ДАН ПОБЕДЕ

Историјска фонтана у Неготину

Јуче сам на мрежи Twitter прочитао запажање Ненада Чанка : "Данас је "Дан победе над фашизмом". Требало би то прогласити даном БОРБЕ ПРОТИВ фашизма, јер ту коначне победе нема. На жалост. No Pasaran!"

Морам да признам да ме је, управо то, натерало на размишљање. Јер, и након толико година, опасност од фашизма непрестано лебди над нашим главама. Који се манифестује на различите начине. Међутим, могао бих да се кладим да би деветоро од десеторо људи са ових простора (ма шта то значило), имало потпуно различиту дефиницију фашизма. Управо окончан први круг избора у Србији, то може на најбољи начин да потврди. Јер је понашање појединих политичара на предизборним скуповима, многе подсећао на појавне облике фашизма, почетком двадесетог века. Можда је то било због атмосфере, али било је ту свега и свачега. Некима се то више, а некима мање исплатило.

У сваком случају, захваљујући општим изборима у Србији, Дан победе је, ове године, некима освануо још седмог маја.

Кренуле су да раде "постизборне кухиње", а то што се тамо буде скрчкало, јешћемо, углавном ми. Они који се баве кувањем, јешће на неком другом месту. Но, то је део политичког живота, који се ни у Србији не разликује (у великој мери), од остатка света.

Ипак, то не би требало да буде спорно, имајући у виду да је бављење политиком лични избор оних који желе тиме да се баве. Али, не могу да прихватим да смо ми остали, који смо предмет те политике, потпуно неважни. Па, у све су се клели да они ово раде због нас и у наше име.

Претпостављам да и ова група учесника на изборима која је у изборној ноћи тврдила да је победила, а сада тврди да је брутално покрадена, глад за влашћу оправдава својом жељом да нама буде боље. Није ми само јасно где су били и шта су радили њихови чланови бирачких одбора? Или су се продали за неку "цркавицу"? Ако је било тако, онда је потпуно јасно да је једина мотивација "широких народних маса" које подржавају поједине политичке партије или коалиције, нека корист. Нема ту идеологије. Уосталом, неко је већ констатовао како већина странака има исте партијске програме само их је на различите начине дефинисала. А то значи да они који у партијском животу Србије учествују само у масовним сценама појединих странака, то чине у нади да ће тиме обезбедити посао за себе или неког ближњег. А то знају и челници странака и намерно играју управо на ту, социјалну, карту. У исто време, партијским челницима уста су пуна департизације. Уосталом и у малој вароши каква је Неготин, неки политички прваци који су мислили да су победили (а после се испоставило да баш и нису), претили су "тамо некоме" да ће их све "почистити". И да ће довести своје људе. Слично се могло чути и од неких других који су убеђени да су направили добар изборни резултат који омогућује прекомпозицију локалне власти. Упркос чињеници да локалних избора није ни било.

И упркос чињеници да резултати избора у Неготину, као и у свим крајевима Србије, могу и другачије да се посматрају. По оној народној, да "батина има два краја".

Ако посматрамо укупно бирачко тело у општини Неготин, које броји 41.500 гласача, занимљиво је видети колико је првих пет пласираних странака "откинуло" од тог колача. Тако је Коалиција Уједињени региони Србије - Млађан Динкић, добила поверење 1.218 грађана, или 2,93 процента. Коалиција Чедомир Јовановић - Преокрет, 1.747 или 4,2 а Коалиција Покренимо Србију - Томислав Николић 3.020 или 7,27 процента.

Другопласирана Коалиција у Неготину, у трци за републички парламент, Избор за бољи живот - Борис Тадић, освојила је 3.864 или 9,31, а победничка коалиција Ивица Дачић - СПС, ПУПС, ЈС 4.053 или 9, 76 процената гласова од укупног бирачког тела.

То значи да од укупног бирачког тела у Неготинској Крајини, за Коалицију УРС није гласало 97,07 процената бирача, за Коалицију Преокрет 97,8 за Коалицију око СНС 92,73 за Избор за бољи живот 90,69 и за СПС, ПУПС, ЈС није гласало 90,24 процента од укупног бирачког тела. Математика је неумољива!

Где су били и шта су тог дана радили остали грађани Неготинске Крајине? У иностранству, рећи ће неко. И то је сасвим у реду, Али није ми јасно како то да у овој ери електронике и развоја информационих медија није могуће утврдити ко је ту а ко није. И да они који никад "нису кући" не оптерећују бирачки списак. Да би утврдили колико је, заиста, бирачко тело. Али и да утврдимо коме је добро. Јер они који не желе да бирају и да и тиме, макар симболично, утичу на своју судбину, њима је, вероватно добро. А ако није, немају ни морално право да било коме и било шта приговоре. Па ни онима који би да "заводе ред" и мимо избора да освајају власт. У изборном закону треба мењати још много тога. Најпре, потребно је професионализовати бирачке одборе. Да се не догађају почетнички пропусти након више од две деценије вишепартијског система у Србији.  

А што се тиче 9. маја, у Неготину је, чини ми се, транспарентније него ранијих година, прослављен Дан победе.  Што може бити за похвалу и у духу констатација са почетка овог текста. Међутим, чини ми се да је мало ко од присутних (о чему је требало да мисле организатори), направио везу са једним другим догађајем који се слави тог истог дана - Даном Европске уније. Поготову ако се има у виду да је та организација и наш циљ.

Управо то је била добра прилика да се направи веза између ова два значајна празника. И да се уз звуке Оде радости, званичне химне Европске уније, крунише још једна победа коју су извојојевали представници локалне самоуправе. Убедивши оне који то и треба да раде, да се,  надчовечанским напорима, изборе са наслагама каменца и да, месец и по дана, након свих фонтана по селима и градовима широм Србије, на Дан победе, пусте у рад фонтану у Неготину.