четвртак, 14. јун 2012.

Ц Р Н О


"Црно нам се пише."
"Црно, да црње не може бити."
Ове две простопроширене реченнице у виду народних умотворина (из времена када је народ могао себи да дозволи и такав луксуз да размишља), у доброј мери показују стање у коме се данас налази држава Србија (нешто мање Београд а нешто више Србија ван Београда и  "Србија ван себе" ). Бар према ономе како тренутно стање описују неки економски стручњаци. Или аналитичари различитих профила. То пројектовање "грчког сценарија", у много горем облику, за сада допире само до грађана Србије, који су и без тога свесни да живе очајно. И да су не само много пута преварени, већ да их још увек варају, а да ће их, по свему судећи, и даље варати. Без обзира да ли ће то чинити "њихове" или "противничке" странке. Јер у Србији, више од двадесет година, постоје политичке елите које једино и увек воде рачуна само о себи. Оне се таласају са лева на десно, мењају ставове и програме, имена, чланове, али су увек ту. Њима је добро, јер имају спремну "жваку" за сваку прилику и оправдање за сваку неприлику. А грађанима, у чије име раде то што не треба да раде и не раде оно што би требало да раде, све је горе. Као пацијенту коме је стање сваким даном лошије, а он и даље, узима лек против болести која није његова.
Једино је, изгледа, нашим политичким елитама све ружичасто. Оне се, по свему судећи, лепо забављају, позициониране на безбедној удаљености од народа, потпуно сигурни да не могу да буду инфицирани вирусом немаштине и безнађа, који је захватио управо тај "њихов народ" у чије име, наводно, раде оно "што је за народ најбоље".
Немам појма како то другима изгледа, али мени је управо "ружичасто" синоним за "деведесете". (При томе не мислим само на телевизију са тим знаком). А по много чему, те деведесете, у наше животе, враћају се на велика врата. Као да се ради о "златном периоду" у историји овог народа, а не о годинама јада, беде, чемера и понижења. Јер, тих "деведесетих", сви они који су били ван тог "ружичастог круга" (а таквих је било највише), од тадашњих политичких елита, свакодневно су доживљавали понижења, живећи живот недостојан људи. А то се, изгледа, већ заборавља.
За разлику од "деведесетих", које су, макар привидно, нестајале, наше политичке елите сво ово време су ту, међу нама. Ту су и данас, свежије него икад и са очигледном намером да још дуго, дуго, замајавају овај народ. Уз проверену причу да то што раде, раде управо "за добро народа".
Ту горку пилулу пијемо и ових дана, слушајући причу о томе како је тешко формирати Владу. Пошто, наводно, то треба да буде Влада којој ће први задатак бити заштита државних и интереса грађана. Но, судећи по уобичајеном надгорњавању партијских елита, јасно је да се све ради по систему "а где сам ту ја?". Односно, да је Владу једино могуће формирати када политичке елите на задовољавајући начин поделе "плен" који им гарантује изборни резултат. И да је једино то и важно. Оног тренутка када политичке елите сместе све своје послушнике у фотеље на свим нивоима, оне ће обнародовати да је "договор постигнут". У интересу државе и народа!
На неки начин, овом темом бавио сам се и у мом претходном  посту. Ипак, мислим да нисам толики политички лаик да ситуацију у Србији посматрам на овај, сувише поједностављен начин. Нити да за овакву ситуацију окривљујем оне који су на претходним изборима изабрали "белу" опцију. Односно, "чича Глишу" или неку трећу лудорију. Из простог разлога јер је овој групацији, у великој мери, припомогла она (далеко већа), која на изборе није ни изашла. Или, прецизније речено, она која на изборе и не излази. А пошто у нашим правним прописима нема предвиђених санкција за такав политички став, та група људи може сматрати да је ослобођена било какве одговорности. Осим моралне. У сваком случају, промене у држави Србији, без обзира што то чудно звучи, треба да донесу сами грађани. Пружајући јаснију подршку онима који су способни да те промене реализују. У супротном, овом земљом ће и даље управљати политичке елите које брину само о себи и удомљавању својих неспособних партијских послушника. Чак и ако је цена свега тога повратак у деведесете. У "ружичасто" време.
Уосталом о томе говори и податак (ако сам пажљиво пратио медије претходних дана), да је ружичасто или љубичасто (никада нисам могао да дефинишем ту боју, ако је у питању нечија коса), примећено и на недавној инаугурацији новоизабраног Председника свих грађана Србије. Међу 1.200 званица, нашло се места и за несуђену министарку културе (и њеног личног хармоникаша), из времена Мирјане Марковић. Они који умеју добро да "читају знакове  поред пута", тврде да чак и тај детаљ указује на податак да смо ближи деведесетим годинама прошлог, него двадесетим годинама овог, 21. века.
Осим тога, није потребно много мудрости како би се схватило да је, поново, лагодније бити Ивица Дачић, него Ненад Чанак или Чедомир Јовановић, мда се ни они не могу пожалити.

8 коментара:

  1. Анониман14. јун 2012. 22:49

    Verovatno su mnogi pomislili da ce ulazak SNS u vlast (izborom T. Nikolića za predsednika), stvari da se promene i da će to doneti neke novine. Naravno da neće. Svi oni duvaju u istu tikvu, a sve iz razloga da samo njima bude dobro. Daleko smo mi od pravih promena. I bojim se da ćemo pre toga morati da potpuno potonemo da bi ponovo mromolili glavu.

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман15. јун 2012. 08:35

    Jedna je stranka kao svoj slogan uzela "zna narod". Ma narod nema blagr veze jer se zabavio svojimjadom pa i ne stiže da razmisli šta mu sve ovi rade. I pored toga mislim da treba praviti razliku između stranaka. Nisu baš svi isti.

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман15. јун 2012. 16:40

    Već i sama činjwnica da u Srbiji sve stranke razgovaraju sa svima o formiranju vlade jasno govoeri na koje smo grane spali. Pa ako svako može sa svakim, čemu onda tolike stranke? U čemu je razlika među njima? Izgleda da bi oni najradije ne povratak u devedesete nego u 45.!?

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман16. јун 2012. 12:25

    J*** ga,ovo je samo kraj politike koja je pocela 05.10.2000.Najzad da se vidi ko je ko u Srbiji pocevsi od onoga kome nesme da se spomene ime u negativnom kontekstu jer da je ziv gde bi nam bio kraj do danasnjeg koji satro ne moze da formira Vladu.Onaj prvi je postavio temelje za nazovi dijalog sa Pristinom,pokrenuo najvecu pljacku u istoriji zemlje tj.privatizaciju kroz koju je on najvise profitirao.Zalosno je sto je ubijen,jer da je ziv da vidi kako mu je uspesan model zivljenja u Srbiji,bio bi ponosan.Sad kako hocete,objavite ili ne ali caka je u tome da ne treba da bude nedodirljivih i da o svakome treba da se kaze sve.Uzdravlje.

    ОдговориИзбриши
  5. Увек сам за то да се нешто објави. Али, овакав коментар треба да буде потписан.

    ОдговориИзбриши
  6. Анониман16. јун 2012. 14:50

    Mogu da se potpisem onako kako se osecam jer sam bio dovoljno lud da lupam o serpe,duvam u pistaljke i sl.dok su drugi oko mene profitirali od toga.Ja sam u partiju usao zbog rusenja sistema i uspostavljanja demokratije a izasao iz istih razloga.Pa ko je onda lud?
    Danas nemam posao ali imam 12 god.vise,imam porodicu i jos uvek zivim kod roditelja,nemam ideale ali imam neplacene racune,gledam kako oni koji su u vlasti zive i nadam se da cu itici iz ove zemlje.
    Posle ovoga,kako zelis da ti se potpisem..."jedan od mnogih","gubitnik tranzicije","glupi idealista","bivsi clan DS","33-godisnjak sa SSS i 3 god.radnog staza"

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман16. јун 2012. 17:52

    "Ja sam u partiju usao zbog rusenjasistema i uspostavljanja demokratije a izasao iz istih razloga".Alal ti vera.Ovo je najtacniji opis ucesnika "petooktobarske revolucije".Mogu samo da ti kazem da se svi mi nazalost ucimo samo na svojim a ne na tudjim greskama.Srecno u daljem zivotu.

    ОдговориИзбриши
  8. Анониман17. јун 2012. 09:37

    Naslov posta je dobar a komentari anonimnog od12.25.14.50i17.52 su jos i bolji.Svaka cast,ali,to je Srbija,magacin u kome svima nama prolazi zivot...

    ОдговориИзбриши