11. 11. 12.

Данашњи датум, за мене лично, већ тридесет и пет година, представља празник, а од ове године, како ствари стоје, мораћу да  прихватим чињеницу да ту празничну атмосферу делим са другим житељима Србије. Упркос томе што, велика већина, није баш начисто са тим шта славимо. Но надам се да ће нерадни празнични дан (за оне који имају срећу да раде) и продужени викенд помоћи да то прихватимо као реалност, упркос чињеници да ће (бар за нас који дуже памтимо) тешко бити могуће надоместити некадашње новембарско празновање.
Било како било, Дан примирја у Првом светском рату, успешно је положио први испит и, уз помоћ медија, може се десити да достојно замени неки од некадашњих празника.
Једини проблем који ја у овом тренутку примећујем, може да буде ситница у вези са оним цветићем који је, пре и током обележавања Дана примирја, на реверу имао Председник свих грађана, као и неки други државни званичници. Јер, нараду о овом цвету, пре празника, није речено ништа, па је (он, народ), остао потпуно неприпремљен. Односно, за разлику од Председника свих грађана и неких државних званичника (као и понеке јавне личности) народ на реверу није имао тај цветић. Што је, по свој прилици, додатно, умањило празничну, слављеничку атмосферу. А ради се о цвету Наталијина рамонда, који је послужио за израду симбола, по угледу на неке наше савезнике из Првог светског рата. Да до тога није дошло баш сасвим случакно, неки медији су објаснили до у детаље, али када се већ увелико празновало, тако да то штиво народу, евентуално, може да послужи за наредну годину. 
"На иницијативу Кабинета председника Републике, у сарадњи са Министарством рада, запошљавања и социјалне политике, Влада је на седници 2. новембра 2012. године усвојила закључак којим се препоручује да се новоустановљени државни празник - Дан примирја у Првом светском рату (11. новембар) - обележи на видљив и упечатљив начин. Као ликовно решење за амблем који се носи у седмици пре Дана примирја и на сам дан празника прихваћен је цвет Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae), са позадином у бојама Медаље за спомен на повлачење српске војске преко Албаније - Албанска споменице. Наталијина рамонда је биљка која расте како у Србији, углавном на истоку, тако и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан. Њена симболика је вишеструка, како због станишта, тако и због имена - цвет назван по краљици Наталији Обреновић, познат је и као цвет феникс - чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може оживети, што указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата. Закључком се препоручује члановима Владе, функционерима и запосленима у државним органима, запосленима у јавним службама, ученицима, студентима, спортистима, као и јавним и медијским личностима да, у седмици пре Дана примирја, на видном делу гардеробе носе наведени амблем." 

Ипак, да све није баш објашњено до краја видело се и по томе што је  Председник свих грађана свој симбол носио на левом реверу, док је Премијер и Први човек полиције свој симбол носио на десном реверу. Е сад, ту је могуће да се ради о две ствари. Или везе између Председника свих грађана и Владе нису баш функционисале ових дана, или је неко од задужених службеника пренео различите инструкције. 
Но то није једино збуњивало народ. Имајући у виду да нико није објаснио где се овај симбол може наћи и да ли треба да се купи, или је држава урачунала и своје грађане када је наручивала тај симбол, плаћајући  ту услугу из буџета. Дакле, новцем свих грађана. 
Такође, народу нико није објаснио још један мали детаљ. Пошто је остало нејасно да ли се званична држава, дефинитивно, одриче Карађорђевића, имајући у виду да се определила за симбол који носи име краљице из друге краљевске фамилије?
А да то није једино што је ових дана мучило докони народ је и чињеница да Председник свих грађана, ево већ други, за Србију, значајан празник, празнује у иностранству. Само са одабраним бројем представника свог народа. Тако је, након прославе једног века Кумановске битке, прошлог месеца у Македонији, Дан примирја који Србија слави по први пут, Председник свих грађана провео у Грчкој. Многи то повезују са чињеницом да је, током боравка у Македонији, уз размену рецепата за справљање ракије са својим македонским колегом, изрекао став да  Грчка мало закера око тог назива Македоније, па је, касније, морао да ту ситуацију "пегла" у Грчкој. Но, да не буде забуне, није наш Председник свих грађана (заједно са читавом државном свитом) нешто посебно импресионирао ни македонску јавност, пошто  је,  тамошња владајућа странка, прославу те за нас веома значајне битке из Првог балканског рата, "видела" на потпуно другачији начин.
Али су нам, како је речено, због "добросуседских односа" дозволили да на њиховој територији славимо (али уздржано, без "Образа" и других непримерених група и групица).
Колико је за сада познато нешто тако се неће поновити са грчким властима, пре свега из разлога што они имају других брига које их много више муче. Е сад, да ли ће и како одреаговати на понуду нашег Председника свих грађана да посредује у решавању грчко-македонског неспоразума (пошто је све наше проблеме решио), на то ћемо још мало морати да причекамо.
Поготову што је наш Председник свих грађана, по свему судећи, већ почео да сања (широм отворених очију), неке нове савезе "од Егејског мора до мађарске границе". 
А после ове две велике прославе које је Србија организовала код својих комшија, многи већ постављају питање која је то трећа прослава коју ће Србија организовати (три пута Бог помаже)?  И да ли ће она, по аналогији, бити одржана на територији Косова и Метохије? И хоће ли, можда, управо у те сврхе, служити изградња новог коридора од Неготина до Пећи? Чију је изградњу, у духу старих, добрих времена, када се о празницима стално нешто радило и градило, обећао (а ко други?) министар саобраћаја, Милутин Мркоњић. 
Ако није нека шала, то ће сигурно обрадовати житеље овог дела Србије ван Београда, којих се већ дуго нико није сетио. И то из чиста мира, пошто на видику, још увек, нема неких нових локалних избора.