У Д А Р Н И Ц И

Вероватно нећу претерати, уколико констатујем да би грађанима Србије (и онима који живе у Србији ван Београда и онима  у Београду), највише одговарало да се избори организују, макар, шест пута годишње. Наравно, под условом да цех за такву врсту баханалија плаћа неко други. Упркос томе што се у то, такозвано, предизборно време, углавном све своди на обећања (по систему. "обећање лудом радовање", или, "не липши магарче до зелене траве"), ипак се на "о-рук" нешто и уради. И то баш неки послови и послићи за које, никако да се нађе ни времена ни пара. Из простог разлога јер су у питању неки послови мањег обима (а ко би то, при здравој памети, сад започињао неке велике послове?), али који се одвијају ту, пред нашим очима и реметећи нам свакодневни живот просто нас терају да их приметимо. Међутим друга је прича што се то "нешто" гради, преграђује, дограђује или изграђује, највише у недељи пред изборе. Ваљда због тога што они који су задужени за ту врсту политичког маркетинга не верују баш претерано у памћење својих потенцијалних бирача. Односно, ако и верују, убеђени су да то памћење, може веома лако да избледи, уколико треба да "покрије" период од неколико седмица.

Кружни ток

Очигледно, због тога, ових дана, Србија личи на велико градилиште. Или, прецизније речено, на безброј малих градилишта. У то сам се и лично уверио, пошто сам, стицајем околности, минулог викенда био у неколико градова, централног и јужног дела Србије ван Београда. Судећи по ономе што сам видео, грађевински хит и ових избора, су кружни токови, ивичњаци, пешачке стазе, поправке поплочаних делова централних градских зона, крпљење рупица на површини од неколико квадратних сантиметара...Дакле, све оно што је могуће завршити пре Ђурђевдана, под условом да се ударнички ради чак и за Празник рада!

Свега тога (и још којечега) поштеђени су грађани Неготина (као и грађани десетак дргих градова у Србији у којима се не одржавају локални избори), због чега је у овим предизборним данима, ипак, неподношљиво досадно.

Можда је мени нешто промакло, али ми се чини да су главни град Неготинске Крајине, у ове предизборне дане посетили само лидер социјалиоста, Ивица Дачић и лидер ЛДП и Преокрета, Чеда Јовановић. Остале странке (ако су се и одлучиле на велики ризик да на једвите јаде, по друскавим и рупама прекривеним путевима, стигну у ове крајеве), чиниле су то са својом трећом или четвртом гарнитуром страначких представника.

Е сад, како ствари стоје, грађани Неготина (као вероватно и у још десетак градова у Србији), били су на великом губитку због ове изборне апстиненције. Пошто нема локалних избора, није било потребе ни за "инфраструктурним" реконструкцијама града. У коме је све што је требало (по оцени "оних са врха"), било урађено у време ванредних локалних избора пре две године.  Када је (упркос зими и хладном времену) на улицама ове српске касабе било лакше среасти неку политичку фацу са другог РТС дневника него обичног човека који у џепу има хиљадарку. 

И када сам већ помислио да ће Неготин остати без икаквих предизборних активности, нешто се, ипак, догодило. Баш у време мог одсуства из града, појавио се тај занимљиви, подељени, билборд. Но, на сву срећу, постоје добри хроничари, који уредно остављају траг, слажући прилоге за "паланачку хронику". Тако сам и ја надокнадио пропуштено читајући блог ГК. Уз опаску да је заиста тешко неготинске билбореде означавати тим именом. Јер, уколико се послужимо неким релевантним извором у жељи да појаснимо значење речи билборд, веома лако долазимо до закључка да је овај вид оглашавања у Неготину још увек на нивоу тарабе, с тим што је даску заменио лим.

За други догађај који се у мом одсуству одиграо, а који само на први поглед нема везе са предизборним активностима, сазнао сам читајући неуобичајено исцрпан извештај на општинском сајту. И поред неколико читања нисам успео да схватим шта је то натерало првог човека наше паланке да, најпре, присвоји "златну рибицу", а да је сада, из чиста мира, пусти низ воду. Саму и незаштићену.

Фонтана у Неготину - док је радила

За разлику од ова два поменута, очекивао сам да, током минулог викенда (кад већ није раније, као и у другим градовима), у сусрет Празнику рада и изборима, поново проради чувена неготинска фонтана. На моје велико разочарење то се није догодило, упркос уверењу да овај објекат може да проради само уочи "значајних датума", о чему сам већ писао, почетком октобра, прошле године. Овај огромни "хидрограђевински" подухват неготинских и иних неимара, тако, полако и сигурно, уместо украса, све више постаје ругло у самом центру града. Јер, ако већ не може да ради, ред би био да, бар, неко почисти оне наслаге каменца са фонтане. Кад се већ пројектант није сетио да угради плочице у сивој боји. 

Или сам ја поранио са констатацијама. Можда још није касно. Можда ће фонтана, ипак, прорадити. Како и доликује. Ударнички, на празник рада, Први мај.