четвртак, 29. април 2010.

NO NAME


Претпостављам да ћу многе збунити већ самим насловом, који је исписан латинично, па још и на енглеском језику, који ми није јача страна.
Али, да не буде забуне. Немам ја ништа против латиничног писма, нити против оних којима је то (једини) начин изражавања у писаној форми. Међутим, ја држим до тога да је ћирилица (не онај плагијат на телевизији која се зове као и онај ветар што много з....... Београђане), званично писмо, којим, сасвим солидно, може да се споразумевa поприличан број грађана ове државе. Они који живе тамо негде, у ближем или даљем свету, већ су и сами схватили да им и није нека фајда од ћириличног писма.
Но, да се вратим на почетак. Да не заборавим од чега сам кренуо.
А кренуо сам са објашњењем наслова, који би на овом језику (који је некима и матерњи), требало да значи без имена, или безимени.
А локалну јавност, ових дана, управо опседа један такав, безимени.
Безимени, који се појавио на конститутивној седници локалног парламента, за сада је само број. Али број који у збиру са још некима даје број тридесет и један. А то уноси забуну у редове владајућих, али још и више у редове "невладајућих" странака. Ко је тај један, који је из збира 7 + 8, прешао у збир (12 + 9 + 2) + 3 + 4 и тако нарушио тешко успостављену равнотежу "наших" и "њихових" ?
На то питање, за сада, нема одговора. А можда одговор није ни потребан, јер, бити безимен може да буде стил, начин живота. Живот у тренду!
Када сам, пре нешто више од месец дана, писао текст под називом Косово, нисам ни слутио да ћу тако брзо добити потврду свог промишљања.
Наиме, према садашњим најавама, Србија би (баш као и Косово), на предстојећем регионалном скупу у Сарајеву (другог јуна ове године), била заступљена као "безимена" држава. Односно, на скупу би била исписана имена оних који ће заступати нашу државу, али не и њено име. Таква формула би била примењена и на Косово. Оно што, за сада, нико још није саопштио је да ли ће такво решење бити примењено и на остале државе из региона које буду учествовале на самиту у Сарајеву.
Јер, ако буде тако, онда ћемо тај скуп упамтити као скуп безимених држава, а ако само Србија и Косово буду "безимени" онда ће те две делегације, ипак, бити једна и то "безимена делегација".
Треба се подсетити да је Србија такво решење већ одбила када је требало да учествује на скупу регионалних држава који је у марту одржан у Словенији, на Брду код Крања. По свему судећи, како сам тада и претпоставио, у "приближавању Европској унији", појавила су се и нека нова брда. А сва је прилика да ћемо, ускоро, постати и прави планинари.
Иначе, у том развијеном и цивилизованом свету, већ дуго постоји појам "безимени". И он је, у великој мери, заступљен код производа широке потрошње. Тамо можете осим "маркираних" , или "брендираних" ствари на рафовима продавница пронаћи, раме уз раме, и такозване "нефирмиране" производе, или производе без имена (no name). Занимљиво је да ти и такви производи који "немају име" могу да буду слични или потпуно исти по квалитету са оним који "имају име", али се продају по знатно нижој цени. Јер "немају име". No name.

7 коментара:

  1. Kao i obično, fantastičan komentar. No, moram da priznam, bez imalo zlobe, događaji Vam idu na ruku.

    ОдговориИзбриши
  2. Ne verujem da je taj "bezimeni" koga pominjete u istinu i stvarno bezimen. Ima on svoje ime i prezime i dobro mu je u toj ulozi. Osim toga, njemu se vec isplatio taj jedan glas, ili to jedno glasanje. Kako se uzme.

    ОдговориИзбриши
  3. Moram priznati lakše je pisati o Srbiji,Kosovu,o shvatanju državnosti itd. ali je mnogo teže pisati o Negotinu. Od Negotina država je odavno "digla ruke".Mi smo uvek bili samo glasačka brojka i "krava muzara".
    U vreme Miloša on je znao da pita svoje žbire šta narod priča i na osnovu toga se i ponašao. Kada bi neko imao smelosti da uradi ono što narod godinama priča, verovatno da bi autor ovog posta pisao na temu: kako to da su na vlast došli oni koji su bili učesnici u nastojanju da se onemogući rad STV. Ali STV nikada nije bio ukinut kada je SPS bio na vlasti, ali za to sada nemamo ne samo STV nego ni TV KRAJINU. Možda je o tome pisano, ali ja o tome nemam saznanje. Tempo života je brz, ali je za to način našeg razmišljanja i dalje karakteristična za tzv "period jednoumlja", a o prevarama? Da li njih ima u našem gradu?
    Ne prozivam Vas-već glasno razmišljam da li je u opšte moguće jedinstvo u našem gradu, ako ništa drugo barem kada su u pitanju želje naših sugrađajna.
    Miša

    ОдговориИзбриши
  4. Nešto malo o ćirilici. Naime, moj sin trenutno uči slova, i kako to već ide prvo se uči ćirilica. Ja sam mu objasnio da postoje dva pisma i da će prvo naučiti ćirilicu a potom latinicu. On je postavio jedno pitanje na koje ja nisam imao odgovor: "Tata a zašto prvo učimo ovo pismo, kada je sve oko nas ispisano na ovom drugom, pa ga ja ne razumem?"
    Fantastično opažanje šestogodišnjeg dečaka zar ne? Toliko o očuvanju.
    A, no name, pa ne znam dali je 1 ili 3. priča se da Boškovi nisu glasali, što komplikuje stvari, odnosno od jedne pravi tri nepoznate, za čije se rešavanje obično postavlja sistem.:-)))

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман02. мај 2010. 23:08

    Nebih da zvučim kao nečiji advokat. Makar to bio i domaćin ovog bloga. Ali, ja kao redovan posetilac, stičem utisak da domaćin Srbije van Beograda, ne praktikuje polemike sa onima koji komentarišu njegove tekstove. Tako tumačim i to što nije regovao na komentar koji je potpisan sa "Miša".
    A da je hteo, imao bi štošta da kaže "u svoju odbranu". Jer, koliko se ja sećam, radi se o čoveku koji je, godinama, bio temelj STV Negotin, pomerajući vrednosne kriterijume bavljenja novinarstvom u ovako maloj sredini.
    Osim toga, mislim da je on, kao autor tekstova na ovom blogu, jasno, iskazuje svoj stav i mišljenje o mnogim stvarima, koje nisu samo "globalne", već u velikoj meri, i lokalne. On, maestralno povezje upravo te dve stvari.

    ОдговориИзбриши
  6. Анониман04. мај 2010. 12:40

    Anonimnom od 2.5.2010.g. u 23.o8
    Ja vrlo dobro znam da gospodin Dragišić ne odgovara na komentare.
    Cenim to što ih objavljuje.
    Moj komentar je bio namenjen posetiocima ovog bloga kao izazov brojnosti i spremnosti na iznošenje svog stava.
    Najmanje želim da čujem da se neko brani. To na ovom blogu je najmanje potrebno. Ozbiljnost je ono što nam treba i više hrabrosti da se veći broj ljudi uključi u raspravu, jer samo na taj način post dobija na značaju i opredeljuje naše saznanje o sredini u kojoj živimo.
    Miša

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман05. мај 2010. 15:14

    Šta bi sa bezimenim predsednikom Opštine, ili idemo na izbore!
    Sada imamo neko novo udruženje za zamlaćivanje naroda,udruženje regiona nije nego.

    ОдговориИзбриши