У Ж И Ч К А

Вероватно због пожара, који су почели баш некако у време када је министарка енергетике, развоја и заштите животе средине одлучила да спусти завесу на пројекат "Очистимо Србију", у време када су у Куршумлији новопечени локални властодршци, одлучили да (баш сада), очисте тај део Србије (уз помоћ кадрова опозиционих странака), јавност, готово да није ни приметила да су у овој земљи решена два велика проблема.

Кров над главом добила су два председника. И бивши и садашњи.
Тако је Председник свих грађана постао нови станар резиденцијалног објекта број 23, у Ужичкој улици, док ће у наредном периоду, нова адреса  Бившем председнику Србије, бити вила у Улици генерала Саве Грујића, такође на Дедињу. При томе, није без значаја да је Председник свих грађана, за разлику од свог претходника,  одлучио је да уместо две, користи само једну вилу, а Бивши председник да станарина за његову вилу, у износу од 4.000 евра, не падне на терет немоћне државе, већ његове странке.
Е сад, мало је нејасно шта ће се догодити са вилом коју користи Бивши председник, уколико се деси расплет који најављују неки медији? И да ли ће и у том случају Бивши председник користити вилу, или вила, пошто је плаћа странка, иде уз партијску функцију? Са друге стране, бивши другови Председника свих грађана одлучили су, поново, да покрену причу о легалности његове, тешком муком, стечене дипломе, најављујући и тужбу. Ако су бивши партијски другови садашњег Председника свих грађана у праву и ако се примене одредбе Закона, теоретски, могло би да се деси да, због тога, вила у Ужичкој број 23, ускоро остане без свог садашњег станара.
Но, за сада, нација може мирно да спава. Јер су и Бивши и Председник свих грађана на сигурном. Са "кровом над главом" очигледно је да су могли, лакше него раније да прихвате нове обавезе. Одмах након усељења, Бивши је, са више полета него икад, похрлио у Јужну Африку, на конгрес Социјалистичке Интернационале, а Председник свих грађана је, растерећен брига, могао да летује у једном од монденских турских летовалишта. Припремајући се за историјски састанак са највећим сином мајчице Русије, 11 септембра (што баш тада?), у летовалишту Сочију.
Тако се завршила агонија овог народа који је, у претходном периоду, био принуђен да, уз своје свакодневне бриге, мора да размишља и о томе где ће и на који начин наћи кров над главом Бивши и Председник свих грађана. Зато и не сумњам да је свима лакнуло када је Председник свих грађана, два месеца од званичног преузимања кормила Србије, "из безбедносних разлога", а у жељи да обезбеди миран сан својим дојучерашњим комшијама на Новом Београду, прихватио да дође на Дедиње. У Ужичку улицу. И поред тога што постоје и другачији примери. Тако је покојни Зоран Ђинђић, прихватио да се усели у вилу на Дедињу, тек крајем 2002. године, само неколико месеци пре но што је убијен на прагу Владе. За разлику од њега, Војислав Коштуница није напуштао свој стан ни у време када је био председник СРЈ, ни као председник Владе Србије. Свој стан није напуштао ни доскорашњи премијер Мирко Цветковић, а то није учинио ни бивши вицепремијер и садашњи премијер и министар полиције, Ивица Дачић, упркос претњама које је добијао. Стан није напустила ни бивша председница Скупштине, садашња министарка здравља, Славица Ђукић Дејановић, док су се бивша министарка правде Снежана Маловић и специјални тужилац Миљко Радосављевић уселили у државне објекте, тек после претњи нарко-мафије.
Но, по свему судећи, они нису имали "проблеме" које има Председник свих грађана Србије и његова супруга. Јер, према писању  новина стан на Новом Београду, у близини старог Меркатора, који има 156 квадрата и који је некадашњи лидер СНС купио у априлу 2010. године, за 390.000 евра, "Николићи су ставили на располагање деци и фамилији кад дођу у Београд". Заиста дирљиво. И баш нешто мислим како би било лепо да свако од нас има свог председника који ће му, по потреби, ставити стан на располагање, кад дође у Београд. Не због неког луксуза (јер у Србији ван Београда има све што и у престоници), већ кад дођу код лекара. Јер многи људи у Србији ван Београда, престоницу могу да виде на три начина: на фотографији, на телевизији, или кад дођу у неку здравствену установу. За скромне људе и то је довољно.