недеља, 27. фебруар 2011.

П Е Л Е Н Е



Мислим да је крајње време да „радикали без беџа“, промене назив странке и да се, уместо Српска напредна странка, зову Српска народна странка. 
Уосталом, велико је питање да ли су и коме полагали рачуне када су, 2008. године, одлучили да "мазну" име од странке која је настала у Србији 1881. године и која је пре Првог светског рата била  једна од четири најзначајније странке а, са прекидима,  постојала све до 1925. године. Те године су напредњаци, заједно са самосталцима, либералима, једним делом радикала и делом Хрватско-српске коалиције, учествовали у стварању Демократске странке Љубомира Давидовића (Наравно да све то нема никакве везе са оним што се данас догађа на нашој политичкој сцени).
Но, не мислим да би то преузимање назива једне странке требало да буде главни разлог за промену имена СНС, јер, у овој држави, нико никога не "јури" и за много озбиљније плагијате.
Напредњаци би то требало да ураде јер би тиме јасно показали да су заиста права „народна“ странка, која истински и једино мисли о добробити народа. Тако би, у потпуности, преузели „народњачку“ бакљу од оних имитатора „народњака“ каквима се представљају Демократска странка Србије (још увек су необавештени!), али и Нова Србија (укључујући и оба члана ове странке – Дубравку Филиповски и Вељу Илића).
Истини за вољу, данас је поприлично тешко бити аутентичан народни представник. Бити „један од нас“. Зато и мислим да то могу само напредњаци.
Најпре, поштени су као и народ. А народу је поштење важније од немаштине. И озбиљни као и народ. Јер ситуација и јесте озбиљна.
(Ако занемаримо „Фарме“, „Дворове“, „Парове“, "Грандове" и ине „ружичасте“).
Изнад свега, бунтовни су као народ. Јер народ ко народ, стално нешто закера. Буни се што нема посла. Ако и има посао, буни се што му је плата мала. Буни се што плаћа високу подстанарску кирију. Што нема довољно да плати рату за стамбени кредит, који је подигао да не би био подстанар. Буни се што не може ко човек да оде на одмор, на који је последњи пут ишао у прошлом веку. Што грца читаве године, плаћајући рате за одмор на који је, ипак, отишао „јер је било повољно“. Псује на сав глас кад дође време за плаћање рачуна, пошто је „струја прескупа“, „вода се троши као да се слонови купају“ и „одакле толико ђубрета, кад се ништа не баца?“.  Гунђа што се облачи по бутицима на бувљацима и псује код сваког одласка у „шопинг код Кинеза“.
Ко може да удовољи таквом народу?  Једино напредњаци. Јер, како се то, много пута до сада показало, не може свако бити представник „народњачке“ опције, како у Србији ван Београда, тако ни у престоном делу ове државе. Није довољно да се само тако декларишеш. Треба да будеш рођен за то!  Али и да будеш скроман као и народ који представљаш. Да ти не треба много, да си задовољан и минимумом. Да будеш спреман, уколико буде требало, да данима, мирно, изражаваш свој протест због стања у држави. И да ти, за то, треба само парче стиропора. Нема се за више. Криза је!
Осим тога, странка која жели да буде легитиман и аутентичан представник народа, мора да се понаша онако како се понаша већина тог народа. Дакле и да се изражава народним језиком без много филозофирања и увијања. (Као на „фармама“, „дворовима“, „паровима“, "грандовима" и иним „ружичастим“). А то значи да, уколико је неко извршио малу нужду, мора му се, јасно,  рећи да се у(пишкио), или, уколико је извршио велику нужду - да се у(какио). А ако је нешто од тога урадио у пеленама и то му треба рећи. Али, да због те и такве физиолошке потребе, поготову ако је обављена у детињству, не треба нико да буде дискриминисан. 
Управо такву, веома јасну, поруку, у сред Дома народне скупштине (увек сам се питао због чега је то "народна" скупштина, кад је народ у њој, последњи пут боравио - веома кратко - октобра 2000. године?), једној дами, послао је лидер напредњака, Томислав Николић.
Обраћајући се Нади Колунџији, шефици посланичке групе "За европску Србију", покушавајући да објасни да се "све мења осим камења", Николић је најдиректније, саопштио да то што је она (Нада) некада "пишкила у пелене, не значи да он не треба да се дружи са њом".
Разлог овако интелектуалне полемике "високих" представника две најбројније и најутицајније странке ове државе било је евоцирање успомена на дане када је Николић био четнички војвода, на шта га је подсетила дугопамтећа Нада. Додавши и мало уља на ватру, поменувши да је коперникански обрт настао ангажовањем бившег америчког амбасадора у Београду Вилијама Монтгомерија, који би, својим саветима, требало да побољша рејтинг напредњака, али и да неверне Томе увери да је Тома сада "неки други Тома".
Само захваљујући присебности прве даме српског парламента, Славице (са оба презимена),  ова академска расправа није отишла у другом смеру. Па љубитељи српског парламентаризма нису имали прилику да чују да ли је, у време кад је шефица Нада била мала, заиста пишкила у пелене, или је и то било неко кризно време када није било пелена, па се пишкило онако, директно.
И не само то. Због прекинуте расправе на тему пелена, народ жедан и гладан информација није могао да чује ни детаље у вези са уговором (од мрских 7.500 долара), који су напредњаци направили са (мрским) Вилијамом Монтгомеријем, бившим амбасадором Америке у Београду.  А можда је то и добро.
Пошто су многи одмах почели да постављају нрзгодна питања у већ познатом и препознатљивом маниру знатижељног народа: Одакле напредњацима тих 7.500 (некада мрских) долара, месечно, да (некада такође мрском) Монтгомерију плаћају саветодавне услуге за поправљање имиџа напредњака, пре свега у Америци и Европској Унији, али и у Србијици, како би, коначно, дошли на власт? На све то, дошла је и олакшавајућа околност, јер (ако је веровати напредњацима), Вилију није још ништа плаћено, већ је само потписан уговор.
Истини за вољу, нису то напредњаци признали "тек тако"! Али и то је народна одлика. Народ је овај научио да не призна док га не притегнеш! Тако је Зорана Михајловић Милановић, чланица Председништва напредњака, најпре, новинарима саопштила да уговор није потписан, тврдећи чак да је реч "о режимској хајци". Међутим, притешњена чињеницама које се не могу сакрити, што је одлика "глобалног села", "нова напредњакиња" је, како је јавио Тијанићев "јавни сервис европске Србије", касније, новинарима, "упутила саопштење у којем се извињава због грешке, појашњавајући да уговор постоји, али да странка никада није имала средстава да плати Монтгомеријеве услуге".
Јавност је поново била ускраћена за неке друге детаље (а знатижеља је такође одлика овог народа!). Наиме, било би занимљиво сазнати да ли је Николићево и Монтгомеријево "пријатељство" и увертира за "бизнис" настало још у мају 2007. године, када је овај "мрски" Американац изјавио да је "Николић демократа" и то са великим Д. То је у сваком случају био велики преокрет, пошто је Николић, само две године раније, 2005. године, тврдио да се Монтгомери "уплео у мрежу мита и корупције, па је Америка морала да га најури".
А остало је неразјашњено и шта су све обавезе бившег америчког амбасадора. Као, на пример, да ли Монтгомери има и неке конкретне обавезе уколико се укаже потреба за заменом пелена?

18 коментара:

  1. Marvine,
    nije uopšte sporno da li je i ko pred vratima, već na koji način to radi. Jer ukoliko se radi o Hanibalu, on ne donosi darove, nije u mirovnoj misiji, pa ne može tako ni da se predstavlja.

    ОдговориИзбриши
  2. Autor ovog posta ne mora uopste da se deklarise kojoj politickoj opciji pripada. Jasno je da SNS nije njegova politicka opcija.

    ОдговориИзбриши
  3. Dovoljan je i letimičan pogled na desnu stranu od posta pa da se vidi o čemu se radi u prethodnim postovima.

    ОдговориИзбриши
  4. Autor je pristrasan i to je njegovo pravo.Nije samo u redu kada se pristrasni zele predstaviti i objektivnim,jer je to nespojivo.

    ОдговориИзбриши
  5. Anonimnom od 27. фебруар 2011. 21.13

    Ispeci pa reci :-)..."deci".

    ОдговориИзбриши
  6. Polemika NE.
    Ko to reče?
    Optimista

    ОдговориИзбриши
  7. Nema potrebe da se pravdate. Kao i mnogo puta do sada, tekst je, precizan, analitican i jako duhovit.

    ОдговориИзбриши
  8. Objektivnost se zasniva na cinjenicama. A njih u ovom tekstu ima na pretek. Ako nesto i ima prizvuk licnih komentara to je sa merom i veoma satiricno.

    ОдговориИзбриши
  9. Marvine u 21,13 je TVOJ komentar!
    DA LI TI SAM SEBI REPLICIRAŠ ili anonimnom u 22,25
    Miša

    ОдговориИзбриши
  10. Ja čak mislim da je autor naklonjen Tomi nikoliću ,imam informaciju da se lično znaju.
    Pozdrav Dejan

    ОдговориИзбриши
  11. Mislim Nikoliću sa velikim N.Bila je slučajna greška.

    ОдговориИзбриши
  12. Анониман01. март 2011. 11:21

    Anonimnom 28. фебруар 2011. 15.24
    Uskoro ce svi pisati i izgovarati Nikolic sa velikim N. I velikim T!

    ОдговориИзбриши
  13. Анониман01. март 2011. 11:34

    Ko piše zlo ne misli.

    ОдговориИзбриши
  14. Анониман01. март 2011. 12:53

    Одавно на овом блогу није било оволико полемичких тонова. Да ли је аутор постао пристрасан или је "дирнуо у осињак"?

    ОдговориИзбриши
  15. Анониман01. март 2011. 14:05

    Mislim da je nama sve jedno ,običnim smrtnicima koji ne možemo da se ,,snalazimo u mutnom,,i čekamo da počnu da se vrednuju ljudski i profesionalni kvaliteti.
    Sva se imena i prezimena valjda pišu velikim slovima ali to ne znači da su svi veliki ljudi.
    Biti pošten, vredan a i školovan a nemati posla to nešto nije uredu.
    Ne verujem da će i SNS voditi računa o školovanim kadrovima koji ne rade, ako nisu u njihovoj stranci.
    Pozdrav svima!

    ОдговориИзбриши
  16. У години када обележава 130 година од оснивања и 21 годину од обнављања свог рада, Народна радикална странка је у духу Православне, Хришћанске традиције и овог 12. фебруара, заједно са својим гостима и пријатељима прославила своју Красну Славу - Св. три Јерарха. У оквиру Програма обележавања великих јубилеја, прваци Народне радилане странке Неготинске крајине, у историјском осврту, указали су на национални државотворни значај НРС, најстарије и најзначајније странке у историји српског парламентаризма.

    ОдговориИзбриши