четвртак, 16. децембар 2010.

РОЂЕНА ДА УМРЕ


Она је рођена на данашњи дан 1991. године. Тада је у држави њеног рођења већ увелико беснео рат, што је у приличној мери, одредило и њену судбину. За њено зачеће и рађање везана су многа имена, па се вероватно ни они сами не би усагласили у вези са тим ко је у томе имао одлучујућу улогу. Но, било како било, она је рођена те зимске ноћи и требало је бринути о њој. То није било баш увек лако, па је и њено одрастање било скопчано са мноштвом проблема. По свему судећи, њено превремено рођење утицало је на то да, веома често, има здравствених тегоба, тако да готово никога није ни изненадило када је, не дочекавши ни своје пунолетство, напустила овај свет.
Да не буде забуне, ових неколико уводних реченица односи се на Самосталну телевизију Неготин (СТВ), електронски медиј, који је рођен у Неготину, дакле у  Србији ван Београда.  А то није неважан податак. Јер, много година након тога, захваљујући управо Самосталној телевизији, Крајинци су, по признању многих, били боље информисани него житељи српске престонице.
Да се све променило, сведочи и податак да је, у међувремену, Неготин "сахранио" две телевизије (а трећа-која је рођена недавно- још је у повоју, бар што се покривености сигналом тиче), па се, све чешће, о овом делу Србије говори у контексту "медијског мрака".
Управо то и јесте разлог мог подсећања, не само на један медиј, који је, свакако, одиграо битну информативну улогу у једном раздобљу, већ и на људе који су били заслужни како за стварање имиджа тог медија, тако и за његов суноврат. Ипак, нећу поменути ни једно име, ни на једној од поменутих страна, пошто ми се чини да је то већ добро познато. А прихватам ризик да ће некоме, можда, засметати што (баш) ја постајем званични биограф Самосталне телевизије Неготин. Но, свесно преузимам тај ризик, јер (мада ће то зазвучати нескромно), то сам чинио и много година уназад, имајући у виду да, стицајем околности,  поседујем најпотпунију документацију, како о овом медију и његовом програму, тако и о људима који су његов саставни део. А сада кратко подсећање.
Самостална телевизија Неготин почела је са радом 16. децембра 1991. године, као прва приватна телевизије у Србији и ондашњој Југославији. Тада, основу за емитовање програма, представља новоизграђени кабловски систем, посредством кога са емитује програм. Имајући у виду да је кабловски систем био инвестиција грађана, није ни чудо што су они Самосталну телевизију доживљавали као своју и управо њиховим ангажовањем, у многим приликама, одбрањено је њено постојање.
Уз емитовање сопственог програма, већ током 1992. године, СТВ успоставља сарадњу са Независном телевизијом Студио Б, реемитујући њихове најпрестижније емисије, а као резултат те сарадње, једна од емисија серијала "Србија међу шљивама", Зорана Остојића, снима се у Неготину. Том сарадњом, овдашњи гледаоци, као мало који други у тадашњој Србији, били су у прилици да прате најпрестижније емисије НТВ Студио Б.
Током година које су долазиле, СТВ Неготин је, као једна од ретких медија тадашње Србије, угостила све најзначајније лидере опозиције у време "Милошевићевог режима".
У време грађанских протеста 1996/97. године, СТВ прати и протесте  у Неготину, а почетком1997.године, тачније, 6.јануара, СТВ почиње са преузимањем и реемитовањем телевизијског програма Глас Америке, "Америка зове Србију", као прва телевизија у СР Југославији која је то омогућила својим гледаоцима.
Из тог периода, остала је анегдота према којој су многи Неготинци препричавали, "као врло поуздану и веома тачну информацију" да то није никакав "Глас Америке", већ су то неки новинари који су дошли из Београда и читају вести из подрума неготинске Електродистрибуције ( у чијим просторијама је тада била смештена СТВ).

Упркос чињеници да сам, одувек, био убеђен да ће "гушење" Самосталне телевизије Неготин бити најобичније "чедоморство", мора се признати да је овај медиј сметао људима на власти у Неготинској Крајини, али и у самој престоници. Тако је неготинска власт, уз помоћ својих јуришника, у лето 1997. атакујући на приватну имовину, са зграде у центру града, запленила емисиону технику. Она је, делимично оштећена, враћена тек након октобарских догађања 2000. године, када је враћен и сигнал ове телевизије у кабловски систем, из кога је насилно избачен 1996. године. Убрзо након престанка НАТО бомбардовања, Самостална телевизија 1. августа 1999.године покреће и свој радијски програм, који под идентификацијом "Радио Неготин" и на фреквенцији 94.4 мегахерца, емитује добру музику, локалне вести и реемитује програме Радија Б92. Радијски програми Б92, чинили су основу тадашњег програма СТВ Неготин, када је смишљен и слоган "телевизија која се слуша".  Уз информативни радијски програм Б92, емитоване су телевизијске емисије независних продукција "ВИН", "ТВ Мрежа" и других, а све је више било и емисија Телевизије Б92, која се рађала.
То није остало незапажено ни у "малом граду на тромеђи Србије, Бугарске и Румуније". У време свеопште хајке на независне медије у Србији, у пролеће 2000.године, представници тадашње неготинске власти настављају своју борбу против СТВ-а, желећи да затворе објекат из кога  је емитован програм.
 Међутим,  грађани, уз помоћ лидера, тада опозиционих странака, формирају  Одбор за заштиту Самосталне телевизије, што још једном "продужава живот" овом медију  који, ако ништа друго, може да се похвали веома богатом биографијом.
Није никаква тајна да је Самостална телевизија Неготин, током свог постојања, имала и завидан ниво сарадње са многим страним амбасадама, о чему сведоче и многи интервјуи које је овај медиј урадио, било са амбасадорима, било са "високим" званичницима тих амбасада. Пошто је то модерно, морам да констатујем да из тог периода, вероватно, и у локалној служби безбедности постоји мноштво информација. Но, судећи по томе какав је однос неких странака по питању отварања тајних досијеа, велико је питање када ће нам ( и да ли) информације те врсте бити доступне.
Имајући у виду да се многе ствари заборављају (уколико се не запишу), треба рећи и то да је Самостална телевизија Неготин, била прва телевизија која је на простору Тимочке Крајине, реализовала умрежавање локалних телевизија са овог простора. Било је то у оквиру пројекта "Тимочка информативна мрежа" (ТИМ). Тај велики пројекат (који је потписао аутор овог поста), у великој мери је допринео едукацији многих младих људи, који се у Тимочкој Крајини баве електронским медијима, било као новинари, монтажери или сниматељи.
И наравно, не занемарујући допринос осталих локалних и регионалних електронских медија који су током свих ових година деловали на простору Тимочке Крајине, треба (без бојазни да може зазвучати нескромно), рећи да је Самостална телевизија Неготин, дала свој значајан допринос у развоју телевизије у најширем смислу те речи.
То није само констатација која се везује уз оно "о покојнику све најбоље", већ је то апсолутна истина. Уосталом, много је оних који то могу да потврде и са једне и са друге стране екрана.

13 коментара:

  1. STV je bila moja omiljena televizija. Cini mi se da je ona jednostavno bila samo televizija. I znalo se koja se televizija pod tim podrazumevala. Steta.

    ОдговориИзбриши
  2. Čini mi se da je ta televizija imala veći imidž tamo gde se nije gledala. Izgleda da nismo baš umeli da cenimo ono što smo imali.

    ОдговориИзбриши
  3. Самостална телевизија је имала много тога доброг. Али, мислим да је њен програм настајао на такмичењу са ТВ "Крајина". А може бити и да обрнуто. У сваком случају, на добитку су били гледаоци.

    ОдговориИзбриши
  4. A sada su ti isti na gubitku. Lepo podsecanje. Pozovite g.dine Dragisicu telefonom ONE koje niste prozvali da procitaju ovaj vas tekst. Znamo svi da se nece nasikirati. Da je tako ne bi radnici STV , a kasnije i Krajine sada grickali nokte.

    ОдговориИзбриши
  5. Anonimnom u 23.59
    Apsolutno ste u pravu, ali meni nije bila namera da prozovem bilo koga. Uostalom, u pitanju su samo dva imena i njih svi znaju. Nisam želeo ni da pominjem čitavu plejadu onih koji su stvarali medijsku sliku Negotinske Krajine, bojeći se da bilo koga izostavim.
    Želja mi je bila samo da se podsetimo jedne epohe i ovaj post tome treba da posluži.
    Ipak, svestan sam da je ovo samo jedan od mogućih pogleda na STV i vreme u kome je taj medij živeo.

    ОдговориИзбриши
  6. Pomenuli ste u tekstu i otvaranje tajnih arhiva. U tom slucaju bi se o ta dva medijska magnata, kojima niste pomenuli imena, moglo da sazna jos stosta. Bilo bi zanimljivo.

    ОдговориИзбриши
  7. Србија ван Београда: РОЂЕНА ДА УМРЕ

    Ovde treba samo dve tačke zameniti crticom.

    To je realnost .Šta je u svemu tome jedna televizija.
    Krivi smo mi što smo IH pustili.
    http://www.youtube.com/watch?v=JGXvsK8y-Rs
    Sada je definitivno kasno.
    Ko može nek se pakuje.

    ОдговориИзбриши
  8. Meni je prijalo prisećanje na rad STV-a, a arhive u svom originalnom obliku se nikada neće otvoriti. Ako ikada nešto ipak bude pokazano, to su već frizirane arhive. Taj voz je odavno prošao, i mislim da za njim više i ne vredi žaliti, a kamoli ga isčekivati.

    ОдговориИзбриши
  9. Gospodo, ostaje nam samo Amin Čiste Radosti...

    http://www.youtube.com/watch?v=nQ0eAUGYPx0

    ОдговориИзбриши
  10. Čudno mi je da ni jednom rečju nisi pomenuo one silne pare koje su kao pomoć ovoj televiziji dolazile iz inostranstva.
    Pouzdano znam da si Ti, uz dvojicu vlasnika koje nisi pomenuo, jedini znao (ili jedini znaš) sve te detalje. Možda to čuvaš za memoare?

    ОдговориИзбриши
  11. Lepo podsećanje na nekadašnji negotinski "prozor u svet". Znam da prostor ovog komentara nije dozvoljavao više, ali mislim da mnogo toga nedostaje. Ali, nadam se da će autor ovog komentara, nekada objaviti i nešto obimnije. Mislim da bi to bilo jako čitano. I to ne samo u "maloj negotinskoj varoši".

    ОдговориИзбриши
  12. Anonimnima od 18. decembra u 19.32 i 22.33 :

    Oba komentara su slična (možda pisana i istom rukom), pa zbog toga odgovaram istovremeno.
    Već sam napomenuo da mi nije bila namera da, ovim postom, napišem biografiju Samostalne televizije Negotin. Namera mi je bila samo da se, svi zajedno, podsetimo jednog medija koji je imao veoma značajnu ulogu (uprkos tome što mnogi - pa ni vlasnici - toga nisu bili svesni).
    Dakle, ako se složimo u vezi sa tim, onda je jasno da je taj medij imao mnoge kontakte sa stranim zvaničnicima (to sam i pomenuo), a bilo je i strane pomoći. Doduše, ta strana pomoć se nije delila šakom i kapom, uprkos činjenici da se radilo o desetinama hiljada konveratabilnih novčanica. Ali, sve je to dolazilo na osnovu konkretnih projekata (što su mnogi u ovom gradu otkrili mnogo kasnije),što znači da je imalo koliko-toliko zvaničnu formu.
    A što e tiče, nekog obimnijeg pisanog materijala na temu STV Negotin (pretenciozno je reći memoara), nikad se ne zna.
    Možda jednoga dana!?

    ОдговориИзбриши
  13. Ja ću početi ovako:Pre nego što je ona umrla ja se sa porodicom odselio za Beograd.
    Pamtim je blistavu ,sjajnu i jaku.Zvali smo je naša STV i u kući se nije menjao kanal jer je svaki dan bio zanimljiv.
    Kada kažem sada prijateljima ,da je u tamo nekom gradu prvi put u tadašnjoj Jugoslaviji funkcionisao telefonski kviz pod nazivom ,,Enigma,,niko ne veruje.Ostalo mi je u sećanju intervjuji koje ste Vi vodili sa mnogim poznatim ličnostima,naravno i ,,Pečat,, i ,,Trag,, zbog koje ste oterani na vojnu vežbu i tako je prekinuta.
    Pamtim i sve emisije koje je vodio i S.Ćirić i ostali , svi ste bili odlični ali Vi ste kao autor uvek bili originalni.
    Ja sam bio jedan od onih koji se javljao u svim programima.
    Iako Vas lično nisam nikad upoznao o Vašem radu često pričam drugima a bogami iza sadašnje vreme mnogo ste jaki, ali i mnogo skromni.
    Daću Vam jedan savet -Danas skromnost nije vrlina :-
    Puno pozdrava i lepih želja prenosim svim mojim Negotincima , a Vama želim puno zdravlja i uspeha u Novoj godini.
    p.s.
    Voleo bih kada bi se negde u Srbiji rodila neka slična TV,sa programom i idejama kakva je bila naša STV.
    gledalac Milan

    ОдговориИзбриши