Р А С К О Р А К

Нисам превише упознат са понашањем власти у неким другим (демократским) државама, али ови наши га баш претераше! Никако да се навикну да више нису опозиција, да су преузели власт, а са њом и одговорност. Осим тога, претпостављам да смо још увек далеко од нових избора, па мислим да нема потребе да се челници Владајуће Коалиције својим популистичким изјавама улизују народу. И како то обично бива у земљи Србији, примера је много, али нема потребе да се о свима говори.

Због чега је (опет!) ово моја тема? Из простог разлога што не волим самохвалисање и саморекламерство. Не волим да људи причају и препричавају како ће и на који начин нешто урадити или решти неки проблем. Превише се у овој држави (ма колика она географски простор заузимала) радило управо на тај начин. Зар од већег дела челника Владајуће Коалиције нисмо, у предизборној кампањи, добили обећање да ће се (ако они победе!) радити другачије? Односно да ћемо се и на тај начин приближити оном (демокрарски) развијенијем делу света.
Ако је то тако, не могу да разумем потребу Председника свих грађана (који се, истини за вољу, мање него његов претходник појављује у медијима), да оде у Куршумлију и да одатле народу саспе у брк паролу коју, чини ми се, ни комунисти не би боље смислили. "Криминалце у затворе, људе у фабрике", поручио је Председник свих грађана из једног дела Србије ван Београда. "Лако је отићи у Кнез Михаилову у Београду, треба овде доћи. Ви сами знате у колико градова у Србији не ради ни једна фабрика", поручио је Председник свих грађана из Куршумлије.
Нема се овим порукама шта приговорити! Ко то не би волео!? Ко не би волео да сви криминалци ове државе заврше у затвору? Упркос чињеници да то не може да обезбеди нова радна места. Није то господине Председниче иста крвна група. Радници никада нису били лопови, или прецизније речено, не лопови које Ви вијате по медијима. Што значи да ова власт може да испуни само први део пароле. Јер криминалци никада нису били радници у фабрикама, па самим тим, њиховим хапшењем се и не ослобађају нова радна места. Зато ову паролу и сматрам класичним примером демагогије и популизма. Јер од ове пароле, чак и ако власт испуни први део, радницима неће бити боље. Неће имати више посла ни више пара. Зато ми и неје јасно докле ће наши властодршци народу да се обраћају на овај начин? Као родитељи који дечици обећавају куповину играчака, ако им шта претекне од плате. А већ се унапред зна да, годинама, ништа не претиче. И не само да не претиче, него нема ни за најосновније потребе.
Осим тога, заиста нема потребе да Председник свих грађана препричава шта ће све власт урадити и у које ће затворе стрпати и које криминалце. Јер све то у прекомерним количинима чини његов страначки наследник и Први потпредседник Владе, министар војни и шеф свих Служби. Који стално прича шта ће урадити. Уместо да то уради и каже народу : "Урађено. Криминалци су у затвору!". Овако, бојим се да ће криминалци да утекну пре но што их стигне рука правде.

И док се Председник свих грађана и његов страначки наследник баве криминалцима, председник Владе Србије и Први човек полиције, бави се ЛГБТ популацијом. Али и Европском унијом. Поручујући и једнима и другима: "Изем ти такву Унију у којој је геј парада улазница!".
Не сумњам да је Први човек Владе и Полиције, оваквом поруком, задобио симпатије свих оних који "Параду поноса" доживљавају као "Параду срама". Али, све ми се чини да је то на "кратке стазе". Јер (а то не констатујем први пут), зрелост неке државе и неког нараода огледа се, између осталог, и у томе колико ће времена изгубити решавајући неки проблем, који су други већ одавно склонили са дневног реда. А судећи по ставу премијера, Србија се, поново, спотакла.  Уместо да Први човек Владе и Полиције, својим изјавама допринесе смиривању ситуације, он охрабрује онај ратоборни део овог народа који је спреман да у свему и свачему пронађе противника. И кривца. Управо због тога, недопустиво је да први полицајац, већ сада, даје процене да је одржавање "Параде поноса" скопчано са великим безбедоносним ризиком. Поготову што, у исто време, констатује да се не питају ни Двери ни Образ, већ држава. Али, то треба доказати у пракси. Пошто је питање "добронамерног" односа према људима другачије сексуалне оријентације, нешто што ћемо, пре или касније, морати да решимо. Зашто затварати очи пред чињеницом да то питање, у демократски развијеним земљама, сматрају елементарним питањем људских права? Дакле, као и у многим другим областима, ми не постављамо услове и не можемо да се правимо невешти и наивни. И да се изненађујемо у стилу Нушићеве госпође министарке.

Поготову што се, како ми се чини, најгрлатији противници слободе за ЛГБТ популацију, крију иза "интереса деце". Наше, њихове, деце у смислу "наше будућности". Не спорим да ово "шкакљиво" питање може бити веома проблематично за родитеље. А једно од најчешћих је на тему: "како објаснити сопственом детету због чега се "двојица чика" или "две тете" држе за руке, или љубе на улици?" Наравно, признајем да је заиста  тешко наћи прави одговор на ово питање, који детету може бити схватљив. Али, имајући у виду, већинску, традиционалну и патријархалну Србију, није ништа лакше дати детету одговор на, наизглед, веома једноставно питање: "Како се праве бебе?".
Осим тога, ако већ бринемо о интересу наше деце и њиховој будућности, треба себи да одговоримо и на следеће питање : Да ли је некога забринуо податак да се у овој "Србији међу шљивама", традиционалној и патријархалној, годишње забележи више од четири стотине случајева сексуалног насиља над децом? Насиља чији су починиоци, како наводе званични подаци, особе које ту децу добро познају, а веома често и најближи сродници! Е то је болест! При томе треба имати у виду да су ово само пријављени подаци. Што би се рекло да је ово само врх леденог брега.
А управо та, сексуално злостављана деца, кад-тад, тражиће одговоре због чега им се то догодило у једној традиционалној и патријархалној Србији. Сигуран сам да се ни на та питања не може дати једноставан и лак одговор. Пошто свако питање има своју тежину. Али и заслужује прави одговор!