недеља, 14. април 2013.

К Р Е Т А Њ Е


"Оно што највише успорава људско кретање је незнање."         
                                                                     Никола Тесла

Мој претходни пост био је посвећен сећању на покојног премијера Зорана Ђинђића. Нерадо употребљавам тај, мени, још увек страни термин "пост". Али морам. Из простог разлога што је ту било мало мог текста. Готово ништа. Само онолико колико да се направи увод. Све остало су били Ђинђићеви најпознатији говори. Укупно десет. За десет година, од када су га убили. За десет година без правог кривца и праве казне. И све то под "украденим", али тако препознатљивим називом, под којим је редитељ Александар Мандић сачинио свој чувени документарац, посвећен Ђинђићу : "Ако Србија стане..."
Назив тог документарца, који је, у време свог настанка, изражавао наду, али и злокобну слутњу, данас је у држави Србији, готово, заборављен. А држава Србија је, скоро, стала. Упркос тврдњама покојног премијера који је, веома често, знао да каже да су развој демократије и европски пут Србије неупитни и незаустављиви. Да "њега могу и да уклоне", али ће Србија остати "на правом путу". Чак су, након убиства премијера, штампани флајери и плакати са Ђинђићевим ликом и поруком: "Србија живи". Међутим, извесну сумњу изнео је и сам Мандић, употребљавајући погодбени везник у називу свог документарца. Сада, 10 година касније, са погодбеним везником, или без њега, можемо са огромном сигурношћу о томе говорити. Јер, у шта се претворила еуфорична Србија, након пада Слободана Милошевића? У државу у којој су на власти они исти који су, у великој мери, допринели да човек као што је Милошевић, уопште и дође на власт. Они исти који су омогућавали Милошевићу да, када је већ на власт дошао,  толико дуго ту и остане. Следбеници оних странака које су ову државу годинама држале у страху, у мраку...Производећи конфликте и ратове. Ратове у окружењу, али и са "целим светом". Следбеници оних који су, годинама, српску дипломатију водили са завршеним партизанским курсевима. Државу, која и данас није далеко одмакла од "високофреквентне" дипломатије, коју не можеш ухватити ни за главу ни за реп. Која у току ноћи свету пошаље једну поруку, а већ у рано јутро каже нешто сасвим друго.Државу која пристаје да експериментише са делом свог народа који живи на Косову. Државу која ризикује животе тог истог народа у нади да могу добро послужити за "општу ствар". Државу која има више сазнања од обичног народа, али га лаже, јер зна да то народ воли.
Државу која ни после 12,14 односно19 година није у стању да открије ко је убио новинаре Милана Пантића, Славка Ћурувију и Даду Вујасиновић. Државу која доноси законе који се не поштују. Државу која је пре 10 година донела Закон о лустрацији, коме "рок важења" истиче а да га нико није ни погледао.А да и не говоримо о његовој примени. Јер, да је примењен можда би данас били "у мањку" са политичарима. Државу у којој млади, поново изговарају ону злокобну констатацију: "Пролеће је, а ја живим у Србији". Државу у којој, наводни, студенти предводе протесте у Београду упозоравајући "државни врх", да не направи "ни један погрешан корак" у вези са Косовом. Државу у којој се "државни врх", свако мало, консултује са већинским, православним "црквеним врхом". А да у исто време у Влади која такође представља "државни врх" седе неки министри који не припадају тој већинској православној религији. Државу у којој се "забрањују" неке организације, које слободно "марширају" градовима, а да су, упркос томе, "невидљиве" за органе реда. Државу у којој су амнестирани "повратници" за слична кривична дела. Државу у којој масовна убиства постају, готово, свакодневна појава. Држава у којој малолетници "деле правду" како стигну и где стигну. Државу у којој они нешто старији клинци веома лако потежу "све врсте наоружања". Државу у којој се, из политичких разлога, "преко ноћи", у школе уводи румунски језик (вероватно као знак захвалности што "суседна и пријатељска" Румунија још овек није признала "лажну државу Косово").
Државу у којој је на светло дана, највећа "владајућа" странка донела крилатицу да је "народ гладан правде", када је у њој народ само гладан. Државу у којој се криминалци и лопови хапсе посредством медија, који постају информативни билтени полиције. Државу у којој се лопови месецима држе у затворима, уместо да им се суди. Држави у којој су садашње владајуће гарнитуре, пре доласка на власт, обећавале департизацију и деполитизацију "државних фирми",  у које су одмах по доласку на власт сместили управо своје кадрове. Државу у којој нико не чује урлике, кукњаву и муку других, јер су заузети "прекомпоновањем" власти у селу и граду. 
Државу у којој највећа владајућа странка не може да отрпи ни миним "конструктивне" критике а да се не понаша као "увређена млада". Јер су навикли да их сви мазе и пазе. А кад се то не деси, по хитном поступку, из резервног џепа извуку, резервну, радикалску реторику. Државу чији "државни врх" не може да замисли да у главном граду, неко други, осим њих може да буде на власти. Упркос чињеници да је то могао и сам Слободан Милошевић.
Државу у којој су, такозване, патриотске снаге, поново себи дозволиле да "пусте духа из боце". Упркос сазнању да га, након тога, више нико у њу не може вратити. Државу у којој "остатак Србије" треба да дисциплиније Војводину. Да ми из "остатка Србије" учимо Војвођане демократији и да им "показујемо" шта је то за њих добро. Да им ми, из "остатка Србије" доказујемо и докажемо како је руководство које су они сами бирали, "однарођено" и непримерено њима. И да они, Војвођани, заслужују много боље руководство. Напредније. По узору, рецимо на Ковин. Државу која све више и на сваком кораку личи на ону са краја осамдесетих. Државу у којој "државна телевизија", данас, 14. априла 2013. године, свој информативни програм започиње са: "Поштовани гледаоци добро јутро. Српска напредна странка...", наставља са: "Поштовани гледаоци добар дан. Српска напредна странка..." и која ће га, вероватно, завршити са "Поштовани гледаоци добро вече. Српска напредна странка..." Да не будем неправедан. У наставку те епохалне и јако важне вести, којом је "државна телевизија" малтретирала своје гледатељство у "свету недељу", стоји да ће највећа владајућа странка започети прикупљање потписа, како би, "демократски" са власти у Војводини срушила недемократску власт. Заиста, вест дана!

3 коментара:

  1. Danasnje vesti RTS-a koje traju petnaest minuta u sedam minuta "posvetili" Bojanu Pajticu, a u tih sedam minuta u desetak sekundi je procitan deo njegove izjave. Sve ostale su pripale raznoraznim "nezavisnim udruzenjima". Cak je procitana izjava nekog udruzenja bunjevaca... Ja vise RTS ne gledam...

    ОдговориИзбриши
  2. Primetila sam da stalno napadate one koji vrše vlast.Raniji Vaši postovi su kritikovali DS ,a sada napadate SNS.
    Hoću reći smeta vam onaj koji vrši vlast.Možda je to i uredu!
    RAZMIŠLJAM!
    Pozdrav
    Nada

    ОдговориИзбриши