понедељак, 19. април 2010.

БЕОГРАДИЗАЦИЈА


Све чешће се, чак и у самом Београду, помиње Београдизација. И то не у позитивном смислу. Или, бар тако изгледа, на први поглед.
Уосталом, најављено формирање Уније Г17 плус и регионалних и локалних странака говори у прилог томе. О томе говори и наступ Вука Драшковића на предизборној конвенцији у Аранђеловцу. Скиде он тамо оног јадника, малтене до голе коже, е неби ли показао шта је то Београдизација. Дакле, скину ти све, па онада уцењују да гласаш за њих. А кад гласаш, врате ти оно што су ти узели. Ако будеш добар.
Ма не треба нама то нико да показује. Знамо ми добро шта је то свеприсутна и никад прекинута Београдизација.
Но, неко ће рећи да би требало да будем задовољан што је, коначно, и ова „моја тема“ дошла на ред. Ето, као, дочеках и својих пет минута, пошто и други говоре о мојој омиљеној теми. Али, није баш тако. Има ту нешто... Све ми се чини да неко, поново, жели да покупи наш кајмак. Односно, ово мало што нам је још остало.
Никако ми не „иде у главу“ да о Београдизацији, говоре (опет) они који су дубоко и дебело заваљени у „београдске фотеље“. И управо због тога, немам баш много поверења у то што причају. Поготову што се само прича. И нећу имати поверења све док не видим конкретне резултате. И то не било какве. Јер, све то се може претворити и у сопствену супротност. Па уместо једног Београда добијемо неколико малих Београда. Или, уместо једног паше, добијемо и пашу и субашу.
У сваком случају, до неких квалитетних промена, биће пуно чекања.
О томе говоре и ове наше локалне муке о стварању будуће владајуће коалиције. Зелено светло за њено формирање морало је да се упали у Беграду. Или нема коалиције. И то је прави пример Београдизације. И то управо у време када сви причају о децентрализацији Србије. И слике будућих одборника морале су да стигну из Београда.
А да не говоримо о нечем другом.
Дакле, тамо нам кроје судбину. Тамо одлучују о нашим неасвалтираним улицама, о рупама на путевима у које упадају точкови наших прастарих аутомобила, о нашим пустим бившим фирмама, о нашим продавницама које све више личе на сеоске (док нас са реклама телевизије коју морамо да плаћамо обавештавају о разним акцијама и појефтињењима која важе само за Београђане)... о нашим животима.
А ми упорно и тврдоглаво остајемо и опстајемо у Србији ван Београда.

14 коментара:

  1. Otpratila sam sinoć, sa pažnjom, dokumentarni film o životu i radu princa srpske poezije - Branka Miljkovića / RTS 2 /. Potresna storija o senzibilitetu jednog našeg velikana, manje-više poznata onima koji drže do kulture, tradicije, svega važnog, što je ova zemlja rodila - iznedrila. Čak i neshvaćeni Miljković, odlično je prepoznao "važnost" prestonice, pedesetih godina prošloga veka, kada je doneo odluku da iz svog rodnog grada u unutrašnjosti Srbije, krene put Beograda, kako bi ostvario, bar neki od svojih životnih ideala.Dakle, prestoni grad je i tada bio suveren i neprikosnoven ! Problem je što se sa protokom godina, stasavajući u dvomilionsko središte, pretvorio u pravog uništitelja ostatka Srbije. Pa, ipak, svi bi u Beograd, a najlakši i najbrži put je politika. Nažalost! "Za Beograd.........."

    ОдговориИзбриши
  2. Pa docekasmo te Ziko srbine!!!!
    Sala! Ista boljka sve boli. Sta reci. Dal da cekamo da svane koji bese april 26.al nije cetvrtak, ili da se bavimo zivotnim temama. Ipak bolje da se mi njima bavimo jer politicari za to nemaju vremena. Koliko smo puta vec prezvakali pricu o nasem malom gradu koji ima bogatu istoriju, bogato kulturno nasledje, bogate vinograde,.... bogate pojedince, ...a mi ostali mozda da trazimo posao u tom Beogradu. Samo im mi jos falimo!!Epa nece da moze. Mi tvrdoglavi ostacemo ovde ako nista drugo da vas nerviramo i da vam smetamo i podsecamo da niste osisali travu u parku, skupili smece,...i jos ponesto ako saznamo preko blogova, jer ste nam televiziju ugasili, a kao sto Zika rece , beogradska hronika o tome nista ne javlja, bas ih briga gde je tamo neki Negotin.
    Epa necu da se selim, ima da budem negotinac! Nije u inat , vec u princip! Mada sto srpski inat moze ...to nijedan bager ne moze!!

    ОдговориИзбриши
  3. Da, zanimljivo. Čini mi se gospodine Dragišiću da ćete sada imati veliku konkurenciju u političarima koji su rešili da pričaju o Beogradizaciji. Iako su, kao što ste to i napisali, zacementirani u Beogradu.
    Drago mi je da ste Vaš post oplemenili i ovim dokumentarcem koji je izvanredan. Čestitke obojici.

    ОдговориИзбриши
  4. Doći će i taj pomenuti 26. april, ili neki drugi mesec. Svejedno. Ali to ništa neće promeniti, pošto naši lokalni političari razmišljaju tuđim delom mozga i zarad "lokalnih fotelja" učiniće sve što od njih traže "gazde u Beogradu". Sve u nadi da će i oni, jednog dana, da postanu "gazde iz Beograda".

    ОдговориИзбриши
  5. Ja sam po prvi put na Vasem blogu i moram da priznam da sam pozitivno iznenadjena Vasim tekstovima. Izuzetno mi se dopada ovaj prethodni.
    Shvatajuci Vas stav o Beogradizaciji, znam da Vam to nista ne znaci, ali je prava steta sto ne pisete za neki dnevni list.

    ОдговориИзбриши
  6. Lep nam je Avalski toranj.Jedva cekam da vidim kako to izgleda. Svaka cast ljudima koji su ga gradili. Lepa slika iz Srbije. Ali ostade mi u glavi i recenica gospodje Djukic Dejanovic koja rece da Srbija lepo izgeleda ovde sa visisne. Jes bogami. A i nevidi se beda provincije.

    ОдговориИзбриши
  7. E, pravo , bravo ali za koga i gde i dokle se čuje naš glas iz provincije! I na Avalski toranj da se popnemo i vičemo , ništa samo otvaranje usta ,ali ostaće bar zapisano da nismo svi ovce!

    ОдговориИзбриши
  8. Pa ne može se reći da i vi tamo niste u centru pažnje. Kad neki manijak pobije svoje komšije, kad neki drugi ubije majku i sina, kad se pojavi neki novi u nizu pedofila, kad imate izbore, kad i nakon njih ne mozete da "sklepate" vlast... Malo li je?

    ОдговориИзбриши
  9. Pa mi imamo mnogo toga i pse lutalice koji znaju da ujedaju istu nogu i po nekoliko puta, tako da se dobro naplati iz opštinskog budžeta.

    ОдговориИзбриши
  10. Kad bude festival jedini te vrste u Srbiji , u cast Mokranjca koji osnovase prvo beogrdadsko pevacko drustvo, a na njemu premijere koje se posle gledaju u prestonici, kad vredni ljudi rade ali urednicima beogradskih stampanih medija naravno to nije zanimljivo jer ispod bubanj potoka nema nas normalnih vec samo gore opisanih paranoika, kao da ih iznad Save nema. Ali treba reci dosta svadje ovog tipa mogu trajati u nedogled bez cilja ! Nisam ljuta i ne podrzavam deobu nas na beogradjane i palancane.Nas malih obicnih ljudi. Drugo su politicari u lokalu koji ne misle dok ne okrenu 011. Ali mozda tako mora! Ko ce ga znati.

    ОдговориИзбриши
  11. Ima li nade?
    Juče šetajući centrom grada, na klupi ispred crkve, sede dve žene. Na jednom kraju - starija žena, sva u crnini, ozbiljna, budno prati šta joj radi unuka (oko 2 godine). Na drugom kraju klupe - mlada žena kineskinja, sva ozarena radošću i rekao bih presrećna, prati šta radi njena ćerka, približno stara kao i bakina unuka. Između ove dve žene razmak - praznina. A deca sva razdragana i nasmejana trčkaraju popločanim trgom, veselo smejući se trčkaraju u krug. Deca se igraju zajedno i ako se ne razumeju, ali ih povezuje nešto što im je zajedničko - igra.
    Pitam kineskinju da li je dete rođeno u Negotinu, ali ona me ne razume, ali joj to ne smeta da i dalje bude nasmejana i radosna.
    Baka kaže kineskinji šta sam je pitao i dobija odgovor da je dete rođeno u Negotinu.

    Moj komentar. Marvine veličanstveno si oslikao jednu stranu "medalje". Voleo bih kada bi našao vremena, VOLJE I SNAGE da oslikaš drugu lepšu stranu "medalje". Ima u Negotinu šta da se prikaže. Ja sam jedan od onih za koje je Negotin najlepši grad - poslednja oaza mog života.
    Miša

    ОдговориИзбриши
  12. Naravno da postoji druga strana medalje, jer da ne postoji pa ko bi taj esej i gledao. Cilj i jeste da se ti neki normalni ljudi, kojih na srecu jos uvek ima, trgnu i ako je ikako moguce nesto vise urade.

    ОдговориИзбриши
  13. Da medju nama zivi i tajlandjanka udata za naseg coveka i imaju preslatku devojcicu staru 2 godine.Obozava srpske sarme, ali mi je pricala kako je plakala jer nije znala da se ne uvijajau u presan kupus!. Zar to nije lepa prica za novine! Marvine na posao!!!

    ОдговориИзбриши
  14. Primećujem da ste sa Vaše Blog liste uklonili PNTK. Pretpostavljam da ste to uradili zbog njihove neaktivnosti. Kada ćete ukloniti ostale?

    ОдговориИзбриши