то (по једном доласку и по једној особи) морало да износи, најмање, 30 евра (мислим да није реално да то буде мањи износ, судећи по томе колико смо ми некада остављали приликом одлазака у Румунију или Бугарску), лако можемо доћи до податка да то, дневно (800х30), износи 24.000 евра. Месечно (24.000х30), то износи 720 хиљада евра! А годишње (да се неко не би мучио), то износи 8 милона и 640 хиљада евра. Поређења ради, буџет општине Неготин, за ову годину, износи нешто мање од девет и по милона евра! Занимљиво.
Наравно, све су то само бројке и један једноставан (да не кажем прост) начин сагледавања ствари. Али, ништа није измишљено и базирано је на реалним подацима о броју прелазака новоотвореног граничног прелаза "Ђердап 2". Уосталом, представници неготинске локалне самоуправе саопштавали су да би дневни број путника који би, преко овог граничног прелаза, улазило у Србију, могао да буде чак и 1.500! То говори да је основа моје рачунице реална. Остало је ствар маште и надградња.
Ипак, треба, на време, скренути пажњу и поставити питање шта ће се, у будућности, догађати са "још једним општинским буџетом"?Односно, који ће бити путеви тог новца? Пошто код нас, веома често, то постане сива зона.
Осим тога, мислим да није на одмет размишање и о томе шта још треба учинити да Неготин не буде само место где ће наши суседи пазарити неку ситницу или појести "десет с луком"?
А све са циљм да количина "чврсте валуте", коју наши суседи "депонују" код нас, сваким даном буде већа.
Ne verujem ja da ce neko ovo ozbiljno shvatiti.neke stvari ne treba ni ocekivati. nema ko to da uradi.niti da stavi prst na celo.
ОдговориИзбришиzanimljiva teorija, ali nije za potcenjivanje.možda bi neko trebo malo i da se pozabavi njome.
ОдговориИзбришиne verujem da ce bilo ko iz opstinskih struktura da se mnogo brine oko ovoga.nazalost.iz razloga sto oni ne shvataju koja im je funkcija.oni misle da treba da se bave "velikom" politikom, umesto da rade ono sto im je posao.
ОдговориИзбришиPretpostavke iznete u ovom tekstu mogu biti i sasvim realne. Ništa nije za podcenjivanje i bilo bi zanimljivo sačekati da se vidi da li će i kako reagovati predstavnici opštinskih vlasti. Odnosno, da li će nešto preduzeti, ili su, možda već nešto preduzeli. U svakom slučaju, novi prelaz može da bude dobar pokretač razvoja čitave regije, ukoliko neko bude imao "njuh" za dobar biznis. Ostaje da čekamo.
ОдговориИзбришиJedno je sasvim sigurno.Stanovnici Timočke krajine neće se baš ovajditi od otvaranja tog prelaza.Niti će oni videti nešto od tih para o kojima pišete, niti će moći a ni imati potrebe da putuju u Rumuniju.Dakle,što se tiče običnih građana/a takvih je najviše/ nema ničeg novog.
ОдговориИзбришиima u ovom tekstu neceg...ali sve mi se cini da je prerano napisan...ko ce to sada shvatiti...?
ОдговориИзбришиKoliko ljudi, toliko ćudi. Ali treba biti realan i reći da otvaranje novog graničnog prelaza ne može da bude štetno za istočnu Srbiju.
ОдговориИзбришиKoliko smo mi izolovani od sveta zadnjih 20 godina, pokazuje između ostalog i ovaj prelaz. Zašto on nije otvoren zadnjih 20 godina? Da li je moguće da Kladovo ima jači lobi u Beogradu? Kakva je to vlast kada ih i ne interesuje povezivanje sa okolnim državama? Prelaz sam po sebi neće doneti nikakav bum u Negotinu, ali je bitan za ugostitelje i trgovce. Preduzetnici - ugostitelji i trgovci u Negotinu imaju jedan godišnji ciklus gde zimi nemaju neki poseban promet, dok leti gasterbajteri povećavaju nekoliko puta promet u trgovinama i ugostiteljskim radnjama. Povećanjem broja kupaca i gostiju, odnosno tržišta će se svakako povećati promet tokom perioda od septembra do maja, što je izuzetno bitno. Isto tako, sada je put do Krajove izuzetno skraćen, i moguće i potrebno je povezivanje kako u ekonomskom, tako i svakom drugom smislu. I da, naravno da je ovo politički potez vladajuće koalicije, koja otvara prelaz pred izbore. Žao mi je što imamo takvu vlast koja nema sluha nizašta.
ОдговориИзбриши