ПОТОК, АЛИ НИЈЕ БУБАЊ

Водопад Бигар - мај, 2012. године
- фото: Ж. Р. Драгишић

Нешто више од пет година, на овом месту покушавам да јавности (а поготову надлежнима и одговорнима, на свим нивоима), скренем пажњу на један од шест изузетних водопада Старе планине. Наравно, где је водопад, ту је и поток. У овом случају и водопад и поток носе исто име - Бигар. Ова природна лепота, која је 13. августа, прошле године, под називом Споменик природе "Долина потока Бигар", проглашена за заштићено подручје друге категорије, регионалног, односно великог значаја, налази се на регионалном путу Књажевац - Пирот, око пет километара од насеља Кална. Особеност ове природне лепоте, између осталог лежи и у томе што се овај водопад налази на веома приступачном месту, односно, непосредно поред регионалног пута "II A" реда, број 221, који, како је наведено у Уредби о категоризацији државних путева  , повезује Књажевац и Димитровград.
Љубитељи природе, али и они други, који су пролазили поменутим крајем, знају да је много воде протекло потоком Бигар док се неко није сетио да овај крајолик оплемени неопходним мобилијаром који, у великој мери олакшава боравак на овом месту. Још више је воде било потребно да се дође до поменуте Уредбе, која је овај, до тада, обичан водопад, претворила у Споменик природе.

Фото: Ж. Р. Драгишић
(октобар 2015. године)

Међутим, како то обично у овој земљи бива, то није довољно. Јер се, углавном свакој, доброј намери, препрече наше нарави. О неким од тих проблема писао сам пре нешто више од годину дана.
Када сам, овог октобра, већ по обичају, стао на паркингу испред водопада Бигар, помислио сам да је неко решио да отклони све примедбе из мог прошлогодишњег текста. На то је упућивао новопостављени пано са исписаним информацијама о овом Споменику природе.

Фото: Ж. Р. Драгишић
(октобар 2016. године)

Међутим, убрзо сам схватио да ЈП "Србијашуме", којима је (како је то дефинисано поменутом Уредбом), овај Споменик природе поверен на управљање и који су (очигледно) аутори новопостављеног паноа, свој посао нису урадили како треба. Јер, требало је да неко из ове фирме, само мало стави прст на чело и дође до закључка да је требало да, макар део овог паноа, одвоји за информације намењене онима којима српски језик (у ћириличној варијанти) није матерњи језик. Упркос чињеници да је то званично писмо ове државе које и сам користим. Али, требало је да неко уважи потребу потенцијалних туриста (који не морају да говоре српски језик и читају ћирилицу), а на које, вероватно, ова држава рачуна имајући у виду близину скијалишта и осталих туристичких садржаја на Старој планини.
Но, размишљајући о томе шта би требало написати у тексту посвећеном "тим странцима", схватио сам да су ствари много озбиљније. Јер, у тексту који сам пронашао на сајту Туристичке организације Књажевац и оном који је исписан на новопостављеном паноу ЈП "Србијашуме", у најмању руку, има збуњујућих података. Зато је најбоље да заинтерсовани прочитају оба текста.

Бигар (Туристичка организација Књажевац) :  

"Поред кривудавог пута Књажевац – Пирот, налази се омиљено стајалиште путника – Бигрени водопад на Стањинској реци. На локацији постоји обележена пешачка и бициклистичка стаза дужине 3 км, која води поред тока Бигреног потока и Манастира Светог Онфурија. Ипак, многи са тог излетишта одлазе не видевши каскадна кречњачка језерца на речици изнад великог водопада.

Језерца необичне плаво – зелене боје сакривена су у густом растињу неколико стотина метара изнад водопада. Њихове природне лепоте познате су, углавном, само локалном становништву.

Извор Бигреног потока налази се око триста метара узводно од кречњачких базенчића и у народу је познат као „лудо врело”. Из његове хладне и минералима засићене воде преко палих грана, стабала и лишћа таложи се кречњак стварајући бране. Бигар се хвата за масу дрвета у води и прави непробојну брану изнад које настаје језеро. Из њега вода истиче па се преко следеће препреке у речном кориту, бигар опет таложи правећи нову брану и ново језеро. 

На потезу изнад и испод језера некада је жито млело дванаест воденица. Воденично камење одавно се не окреће, а остатке зграда обрасло је зеленило."

Споменик природе "Долина потока Бигар" (ЈП "Србијашуме") :

"Поток Бигар је лева притока Стањанске реке, која се код Калне спаја са изворишним крацима Трговишког Тимока. Извире на 530 метара насдморске висине под гребеном Пајешког камена (1182 м) и после само 1.200 м тока слаповима и водопадима се обрушава преко сопствених наслага и улива у Стањанску реку, на 440 м надморске висине.

У висинској разлици од 90 метара, поток је изградио широку долину и запунио је акумулацијама бигра по чему је и добио име. Укупна површина пд бигром је 14,4 хектара и то је највећа акумулација бигра у Србији. Поток Бигар је и даље биготворна речица са најразличитијим облицима савремене акумулације.

У горњем делу долине поток Бигар је формирао плитку долину у сопственим наносима, која је данас препознатљива по идеално заравњеним терасама, које се у дужини од преко 400 м пружају са обе стране речног корита. Низводно бигрена акумулација се завршава одсецима преко којих се поток обрушава низовима каскада и слапова између којих су бројна језерца.

Водопад на одсеку доње терасе је сложена геоморфолошко – хидролошка појава. После проласка кроз усек клисуре, вода долази на ивицу прегиба, где се рачва и обрушава. Први десни крак, пада 9,6 м на полицу, одакле се поново рачва у два низа каскада висине 6,8 и 7,9 метара. Други крак има слободан пад од 14,5 метара, одакле се плитким каскадама спушта ка дну долине, спаја са крацима десног водопада па се тако обједињени уливају у Стањанску реку.

На самој ивици горње терасе налази се манастир Св. Онуфрија Великог, једини манастир у Србији који је посвећен овом свецу. Од извора потока Бигар до ушћа у Стањанску реку, у непосредној близини цркве, крајем 19. века подигнуто је 13 воденица."  

Фото: Ж. Р. Драгишић
(октобар 2016. године)

Као што се може (чак и летимичним читањем) закључити, ова два текста обилују различитим називима за (вероватно) исте појмове. А да и не помињем колико збуњујуће може да делује текст на новопостављеном паноу ЈП "Србијашуме", препун некаквих, непотребних, "стручних израза".  Који, чак и кад би прецизно био преведен, не верујем да може да заинтересује "неке странце".