ВАРЉИВО ЛЕТО

У жељи да грађанима општине Неготин (а што да не, и потенцијалним гостима), учини занимљивијим овогодишње лето, неколико овдашњих установа (културе, туризма), предвођене локалном самоуправом, латиле су се организације још једног "Неготинског лета". Подухват вредан хвале. Али, да ли је то довољно? Да ли нечија добра намера мора обавезно и по сваку цену да резултира успехом. Наравно да не. А за то је управо пример поменута манифестација. Која је, већ на самом почетку показала толико недостатака да се, оправдано, поставља питање какав ће резултат бити на крају. Када се и ако буду "сводили рачуни".
Увек сам тврдио да је народ, коме и сам припадам, јако духовит и јако мудар. Наравно, ту подразумевам да је једини извор мудрости искуство. Дакле, тај и такав народ са искуством, лепо нам је оставио мудрост : "Колико пара толико и музике". И можемо се ми окретати и превртати, "од наших до ваших", али, уколико нема довољно пара, неће се моћи ни направити ништа што би било вредно пажње. А очигледно је да, што се тиче "Неготинског лета" није било довољно пара. Односно да се све свело на оно: "довијај се како знаш и умеш".
Видљиво је то и из самог програма којим је најављена ова манифестација. Организатор се потрудио да ту уврсти тридесетак програма који ће се реализовати током месеца јула (а шта је са остатком лета?), али, већина њих није ни морала да се нађе под кровом "Неготинског лета".
Ту пре свега мислим на манифестације које су већ заузеле своје "место под сунцем" и не морају се, по сваку цену "трпати" под окриље једне овакве манифестације. Као што су Дан Дунава, Ђердапска регата, или Тесла дани.
Већина осталих програма (са неким изузецима), могла је да буде организована било када, јер су то програми који баш и нису примерени за ове спарне летње дане и више би им одговарали неки "редовни" термини у раду неготинских установа културе.
Оно што такође (мени лично) смета у овоме што је, у програмском смислу, у "Неготинском лету", већ иза нас, је видљивост ових програма, или би прецизније било рећи - невидљивост. Наиме, након помпезне најаве "свуда и на сваком месту" о почетку манифестације, сада када се она одвија, тешко је пронаћи извештаје о реализацији појединих програма. (При томе, подразумевам да ови извештаји буду тамо где је "зрно клицу заметнуло", односно на локалном сајту). Јер, колико је мени познато, овај град и нема локалних медија (или их ја немам у свом кабловском пакету), па би сасвим нормално било да, у ери електронских комуникација, општински сајт буде место информисања становника Неготинске Крајине.
Овако (до тренутка кад ово пишем - ноћ између 8. и 9. јула), на општинском сајту, могла су да се виде извештаји са само два програма - Дан Дунава и  "Најбољи ученици обишли ХЕ "Ђердап 2", у оквиру Тесла дана (при чему се неко, ваљда у духу Тесле, побринуо да нам подари једно ново занимање - дипломирани инжењери електране).
Ако томе додамо информацију на сајту Музеја Крајине о програму "Вратна" - еколошко вече са професором биологије Данилом Петровићем, који је ова установа организовала, ту би могли да завршимо са набрајањем извештаја са досадашњих програма у оквиру "Неготинског лета".
Е сад, многи разлози би могли да се пронађу у одбрану ових чињеница. Али, се бојим да би, у том случају, морали и да се погледамо у очи, па да признамо и пропусте. У смислу да би било потребно обнародовати шта то од најављених програма, и због чега, није реализовано.
И ту долазимо до нечег што ми је, посебно, привукло пажњу на, већ много пута, помињаном плакату. "У случају кише програми на отвореном неће бити одржани", пише у дну плаката којим се најављује овогодишње "Неготинско лето 2015". Основно питање које се мени, у вези са овим, неминовно намеће је и следеће питање: Какав је то програм који, тек тако, због кише, може бити отказан? Дакле, чему служе такви програми који не морају да се одрже и - ником ништа? Претпостављам, за попуњавање рупа? Али, то је понижавајуће!

Било како било, организатор није нашао за потребним да, јавно (а како би другачије), објасни због чега није одржан (за 6. јул) планирани програм под називом "Вече женске поезије". Јер, одговорно тврдим, као неко ко је био на лицу места, да кише није било. А ипак, најављени програм није одржан. Зато ми се чини да је у питању било нешто друго. Јер, ако је веровати Јавном медијском сервису Србије, Неготин је тог дана био најтоплији град у земљи. Дакле, пошто није киша, изгледа да су затајили људи!? Они који су били задужени да реализују овај програм. А то су (поново, како пише на плакату, Књижевни крајински клуб (а ја увек нешто мислио да је у питању Крајински књижевни клуб) и Дом културе "С.Мокрањац" (како пише на плакату). И, наравно, Општина Неготин (пошто се и име локалне самоуправе налази у самом дну већ помињаног плаката). Дакле, оно мало љубитеља поезије у овом граду, те вечери је остало ускраћено да види и чује програм под називом "Вече Женске Поезије" (Са све великим ВЖП). И никоме, у име организатора, није пало на памет да се огласи и окупљенима каже шта је по среди.  Да упути извињење. 
(У име оних које те вечери нисмо видели ни чули, то је, касније те вечери, на ФБ профилу, учинила песникиња Тамара Лучић Динић.) 
Узалуд је било моје очекивање да ће то неко урадити у данима који су уследили.

А како се то није догодило, надам се да ће неко, ко је одговоран за догађања на "Неготинском лету 2015" ставити прст на чело и добро размислити шта је могуће а шта није. И ко је за шта (у оквиру предвиђених програма) задужен. И одговоран. А, наравно и о томе да је време да организатори морају да схвате да култура (или догађања овог типа) нису намењена масама, или случајним пролазницима (ако под културом не подразумевамо ружичасте и друге турбо-фолк новотарије). Дакле, овакви програми не треба да се организују у центру града, у такозваном Музичком павиљону. То је место које, како се и те вечери показало, припада неким "другим клинцима". А за овакве програме треба да служи Тодорчетов конак (Музеј Хајдук Вељка), или двориште Мокрањчеве куће.(Многи би били пресрећни да имају овакве просторе у којима је могуће организовати готово све што се, у области културе, може десити у Неготину.) 
Јер, конзументи оваквих збивања, у оквиру "Неготинског лета", треба да буду они који желе баш то и да прате. Соцреализам је далеко иза нас, па од културних догађаја не треба правити представе за широке народне масе. Већ за оне људе који то желе да виде и чују. Ма колико их било. Не треба се стидети истине. Мада, она зна да буде болна.